Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Продор Дринске дивизије I
Око 11 часова, када је отпочело отступање Битољске редифске дивизије у правцу с. Тромеђа, непријатељски фронт је био пробијен. Пети пук, који је већ био заузео безимени вис јужно од Мрамора (к. 343), одмах је продужио наступање за непријатељем у правцу с. Тромеђа, западно од Зебрњака. Али је његов покрет убрзо био заустављен јаком ватром једне батерије и делова турског 6 стрељачког пука кога је командант корпуса, како је напред истакнуто, упутио као последњу резерву да затвори брешу насталу повлачењем Битољске редифске дивизије, те је био посео северозападне падине Зебрњака. Иако је од непријатељске ватре претрпео озбиљне губитке, 5 пук је са три батаљона убрзо продужио наступање али не у правцу с. Тромеђа већ више у југозападном правцу, ка к. 395 и Кршли (тт. 431). Његов 1 батаљон, који је овом приликом претрпео тешке губитке, у нереду се повукао према северозападу, сем једне чете која је касније стигла на лево крило пука. Дејство 5 пука није више било усмерено у правцу повлачења Битољске редифске дивизије, већ према десном крилу 7 корпуса, тј. остацима Скопосе редифске и десног крила 19 низамске дивизије, који су се такође повлачили испред Моравске дивизије I ка Кршли. После скретања 5 пука ка југозападу 6 пук, који се нашао у другом ешелону дивизије, непосредно иза 5 пука, нашао се у првом ешелону. Стога су његова предња два батаљона, развивши се у борбени поредак, кренули напред и потпали под ватру 6 турског стрељачког пука и турске батерије са Зебрњака. Услед тога се 6 пук поцепао, па су деснокрилни 3 батаљон из првог и 2 батаљон из другог ешалона продужили наступање западном падином к. 343, орјентишући се према југозападу за 5 пуком, док су левокрилни 1 батаљон из првог ешелона и 4 батаљон из другог ешалона, под доста јаком непријатељском ватром, продужили покрет источним падинама ове коте у правцу левог крила непријатељског 6 стрељачког пука. На тај начин су 5 пук и десно крило 6 пука, који су после отступања јединица Битољске редифске дивизије били оријентисани ка с. Тромеђа, услед изненадног дејства непријатељске пешадије и артиљерије са Зебрњака, скренули према западу у правцу Куманова, где су у току даљег наступања наишли на нешто слабији отпор снага десног крила 7 корпуса.
Четврти пук је, после заузећа ћувика у рејону Џобине Махале (к. 343), такође продужио наступање. Под његовим притиском, као и због јаког дејства 1 дивизиона Дунавског артиљериског пука, око 12 часова отпочео је да се повлачи и 6 стрељачки пук. Деснокрилни 4 батаљон 4 пука продужио је наступање у правцу Зебрњака, док су левокрилни 3 батаљон и 2 батаљон (који је био позади њега у резерви) продужили наступање косом источно од Зебрљака. Први батаљон, такође у првом ешелону, наступао је између 3 и 4 батаљона. Батерије 1 дивизиона с ватрених положаја у рејону Брадиновске Махале и 3 дивизион из рејона Мрамора јаком ватром су ућуткале непријатељску батерију на Зебрњаку и делом уништиле батерију која се налазила на коти јужно од Џобине Махале.
Повлачењем јединица 6 стрељачког пука довршен је пробој непријатељског фронта. Лево крило и центар 19 низамске дивизије угрожавале су Моравска I и Тимочка дивизија II, док је десно крило у рејону Кршле (тт. 431) било угрожено бочним дејством 5 и 6 пука Дринске дивизије. Зато је ова турска дивизија између 13 и 14 часова отпочела опште повлачење. Скопска и Битољска редифска дивизија већ нису ни постојале. Њихови остаци су се у потпуном нереду повлачили на Пчињи и даље према Скопљу. Левокрилне делове 17 низамске дивизије у рејону Механџиске Махале, при повлачењу ка с. Шупљи Камен, озбиљно су угрожавале снаге с левог крила Дринске дивизије I.
