Стање на српском фронту
Ситуација аустро – немачке војске
Пошто је аустро – немачка војска 5. октобра отпочела артилериску припрему за прелаз Саве и Дунава, а 6. октобра предузела форсирање ових граничних река у циљу одлучне офанзиве против Србије, то је ситуација ове војске од 1. до 5. октобра унета у наредни – други период операција 1915. год., ради боље везе.
Ситуација српске војске
1. Октобра
Распоред српске оперативне војске 1. октобра. Штаб Врховне команде у Крагујевцу
I. армија (штаб је у Ваљеву). Дунавска дивизија II. позива. Штити гранични фронт од с. Ушћа на Сави до утока Јадра у Дрину. Моравска дивизија II. позива. Штити гранични фронт на Дрини од утока Јадра до р. Трешњице.
Ужичка војска. Налази се у расформирању. У духу наређења Врховне команде ОБр. 20508 од 23. септембра остале су за заштиту граничног фронта од р. Трешњице до утока Лима у Дрину: Ужичка бригада, Лимски одред, Доњовасојевићска бригада. Команду над овим трупама примио је командант Ужичке бригаде, који је према наређењу Врховне команде формирао Ужички одред са штабом у Ужицу. У састав одреда ушле су ове трупе: Доњовасојевићска бригада са позициском Дебанж. батеријом; 4. кадровски пешадиски пук; 2 Крупова пољска топа и 4 брдска Дебанжова топа из досадањег Лимског одреда; 4. пешадиски пук III. позива и 2. прекобројни пешадиски пук III. позива; једна позициска батерија и 2 брдска Дебанжова топа из Ужичке бригаде. Шумадиска дивизија II. позива, са осталим трупама Ужичке војске, кренута је у духу наређења Врховне команде ОБр. 20508 од 23. септембра из Ужица ка Крушевцу, на просторију између Крушевца и Ђуниса. Са овим трупама кренуо се и штаб Ужичке војске. Шумадиска дивизија II. позива по доласку на горе поменуту просторију, продужила је, према наређењу Врховне команде ОБр. 20616 од 24. септембра, покрет правцем: Соко Бања – Скробничка механа – Књажевац – Кална односно Округлица. Први делови стигли су у Калну 30. септембра. Штаб Ужичке војске имао је према наређењу ОБр. 20804 од 27. септембра, да се 30. септембра укрца у Параћину за Зајечар. По доласку у Зајечар штаб Ужичке војске имао је да дејствује као штаб Тимочке војске.
III. армија (штаб је у Сопоту). Дринска дивизија II. позива. Штити гранични фронт на Сави од Остружнице до села Ушћа. Тимочка дивизија II. позива. У кантонману је око Ропочева. Дринска дивизија I. позива. Према наређењу Врховне команде ОБр. 20644 од 25. септембра, кренута је 26. септембра из Ваљева (из састава I. армије у састав III. армије) по ешелонима ка Младеновцу. Последњи ешелон стиже у Младеновац 2. октобра.
Трупе Одбране Београда (штаб је на Торлаку). Штите фронт на Сави и Дунаву од Гроцке до Остружнице.
Трупе под командом команданта Дунавске дивиз. I. позива (штаб је у Пожаревцу). Браничевски одред. На граничном фронту је од Д. Милановца до Гроцке. Дунавска дивизија I. позива. У Пожаревцу је и околини, као резерва Браничевског одреда.
Под командом команданта Комбиноване дивизије I. поз. (штаб је у Зајечару). Крајински одред. Штити гранични фронт од Сипа до ушћа Бољетинске реке код Доњег Милановца. Трупе на Дунавској обали од Сипа до ушћа Тимока. 8. пешад. пук I. позива (из Дунавске дивизије I. позива), који је био у Прахову на радовима у тамошњем пристаништу, прикупљен је у духу наређења Врховне команде ОБр. 20524 од 23. септембра у Неготину, где има да остане до даљег наређења. Комбинована дивизија I. позива. Убивакована је на простору: Зајечар – Бело брдо -Звездан – Лубница – западна и источна Краљевица. У приправности је за употребу, било на север у правцу Текије и Д. Милановца или на исток према Бугарима.
II. армија (штаб је у Пироту). Тимочка дивизија I. позива. На граничном фронту од реке Мурговице до Високе Ржане и на Чипровачком правцу. Моравска дивизија I. позива. Према наређењу Врховне команде ОБр. 20651 од 25. септембра превожена је железницом од Младеновца ка Пироту, где је стигла 29. септембра. Шумадиска дивизија I. позива. Према наређењу Врховне команде ОБр. 20708 од 25. септембра, у покрету је од Аранђеловца ка Пироту. Први делови стигли су 1. октобра у Пирот. Коњичка дивизија. Према наређењу Врховне команде ОБр. 20652 од 25. септембра налази се на маршу од В. Плане ка Пироту, где стиже 4. октобра.
