Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Организација и почетак марша
Армијским наређењем су и Шумадијско-албанском одреду прецизирани правац наступања и време када треба да избије у рејон Љеша, на јадранску обалу. И овај одред је био оспособљен за самостална дејства. Осмог новембра командант одреда је наредио да покрет отпочне сутрадан у 10,30 часова, у следећем маршовском поретку: у претходници 1. батаљон 1. комбинованог пука с једним брдским топом; у заштитници једна чета 2. комбинованог пука; у главнини пет батаљона 1. и 2, комбинованог пука, један ескадрон коњице, четири брдска топа, осам митраљеза и два вода пионира.
Деветог новембра, у 12 часова, дајући последње препоруке за марш, командант армије је истакао да је потребно: људе преносити на коњима, а коње свуда реквирирати; остављати посаде у већим насељима. Он је дао команданту одреда пуковнику Булићу овлашћење да може мењати правац – “само да што пре избије на море”.
Широко размештен у рејону Хани лачита и села Жура, одред је тек око 12 часова успео да образује маршевски поредак, после чега је отпочео покрет. До закашњења је дошло и због тога што је одред чекао дотур хлеба и опанака из Призрена.
С људском храном за свега два дана и скоро без сточне хране, одред је овога дана ступио на пут кроз Албанију. Прве веће тешкоће имао је при преласку преко Дрима, високим и уским пешачким мостом код Љум-Куле. Након пређена 24 км, око 20 часова, он је стигао у рејон села Брути, где је заноћио око логорских ватри.
Пошто трупна комора с храном није стигла из Призрена, а хране је било још само за један дан, командант одреда је исте ноћи тражио од команданта Шумадијске дивизије I да се хитно изврши дотур хлеба за три дана.
Од људства шумадијског артиљеријског пука, дуж пута на сваких 4-5 км, постављене су релејне станице, али је сутрадан, по наређењу команданта Шумадијске дивизије I, извршена смена тако да је за релејну службу употребљено људство коњичког ескадрона.
Десетог новембра, пошто је на два моста на Дриму поставио по једно стрељачко одељење да обезбеде мостове, одред је наставио марш у истом поретку. Да би се одржала дисциплина на маршу и да се колона не би одужила, позади сваког батаљона је маршовао по један официр. Изнемогли војници су остављени у Љум-Кули.
Пошто у току припрема за марш није било извршено извиђање правца преко Ћафа кумулуса и пошто је чета која је упућена на тај правац утврдила да је овај превој, због снежних наноса, потпуно непролазан, одред је био присиљен да настави покрет нешто северније, правцем Везиров мост – село Кремаз – село Пармчи – село Штане, чиме је дужина марша непредвиђено повећана за 2 дана.
Марш је био врло тежак због великог снега и непроходног земљишта, нарочито на делу пута између Кремаза и Штане, где у ствари није било никакве стазе и где је без водича кретање било немогуће. То се посебно веома негативно одразило на кондицију коња.
Претходница је, на снегу, под отвореним небом, заноћила у рејону села Петке, а главнина у рејону Штане. Војницима је издато само по пола хлеба. Тако је одред овога дана прешао свега 12 км.
У састав одреда су стигле четири хелиографске станице, јер је остало људство, разболевши се, заостало на маршу.
Прелазак преко највишег планинског венца и наступање кањоном Фане
Следећа два дана, тј. 11. и 12. новембар, спадају у најтеже дане марша овог одреда, јер су исцрпени, изгладнели и мокри војници морали да савладају високе планине северне Албаније. Од села Петке до села Домђона није било ни пута ни стазе. Вођен водичима, одред је, по беспућу, прешао веома испресецан масив Руна-планине и Мали зии, маршујући у колони по један и газећи дубок снег. Товарни коњи морали су се на више места претоваривати, али су се, и поред тога, многи стрмоглавили у дубоке поноре.
Прелазећи преко планинског гребена Руне одред је запао у страховиту олују, праћену кишом, снегом и ветром који је обарао стабла огромних букава и храстова, што је веома отежало и успорило марш. Због свега тога, одред је у току ова два дана прешао само 22 км, при чему се колона издужила на преко 10 км. За то време ешелони су маршовали с појачаним непосредним осигурањем, јер су дубина маршевске колоне и јако испресецано земљиште отежали одржавање везе и евентуално садејство у борби.
