19. септембар, Дејство Коњичке дивизије

У току ноћи 18./19. септембра ничега важног.
У току дана:
У 9 часова пуковник Мијушковић известио је, да су делови француског 135. пука дошли и ушли у његове ровове.
У 10 часова добивено је наређење од команданта I. армије ОБр. 1609 да се ескадрон Краљеве Гарде одмах упути у састав команде Краљеве Гарде у логор Њ. К. В. Престолонаследника код Острова, и о извршењу извести армија.
Пошто је по овоме поступљено послат је извештај о извршењу I. армији под ОБр. 1694.
У 10.25 часова добијен је извештај од команданта артилерије I. армије, који под О.А.Бр. 43 шаље извештај III. армије ОБр. 2455 о аеропланском извиђању – утврђено је: две батерије североисточно од Врбени позади к. 735, једна батерија на 2 км. југозападно од Совича.
Непријатељска линија ровова од Скочивира до Лажеца идући левом обалом Црне реке на ушћу р. Сакулеве затим на Кенали и Меџидли са јаким утврђењем на к. 588.
Једна батерија на 2 км. западно од с. Вакуфкеја. Једна батерија западно од с. Воштарана на к. 735.
3 топа 150 мм. југозападно од Совича; једна батерија југозападно од Вакуфкеја. Веома јака одбранбена линија на левој обали Црне реке и испред Кенали и Лажеце.
Извиђање вршено 17. ов. мес. у 6 часова.
Сви су податци унешени на картон и потом достављени и команданту артилерије.
У 10.55 часова начелник штаба одреда пуковника Васића – телефоном – доставља да и пуковник Мијушковић јавља, да се Бугари према њему групишу, изгледа му да хоће да изврше напад на њега. Наредио је артилерији да дејствује у том правцу; о овоме је известио и француске трупе које се налазе код њега (с. Росна) и они су му обећали да ће га потпомоћи.
Команданту одреда наређено да у случају потребе искористи 1. и 2. коњичку бригаду, које се налазе код с. Росне а команданту I. армије под ОБр. 1692.
У 11 часова хитна депеша:
„Командант одреда пуковник Васић извештава у 10.55 часова да се Бугари групишу према његовом десном крилу, северно од с. Борешнице, којим командује ппуковник Мијушковић. Наређено је артилерији која је на томе крилу да дејствује, а извештени су и Французи који се тамо налазе; они су обећали да ће га потпомоћи“.
Начелник штаба одреда пуковника Васића у 11.15 часова телефоном јавља да десни одсек ппуковника Мијушковића трпи од бочне артилериске ватре са положаја који се налазе према Вардарској дивизији. О овоме је извештена Вардарска дивизија да туче батерије као и пешачке непријатељске колоне кад се крену на напад.
У 11.20 часова начелник штаба одреда извештава да су Французи кренули на напад на с. Петорак. Бугари се спремају да изврше контра напад.
Наређено ппуковнику Мијушковићу да његовом десном колоном осујети овај напад Бугара својим испадом у непријатељски бок.
У 11.30 часова начелник штаба Вардарске дивизије јавља, да су у прекиду са њиховом 2. бригадом и моли да ми пошаљемо ордонанса до команданта 2. бригаде и да га обавестимо о ситуацији код нашег десног одсека. Послат ордонанс.
У 11.50 часова начелник штаба Вардарске дивизије јавља да је веза са 2. бригадом успостављена и да је наредио шта треба и у исто време да се наши добровољци повлаче из с. Д. Врбени и да за њима јуре Бугари (то нису били добровољци већ Французи).
Наређено је преко начелника штаба одреда да се Французи подрже и Бугари одбаце.
У 11.55 часова извештен помоћник начелника штаба I. армије о ситуацији на нашем фронту: 1 француски батаљон кренуо је био у напад у правцу Д. Врбени, но Бугари су га дочекали ватром и био је принуђен да се повуче. Помоћник начелника штаба тражио у исто време да му се пошаље распоред трупа на олеати.
У 12.30 часова пуковник Васић јавља: Да командант француског батаљона који је дошао да смени његово десно крило изјавио је да напад не може да врши, јер је непријатељ према њему врло јак. Намера му је, да прво створи једну одбранбену линију са препречним средствима од жице.