Врховна команда доставља трупама стање на ратишту у току 30. септембра у овоме: На Дунавском фронту: Према Оршави и Текији било је пушкарања и по неколико избачених артилериских зрна. Наша артилерија успешно је тукла непријатељска радничка одељења код Н. Паланке и непријатељску комору на путу од Старчева ка Панчеву. Непријатељски аероплани извршили су 13 летења над одсеком Рам – Пожаревац – Смедерево и бацили 3 бомбе на Пожаревац, 3 на Кличевац, 2 на с. Речицу, 2 на с. Липе и 1 на Скелу. Код Београда су летела 2 аероплана од којих су 2 прогната нашом артилериском ватром; непријатељ је бацио 1 бомбу на Таковску улицу у Београду; жртава није било. Непријатељ се утврђивао код Пожежене; на Песковини (према Рамском одсеку); код Н. Паланке; између Борче и Овче; према Овчанској ади, а на Смедеревско острво пребацио је 1 батаљон. На непријатељској обали према Пожаревцу и Смедереву осећа се живост. На Савском фронту: Према селу Купинову вођена је артилериска борба, у којој непријатељ није открио никаква нова оруђа; 1 непријатељски аероплан летео је над одсеком Прогар – Купиново. Примећен је живљи саобраћај између северног Земунског пристаништа и Батајнице, и између Батајнице и с. Добановца; 2 непријатељска батаљона са својим коморама из Кленка прешла су у Кленачку шуму. При јучерашњем летењу, непријатељски аероплани око Крагујевца бацили су и 1 бомбу на мост на Морави између Марковца и Свилајнца и 3 на Лапово, без штете и губитака. При данашњем летењу непријатељских аероплана над Крагујевцем, бачено је 18 бомби, са малом штетом.
Министар војни – Врховној команди, Пов. Бр. 6694 од 30. септембра. „Наш војни изасланик из Русије, врло хитно, депешом од јуче јавља: „Сад сам говорио са министром спољних послова Сазоновом и у главном казао сам све што треба. Он рече: „Моје мишљење било је да се сачека даљи развој догађаја и тада тек предузети одсудан корак, али кад војнички обзири захтевају, да се такав корак учини што пре, ја се морам са тиме сагласити. Још данас, а најдаље сутра, биће предат ултиматум бугарској влади, чека се само сагласност Француске и Енглеске, о чему ћу још данас надам се имати повољан одговор. Од одговора, који ће дати бугарска влада, зависиће наше даље држање“. У 17 часова биће седница Министарског савеза под председништвом Царевим“.
Војни изасланик из Софије – Врховној команди, Бр. 135 од 30. септембра: „Осми дан мобилизације – четвртак: Јутрос су отпутовали: 1., 6. и 41. пешад. пук са једном коњичком батеријом не Сливничким већ Брезничким путом, вероватно, за Трн. Бројно стање чета не прелази 200 људи. Одушевљење је вештачко. Вечерас долазе сувим у Софију 2 батаљона 42. пешад. пука из Орханије. Пољска и хаубичка артилерија још су овде. Јутрос видех једну батерију убиваковану овог састава: 4 топа, 8 кара, 8 кола са запрегом од два коња. Коњи и спрема су доста добри. О плану концентрације још је тешко нешто казати, сем да се 6. дивизија концентрише на фронту Кула – Белоградчик; 1. дивизија Цариброд – Трн, а 7. дивизија Ћустендил – Џумаја. Румунски изасланик рече ми: Један део 9. дивизије креће се ка Белоградчику, а један део остаје према Румунији; 5., 4. и 3. дивизија рачуна да ће бити према њима. Сем тога, очекује данас или сутра општу мобилизацију њихове војске“. Напомена. Врховна команда, известила је о овоме команданта: Тимочке војске, II. армије, Власинског одреда, трупа Нове Области, као и све војне изасланике.
Пуковник Петар Пешић са Цетиња – Врховној команди у Крагујевац, ОБр. 1529 од 1. октобра: „Радиотелеграфска станица ухватила је пре три дана депешу аустриског цара бугарском краљу, у којој необично ласкавим речима хвали мудрост његову и његове владе, што су изабрали прави пут који води величини и слави Бугарске. По целом тону ове депеше, и ако је због олује била непотпуна, изгледа, да је Бугарска ушла у савез са Аустријом. Међутим данас је ухваћена једна друга депеша од аустриског цара за бугарског краља, у којој се готово прети Бугарима, ако не остану при свом ранијем решењу и ако се због држања Тројног Споразума поколебају на путу који једино води величини Бугарске“.