Три батаљона 5 пука и, позади њих, два батаљона 6 пука продужили су покрет правцем к. 395 – Куманово и око 14 часова подишли коси с виноградима од Куманова, на којој су заштитни делови десног крила 19 низамске дивизије још покушавали да дају отпор. Доцније су батаљони 5 пука, будући да је командант пука у току покрета заостао с 2 батаљоном, наступали спорије и без довољно јасне орјентације, па су се измешали с батаљонима 6 пука. Ова ситуација је иницијативом команданта 1 и 3 батаљона 6 пука рашчишћена тако што су њихова два батаљона сменили батаљоне 5 пука у првом ешелону и одмах продужили напад на непријатељске положаје у поменутим виноградима. Непријатељски отпор је брзо сломљен. Два батаљона 6 пука избила су пред Куманово, а друга два југоисточно у рејон с. Пројевце. Убрзо затим 3 батаљон је ушао у Куманово. Већ око 15,30 часова последњи остаци 7 корпуса отступали су преко висова југозападно од Куманова у правцу Скопља.
Батаљони 4 пука, који су наступали косом источно од Зебрњака, када су овладали рејоном ватрених положаја турске батерије јужно од Џобине Махале, изложили су се дејству јединица крајњег левог крила 13 низамске дивизије. Али пошто је 17 низамска дивизија већ око 13,30 часова отпочела да отступа преко Големог Рида у правцу с. Шупљи Камен, пола сата касније била је принуђена на отступање и 13 низамска дивизија. Седамнаести пук Дринске дивизије I, који се још увек, сем једног батаљона, налазио у другом ешелону, ангажовао се (вероватно иницијативом самог команданта пука) и продужио наступање с обе стране Зебрњачког потока за 17 низамском дивизијом. Четврти батаљон 4 пука наступао је у правцу Зебрњака, с кога су непријатељске јединице већ биле отступиле. Увече су јединице 4 и 17 пука прикупиле на простору између Зебрњака и с. Тромеђа.
Јединице 5 и 6 пука заноћиле су: 2 и 3 батаљон и део 1 батаљона 5 пука и 2, 3 и 4 батаљон 6 пука на десној обали Кумановске Реке, у висини с. Пројевце, обезбеђујући се претстражама на висовима у висини с. Биљановце.
Четврти батаљон и две чете 1 батаљона 5 пука заноћили су у рејону Зебрњака, док је 1 батаљон 6 пука, по четама, заноћио на просторији између с. Пројевце и с. Тромеђа.
Дејства Моравске дивизије I и Тимочке II
Избијањем 14 пука Тимочке дивизије II у висину левог крила 2 пука Моравске I биле су ангажоване све снаге ових двеју дивизија. Међутим, пошто команданти дивизија нису имали међусобне везе, нити је командант Моравске дивизије имао везу са својим 2 пуком, уствари су од снага обеју дивизија биле створене две одвојене групације: деснокрилна (2 и 14 пук са артиљериским дивизионом Тимочке дивизије и једном батеријом Моравског артиљериског пука), коју је по својој иницијативи узео под команду командант Тимочке дивизије II, била је орјентисана према с. Лопате и даље према Узунџову; лева (1, 13 и 16 пук с Моравским артиљериским пуком), под командом команданта Моравске дивизије I, оријентисана је према Куманову. У недостатку међусобне везе ове две групације наступале су после подне самостално, без узајамног садејства.
Командант Тимочке дивизије II дошао је око 12 часова на осматрачницу на коси југозападно од с. Ваксинце. У то време, с ватрених положаја североисточно од с. Ваксинце, његов артиљериски дивизион је отворио ватру на непријатељску артиљерију јужно од с. Лопате и на пешадију која се повукла на северну ивицу с. Лопате и с. Опаје. Због избијања 14 пука у висину 2 пука, дошло је до мешања јединица левог крила 2 пука и десног крила 14 пука. Док је поново успостављен ред, оба пука су стајала на месту готово два часа. Око 13,45 часова је комадант дивизије наредио да оба пука продуже напад у правцу с. Лопате, при чему је 2 пук требало да обухвати лево непријатељско крило, док је артиљериски дивизион имао задатак да подржава овај напад пешадије. У духу овог наређења, јединице су продужиле наступање. Око 16,15 часова су предњи делови 14 пука, а убрзо затим и главнина, прошли кроз с. Лопате, док су јединице 2 пука прошле кроз с. Опаје, јер је непријатељ ове положаје био већ раније напустио. Затим је командант Тимочке дивизије II наредио да се наступање продужи у правцу Узунџова. Међутим у то време су отвориле ватру две непријатељске батерије с ватрених положаја у рејону Узунџова. Због тога, као и због непостојања везе с левокрилном групацијом, командант дивизије наредио је да јединице застану ради преноћишта, с тим да 14 пук заузме положаје јужно а 2 пук западно од с. Лопате. Коњички и артиљериски дивизион су се прикупили у рејону с. Ваксинце, где је био и Штаб дивизије. На поменутим положајима јединице су заузеле борбени распоред и осигурале се претстражама.