Командант 1. маршевског афричког пука који је имао задатак да напада на с. Арменохор послао извештај своме команданту, да не може да врши напад, јер је непријатељ врло јак и изложен је ватри од 7 батерија (пуковник Васић мисли да нема више од 2 – 3 батерије).
Пуковник Васић јавља, да је у изгледу да ће његове трупе до зоре бити смењене француским.
У 12.45 часова помоћник начелника штаба I. армије јавља да га је известио начелник штаба Моравске дивизије да се северно од с. Врбене развија један непријатељски коњички пук. О овоме је извештен пуковник Васић с тим да обрати пажњу на овај пук и ако се појави, да га стави под јаку пешачку и артилериску ватру. Пуковник Васић јавља да има један празан простор између његовог десног и Вардарског левог крила у ширини од 1 и по км. и да су Французи доста омели рад својим неодлучним држањем. За одбијање овог поменутог непријатељског коњичког пука употребиће једну од коњичких бригада, које су у резерви код с. Росне.
У 11.55 часова помоћник начелника штаба Коњичке дивизије извештава помоћника начелника штаба I. армије да се према с. Д. Врбени крећу јаче непријатељске снаге. О овоме је извештен и командант 156. француске дивизије с молбом да његова артилерија туче просторију северно од с. Д. Врбени.
У 13 часова наређено је 5. коњичком пуку који се налази у с. Забрдани да буде спреман за покрет.
У 13.10 часова пуковник Васић јавља, да се у правцу његовог десног крила креће један непријатељски коњички пук. Наређено 5. коњичком пуку у 13.15 часова да крене у правцу Д. Врбени.
У 13.25 часова: Начелник штаба одреда пуковника Васића јавља да је бугарска коњица извршила јуриш; једна наша батерија одступа у касу и сада се налази код с. Росне. Пуковник Васић отишао напред код предњих делова. 5. коњичком пуку дат је правац с. Росна. Достављено му преко телефонске централе у с. Забрдани и по ордонансу. О овоме извештена телефоном и 156. Француска дивизија с молбом да њихова артилерија туче с. Врбену, гдс се непријатељ нагомилао. Штаб одреда пуковника Васића нема везе са својим предњим деловима, јер су им телефонске жице искварене.
У 13.40 часова: Начелник штаба одреда јавља да батерија, која је одступила излази на положај западно од с. Росне. Наш један стрељачки строј одступа у правцу с. Росне; Бугари га туку шрапнелском ватром. 1. коњичка бригада упућена је напред да појача одред ппуковника Мијушковића, као и да попуни празан простор између десног крила овог одреда и Вардарске дивизије. 2. бригада задржана у резерви ради прихвата делова који одступају.
У 13.45 часова један бугарски ескадрон извршио је јуриш на крајњем левом крилу Вардарске дивизије. После борбе у мешавини од 7 – 8 минута ескадрон се повукао и са својим пуком кренуо у правцу Флорине. На месту где врше јуриш виде се лешеви. Ађутанту 5. коњичког пука саопштена ситуација и дат му правац с. Росна.
У 13.55 часова: Помоћник начелника штаба I. армије јавља да су се Бугари повукли и да у правцу с. Д. Врбене налази се сада један празан простор на бугарском фронту од 3 км. Ту да се упуте пешачки делови наши.
Да се јави која је то батерија што је одступила. Ово јављено начелнику штаба ове дивизије и команданту 156. дивизије у Лесковцу (преко телефонисте Прерадовића). Јављено и пуковнику Васићу да искористи за тај циљ 5. коњички пук који се овог момента спушта ка с. Росни.
У 14 часова 156. Француска дивизија извештава, да како изгледа с. Врбена је очишћена од непријатеља; моли се командант да на своме фронту што јаче притискује непријатеља. О овоме извештен и начелник штаба одреда пуковника Васића.
У 14.30 часова начелник штаба Вардарске дивизије извештава да се на к. 735 налази једна непријатељска батерија. Артилерија која је до сад тукла ту коту треба да повећа одстојање за 200 – 300 метара, па ће зрна падати у саму батерију. Ово достављено 156. дивизији преко телефонисте Савковића. Достављено и начелнику одреда пуковника Васића и француским батеријама од 105 мм. које се налазе југоисточно од с. Забрдани.