Делегат Министра спољних послова – Врховној команди, К. Бр. 1282 од 1. октобра: „Наш изасланик у Петрограду јавља, да према извештајима руског ђенералштаба из Софије резервисте из унутрашњости доводи полиција силом, ови вичу „живела револуција“ и растурају манифест о збацивању Краља бугарског, говорећи да неће против Русије. Краљ бугарски и влада зазиру од војске. Руски војни аташе јавља, да Румунија пропушта за Бугарску ратни материјал и да је у Софију стигло 7 хаубичких топова. Сад на румунској граници има преко 2.000 вагона муниције и оружја за Турску и Бугарску. Посланик руски из Софије јавио је, да немачки војни аташе са својим колегама у Атини и Цариграду руководи бугарском мобилизацијом“. Министар војни – Врховној команди, Пов. Бр. 6726 од 1. октобра: „Наш војни изасланик у Русији депешом Бр. 226 од 30. септембра јавља: „Данас није предат ултиматум стога, што га је Енглеска задржала. Држим да Енглеска није сагласна са текстом, или није још добила пристанак од Грчке за превоз војске. Треба дејствовати код Енглеске јер сам уверен, да ће најлакше Сазонов користити сваку закачку да одуговлачи предају ултиматума. Одмах ћу учинити корак код начелника штаба Врховне команде. Вечерас је овде стигао француски ђенерал Дамаде. Висољкину наређено је да продужи транспортовање. То има да буде пробни камен за Бугаре“. Врховна команда – војним изасланицима у: Енглеској, Француској, Русији, Бугарској, Румунији и Италији, ОБр. 21227 од 1. октобра: „Последњих дана аеропланским извиђањима у Срему није запажена промена у погледу јачине и груповања непријатељских снага; у Банату је француским аеропланима, због тога што су слабији бројно и са брзином летења, отежано извиђање, али су ипак запазили, да су се непријатељске трупе на правцу Панчево – Бечкерек за нешто појачале. Трупним осматрањем 30. септембра запажено је, да непријатељ приводи своје снаге Сави и Дунаву. Код Кленка два батаљона са коморама; на Смедеревско острво пребацио је, поред раније посаде, још један батаљон; на Великом острву према Пожаревцу, запажени су војници у оделу боје одела немачких трупа. Бугари већ одашиљу трупе на наш фронт, као што је то јављено са ОБр. 21148. Министар војни – Врховној команди, Пов. Бр. 6727 од 1. октобра: „Наш војни изасланик из Русије депешом од 30. септембра јавља: „Још нема извештаја, да ли су Енглеска и Француска дале пристанак на предложени ултиматум. Како сам чуо ултиматум садржи: Да Бугарска у року од 48 часова изјави против кога је наперена мобилизација, и ако буде против Србије или ако Бугарска нападне Србију, онда се има сматрати, да је настало ратно стање између Бугарске и држава четворног споразума. Ако би се Бугарска присајединила споразуму и отпочела дејства против Турске, онда би могла рачунати на компензацију у границама преговора. Држим, треба учинити све могуће, да четворни споразум што пре прекине односе са Бугарском, јер из јутрошњег говора са Сазоновом видим, да је он права опасност за наше интересе у Македонији. Он и сад налази да ће Македонија још много крви прогутати, ако се то питање не реши у смислу договора 1912. год. Даље ми рече: да је његово лично убеђење, да Бугари имају више права на Македонију но Срби, јер су они и више жртава поднели. Одговорио сам: етнографско и историско право је на страни Србије, а Бугари су почели то право себи сугерирати тек после Санстефанског уговора, на чему су Бугари данас јако незахвални. У овом духу било је још говора. На крају сам казао оно, што сам јуче јавио у депеши Бр. 222“. Напомена. Врховна команда наредила је са ОБр. 21228 од 1./X. Да начелник оперативног одељења зовне све изасланике и саопшти им садржину ове депеше; да они са своје стране дејствују код својих Врховних команада, да се ултиматум Бугарској што пре пошаље (разлог војнички) као и да се пожуре са шиљањем нама обећане војне помоћи. И једно и друго је врло хитно и треба пожурити.
Командант трупа Нове Области – Врховној команди, ОБр. 8899 од 1. октобра: 19. кадровски пук, који је 29. септембра стигао у Велес, ставио сам на расположење команданту Брегалничке дивизиске области.
