Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Процена непријатеља и организације покрета
Пошто је у току 23 октобра извршена прегрупација снага у духу наређења комаданта армије и пошто су се јединице тога дана прикупиле и попуниле муницијом и осталим потребама, а Моравска дивизија II још и људством, ноћу 23/24-ог издата је армиска заповест за сутрашњи покрет главнине у правцу Скопља и Куманова. Из ове заповести се види да је командант армије ценио да су се турске снаге које су биле разбијене пред Приштином – повукле у правцу Урошевца и Скопља и да се код Скопља “вероватно прикупљају јаче турске снаге заштићујући се са севера слабијим деловима регуларне војске, који чувају Качанички теснац и планинске путеве који воде преко Скопске Црне Горе ка Скопљу”. У заповести је наглашено да се око Гњилана и с. Доморавце могу очекивати извесне гомиле Шиптара. Према томе, командант 1 армије очекивао је 24 октобра само слабији отпор у Качанику и на гребену Скопске Црне Горе, а предвиђао да ће се турске главне снаге налазити у рејону Скопља, тј. у дубини војишта, мада су 23 октобра главне снаге Вардарске армије отпочеле напад на фронт 1 армије код Куманова.
У складу с таквом оценом ситуације и општим задатком Армије, наступање одређених снага требало је да се изводи у две колоне.
Десна колона, састава: Моравска дивизија II и армиска коњица (јачине четири ескадрона), имала је задатак да наступа правцем Липљане – Урошевац – Качаник ка Скопљу, те да Армиска коњица 24 октобра стигне до с. Варош (к. 554), а Моравска дивизија II у рејон Урошевца.
Лева колона, састава: Шумадиска дивизија I и Моравска бригада I, имала је задатак да наступа правцем Приштина – Гњилане – с. Владово – Куманово. Претходницу је требало да образује Моравска бригада I, која је имала задатак да 24 октобра заузме Гњилане; а Шумадиска дивизија I да наступа за њом на раздаљини од 2- 3 км.
Дринској дивизији II је наређено да остане у рејону Приштине са задатком: да град утврди и организује као центар снабдевања и ослонац нападних операција главних снага, обезбеђујући ослобођену територију у правцу Вучитрна, Дренице и Призрена.
Једина измена у односу на директиву Врховне команде била је та што је, уместо Моравске дивизије II, у Приштини остала Дринска дивизија II. То је било услављено објективним факторима. Пре свега, Дринска дивизија II била је слабија од Моравске за један пешадиски пук, нису јој били пристигли сви позадински делови и пољска артиљерија; она је, сем тога, била заморена маршем по страховито врлетном земљишту. Моравска дивизија II, иако је претрпела знатне губитке, била је попуњена људством из допунских батаљона; усто, она се налазила на положајима јужно од Приштине. Одређујући Моравску дивизију II да наступа у правцу Скопља, командант армије се, вероватно, руководио и тиме што је ова дивизија у дотадашњим борбама испољила значајне борбене квалитете, а њен командант – еластичност и сналажљивост у командовању; зато је, свакако, тежио да на качаничком правцу има ову прекаљену дивизију.
Наступање десне колоне
Марш десне армиске колоне организован је према заповести команданта Моравске дивизије II која је издата 23 октобра у 20 часова.
Армиска коњица је добила задатак да у 6 часова отпочне покрет из Липљана, преко Урошевца, ка Качанику и да извиђа непријатеља у зони десно: Риљари – Штимље – с. Језерце – Петрич, а лево: преко с. Добротин – с. Смонлуша, с. Раховица – Биљач (тт. 1282), одржавајући везу са Шумадиском дивизијом која се кретала ка Гњилану. У случају сукоба с јачим непријатељским снагама требало је да се повуче на лево крило наступног поретка Моравске дивизије II.
Моравска дивизија II требало је да маршује у једној колони у следећем покретку:
Други пук, с пољским артиљериским дивизионом као претходница Дивизије, полазећи с Ветерника у 6 часова, имао је да наступа правцем Липљан – с. Топличан – с. Трн – Урошовац, са задатком да у току наступања нарочиту пажњу обрати на обезбеђење десног бока.
