У току овог дана Врховна команда је примила ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 1613 у 6.10 часова
„У току ноћи 18./19. септембра обострана, местимична, повремена ватра пушчана, митраљеска и артилериска“.
ОБр. 1634 у 23 часа
„Данас 19. ов. мес. по подне одбијена два јака непријатељска напада у правцу с. Борешнице, на трупе Коњичке дивизије и део Француза. Први трајао од 11.30 до 14.10 часова а други од 16 до 18.30 часова, борбе биле врло јаке. Губитака на нашој страни доста, на непријатељској врло много. Наше трупе у главном остале на досадашњим положајима. По исказу заробљеника учествовали су бугарски пукови: 10., 23., 33. и 34. по некима још два чије се нумере не знају. Од коњице учествовало 2 ескадрона. Један ескадрон сатрвен нашом пешадиском ватром, командир погинуо. Први напад изазвао покушај Француза да смене моје делове, који су још западно од друма Баница – Д. Врбени. При овој смени два француска батаљона изашла испред нашег фронта те су Бугари мислили, да је то напад па предузели контра напад. Детаљи још нису добивени. Ни до овога тренутка смена мојих делова још није извршена. Вечерас понова учинио сам представку ђенералу Кордонијеу“.
Од команданта II. армије
ОБр. 2094 у 6 часова
„Стање на фронту ове армије у току ноћи 18./19. септембра следеће: Код Тимочке дивизије ноћ је прошла на миру. Код Шумадиске дивизије око 20 часова непријатељ је тукао јаком артилериском, пешадиском и митраљеском ватром наше положаје на Ветернику. У 22.30 часова на левом одсеку у правцу Доброг Поља вршен је демонстративан напад овог фронта у циљу да непријатељ не довлачи трупе. У 24 часа извршен је и на Ветернику демонстративан напад и утврђено је, да се непријатељ није ослабио. У току целе ноћи наша је артилерија тукла повремено непријатељске положаје“.
ОБр. 2105 у 11.50 часова
„Од 9 часова наша артилерија из свију оруђа отвара јаку ватру против непријатељских положаја; на ту ватру непријатељска артилерија са Преслапа одговарала је јачом, а са Кравице, Ветерника и Голог Била ређом ватром. Упућена су у свим правцима јача извиђачка одељења, која су изазвала јаку пешадиску и митраљеску ватру а нарочито на Ветернику“.
ОБр. 2115 у 16.40 часова
„Ситуација у 15 часова непромењена, сем што је непријатељ интензивном артилериском ватром тукао Катунац и Пожарску косу“.
ОБр. 2077 у 18.10 часова
„Код Шумадиске дивизије губитци у току 17. септембра и ноћи 16./17. септембра ови су:
Погинули: резервни ппоручник Јеремија М. Милинковић, 1 подофицир, 2 каплара и 5 редова.
Рањени: 3 подофицира, 6 каплара и 19 редова.
Контузовани: 1 подофицир и 1 редов“.
ОБр. 2098 у 18.10 часова
„У току јучерашњег дана 18. септембра код Шумадиске дивизије губитци су:
Погинуо 1 редов.
Рањено: 2 каплара и 9 редова“.
Од команданта III. армије
ОБр. 2469
„Стање до 18 часова 18 септембра:
Код Дринске дивизије предузет напад на Кајмакчалану, данас по подне развија се успешно уз јако садејство артилериске ватре. Код Дунавске дивизије вођена слабија артилериска борба. Ничег значајнијег“.
ОБр. 2466 у 8.40 часова
„По накнадно добивеном извештају од Дринске дивизије, напад који је почео јуче 18. ов. мес. у 15.30 часова завршен је у 19.30 часова заузећем највишег врха Кајмакчалана. Непријатељ се држи још на западној ивици Кајмакчалана“.
ОБр. 2475 у 9.06 часова
„Стање у току ноћи 18./19. септембра непромењено“.