Командант II. армије – Врховној команди, ОБр. 8458 од 1. октобра: „Први делови Шумадиске дивизије I. позива стижу у Пирот. Издата су ова наређења: Команданту 10. пешадиског пука I. позива: Да одсудно до крајњег пожртвовања, брани правац са границе преко Тумбе и Таламбаса за унутрашњост, ради чега ће са једним батаљоном посести и бранити положај Таламбас, а са остатком пука положај Тумбу, са њиховим предњим тачкама; и да заштићује гранични фронт од реке Мурговице до изворног дела Грацке (Мале реке) – Пешчана Чука (к. 1453) – Орманица. Пуку се придају за ојачање све трупе III. позива, које се налазе за осигурање границе од реке Мурговице закључно са Пешчаном Чуком (к. 1453) – Орманицом, као и један батаљон III. позива, упућен да доврши утврђивање Тумбе и Таламбаса. Везу одржавати лево са трупама Моравске дивизије I. позива код карауле Пресеке и Густог Рида, а десно са трупама Власинског одреда код Пешчане Чуке (к. 1453) – Орманице. Командант ће се постарати, да осигурање границе са предстражама и стражама на караулама уреди онако како за најбоље нађе, имајући у виду да се граница не сме повредити. Командант ће најстрожије настати, да се трупе уздржавају од свега што би Бугарима дало повода да нас представе као изазиваче за објаву рата; али треба бити спреман, да се на случај потребе могу одмах заузети све важне граничне тачке, које би нам корисно послужиле као јаке ослоне тачке, било на случај дефанзиве или прелаза у офанзиву, ради чега ће командант предузети потребне припреме, да се оне могу одмах налетом заузети, чим се нареди. Команданту ће се упутити, чим стигне једна пољска брзометна батерија на Тумбу и један вод брзометне брдске батерије на Таламбас, а може му се упутити и један вод коњаника, ако му то буде потребно, зашта ће се командант обратити накнадно. Припадајући санитет, део мунициске и профијантске колоне добиће из своје дивизије. Снабдевање биће из Свођа. Пук ће стајати под мојом командом и командант има осигурати везу са армиским штабом. На Тумби и Таламбасу налази се 2. батаљон 15. пешад. пука I. позива, стога нека командант, чим стигне пук, поменути батаљон смени и нека нареди команданту поменутог батаљона да се одмах врати у састав своје дивизије, чији је штаб у селу Крупцу. Недовршена утврђења да се доврше снагом, коју тај пук са појачањима има. Пук дакле има самосталан, али врло важан задатак, и, по његовом досадањем осведоченом јунаштву, ја очекујем, да ће он одбранити ове веома важне правце који су му поверени. Имати у виду, да рат није објављен, али да Бугари могу извршити и препад. Команданту Шумадиске дивизије I. позива: У вези наређења ове команде ОБр. 8455 од данас извештава се командант, да ће 10. пешад. пук I. позива бити деташован за одбрану праваца са Дашчаног Кладенца. Стога нека му командант одмах прида сад приспелу 1. пољску батерију Шумадиског артилериског пука са припадајућим деловима, као и припадајућу му санитетску, профијантску и мунициску колону чим буду стигле. Пук ће стајати под мојом командом. За попуњавање придатог дела мунициске колоне наредиће се накнадно“.
2. Октобра
Врховна команда доставља трупама стање на ратишту у току 1. октобра, ОБр. 21258. На српском фронту: „Непријатељ је извршио 13 аеропланских летења над простором Смедерево – Рам – Пожаревац. Један непријатељски аероплан летео је над Топчидерским брдом и брзо је протеран нашом артилериском ватром, други је летео од с. Јакова преко Остружнице ка Умки, Мељаку и Београду. Наша артилерија тукла је непријатељску лађу и шлепове код Смедеревског острва. Примећено је, да непријатељ привлачи артилерију на Вел. Острво. На Великом и Смедеревском острву и према Остружници виђани су немачки официри; један наш војник стрелац убио је једног официра, који је вршио рекогносцирање са Смедеревског острва. Непријатељ се утврђивао између Мачевића и Пожешене и постављао жицу на Молдавском острву. Сава је надошла код Шапца за 68 см., код Обреновца за 20 а код Београда за 5 см.“. На црногорском фронту: „У току 1. октобра непријатељ је продужио напад на Грахово, али је одбивен и повраћен преко границе са приличним губитцима. За сад је осујећена његова намера за продирање ка Никшићу. На Дрини код Горажде вођена је артилериска борба, без резултата. Непријатељ је отварао јаку артилериску ватру са Которских утврђења против Ловћена и Његуша, без резултата. На осталим фронтовима није било важних догађаја“. Врховна команда – војним изасланицима у: Русији, Француској, Енглеској, Бугарској, Румунији и Италији, ОБр. 21258 од 2. октобра: „1. октобра непријатељ је превео на Велико Острво једну батерију и још један батаљон на Смедеревско острво. На та два острва и према Остружници виђали су се немачки официри и војници. Из простора доњих токова Нере и Караша непријатељ исељава своје становништво“. Војни изасланик из Софије – Врховној команди, ОБр. 137 од 1. октобра: „Девети дан мобилизације – петак. Јутрос је отпутовао један, а у подне други дивизион 4. артилериског пука правцем Сливница. За овдашњн хаубички пук недостаје коња; журе да мобилишу други дивизион. Исто је стање код спорометне пољске артилерије. Командант 42. пешад. пука отпутовао је у Цариброд да прими пук. О концентрацији трупа из позадине ништа се не зна. Говори се о превожењу 3. дивизије за Ћустендил. По свему изгледа да ће састав дивизије бити: 2 ескадрона коњице; 2 бригаде пешадије од по 2 активна и 1 резервног пука. Свега 6 пукова = 24 батаљона = 20.000 пушака и 24 митраљеза; 2 пука пољске артилерије од по два дивизиона. У другом пуку: први дивизион од две брзометне, а други три спорометне батерије. Свега: 32 брзометна и 18 спорометних топова. Бригаде ће бити способне и за самостално дејство“. Напомена. О овоме су обавештене од стране Врховне команде све команде на источном фронту и војни изасланици на страни.