Веза са Дринско-албанским одредом није постојала.
Крећући се правцем село Петка – село Мгута – село Чам – село Шинђин, одред је 12. новембра увече стигао челом у Домђон, где је заноћила претходница, док је главнина заноћила у рејону села Мжањ.
Међутим, у олујној и кишовитој ноћи, исцрпене и промрзле, трупе у бивацима нису могле да се одморе, загреју и осуше. Већ три дана људи су скоро гладовали, јер товарни коњи трупне коморе, упућени с хлебом из Призрена, нити су били стигли, нити је било изгледа да достигну одред. Од месних средстава нађено је само нешто мало сена.
На врлетном путу нарочито су страдали коњи. После четири дана марша у коњичком ескадрону је остало још само 40 коња.
Ипак је морал трупа остао на висини. Војници су чинили крајње напоре да не заостану на маршу. Али су многи оболели војници остављани у успутним селима, јер средстава за евакуацију није било.
Веза с позадином и даље је организована путем пешадијских релеја, јер се на таквом терену јахаћи коњи нису могли употребити у ту сврху. Релејне станице су постављене само по селима на међусобном удаљењу од једног дана марша.
Спуштањем у долину Фане одред је ушао у предео албанског католичког племена Миридита. Српска војна команда је очекивала да ће ово хришћанско племе, с јуначком традицијом борбе против Турске, пријатељски дочекати српску војску, па је, у наређењу, запретила смртном казном за пљачку.
Настављајући марш ка Јадранском мору у истом маршевском поретку, одред се у току следећа три дана (13, 14. и 15. новембра) кретао долином, у ствари кањоном Фане, кроз коју је водила веома узана стаза. Преморени људи и коњи једва су се кретали опасном стазом, тако да је 13. новембра одред прешао само 5 – 8 км, док је просечна дужииа дневних маршева износила једва 10 км. Од села Конај клисура није била проходна, па је одред морао скренути јужније и уложити огромне напоре да се испне на вис Мали шелбунит и стигне до села Ороша. Изнемогли људи једва су се кретали. Ситуација је била критична. Сваки напад на одред, чак и мањих снага, могао је имати тешке последице. Међутим, турске снаге су биле далеко, док су Миридити – и преко очекивања српске команде – благонаклоно примили долазак српских трупа. У Орошу, први пут у току марша, набављена је извесна количина хране, чиме су донекле побољшани услови за покрет.
После непрекидног седмодневног марша по беснућима снегом покривених албанских планина, одред је, прешавши на десну обалу Фане код села Нерфуше, заноћио у рејону села Вау Маза и села Блиништа, оријентишући се на севернији правац: село Симони – село Фрегена, пошто је даље кретање кањонском долином Фане било апсолутно немогуће.
У циљу убрзања кретања трупних јединица, командант одреда је још у селу Конају издвојио бојну, трупну и муницијску колону у посебан, трећи, ешелон, који се, под заштитом једног батаљона 2. комбинованог пука, кретао за одредом, с тим што је војницима у одреду издато на руке по 50 метака. Издвајање коморе у посебан ешелон није много убрзало покрет, јер је земљиште било скоро непролазно, а људство до крајње границе исцрпено.
После веома напорног марша одред је успео да се извуче из тешко проходног кањона Фане и да се приближи Љешу на око 30 км. Настављајући покрет у истом маршовском поретку, он је 16. новембра челом доспео у Фрегену, док је главнина заноћила у селу Калорју, а неки њени делови су остали развучени чак до Симонија. Преморени и гладни, преко 40 пута газећи надошле речице и потоке, борци су с великим напрезањем, по киши, прешли око 18 км. Биваковало се под отвореним небом.
Тога дана први пут је успостављена веза са Дринско-албанским одредом. Коњичка патрола претходнице сазнала је том приликом да је Летећи одред заузео Мјет и турске делове потерао преко Дрима.