У 14.22 часа: Батерија која је одступила била је 1. пољска батерија Вардарске дивизије капетана Топаловића; задржала се северозападно од с. Росне, где се укопава. Код ње се налази и једна чета Француза.
У 14.25 часова: Вардарска дивизија привукла на своје лево крило 2 батаљона као резерву. Доставио начелник штаба са положаја.
О овоме извештен одред пуковника Васића и наређено му да се ухвати што чвршћа веза са Вардарском дивизијом. Начелник штаба одреда јавља да је одред ппуковника Мијушковића остао на свом месту – није се ни помакао. Делови који су одступили били су Французи.
У 14.30 часова јављено је ордонанс официру поручнику Брајковићу који је био упућен да уцрта јас поред трупа пуковника Васића – да се одмах врати.
У 14.30 часова телефонист Прерадовић са телефонске станице у с. Лесковцу јавља, да је раније наређење доставио команданту 156. Француске дивизије и да му је овај рекао, да ће предузети све што треба.
У 14.33 часа: Помоћнику начелника штаба I. армије јављено да војници који су одступили, били су Французи, а батерија да је била 1. пољска Вардарске дивизије капетана Топаловића и да се задржала северозападно од с. Росне. Одред ппуковника Мијушковића остао на својим положајима.
У 14.51 час: официр из штаба 156. Француске дивизије тражи да му се тачно одреди празан простор на бугарском фронту. По траженом обавештењу по овоме, начелник штаба Вардарске дивизије јавља: Да је празнина била између с. Д. Врбене и Петорка, али да су Бугари ту празнину већ попунили. Ово је достављено официру из штаба 156. Француске дивизије капетану Трета. Упитан у чијим је рукама Флорина, одговорио је у француским, али за косу која је северно од Флорине не зна.
У 15.03 часова: Начелник штаба јавља: услед тога што Французи у своме нападу нису успели, Бугари су извршили на њих један контра напад, што је натерало Французе на нагло повлачење, које је гонио један бугарски ескадрон до близу с. Росне. Дочекан од нашег 1. ескадрона 3. коњичког пука – бугарски ескадрон бачен је у назад. Ово француско одступање рђаво је утицало на наше трупе; за собом је повукло и 1. пољску батерију Вардарске дивизије. Трупе ппуковника Мијушковића дочекале су Бугаре убиственом ватром. По исказу једног ордонанса, који долази са левог крила одреда пуковника Васића и са тог одсека повлаче се предњи делови француске артилерије вичући „Билгар, Билгар“. О овоме послаће се и писмен извештај.
У 15.24 часа о предњем достављен је извештај команданту I. армије и Вардарске дивизије.
У 15.32 часа начелник штаба одреда јавља да се Бугари пребацују у Арменохор. Једна чета се спустила у поток јужно од Арменохора; 3 батаљона бугарска налазе се северно од Арменохора. Поједини делови излазе на железничку пругу североисточно од Леринске станице.
У 15.40. часова извештава 156. Француска дивизија, по извештају начелника штаба одреда пуковника Васића да се налази празнина на простору између железничке станице Леринске и с. Борешнице, и да се једна чета бугарска налази на јужној ивици с. Арменохора.
У 14.48 часова начелник штаба одреда пуковника Васића извештава да на ппуковника Мијушковића нападају Бугари јаком снагом.
Код с. Росне налазе се Французи у малим групицама са којима је тешко споразумевати се: тражено је из 1. коњичког пука да се упути ппуковник Иван Дакић због језика.
Командант одреда пуковника Васића са ОБр. 115 у 16 часова доставља извештај команданта десне колоне који јавља: „Услед тога, што су француске трупе у своме нападу разбијене и у нереду се повукле, Бугари су предузели контра напад, али су моји делови дочекали Бугаре страховитом ватром и задржали их. Бугарска коњица извршила је јуриш на десно крило Француза и дошла до близу с. Борешнице. Упутио сам ескадрон из резерве те је одбио овај напад и Бугари су задржани.
Напомињем команданту да су Французи овде одиграли улогу, направили забуну у своме страховитом бегању, тако да је и командир пољске батерије не сачекавши од мене наређење повукао батерију југозападно од Борешнице на положај.