ОБр. 2486 у 14.20 часова
„Стање у 12 часова 19. септембра:
Код Дринске дивизије непријатељ је јутрос око 4.30 часова извршио јак контра напад на центар и лево крило десне нападне колоне, али је одбијен. Примећује се, да се непријатељ пребацује са Старковог Гроба ка Кајмакчалану, према нашој левој нападној колони. На фронту леве колоне заробљен је један тешко рањен бугарски војник који је изјавио, да припада 13. пуку. Код Дунавске дивизије ништа значајно“.
ОБр. 2499 у 19.28 часова
„Стање на фронту ове армије данас до 18 часова није промењено“.
Од Војног изасланика у Русији
ОБр. 409
„На југозападном фронту VII. армија прешла у наступање и јуче заробила 35 официра и 3.200 немачких војника и 20 митраљеза. На десној обали р. Златне Липе заробљено је 15 официра и 600 турских војника“.
ОБр. 414 у 6.25 часова
„Начелник штаба Врховне команде рече ми данас, да је Жофр врло предусретљиво изашао на сусрет да пошаље још једну руску бригаду у Солун, и да би добро било, да Жофру наш Врховни Командант за ово заблагодари, што ће утицати, да се убрза са наоружањем и спремом те бригаде. У депеши треба наговестити, да се убрза са наоружањем и спремом те бригаде. У депеши треба наговестити, да вас је ђенерал Алсксијев известио о предусретљивости и решењу за ово Жофра“.
Од делегата ђенерала Рашића
„Снаге у Добруџи стоје: 3 бугарске дивизије и једна бригада и 2 – 3 пука милиције. Немци: тешка артилерија и пук коњице. Турци се не појављују.
Савезници: Румуни 4 дивизије и пола. Руси две пешадиске дивизије.
Дакле, сем милиције стоје данас 99 батаљона савезника према 70 бугарских. Руси доводе још снага. Од Талијана Жофр захтева још једну дивизију за Солун. Нема одговора“.
Од команданта Савезничких војсака
№ 295
„Част ми је известити вас, да сам наредио ђенералу Кордонијеу, да смени што је могуће пре српске трупе на линији Петорак – станица Флорина, која у смислу мога писма № 241 од 14. септембра чини границу између зоне акција двеју армија. Ја вас молим да наредите српским трупама, да нападну непријатеља на линији Петорак – Старков Гроб – Кајмакчалан. Лево крило биће им осигурано француско – руском армијом, која има наређење, да отера непријатеља ка северу одржавајући чврсту везу са левим српским крилом“.
Од делегата капетана Јовичића
„Ситуација Енглеске војске на дан 18. септембра на Солунском фронту:
Дојрански фронт: слабије бомбардовање у току дана.
Струмички фронт: у току прошле ноћи непријатељ је извршио један неуспешан препад на наше предстраже источно од Орљашког моста. Данас су наши аероплани бацали бомбе на непријатељски логор у Просенику, како изгледа са доста добрим успехом“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 5231
у 15.40 часова
Његовом Величанству Краљу,
Министру војном и
војним изасланицима на страни
18. септембра у 21.30 часова
„Дринска дивизија освојила је највиши врх Кајмакчалана. Наши напади продужују се на фронту III. и I. армије“.
ОБр. 5232
у 11.25 часова
Команданту I., II. и III. армије
„III. армија овладала је највишим врхом Кајмакчалана.
Наређујем:
1) Да командант III. армије предузме најенергичније мере, да се обезбеди постигнути успех.
2) Да команданти I. и III. армије продуже акцију према наређењу ОБр. 5083 од 15. тек. месеца.
3) Да командант II. армије продужи притисак на непријатеља на фронту ове армије у духу наређења ОБр. 5178 од 18. ов. мес. О пријему одговорити депешом“.