Одред је 17. новембра наставио покрет. Претходница је заноћила на планини Крешти, сачекујући главнину која је успела да стигне у Фрегену. Једна стрељачка чета из састава претходнице је упућена на косу јужно од Калмета са задатком да обезбеди пролаз делова Дринско-албанског одреда у правцу Љеша.
Крајем дана је успостављена веза с коњичким патролама Летећег одреда (који је заноћио у селу Трашанију), чији је коњички ескадрон доспео до села Мерћија.
Са гребена планине Креште војници су могли први пут да виде Јадранско море, што им је указивало да се ближи крај њиховим невиђеним напорима. А управо за то је било крајње време, јер је физичко стање људи, после деветодневног марша, углавном без редовне хране, постало критично.
Заузимањем Креште одред је обезбедио солидне положаје за дејство ка Љешу и Плани, док је избијањем код села Калмета дошао у непосредну везу с Летећим одредом и, заједно с њим и са црногорским снагама које су продрле у Медову, пресекао везу турске посаде у Скадру с Љешом.
Преглед дневних маршова Шумадијско-албанског одреда од 8. до 19. новембра 1912. (правац: Призрен – Везиров мост – Мгула – Синђин – Домђон – Ороши – Фрегена – Калмети – Љеш):
8. новембар
У току ноћи пао велики снег, преко дана облачно и хладно.
Извршен покрет из Призрена на кантоманску просторију у долини Б. Дрима:
а) Претходница: Призрен – Лачит Хан. Дужина марша: 20 км
б) Главнина: Призрен – с. Скоза. Дужина марша: 13 км
9. новембар
Облачно с великим снегом.
а) Претходница: Лачит Хан – Хан Брути. Дужина марша: 17 км
б) Главнина: Скоза – Брути. Дужина марша: 24 км
10. новембар
Време хладно, газио се велики снег.
а) Претходница: Хан Брути – Петка. Дужина марша: 12 км
б) Главнина: Брути – Штане (Штам). Дужина марша: 12 км
11. новембар
Време хладно и ветровито, газио се велики снег.
а) Претходница: Петка – Сериће. Дужина марша: 12 км
б) Главнина: Штане – Чам. Дужина марша: 9 км
12. новембар
Време променљиво, с ветром и кишом, пред вече олуја.
а) Претходница: Сериће – Домђон. Дужина марша: 10 км
б) Главнина: Чам – Мжањ. Дужина марша: 13 км
13. новембар
Киша целог дана, снег се топио и отежавао покрет.
а) Претходница: Домђон – Конај. Дужина марша: 8 км
б) Главнина: Мжањ (Ђуђе) – Бисак Сипри. Дужина марша: 5 км
14. новембар
Ујутру киша, потом хладно време.
а) Претходница: Конај – Нерфуша на ушћу речице Сефт у Фану. Дужина марша: 12 км
б) Главнина: Бисак Сипри – Ороши. Дужина марша: 10 км
15. новембар
Киша, облачно и хладно.
а) Претходница: Нерфуша – Ван Маз. Дужина марша: 8 км
б) Главнина: Ороши – Блиниште. Дужина марша: 10 км
16. новембар
Киша целог дана, увече олуја с пљусковима.
а) Претходница: Ван Маз – Фрегена. Дужина марша: 18 км
б) Главнина: Блиниште – Калори. Дужина марша: 14 км
17. новембар
Променљиво време без кише.
а) Претходница: Фрегена – пл. Крешта. Дужина марша: 7 км
б) Главнина: Калори – Фрегена. Дужина марша: 10 км
18. новембар
Врло јака киша и хладно време целог дана.
а) Претходница: пл. Крешта – Љеш. Дужина марша: 11 км
б) Главнина: Фрегена – Мерчиње. Дужина марша: 14 км
19. новембар
Киша целог дана.
а) Претходница у Љешу.
б) Главнина: Мерчиње – Љеш. Дужина марша: 3 км
Напомена:
Одред је овај марш од укупно 135 км извршио за 12 дана, и то: претходница за 11 дана, по 12,2 км дневно, а главнина за 12 дана, по 11,2 км дневно.