Врховна команда – Министру војном, ОБр. 21320 од 2. октобра: „Једна дивизија савезничке војске могла би се превести железницом: Солун – Велес, до Велеса за 5 дана, под овим условима: Да је јачина дивизије 20.000 људи; да се за 24 часа пусти 10 возова у сваком правцу; да нас Грчка помогне са 10 добрих и исправних локомотива и са 400 вагона (300 Н. и 100 К./О.), и да Грци довуку својим локомотивама возове од Солуна до Ђевђелије, одакле да приме возове наше локомотиве. За превоз пет дивизија до Битоља, пругом Солун – Битољ, требало би 32 дана, а за две дивизије 12 дана, под условом: Да се пусти по 8 возова у сваком правцу за 24 часа, и да Грци изврше целокупно превожење својим возним парком. Начелник штаба мишљења је, да би покрет савезничких дивизија, искрцаних у Солуну, требало извршити упућивајући железницом: До Велеса 3 дивизије (за 15 дана), и до Битоља 2 дивизије (за 12 дана), а затим да се обе крену сувим преко Прилепа и Градског такође у Велес за 3 – 4 дана марша. Част ми је доставити предње у вези Пов. Ф. Ђ. Бр. 6689 од 30. септембра“. Пуковник Петар Пешић са Цетиња – Врховној команди у Крагујевац, ОБр. 1510 од 2. октобра: „Аустриске власти протерале су неке српске породице из околине Власенице и оне тврде: да је непријатељ довео извесне трупе из Галиције у Босну и упућује их ка Вишеграду и Сребрници. Породице ових војника дочекале су их у Олову и војници су им причали, да су доведени ради напада на Србију. Трупе су изгледале врло бедно. Ове протеране породице сретале су на путу од Сарајева до Требиња железничке возове пуне војском, који су ишли из Дубровника за Босну против Србије. У војску позвати су сви без разлике, и неспособни, и шаљу се против Србије“.
Војни изасланик у Паризу – Врховној команди, Бр. 325 од 1. октобра: „Пуковник Фурније све разговоре са пуковником Павловићем доставио је и из њих читам: Он се потпуно слаже са мишљењем пуковника Павловића. Како пуковник Павловић још није дао своје мишљење о операциском плану савезника против бугарске, то о овом добро промислити. Треба тражити што већу војску како од Француза тако и од Руса. Мајор Р. који долази у Крагујевац долази код пуковника Фурнија са инструкцијама Врховне команде и да донесе потребне податке о намерама, које му буде дао пуковник Фурније. Писмом опширније. Савезници на заузетој линији утврђују се и имају намеру да продуже офанзиву. Пратићу и јављаћу“. Војни изасланик у Лондону – Врховној команди, Бр. 55 од 1. октобра: „Стално дејствујем сваког дана за што скорију помоћ. Уверио сам их, да је губитак нашег земљишта од великог значаја за савезнике и свршетак рата. Увиђају, али не шаљу помоћ, јер Грчка није дала допуштење за искрцавање у Солуну и пролазак до Ђевђелије. Имају трупе на Лемносу и Средоземном мору, које би могли послати. Грчку не пресирају да не би Краљ отерао Веницелоса, њиховог пријатеља. Препоручују, да ми дејствујемо на Грчку за пропуст, на основи уговора с њима. Они такође раде. Да ли је могуће извршити транспорт преко Црне Горе? Румунија, кажу ми у Министарству војном, неће да мобилише. После неколико дана, опет на моју молбу, да се пресира Грчка да да допуштење, одговорили су ми: да Грчка не допушта искрцавање савезничких трупа све док не сврши своју концентрацију, да их не би неспремне напали; надају се да ће после допустити. Концентрација грчке војске извршиће се 18. октобра. Савезници би могли одмах послати 20.000. О румунској мобилизацији не знају ништа“. Министар војни – Врховној команди, Пов. Бр. 6764 од 2. октобра: „На Министарској седници од 1. октобра Министарски савет сагласио се са предлогом, да мој извештај под Пов. Ф. Ђ. ОБр. 652 од 22. септембра остаје и даље у важности, да се Бугари са наше стране не изазивају. Но ако би Бугари покушали повреду наше границе или ако би пуцали на наше војнике, стражаре и патроле на нашем земљишту, као што су то учинили по извештају Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6647, 6648 и 7602, и понижавали наше оружје, као и сваку провокацију са њихове стране, енергично одбијати. Моли се Врховна команда, да према предњем изда потребна наређења“. Министар војни – Врховној команди, Пов. Бр. 6766 од 2. октобра: Војни изасланик у Русији депешом 231 од јуче јавља: „Начелник штаба Врховне команде сад ми је казао, да је енглески министар спољних послова Греј поставио захтев, да се не предаје ултиматум Бугарској. Због чега је то Греј захтевао још се не зна, али ће одмах тражити извештај. Саветују, да на сваки начин будемо спремни, јер начелник штаба верује да ће нас Бугари напасти. О овоме је извештено посланство у Петрограду“.