Поднећу засебан рапорт о држању Француза а моје трупе држе свој положај.
У 16 часова наређено је одреду пуковника Васића да употреби и 5. коњички пук који је у резерви. Да је 2. коњички пук упућен да ојача одред ппуковника В. Поповића а за попуњавање празнине упутиће се још који ескадрон 5. коњичког пука.
У 16.30 часова начелник штаба моли да се тражи од Француза помоћ пошто немају више резерве, тако исто да француска артилерија туче северно од с. Борешнице, где се води борба. Тражена веза са 156. дивизијом.
У 16.35 часова потпуковник Мијушковић јавља да скида телефон.
У 16.38 часова веза са 156. дивизијом прекинута; наређено да се одмах пошаље патрола да успостави везу.
Упућен ордонанс официр потпоручник Хајдук Вељковић код команданта 156. дивизије с молбом да дејствује у десни бок непријатеља, који се креће у правцу с. Борешнице и Росне.
У 16.45 часова начелник штаба одреда пуковника Васића јавља: Како изгледа лево наше крило повлачи се, јер се одавде виде мале групице, које се крећу у назад. Шта је са одредом ппуковника Мијушковића незна се, јер са њим још није ухваћена веза.
У 17 часова: Начелник штаба одреда пуковника Васића јавља: види се да једна чета са левог крила одступа у реду, вероватно мења положај. Командант пуковник Васић отишао је напред код одреда ппуковника Мијушковића. Један командант француске бригаде налази се у с. Росни, али изгледа да је сасвим индиферентан. О свему овоме је извештен помоћник начелника штаба I. армије.
Помоћник начелника штаба I. армије јавља, да је наређено једном пуку Вардарске дивизије да дејствује у леви бок непријатеља.
У 17.15 часова по извештају начелника штаба одреда пуковника Васића, одред ппуковника Мијушковића повлачи се. О овоме је извештена I. армија и командант дивизије који је на положају. Командант дивизије јавља: Да се Вардарски пук развио на западу у непријатељски бок. Једна пољска батерија Вардарске дивизије пласирана је већ на положај за садејство овоме пуку. О овоме извештен начелник штаба одреда пуковника Васића.
Помоћник начелника штаба I. армије извештава, да је ђенерал Кордоније наредио, да се достави 156. дивизији да напада у бок непријатеља.
Ђенерал Кордоније није могао ову заповест да достави директно команданту 156. дивизије пошто је његова веза са 156. дивизијом у прекиду, то је горња заповест достављена 156. дивизији по ордонанс официру ппоручнику Дреновцу.
У 17.40 часова ради саопштења исте заповести упућен је аутомобилом команданту 156. дивизије и артилериски пуковник г. Младен Богићевић.
Око 17.30 часова због озбиљне ситуације код десног крила одреда пуковника Васића отишао је начелник штаба дивизије у с. Росну и тамо затекао овако стање: поједине групе војника из батаљона Срба добровољаца и 3. батаљона 14. пука са митраљеским одељењем избијају на јужни излаз с. Росне и крећу се ка железничкој станици Баници. Одмах сам зауставио све те војнике и позвао официре из штаба одреда пуковника Васића, који су индиферентно стајали да људе прикупљају и упућују у своје јединице. Водник митраљеског вода саопштио ми је, да су му митраљези покварени и да га је командант упутио назад. Ја сам му наредио да се врати у с. Росну и одмах да предузме оправку митраљеза. Војници нису били преплашени, одмах су извршавали сва наређења и отпочели се прикупљати на ивицу с. Росне. Пуковника Васића нисам нашао, јер је био отишао на лево крило да види каква је тамо ситуација.
Изишав на северну ивицу села тражећи пуковника Васића, нашао сам команданта 4. коњичког пука, који је са пуком заузео положај нешто испред села, где је и вод брдске батерије био пласиран и дејствовао. Пошав десно – источно ка реци нашао сам команданта 2. бригаде, команданта десне колоне ппуковника Мијушковића, команданта 3. коњичког пука. Од њих сам дознао, да су 3. батаљона 14. пука и батаљон Срба добровољаца одступили од с. Борешнице и да су се повукли ка Росни; да је рањен командант 3. батаљона 14. пука и да је у томе батаљону погинуо један од најбољих командира капетан I кл. Милорад Марковић; оба команданта имају доста губитака од артилерије.