Ни левокрилна група Моравске I и Тимочке дивизије II, која је око 12 часова избила на линију Бело Брдо – Црно Поље – Почивалов Рид, није после подне наступала енергично у складу са развојем ситуације на бојишту. После застоја на Белом Брду, 13 пук II, савладавши отпор слабих турских делова на десној обали Кумановске реке јужно од с. Д. Којнаре, избио је око 14 часова на косу југозападно од овог села. Али је ту остао до пада мрака. У његовој висини застала је и главнина 1 пука, док је 16 пук са 1 батаљоном 1 пука тек око 13 часова, када су се 5 и 6 пук Дринске дивизије I били већ увелико ангажовали на правцу Кршла (тт. 431) – Куманово, према десном крилу 19 низамске дивизије, отпочео покрет према Куманову. И пошто је између 13 и 14 часова отпочело повлачење 19 низамске дивизије, око 15 часова је 16 пук без отпора избио испред Куманова, а убрзо је његов 3 батаљон ушао у град у коме се већ налазио 3 батаљон 6 пука. Пошто се овладало Кумановом и пошто су снаге 7 корпуса биле већ отступиле у захвату друма према Скопљу, јер је заштитница 19 низамске дивизије под притиском 5 и 6 пука отступила око 14,30 часова, комадант Моравске дивизије је одлучио да обустави даљи покрет 16 пука и око 15,30 часова издао наређење за преноћиште. Дакле ни ова група Моравске и Тимочке дивизије није предузела гоњење.
Према овом наређењу команданта дивизије требало је да Моравски коњички пук, с коњичким дивизионом Тимочке II, остане на преноћишту код с. Матејче, осигуравајући се претстражама према Скопској Црној Гори и у правцу с. Виштица и с. Ропаљце; да 2 пук, са 5 батеријом, којом је био ојачан, с крајњег десног крила дође на преноћиште код Кумановске железничке станице и осигура се делом снага на линији Ново Село – с. Романовце, да се 1, 16 и Моравски артиљериски пук прикупе и остану на коси северно од Куманова, с тим што ће 3 батаљон 10 пука, који је био избио на јужну ивицу града, остати као посада у граду; да се пионирски полубатаљон, болничка чета и телеграфско одељење прикупе ради преноћишта код с. Г. Којнаре, где ће бити и Штаб дивизије, кога ће телеграфско одељење телефоном повезати са Штабом армије у с. Биљача; да трупна комора, мунициска колона и пољска болница остану код железничке станице Табановци, а колонска комора у с. Биљача.
Коњички и 2 пук, који нису добили ову дивизиску заповест, заноћили су у духу наређења које им је изда комадант Тимочке дивизије II: Коњички пук у рејону с. Ваксинце, а 2 пук западно од с. Лопате, док су се остале снаге Моравске дивизије I прикупиле на преноћиште у духу дивизиске заповести. Услед тога, ове ноћи Моравска дивизија I није имала својих снага јужно од Куманова.
Тринести пук Тимочке дивизије II, који се налазио у саставу левокрилне групе, на крају дана није добио никакво наређење од команданта Моравске дивизије I, а није примио наређење од команданта своје дивизије, па је стога остао на преноћишту југозападно од с. Д. Којнаре, на месту где је стигао око 14 часова.