3. Октобра
Врховна команда доставља трупама стање на ратишту у току 2. октобра, ОБр. 21333: „На Дунавском фронту: Митраљеском ватром тукли смо непријатељску комору на путу од Јеселнице ка Оградини. На Пожаревац непријатељ је бацио 75 бомби, од чега је погинула једна жена, рањено два војника и једно грађанско лице, а оштећено више кућа. На Савском фронту: Пушкарања је било код Раче. Примећен је покрет једног непријатељског батаљона и 12 артилериских оруђа са 12 кара од Митровице ка Јарку. Код Раче је непријатељ истоваривао неку грађу. На Дринском фронту: Пушкарања је било северно од Вишеграда; код с. Борина, где је непријатељ искупљао неку грађу“. Министар војни – Врховној команди, Пов. Бр. 6725 од 1. октобра: „Пошто ће нам савезници ускоро послати трупе у помоћ, то сам команданту трупа Нове Области као и команданту Моравске дивизиске области издао ово наређење: „Велика је вероватноћа да ће нам савезници ускоро послати трупе у помоћ. Колики ће број трупа бити, као и да ли ће се употребити на северном или источном фронту, за сад се не може знати, али што се са великом вероватноћом може рачунати, то је, да ће се ове помоћне трупе, пре но што се упуте на фронт, задржати неко време у околини Скопља и Ниша. Па баш због тога што ће се оне у овим местима задржати, наша је дужност да се још сада побринемо за удобан смештај ових трупа. Ако буде лепо време, трупе могу бити и у биваку, но ако се време окиши, то треба трупе сместити у кантонман, стога наређујем: да командант још сад одреди зграде у Скопљу, Нишу, као и околним селима у којима би се трупе сместиле; да у дотичним местима буде довољно сламе, дрва и осталих потреба. Предузети све санитетске мере, те да се разбољевање помоћних трупа спречи. Исхрану ових трупа вршиће њихове интендантуре, али ипак треба бити готов, да се дошавше трупе могу одмах прихватити, снабдевати их неколико дана хлебом и осталим профијантским потребама, док њихове интендантуре овај посао не организују. Једном речи командант треба да предузме све, како би савезничке трупе наишле на леп пријем, добар смештај, искрену предусретљивост и биле задовољне у свему у својим потраживањима. Шта буде командант предузео известити ме“. Моли се Врховна команда, да и својим подручним командантима изда потребна наређења о дочеку, смештају и прихвату савезничких трупа, које ће нам доћи у помоћ. Каква наређења буде Врховна команда издала у овом правцу, молим да ме извести“. Врховна команда – Министру војном, ОБр. 21305: „У вези наређења Стр. Пов. Ф. Ђ. ОБр. 7625 извештен је командант Моравске дивизиске области о искрцавању савезничких француских трупа у Солуну и стављено му је на знање, да ће се те трупе привремено задржати код Ниша, те да припреми све што је потребно за њихов дочек, смештај и исхрану. Осталим командантима издаће се потребна наређења, кад буде решено где ће се француске трупе употребити“.