При своме повратку нашао сам пољску батерију јужно од с. Росне у двојној колони, а хаубичку артилерију нешто западније, спремну за дејство.
Официри су се држали врло добро; ни на једном од њих није се могло приметити да су узрујани, нервирани и декуражирани. Сви су били хладнокрвни и присебни са одлуком, да се на предњој ивици с. Росне треба и мора истрајати до последњег.
У с. Росни наилазио сам на доста француских војника, који не знају где им је команда.
На превијалишту у селу било је око 20 – 30 рањеника. Два аутомобила и неколико двоколица наишао сам код превијалишта у моменту када су примали рањенике за евакуисање.
1. коњичка бригада лепо се видела у борбеном распореду на падини косе која се налази јужно од к. 615.
Командант 5. коњичког пука такође је био дошао да се обавести о ситуацији, те од њега дознам, да су два ескадрона 5. пука дата пуковнику Васићу и да се налазе источно од с. Росне.
За време мога бављења у с. Росни био је и командант француске артилерије ђенерал Дове посматрајући распоред непријатељских батерија.
Добив потребне податке и упознав се са ситуацијом и пошто сам по заповести команданта саопштио свима напред наведеним командантима да се положаји код с. Росне имају по сваку цену одржати, бранити до самопожртвовања, вратио сам се и о свему реферисао команданту и начелнику штаба I. армије, кога сам код команданта затекао.
У 17.50 часова начелник штаба одреда пуковника Васића јавља: Изгледа да ситуација није тако рђава као што је мало пре представљена. Одступа се у реду. Ово су лични моји закључци. Вардарски пук који напада у леви бок непријатеља већ се види, али је доста далеко.
У 17.58 часова добијена је телефонска веза са Лесковцом, где се налази штаб 156. Француске дивизије. Дата веза Лесковац – I. армија.
У 18.42 часа начелник штаба I. армије говори са Француском дивизијом.
У 18.45 часова начелник штаба одреда пуковника Васића јавља: Добио је извештај преко ордонанс коњаника да је одред ппуковника Поповића на својим ранијим положајима; 3. коњички пук држи везу између леве колоне ппуковника Мијушковића и десне колоне ппуковника Поповића. Ордонанс који је донео овај извештај, путовао је отприлике 20 минута. Помоћник начелника штаба дивизије догледом приметио је једну трупу у борбеном поретку да се креће од с. Кучковене ка с. Росни. Цени да је јачина око 2 батаљона; вероватно да су француске трупе које пристижу у помоћ.
У 18.45 часова о овоме извештен командант на положају.
У 18.55 часова начелник штаба одреда пуковника Васића јавља: Од једног заробљеника из 23. пешадиског пука дознало се да према овом фронту Бугари имају 10., 23., 33. и 34. пешадиски пук. Коњички јуриш вршила су два ескадрона. Помоћник начелника штаба о овоме је известио армију.
У 19.12 часова начелник штаба одреда јавља: Заробљен је командир бугарског ескадрона који је вршио јуриш и исти је рањен. Изјавио је да је према овоме фронту било 6 пукова пешадије. Наше се трупе сада налазе на јужној ивици с. Борешнице, па на запад ка месту где је друго слово ,,р“ у речи Арменохор и даље до Ложана. Француске трупе које су западно од Ложана држе своје положаје; косу јужно од к. 615 држи 1. коњичка бригада. О овоме извештен помоћник начелника штаба I. армије.
У 19 часова начелник штаба одреда јавља, да је сад у с. Росну стигао један батаљон а делом и други.
У 20.15 часова помоћник начелника штаба дивизије тражи од 156. дивизије да пошаље које митраљеско одељење како би се ојачао фронт, пошто није невероватно да ће Бугари вршити и ноћас нападе; капетан из штаба дивизије који је био на телефону отишао је да говори са ђенералом односно овога; када се вратио на телефон рекао је, да ђенерал није овде, да је отишао на фронт и да везе нема – чим добије везу известиће – наравно – да није ништа известио.