ОБр. 5257
Главном команданту Савезничких војсака
„Част ми је известити вас, да је у току борбе прошле ноћи око заузећа највишег врха Кајмакчалана за брдске топове 75 мм., сасвим нестало муниције. О томе, да је муницаја на измаку извештен је благовремено начелник штаба Источне Војске као и остали француски надлежни органи. Добивен је одговор, да ће се муниција послати и да ће бити у Острову 18. септембра у 5 часова. Међутим, та муниција је стигла тако доцкан, да је тек данас из јутра могла бити дељена и на позицију послата. Обзиром на топографски створ Кајмакчалана брдска артилерија игра врло важну улогу, пошто она једино може пратити пешадију и брзо избити на освојени положај. Пошто муниције није било, постигнути успех није се могао проширити, а ако би се непријатељ ојачао и предузео против напад, не би могла развити довољно јака артилериска ватра и пешадија помоћи у довољној мери. Према томе, а да би се избегле могуће рђаве последице молим вас, да изволите издати потребна наређења, да се муниција шаље брзо и уредно и да јој се при превозу даје првенство без икаквих застоја по железничким станицама“.
ОБр. 5262
у 17.52 часа
Команданту I. и III. армије
„Сутра 20. тек. мес. у 5 часова полазим аутом за Бањицу ради обиласка фронта I. и III. армије“.
ОБр. 5263
Команданту I., II. и III. армије,
ђенералу Сарају и Милну,
свима војним изасланицима овде
„Стање 19. септембра у 17 часова
II. армија. – Артилериска и пешадиска ватра без значајнијих промена.
III. армија. – Наше тековине на Кајмакчалану одржане су. Дунавска дивизија напада Старков Гроб. На Кајмакчалану је јуче заробљено 42 бугарска војника из 46. пука и један из 11. пука.
I. армија. – Око 14 часова, Бугари су предузели напад од Доње Врбене ка Борешници са два до четири пешадиска батаљона и једним коњичким пуком, али су одбијени. У 16.30 часова отпочели су нов напад који још траје.
Јутрос је вршено аеропланско извиђање у правцу Битоља. У пределу Кенали – Битољ нема промене.
Између Тополчана и Вењерејца има свега 300 кола, уместо 90 како је раније било“.
ОБр. 5266
Главном команданту Савезничких војсака
„Част ми је одговорити о пријему наређења № 295 од 19. тек. мес. И у овом наређењу као и у наређењу № 241 од 14. тек. мес. помиње се као граница операционе зоне српске и француско -руске армије – железничка пруга, док међутим по усменом споразуму преко пуковника Калафатовића за границу операционих зона одређен је пут Баница – Д. Врбена и даље железничка пруга за Битољ и према томе је издато и наређење команданту I. Српске армије. Молим, да се ђенералу Кордонијеу у погледу границе операционе зоне изда тачно наређење према поменутом усменом споразуму и ова команда извести о томе“.
ОБр. 5266
у 0.10 часова
Команданту I. армије
„Према извештају команданта Савезничких војсака ђенералу Кордонијеу наређено је, да што је могуће пре смени делове те армије на линији Петорак – станица Флорина. Према томе лево крило те армије протезаће се до Петорка где доћи у везу са француско – руском армијом, која има наређење, да надире ка северу одржавајући тесну везу са том армијом. Има везе са представком командантовом ОБр. 1579 и наређења ове команде ОБр. 5232“.
ОБр. 5267
у 23.30 часова
Г. Министру Војном
„Код I. и III. армије наши су делови напредовали на десној обали р. Брода и протерали многе делове непријатељске. На крајњем левом крилу код Борешнице, Бугари су два пута нападали на Коњичку дивизију али су одбијени“.
Српски званичан извештај:
Солун 19. септембар 1916. године
„18. септембра после огорчене ноћне борбе наше храбре трупе су прошириле свој ранији успех на Кајмакчалану и у 21.30 час освојиле су његов највиши врх висок 2525 метара; то је највиши врх на целом граничном гребену и Бугари су имали заповест, да га бране до последње капи крви. Сви бугарски контра напади потпуно су одбијени. На осталом делу фронта наши напади врше се са успехом. Заузећем Кајмакчалана наше победоносне трупе први пут ступају на земљиште своје отаџбине. Част за то припада Дринској дивизији“.