Министар војни – Врховној команди, Пов. Бр. 6767 од 2. октобра: ,Наш изасланик из Русије извештава депешом од 2. октобра: „Енглеска, потпомогнута Французима и Италијанима, успешно је спречила ултиматум о којем сам доставио. Данас ће, на место тога, бити предана нота бугарској влади од прилике оваквог садржаја: „Четворни споразум прима знању изјаву бугарске владе да мобилизација нема никакве агресивне намере. Ако пак иста буде управљена против Србије, онда ће споразум сматрати да је мобилизација управљена и против њих свију“. Овде нису задовољни са тоном, али за сад су морали пристати, јер немају слободну војску, која би се могла послати на Бугарску, како захтевају остали савезници. Министар спољних послова Сазонов изјавио је, као да негодује, али ипак сумњам да је то искрено“. Војни изасланик у Софији – Врховној команди, Бр. 139 од 2. октобра: „10. дан мобилизације – субота: Други артилериски пукови при дивизијама нумерисани су почев од броја 11. Према томе у 1. дивизији су 4. и 14. артилериски пук. У Софији су још 2. дивизион 14. артилериског пука; 2. дивизион 1. хаубичког пука; део градског артилериског пука и колонска комора. 1. и 5. македонски пукови пешадиски, задржани су у логору близу Софије ради пелцовања. Дакле нису на граници. Састав 1. хаубичког пука биће: 2 дивизиона = 6 батерија = 11 брзометних и 12 спорометних хаубица; 3. батерија је од 3 хаубице. Балонско одељење од 2 балона отпутовало је данас ка Сливници. На питање Врховне команде по тач. 2. извештаја бр. 137 јављам: О концентрацији трупа са територија осталих дивизиских области ништа се још не зна. Говори се, да ће 3. дивизија бити концентрисана у Ћустендилу. Сем тога јављам, да овде нема још никаквих турских трупа“. Пуковник Петар Пешић са Цетиња – Врховној команди у Крагујевац, ОБр. 1541 од 3. октобра: „У вези извештаја Бр. 1515 од 29. пр. месеца накнадно су саслушани неки чланови протераних српских породица из околине Власенице, који су допунили своје исказе у овоме: Да су 10. септембра видели пет војничких возова по 40 вагона пуних војника Босанаца, који су дошли из Брода у Сарајево, а одатле ишли пешке за Рогатицу. Ови војници причали су им, да иду против Србије, и да је сад морају прегазити. Да је председник општине у Власеници рекао једној протераној жени, да су дошле многе трупе у околину Власенице и да ће ту логоровати. Да су 21. септембра видели 15 војничких возова пуних немачких трупа, који су пошли из Дубровника за Сарајево. Један кочничар рекао им је, да ове трупе долазе са италијанског фронта и да иду против Србије“.
Војни изасланик у Русији – Врховној команди, Бр. 233 од 3. октобра: „По последњим извештајима на руском фронту у последње време не примећују се ове немачке јединице: Гардиски корпус, 10. активни корпус, 22. резервни корпус и 2. баварска дивизија. Овде се држи, да су све ове јединице послате на француски фронт, ма да је до сад тамо примећена свега 1. гардиска дивизија. Имају од агената извештаје, да је 10. корпус послан на српски фронт. Ово последњих неколико дана није примећена 101. и 103. немачка дивизија. За обе ове дивизије данас је француска Врховна команда јавила, да има извештај да су послате на српски фронт. Све аустроугарске дивизије, које су овде биле, и сад се овде налазе“. Врховна команда – војним изасланицима у Лондону, Паризу и Риму, ОБр. 21309: „Последњих дана на руском фронту се не виђају 10. активни; гардиски и 22. резервни корпус; 2. баварска, 101. и 103. пешад. дивизија немачке војске. Од тих снага, до сад се појавила на француском фронту само једна гардиска дивизија. За 10. корпус, 101. и 103. дивизију француска Врховна команда јавља, да су отишле на српски фронт. Није невероватно, да су Немци одаслали на српски фронт и 22. корпус и ову баварску дивизију. То би представљало снагу укупно од 7 пешад. дивизија. Није искључена могућност, да су Немци против Србије упутили и неке нове формације. Овоме треба додати и известан део аустроугарских трупа. Својом општом мобилизацијом Бугари су нас ослабили за неколико дивизија на северном фронту, према Аустро – Немцима. Тиме се најјасније указује, да је бугарска мобилизација управљена против Србије и њених савезника. Упутите представку у горњем смислу и, на томе базирајући, указујте, код Врховне команде којој сте придати, на потребу врло хитног одашиљања савезничких трупа нама у помоћ“. Војни изасланик у Букурешту – Врховној команди, Бр. 780 од 2. октобра: „Румунски Ђенералштаб добио је ове податке о размештају аустро – немачких трупа: Арад 10.000 војника; Темишвар 12.000; између Темишвара и Бечкерека 24.000; Вршац 28.000; Лугош 30.000; Каран – Себеш 16.000; Оршава 60.000. Ђенералштаб мисли да су бројеви мало претерани, али зна, да је у Банату припремљено кантоновање за две велике снаге. Говори се, да ће у Срему и Банату бити око 400.000, рачунајући трупе које су већ ту. Макензен је стигао са штабом у Вршац. Аустроугарска затворила је превожење робе код Кајнена и Бурдужена. Има три дана, како је Бугарска почела вршити концентрацију трупа на фронту Србије и Грчке. Мали одред биће у Добруџи, а јачи у Варни, Бургасу и Дедеагачу“.
