Динић М. Драгољуб

Динић М. Драгољуб
Динић М. Драгољуб

 

 

име: Драгољуб
презиме: Динић
име оца: Мијајло
место: Крагујевац
општина: Крагујевац
година рођења: 1881.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Пешадијски бригадни ђенерал – ратни инвалид
Двоструки витез

Рођен 31. августа 1881. године у Крагујевцу од оца Мијајла и матере Стеване.

Пре ступања у Војну академију свршио је 7 разреда гимназије у Крагујевцу.

По изласку из Војне академије одређен је за водника XI пешад. пука у месту рођења. У том пуку је до 1906. год. службовао, а затим је одређен на службу у барутану „Обилићево“ за спрему за артилериско техничког официра. Са спреме послат је у Ган (Белгија) на Технички факултет. Кад се после једну годину где је свршио два семестра, вратио отуда и после шест месеци службе у барутани „Обилићево“, 1908 год. враћен је за водника XII пешадиског пука „Цара Лазара“, затим 1909 год. примио је чету у XIX пешад. пуку и у томе пуку га је затекао рат.

Пре рата је свршио пешадијску школу гађања у Рипњу.

У рату 1912 год. као командир чеге XIX пука борио се на положајима око Подујева и Приштине. Од Призрена са четом ушао је у комбиновани Шумадијско-Албански одред, који се пробио кроз Албанију и борио се око Љеша. У Драчу заступао је начелника штаба одреда а потом команданта 2 батаљона XIX пука од Драча до Куманова.

У рату 1913. год. са истом четом у XIX пешад. пуку учествовао у борбама на Злетовској реци, Дренак, Рајчански Рид, био цитиран у релацији Врховне Команде и предложен за прекоредно унапређење у чин мајора, и код Криве Паланке на Киселице и Грамади.

У Албанској побуни 1913. год. као командир чете у XIX пуку и командант граничног отсека борио се око Охридског Језера и Струге. У тим борбама 13. септембра 1913. год рањен је код „Петрињске карауле„.

У рату 1914. и 1915. год. командовао је 2 батаљоном XII пешадијског пука (Шумадиске Дивизије I позива) а често пуком и одредом, и учествовао је у свим борбама и бојевима које је водила Шумадиска Дивизија I лпозива око Шапца у Срему, Лазаревца, Смедерева, Паланке, Београда и Блаце. У овом борбама рањен је лакше код карауле на Дрвнику (југозападно од Паланке) 11. X. 1915 год. превијен и остао у строју. Други пут у томе рату 1. XI 1915. год. код села Блаце тешко је рањен у леву ногу у очајној заштитничкој борби и ту на положају остао је и заробљен од Немаца, са самопреговарањем жртвовао се и спасао заробљења 9-ту Шумадијску брзометну батерију.

За време рата крајем 1916. год, као тешки инвалид размењен је и дошао у Рим, лечио се у Риму и Паризу; у Марсељу 1917. је формирао и био командант I Југословенског батаљона добровољаца из Америке, а после у Паризу 1917. и 1918. године је био шеф Српске Заробљеничке Секције. За време бављења у Паризу студирао је политичке науке и дипломирао је на Ecole liber des sciepces politiques.

После демобилизације командовао је Крагујевачким Војним Округом пет година. Кратко време 2 и по месеца био у пензији: кандидат за народног посланика Ратника и Ратних Инвалида, па се реактивирао и био старији ађутант од 1924. год. а потом од 1926. год. редовни професор у Војној академији за Науку о оружју где је и сада. Ради на Војној литератури. Написао око десет Војних дела, као Пешадијски Подсетник, Васпитање и дисциплина, Савремену Ратну Технику, Познавање Наоружања и др.

Оснивач је и директор Војног Весника и уредник Војничког Гласника.

Ожењен је Стојком Мијалковић учитељицом, има три ћерке: Љубицу, Стевку и Миланку и једног сина Војислава, официра.

Одликован: Свима ратним Споменицама и Споменицом Краља Петра I, Медаљом за војничке врлине, Златном медаљом за храброст, Карађорђевом звездом са мачевима III и IV степена, Орденом Св. Саве IV и III степена, Белим орлом V и IV степена, Југословенком Круном III степена, Чехословачком златном медаљом Лава са мачевима и Пољском медаљом за Уједињење.

(Споменица XXXII класе)

Слични чланци:

Митровић Драгић

Митровић Тома Драгић

Таман ми тако шапућемо кад, на петнаестак метара од нас, једном узаном стазом, по мекој трави, иду три швапска војника. Судим да су веома млади, неискусни, чим тако неопрезно иду. Не знају каква је ово земља, какав је ово народ, не знају да их иза сваког грма вреба наш човек.

Прочитај више »