Развој догађаја на левом армиском крилу
Добивши задатак да ојачају одбрану снага Дунавске дивизије I, јединице Дунавске дивизије II су око 10 часова отпочеле покрет са Старог Нагоричана према фронту на младонагоричанским положајима. Истовремено је, по наређењу команданта дивизије, кренуо и 8 пук Дунавске дивизије I, који се налазио у резерви. Тако је између 10 и 11 часова, према десном непријатељском крилу, које је вршило снажан напад, наступало пет свежих пукова – три у првом а два у другом ешалону. Приближавањем овако јаких снага према овом делу фронта била је отклоњана веома тешка ситуација у којој се налазило лево крило Дунавске дивизије I. С обзиром на ситуацију каква је око 12 часова настала на центру и левом трском крилу, истовремено су били створени повољни услови да ове свеже снаге пређу у одлучан противнапад. Међутим, пошто се команданти дивизија, услед непознавања ситуације на осталом делу фронта, нису одлучили за противнапад, ове јединице су, пристижући на фронт, само ојачавале постојећи борбени поредак Дунавске дивизије I на Младом Нагоричану. Тако се 8 пук II, стигавши на Сртевицу, са два батаљона у првом и два у другом ешелону, измешао са деловима 7 и 8 пука I који су се тамо налазили и остао на њиховим положајима изложен ватри непријатељске артиљерије која је дејствовала несмањеном жестином, док је 9 пук II, с три батаљона напред а једним у резерви, стигао иза Пркиног и Путиног Рида. Око 12 часова је и 8 пук, из резерве команданта Дунавске дивизије I, стигао са два батаљона напред, а једним позади, на отсек фронта Вујевски Камен – к. 361 поседајући положаје измешао се са I батаљоном 18 пука који се налазио на њима. И пукови другог ешелона Дунавске дивизије II дошли су возади предњег краја одбране на одређеним правцима.
У ово време, упркос жестини напада на десном крилу, ситуација код непријатеља била је веома тешка: десно крило 7 корпуса, пред нападом левокрилне групације Моравске дивизије I, повлачило се према Куманову; Битољска редифска дивизија, у центру турског распореда, налазила се у пуном повлачењу не покушавајућида пружи било какав даљи отпор снагама Дринске дивизије I; око 12,30 часова, када је лево крило ове дивизије овладало косом источно од Зебрњака, отпочело је повлачење и 17 низамске дивизије, чије се лево крило већ ранијебило повукло нешто уназад и повило према Дринској дивизији I. Иако је у време изостао противнапад с фронта Дунавске дивизије I чак и противнапад 9 пука ове дивизије, испред кога се Битољска дивизија већ одавно била повукла и коме је у 10,30 часова то било наређено, притисак снага 5 корпуса ни у овој ситуацији није попуштао. Нарочито је активно дејствовала његова артиљерија, од које су нагомилане трупе на Сртевици и на Пркином Риду и даље трпеле осетне губитке. Али око 14 часова, када је лево крило Дринске дивизије I, по овлађивању Зебрњаком, даљим наступањем у правцу Големог Рида и с. Шупљи Камен угрозило бок и позадину 13 низамске дивизије, ослабио је и напад снага 5 корпуса. Тада је овом корпусу наређено да се са својим дивизијама повуче преко Пчиње и даље преко Криве Реке.
Због слабљења непријатељског притиска и на овом делу фронта одлучио се командант Дунавске дивизије I на покрет у правцу Зубовског Рида. Према заповести коју је у том смислу издао око 15 часова, десну колону требало је да образује 9 пук с 1 дивизионом, а леву 8 пук с Дунавским артиљериским пуком (без 1 дивизиона). Седмом и 18 пуку је наређено да крену позади леве колоне. Међутим је II пук отпочео наступање долином р. Куманице, у правцу Зубвског Рид,а нешто пре пријема последњег наређења и команданта дивизије и то с 2 и 4 батаљоном у првом и 1 и 3 батаљоном у другом ешелону, док је 8 пук тек у духу овог наређења кренуо напред. Око 16 часова обе колоне су избиле на десну обалу Пчиње, где им је наређено да застану. А затим је у 17,30 часова командант дивизије наредио пуковима да заузму претстражни положај на десној обали Пчиње у циљу обезбеђења Дивизије на преноћишту. Девети пук је имао да поседне отсек од ушћа р. Куманице до Капиларског Рида, везујући се десно с претстражама Дринске дивизије I, а 3 пук да поседне отсек лево од 9 пука, заламајући лево крило дуж Пчиње и везујући се с претстражама Дунавске дивизије II. Главнина Дивизије (7 и 18 пук) требало је да се прикупи ради преноћишта у биваку јужно од друма Куманово – Крива Паланка. Коњичком пуку, ангажованом на левој обали Пчиње, наређено је да се прикупи у биваку у с. Куманичево, где ће и Штаб дивизије доћи на преноћиште, док су трупне коморе по издавању хране имале да се повуку на преноћиште иза Нагоричанске Куле. Први степен колонске коморе и даље остаје у с. Челопек, а II степен у Светој Петки, док је рањенике требало у току ноћи евакуисати за с. Биљача и преко Прешева у армиску болницу.