У 20.50 часова командант Коњичке дивизије под ОБр. 1697 шаље команданту I. армије и Вардарске дивизије вечерњи извештај следеће садржине:
„По телефонском извештају пуковника Васића напад Бугара отпочео је око подне до кога су времена Бугари вршили груписање према нашем десном крилу, на батаљон Срба добровољаца и 3. батаљон 14. пука који су држали положај од к. 615 па до северно од с. Борешнице. Позади нашег батаљона била су два француска батаљона, који су кренули у напад но Бугари их контра нападом одбаце и пођу за њима бугарски коњички ескадрони; у 13.45 часова крену се на јуриш али дочекани ватром 1. ескадрона 3. коњичког пука буду потпуно уништени а 1 командир рањен и заробљен.
Први пешад. напад буде такође одбијен.
У 15.32 часа отпочео је други непријатељски напад на оба наша крила; напад је вршен најмање са по једним пуком. Напад је припремљен јаком артилериском ватром.
Бугарски напад у правцу с. Борешнице после употребе бомби и пошто је рањен командант 3. батаљона 14. пука, а погинуо најбољи командир поред осталих официра и подофицира избачених из строја (број се још не може да утврди) повучен повлачењем француским почео је и сам да се повлачи. Код овог батаљона оба митраљеза услед употребе искварени су. Једновремено са овим такође повучен Французима почео је да се повлачи и батаљон Срба добровољаца.
Одред ппуковника Војина Поповића није се ни стопе повукао одржав све непријатељске нападе.
У 19.12 часова ситуација је оваква: Дивизија држи линију од косе која се налази јужно од к. 615 – јужно од с. Борешнице – у правцу слова ,,р“ од речи Арменохор – железничке станице Лерин – Ложани, у следећем распореду: јужно од к. 615, 1. коњичка бригада, лево од ње а јужно од Борешнице држи одред ппуковника Мијушковића (3. батаљон 14. пука и батаљон Срба добровољаца са пољском батеријом, водом хаубица и водом брдским Дебанжовим). Мијушковићев одред ојачан је 2. коњичком бригадом. Лево од њега у правцу железничке станице Лерин, француски батаљон. Лево од њега а на фронту железничке станице Лерин -Ложани одред ппуковника Војина Поповића од 3 батаљона и 1 Данглисова брдска батерија, ојачан са једним ескадроном 5. коњичког пука.
Позади с. Росне као општа резерва три ескадрона 5. коњиког пука.
Овог момента (19.45 часова) дошао је у с. Росну један француски батаљон а има да дође још један.
Од командира бугарског ескадрона који је вршио јуриш и као рањен заробљен, дознало се, да су напад вршили 6 бугарских пукова, а од заробљеног војника 4. пешад. пука и то: 10., 23., 33. и 34. пешад. пукови.
Губитака изгледа да има прилично, али се тачан број није могао утврдити. Губитци и утрошак муниције послаће се накнадно“.
У 20.45 часова командант одреда пуковника Васића под ОБр. 318 доставља ситуацију код одреда у 20 часова:
„Командант 1. коњичке бригаде са 1. коњичким пуком држн од друма Борешничке косе па до испод јужне ивице с. Борешнице. Лево (западно) од њега а јужно од с. Борешнице делови десне колоне ппуковника Мијушковића; западно од њих па до железничке пруге наспрам с. Росне, видео сам лично неколико француских чета, из 175. пука и још из неког пука.
Тај део фронта од левог крила 1. коњичког пука па до железничке пруге има облик једног лука, чији се испупчени део ослања на северну ивицу с. Росне, и за сада је недовољно стабилан, но предузете су мере, да се и он организује. Даље на запад од железничке пруге лева колона држи од Флоринске станице до Ложана. Да би осигурао своје десно крило командант леве колоне посео је железничку пругу од Флоринске станице па за 3 км. на југ. Дужину пруге од карауле прве од железничке станице па на исток поселе су неке француске трупе све до линије повучене од с. Власине право на југ до косе источно од Пешошнице а западно од Вртолома (185 км. од Солуна а 104 од Битоља). Непријатељ држи испупчене положаје к. 615 западну ивицу с. Борешнице и један део пруге северно од Флоринске станице. Цео овај догађај повлачења нашег центра одиграо се због слабог командовања француских команданата, који нису били на своме месту, јер командант пука није знао, где су му батаљони; команданти батаљона нису знали где су им чете а командири чета нису били на својим местима.