Други батаљон 3 пука, са 8 брдском батеријом упућен је правцем с. Преоце – с. Суводол – с. Ћурковце – с. Драмњак, са задатком да осигурава десно крило маршевског поретка, а једна чета 2 пука упућена је правцем с. Ливађе – с. Добротин – с. Годимља – с. Биба, да осигурава лево крило. Остале снаге образовале су главнину, у којој се 3 пук, с пољским и брдским артиљериским дивизионом налазио у првом, а 1 пук у другом маршевском ешелону. Наређено је да трупна комора маршује по реду кретања својих јединица, на 2 км иза дивизиског зачелног осигурања.
У 6 часова, када је почео покрет Дивизије, из Липљана је кренула коњица у улози предњег одреда. Маршујући знатно испред Моравске дивизије II и извиђајући у зони десно до линије с. Рујце – с. Мужичане – с. Драмњак – с. Заскок и лево до линије с. Грачаница – с. Добротин – с. Гадимља – с. Сазлије, коњица није наилазила на непријатељски отпор. Нешто пре 14 часова претходнички ескадрон без борбе је ушао у Урошевац, на чијим кућама су биле истакнуте беле заставе у знак предаје. Овај дивизион је посео пошту, општинску зграду и железничку станицу и упутио извиднице у правцу Качаника.
У Урошевац је тада пристигла и главнина армиске коњице, али није наставила покрет ка с. Варош, где је према армиској заповести имала да заноћи. Обавештен од извиђачких потрола да се непријатељске снаге са артиљеријом крећу ка Урошевцу, командант коњице је сматрао да није целисходно ићи напред, тим пре што је Моравска дивизија II била далеко позади. Зато се главнина коњице одмах вратила и поставила северно од Урошевца, на коси преко које води пут за Штимље. Позади је уређен бивак, док је предњи део косе (код турске касарне), у улози претстраже, посео један ескадрон с водом митраљеза. Претходнички ескадрон остао је распоређен делом у Урошевцу, делом у виду извиђачких патрола у правцу Качаника. Око 14 часова командант коњице је известио команданта армије и команданта Моравске дивизије II о ситуацији на овом правцу и тражио да Моравска дивизија II убрза покрет, изразивши сумњу да ће коњица без артиљерије тешко остати у Урошевцу пошто непријатељ поседује и артиљерију.
У међувремену су патроле претходничког ескадрона код с. Варош (к. 554) дочекане јаком ватром с косе између с. Варош и Камене Главе, те су биле принуђене да се повуку ка Урошевцу, где их је шиптарско становништво око 15 часова дочекало ватром из кућа. Истовремено су нападнуте посаде у згради поште, ошптине и железничке станице, тако да су два вода овог ескадрона једва успела да се повуку до главнине, док су друга два вода била опкољена у згради поште, где су остали све док сутрадан после подне није пристигла Моравска дивизија II.
Одмах затим непријатељске снаге су извршиле напад на претстражни ескадрон на коси северно од Урошевца. Овај ескадрон, заједно с митраљеским водом, успешно је одбијао фронталне непријатељске нападе све до 16 часова. Тада се непријатељ изненада појавио из шуме и према десном крилу претстражног положаја, а мањим снагама је извршио обухват левог бока. Изненађена непријатељском бочном ватром, претстража је отступила у паничном нереду и са знатним губицима.
Главнина армиске коњице покушала је да пружи отпор, али је убрзо, и сама изненађена ватром с десног бока, била присиљена да се повуче иза с. Косина, где је и заноћила. Тако је због слабих бочник осигурања бивака и претстражне линије дошло до тешких последица.
Иза коњице, правцем Липљан – Топличане – Трн – Урошевац, кретала се Моравска дивизија II. Маршујући у једној колони, Дивизија се кретала веома тешко, јер је пут био врло слаб и услед кише расквашен, нарочито на делу од Липљана до Урошевца, где је био и недовршен. Набујала Ситница, која кривуда кроз Косово, морала се газити на више места, те је и то успоравало и отежавало марш.
Чим је, око 15 часова, сазнао за напад непријатељских снага код Урошевца, командант дивизије је наредио да 2 пук из претходнице, који се налазио у рејону с. Бабљак, што пре избије код Урошевца и прихвати коњицу, истовремено убрзавајући кретање и дивизиске главнине преко с. Јерли-Прелез у правцу с. Сазлије.