По прикупљању у одређеним рејонима јединице су приступиле организацији и уређењу нових положаја.
Када су 8 и 9 пук I кренули у наступање, јединице Дунавске дивизије II остале су на младонагоричанским положајима. Око 17 часова, када се борба стишала после повлачења турских снага јужно од р. Пчиње, комадант дивизије је наредио: да 9 пук II заноћи на дотадашњим положајима 18 пука I, 8 пук II на Сртевици, 7 пук иза Жеглиговског Камена, 4 прекобројни пук јужно од Старог Нагоричана, коњички дивизион између 7 и 4 прекобројног пука, а артиљериски дивизион на југоисточним падинама Жеглиговског Камена. У оваком распореду су и заноћили.
Коњичка дивизија и Коњички пук Дунавске дивизије I спречавали су на десној обали Петрашнице продор десне колоне Штипске редифске дивизије. Бојећи се да непријатељ не би евентуалним наткриљавањем левог крила угрозио позадину левог армиског крила, командант Коњичке дивизије наредио је око 13 часова 2 коњичком пуку да поседне положаје у рејону Пероса (тт. 530). Овај коњички пук је заузео поменути вис и истовремеко приметио да се извесни непријатељски делови налазе на Плосју, на десној обали Петрашнице. Да би наткрио ове непријатељске делове и спречио евентуални даљи продор, командант 2 коњичког пука је оставио на Поросу један ескадрон, а с главнином продужио покрет за с. Канарево. Око 15,30 часова, када је претходнички ескадрон избио у с. Канарево, батерије коњичког артиљериског дивизиона отпочеле су дејство на непријатељске положаје на левој обали Петрашнице, нарочито на положаје у висини с. Стрезовце. Услед дејства ове артиљерије и повлачења турских трупа са Сртевице, и десна колона Штипске редифске дивизије отпочела је повлачење у правцу с. Клечевце. То је дало повода Коњичкој дивизији да око 16 часова пређе у наступање у циљу гоњења непријатеља, које је отпочело ватром 2 коњичке батерије и покретом 2 бригаде. Десну колону образовао је 4 коњички пук, за дејство правцем с. Војник – с. Стрезовце – Криворечки Хан, а леву 2 коњички пук, који је дејствовао правцем с. Канарево – с. Облавце. Прва коњичка бригада наступала је правцем с. Стрезовце – с. Клечевце. Око 19 часова обустављено је даље гоњење непријатеља, па се 4 коњички пук задржао код Криворечког Хана, вршећи патролама извиђање у правцу непријатељског отступања, док је главнина Дивизије повучена ради преноћишта у рејон с. Војник.
Тако су престале борбе на читавом фронту и тиме је уједно била завршена Кумановска битка. Четири пешадиске дивизије 1 армије заузеле су фронт од с. Лопате, где се налазило десно крило, преко Куманова и с. Пројевце до Пчиње, и даље десном обалом ове реке до Криворочког Хана, на њеној левој обали, где су се налазили предњи делови Коњичке дивизије. Иза левог крила, на младогоричанским положајима, налазила се Дунавска дивизија II у својству армиске резерве, док се армиска артиљерија налазила на положајима иза десног крила – хаубичка код с. Четирце, а градска код с. Вујановић.
Позади, са задатком обезбеђења позадине Армије, и даље су били такозвани Кончуљски и Сеферски одред. Овај први (15 пук II са једном батеријом), који је у току дана разоружавао Шиптаре на северним падинама Скопске Црне Горе, остао је на обезбеђењу Кончуљске Клисуре, док се други (3 пук I са брдском батеријом) главнином снага у 15,30 часова прикупио код с. Сефери, на гребену Скопске Црне Горе, где се од прошле ноћи налазио његов 1 бататаљон.
Вардарска армија међутим, напуштајући после подне фронт одбране у висини Куманова, отступила је делом снага према Скопљу, а главнином, преко Пчиње и Криве Реке, ка Овчем Пољу.