Овако изнурен, јурећи цео дан на коњу онеспособљен сам за сваки покрет. Молим за најхитније дејство да 156. дивизија, чијом је кривицом изгубљено село Борешница и положаји северно од њега врати ноћас изгубљене положаје.
Десна колона овог одреда, 2. и 3. коњички пук имају много губитака, због чега овај одред нема моћи, да предузима ма какав контра напад, нити пак може одолети будућим нападима, док се не прикупи и уреди.
О губитцима јавићу накнадно, чим добијем тачне податке.
2. коњички пук и Моравски ескадрон придати су левој колони.
У 21 час командант 5. коњичког пука јавља са ОБр. 199 да је Моравски ескадрон послао да појача одред ппуковника Војина Поповића; јавља да су 2 коња погинула а 1 рањен“.
У 22 часа командант одреда пуковник Васић са ОБр. 319 доставља:
„Командант леве колоне са ОБр. 41 у 19.30 часова јавља: На завршетку дана ситуација је оваква: Пошто су Бугари заузели чуку северозападно од с. Борешнице осигурао сам десни бок и позадину поседајући железничку пругу са француским трупама и мојом резервом.
Од 15.30 часова непријатељ је пребацивао извесне делове кроз с. Арменохор на јужну ивицу села до саме реке. Тако исто један део рокиран од железничке пруге ка Арменохору, и са истакнутим деловима на десној окуки пруге пришао је на 200 метара до моје деснокрилне чете.
Од француских трупа у близини мога левог крила налази се свега једна чета.
Примећено је јаче рокирање непријатеља ка истоку ка северној падини косе северно од с. Арменохора.
Задржао сам све тачке на мом положају.
Молим да ми се одмах пошаље 30 сандука муниције.
Утрошак муниције и листу губитака доставићу накнадно“.
Команданту леве колоне наређено је да упути комору да муницију узме, пошто немам коморе да би могао да му је пошаљем.
У 22.15 часова помоћник начелника штаба I. армије тражи распоред трупа на олеати.
У 22.30 часова начелник артилерије I. армије са начелником штаба дивизије расправља питање о муницији и утврђено је да се у току ове ноћи пошаље муниција.
У 23.30 часова добијено наређење команданта I. армије ОБр. 1638 следеће садржине:
„За сутрашњу акцију остаје у важности моја наредба ОБр. 1575 од 17. ов. месеца“.
На основу овога наређења командант Коњичке дивизије под ОБр. 1699 издао је наређење команданту одреда пуковника Васића: Да се 20. ов. мес. продужи рад у духу заповести ОБр. 1605 од 16. ов. месеца.
Да би се расветлио рад трупа које су одбиле бугарски напад коњички и пешачки 19. септембра вредно је споменути рад Добровољачког батаљона под командом пешад. капетана I кл. Милутина Николића.
15. септембра овај батаљон заузео је косу северно од коте 615 од с. Врбени и образовао фронт Д. Врбени – железничка пруга.
Са Вардарском дивизијом ухватио је везу код с. Неокази.
3. чета овог батаљона држала је обе обале р. Росне фронтом према железничкој прузи, где су постављена 2 митраљеза.
Лево ухваћена веза са батаљоном 14. пука.
1. чета у резерви позади левог крила. Батаљон је остао на истим положајима до 19. септембра. 18. септембра дошао је 175. француски пук, који је имао да напада с. Петорак. Батаљону Срба добровољаца наређено је, да служи као ослонац за напад 175. француског пука и да га по потреби потпомаже ватром.
У 12.20 часова 18. септембра командир 1. чете овог батаљона известио је команданта батаљона, да је батаљон са митраљеским одељењем из 23. пука дигнут и да је остао празан простор између његовог десног крила и с. Неокази и да скида сваку одговорност са себе за последице које могу наступити.
19. септембра 175. француски пук отпочео је напад са 2 батаљона на с. Петорак. 1 батаљон је остао у с. Борешници, засипан унакрсном артилериском ватром успео је да пређе пругу и да дође на 4 – 600 метара од с. Петорка.