Око 16 часова је челни одред претходнице избио на косу и источно од с. Лашко Баре, где је дочекан ватром непријатељских снага с положаја које је тек била напустила армиска коњица и повукла се иза с. Косин. Челни одред је прешао у напад уз подршку 1 пољске батерије. Но пошто је ускоро пао мрак, претходници је наређено да се заустави у рејону с. Муховце, на заузетом положају, и образује претстражу.
Остале снаге Дивизије стигле су и заноћиле: 3 пук и чета из левог бочног осигурања у рејону с. Сазлије, 2 батаљон 3 пука, који са у току наступања кретао као десна побочница, код с. Косин, заједно са армиском коњицом, док је 1 пук с пољским артиљериским дивизионом остао у с. Јерли-Прелез у улози дивизиске резерве. Дивизија је, дакле, заноћила распоређена на висоравни између с. Лашко Баре, с. Јерли- Прелез и с. Сазлије, с наслоном на огранке Жеговца и Неродимке. На тај начин десна колона овога дана није успела да достигне маршевски циљ. Положаји које је Дивизија крајем дана посела били су врло погодни за одбрану од евентуалног непријатељског напада с правца Урошевца, Гњилана и Штимља, а исто тако и као ослонац за сутрашњи напад и наступање ка Урошевцу Качанику.
После прекида борбе с претходницом, непријатељске снаге су заноћиле на положајима: касарна – северна ивица Урошевца – с. Сојево, препуцавајући се с претстражом 2 пука на десној обали р. Сазлије. Око пола ноћи непријатељски делови су напустили положај код касарне, нешто снага задржало се у Урошевцу и на северној ивици шуме код с. Биба, а јаче снаге су запоселе положаје на линији Главица (к. 634) – к. 602 (источно од с. Варош), у циљу одбране Качаничке Клисуре.
Покрет леве колоне
И левокрилна армиска група је маршовала у једној колони, при чему се Моравска бригада I налазила на челу. Према заповести команданта Моравске бригаде I, коњички дивизион је имао задатак да се креће испред пешадије и да извиђа правац Јањево – с. Жеговце – с. Ливоч, затим друмом од Гњилана низ Мораву ка с. Доморавце и преко Мораве ка с. Владово и Прешеву. Претходницу су образовали 1 и 2 батаљон 2 прекобројног пука, док су остале снаге Бригаде маршовале позади као главнина.
Услед закашњења армиске заповести, Бригада је отпочела покрет из рејона с. Златаре и долине р. Сутеске око 8 часова, с тим што је, по наређењу команданта армије, Дебанжову батерију упутила у Приштину, а хаубичку Шумадиској дивизији I. Иако без отпора непријатеља, покрет је био отежан због слабих путева, тако да је коњички дивизион стигао у Гњилане око 15 часова, а претходница тек око 19 часова. По пристизању у Гњилане претходница је истурила осигурање југоисточно од насеља између Ливочке Реке и Прилепнице Реке, док је главнина заноћила између Гњилана и с. Куретиште.
Сходно армиској заповести, командант Шумадиске дивизије I издао је у 6,30 часова претходно наређење, а у 7,30 и заповест за марш. Требало је да се Дивизија креће иза Моравске бригаде I у једној колони, на 2- 3 км удаљености. На челу дивизиске колоне налазила се једна пионирска чета, док су остале јединице маршовале у следећем поретку: два батаљона 12 пука, један пољски дивизион, две хаубичке батерије, главнина 12 пука, два пољска дивизиона, 11 пук, 19 пук, 10 пук, санитетска чета. Приликом покрета, у Приштини су заборављене три пољске болннце, које је на иницијативу Врховне команде, командант армије касније упутио у Скопље, где су пристигле 30 октобра.
Да би дозволила Моравској бригади I да формира маршевску колону и заузме одређено растојање, Дивизија је отпочела марш тек око подне, крећући се на 3 км отстојања од Бригаде. Иако неузнемиравана од непријатеља, Дивизија се, нарочито артиљерија и позадински делови, кретала врло тешко по излоканим планинским путевима и тек је увече челом колоне стигла до с. Шљивовице, док је артиљерија доспела до с. Драговац и с. Лабљане.