Министар војни – Врховној команди, Пов. Бр. 6765 од 2. октобра: „Командир 21. граничне чете депешом од данас Бр. 506 доставља: „Ноћас између 1./2. октобра у 1 час прелетео је један аероплан из Бугарске преко наше територије на 6 км. северно од тромеђе у правцу Ђевђелије“. Врховна команда – Министру војном, ОБр. 21314 од 3. октобра: „Поводом извештаја Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6765 од 2. ов. м-ца. а у вези рапорта ове команде ОБр. 20612, понова молим за одобрење, да и наши аероплани могу извиђати бугарску територију“. Пуковник Петар Пешић са Цетиња – Врховној команди у Крагујевац ОБр. 1544 од 3. октобра: „По последњим догађајима, који се дешавају на нашим фронтовима може се веровати, да ће непријатељ главне операције упутити на фронт Смедерево – Рам, највероватније преко Острва, а споредније на фронт Београд – Обреновац, највероватније код Обреновца. На Дрини вршиће јаче демонстрације. Бугарска војска предузеће вероватно главне операције на Тимочком војишту, а споредније ка Пироту и Скопљу“. Врховна команда – команданту I. армије, ОБр. 21333 од 3. октобра: „Према до сад добивеним извештајима о јачини и распореду непријатељске снаге према фронту те армије зна се: да на целом западном фронту у Босни има око 4 бригаде ландштурма, са штабом у Рогатици, Сребрници, Зворнику и Бјељини, у првој линији; у Власеници један пук, а у Тузли око једна бригада, у другој линији. Аеропланским извиђањем последњих дана примећено је, да се железницом одвлаче некуд трупе од Д. Тузле, вероватно у Срем. Општи је утисак, да је непријатељ на овом фронту слаб и неактиван. У Срему изгледа да је непријатељ сконцентрисао око 3 – 4 дивизије, међу којима има и немачких трупа. Јаче прикупљање ове снаге осећа се на фронту Обреновац – Шабац. Општи је утисак, да је непријатељ на овом фронту доста јак, те је вероватно да ће овде и понајпре чинити покушај прелаза на десну обалу реке Саве. Под вашу команду стављају се: Дринска дивизија II. позива са штабом у Обреновцу, која обезбеђује гранични фронт од Печиних бара до с. Ушћа; Ужички одред са штабом у Ужицу, који обезбеђује гранични фронт од р. Трешњице до ушћа Лима. Ваш је задатак, да на датом граничном фронту подесним распоредом ваше армије, а с обзиром на намере непријатеља и груповање његове снаге, будете у могућности, да благовремено спречите намеравани прелаз непријатеља на десну обалу реке Саве и реке Дрине. Десно су трупе Одбране Београда, а лево трупе црногорске Санџачке војске“. Министар војни – Врховној команди, Пов. Бр. 6799 од 3. октобра: „Војни изасланик у Лондону јучерашњом депешом № 60 јавља: „У Министарству војном кажу ми, да Грчка не дозвољава савезницима искрцавање докле не сврши концентрацију своје војске, да их не би неспремне напали. Надају се, да ће после дозволити. Концентрација Грчке извршиће се 18. октобра. Одмах би савезници могли послати само 20.000. О румунској мобилизацији немају извештај“.
Врховна команда – Министру војном, ОБр. 21363 од 3. октобра у 20.30 часова: „Овога часа саопштио ми је пуковник г. Фурније, да се једна француска дивизија под командом ђенерала Бају јуче почела искрцавати у Солуну. Једна бригада ускоро ће се транспортовати из Француске. За команданта француске војске у Србији одређен је ђенерал Сарај. Захтева, да се што пре француске трупе транспортују за Србију, да се не би задржавале ка грчкој територији. Молим за обавештење по овом питању, као и да се уреди брзо транспортовање француских трупа од Солуна до Ниша. У исто време молим за одобрење, да се може одмах упутити у Солун коњички капетан Мирко Маринковић за везу са француским трупама“. Командант Власинског одреда – Врховној команди, ОБр. 4 од 3. октобра: „Одређени ми рејон за осигурање, заузео сам и учинио овакав распоред: 1. одсек: 17. пешад. пук; 1. пољска брзометна батерија; 2 брдска топа; 2 Дебанжова топа, осигурава простор од изворног дела Врле реке до Попове мале (између Бугове главе и царинарнице). 2. одсек: Добровољачки одред са 2 брзометна пољска топа и 1 пољском брзометном батеријом, држи простор од Попове мале до Клинчарнице коте 1622. Први батаљон 2. пешад. пука III. позива одржава везу са 17. пешад. пуком и трупама Нове Области и осигурава тај простор. Командант 1. пешад. пука III. позива који је био у Сурдулици, упућен је у Криву Феју код овога батаљона. Штаб одреда је у Црквеној махали. Други батаљон 10. пешад. пука одржава везу са Добровољачким одредом и трупама II. армије и осигурава овај простор. Детаљан распоред са скицом и уцртаним трупама послаћу накнадно. Простор који осигурава овај одред захвата преко 50 км., испресецан је и јако врлетан, те је веза између појединих делова немогућа, а на њему се налази неколико врло важних тачака, те и поред све пажње, да се одред одржи ускупан, ипак је развучен а у резерви је једва могао да се задржи само један батаљон. Кад сам примио задатак у Крагујевцу, нагласио сам, да је одред мали за поседање оволиког простора и да би га требало повећати. И сад налазим, да би врло корисно било упутити овде што пре још један пук, у толико пре, што добровољачки одред има свега 1.759 пушака разних система (Манлихерове и српске брзометне)“.