Око 12 часова батаљон Француза који је нападао први од 1 чете поколебао се и у паничном бегству наже натраг ка к. 615 и левом крилу 1. чете Добровољачког батаљона бацајући оружје – спрему, засипан најјачом артилериском ватром а за њима су одмах наступили бугарски коњаници и пешаци.
У прво време 1. чета Добровољачког батаљона није могла отворити ватру на непријатеља, а кад су се Французи очистили, чета је отворила брзу паљбу што принуди непријатеља да се рокира источно, па наишав на празан простор између друма и с. Неокази навали туда са правцем напада друмом.
1. чета видећи да је опкољена отпоче одступање борећи се уз пут и готово једновремено са бугарском коњицом изби на косу испод батерије Вардарске дивизије и источно од с. Борешнице. Ту је командир зауставио своју чету и повео очајничку борбу са бугарском коњицом. Ту у борби славно погибе командир 1. чете активни пешадиски капетан I кл. Милорад В. Марковић ударен прво сабљом па потом куршумом, као и неколико његових војника. Ту је погинуло: 1 бугарски официр и десетину војника и око 30 коња.
Командант батаљона капетан М. Николић који је био са резервом, видећи шта се дешава на десном крилу а левом боку Вардарске дивизије, развије 4. чету из резерве и изађе на плато северно од Борешничке цркве и чета отвори брзу паљбу на бугарску коњицу (3 ескадрона 7. коњичког пука) и пешадију (2 чете 1. батаљона) која беше дошла до прве косе на левом боку Вардарске дивизије и на левој обали реке Брод.
У то време добијена је и 2. чета у појачање од команданта десне колоне и развијена десно од 4. чете.
Непријатељска коњица стављена под унакрсну ватру поколебала се; делови који прођоше 1. чету продужише друмом а остатак претрпевши велике губитке наже натраг у паници. Командант батаљона са 2. и 4. четом и деловима 1. чете изврши јуриш на коњицу која унесе панику у њихову пешадију и сви заједно нагоше у нереду назад у Д. Врбену гоњени 3. четом Б. С. Д. и 1 четом из 14. пука која се била развила лево од 4. чете. За време одбијања јуриша непријатељска артилерија тукла је ужасном ватром батаљон и остале делове.
Гоњење непријатеља трајало је све до на 5 – 600 метара испред с. Д. Врбени, али је тада наша артилерија поред непријатељске отпочела јако тући овај батаљон који се није имао где заклонити и морао се повући: 2 чете на прву косу до моста источно од друма за заштиту левог крила Вардарске дивизије и десног крила батаљона пошто ту никога није било; 4. чета западно од пута у висини 2. чете; делове 1. чете прикупио командант батаљона и поставио у резерву позади 2. чете, јер је била јако расијана и без командира. Све је ово било до 13 часова.
У то време позади батаљона стизала је наша коњица у појачање и поседала положаје од Борешничке цркве до 2. чете.
2. чета смењена је од 24. пука у 18 а 4. од 1. коњичког пука у 20 часова и повучена у резерву.
У 20 часова дошла је у састав батаљона и 3. чета са митраљеским одељењем, која се борила са батаљоном 14. пука одбијајући Бугаре и контра нападе вршила.
У 8 часова у вече батаљон је стављен под команду 2. бригаде Вадарске дивизије и добио наређење, да постави 1. чету у међупростор између коњице и 24. пука.
Ноћ проведена на миру.
Овог дана официри, подофицири и војници борили су се јуначки и показали су чуда од храбрости презирање смрти, јуришајући под најјачом артилериском ватром и борећи се са бугарском коњицом у мешавини.
Губитци: погинуо командир 1. чете активни капетан I кл. Милорад В. Марковић; рањени: поручник Живорад Гајић водник 4. чете; официр добровољац Коста Бјелица погинуо; рањени официри добровољци: Нико Кажиметра и Вуио Лубурић.
Погинуло: 9 подофицира и редова.
Рањено: 62 подофицира и редова.
Контузовано: 4 редова.
Нестало: 5 редова.
Укупни губитци: 82.
Непријатељ оставио 3 мртва официра, доста војника и масу коња – дакле 2 ескадрона избачена из строја.
Утрошено: 26.000 метака и 25 бомби.
Погинуло: 2 коња и 2 мазге.
Нестало: 2 јахаћа седла и 2 самара за мазге.