Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Пошто ни 25 октобра није била уочила да се код Куманова водила решавајућа битка, Врховна команда је и даље очекивала сукоб с главним снагама турске Вардарске армије на просторији Овче Поље – Сколље. А како је требало да 1 армија, овладавши Кумановом, продужи покрет према тој просторији, Врховна команда је осетила особиту потребу да 3 армија што пре избије у долину р. Вардара. Зато је 25 октобра после подне упозорила команданта 3 армије да се пристизање његове армије пред Скопље “очекује у што краћем року”.
И 26 октобра, када је 1 армија заузела Скопље, Врховна команда је око подне, док се 3 армија кретала у духу ранијих наређења, наредила команданту ове армије да Шумадиска дивизија I маршује право на Куманово, тако да челом избије код с. Слупчане, с тим да артиљерија и позадински ешелони, уколико је пут преко Скопске Црне Горе тежак, користе пут кроз Кончуљску Клисуру за Прешево, у које ће доћи и Штаб армије.
Око 22 часа је командант армије, уз обавештење да је Куманово ослобођено, прецизирао задатке и наредио Шумадиској дивизији I и Моравској бригади I да преко Скопске Црне Горе продуже наступање ка Куманову, односно Скопљу, да се сва артиљерија и позадински ешелони Шумадиске дивизије I, који нису прешли Биначку Мораву, врате и преко Гњилана и кроз Кончуљску Клисуру маршују за Прешево, и да Моравска бригада I, по могућству, дође у везу са 1 армијом. Моравској дивизији II није издато наређење, већ је имала да дејствује према заповести од прошлог дана.
Дејства десне колоне
Командант Моравске дивизије II уочио је да треба предузети енергичније гоњење непријатељских снага које су у нереду отступале од Урошевца. Требало је спречити непријатеља да се прикупи и организује отпор на новој линији и не допустити му да извуче трупе, артиљерију и позаданске делове кроз Качаничку Клисуру, која је и иначе била закрчена масом шиптарског становништва из околних села које се, са стоком и покретном имовином, евакуисало ка Скопљу.
У том циљу је командант дивизије 26 октобра у 6 часова наредио да се око 7 часова продужи наступање у истом поретку и према ранијем плану: средња колона, као главна, наступа друмом кроз Клисуру, а крилне колоне иду огранцима Шар Планине, правцем с. Дура – с. Слатина, односо огранцима Скопске Црне Горе, правцем с. Белоградце – с. Врбан – с. Никовце и својим покретима треба да олакшају наступање средње колоне кроз Клисуру, док би се њихови позадински ешелони кретали друмом иза средње колоне.
Команданту коњичког дивизиона је наређено да успостави везу са Шумадиском дивизијом I и обезбеди преношење извештаја у Гњилане. “Успут објавити месном становнштву – гласило је даље наређење – да по селима скупе сво оружје и муницију и по једном човеку са колима упуте управнику вароши Феризовића, где ће добити признаницу. У противном саопштити да ће сваки код кога се нађе оружје бити стрељан а домови спаљени”.
Да би се обезбедиле комуникације и позадина, у Липљану и Урошевцу је остављена по једна стрељачка чета и по једна чета од 100 људи, формирана од наоружаног српског становништва, док је код с. Драмњак и даље остао само 2 батаљон 3 пука. Ове ће јединице остати на својим местима док их не буду сменили делови Дринске дивизије II.
Покрет Дивизије отпочео је око 7 часова изјутра.
Десна колона је кренула у маршевском поретку преко с. Дура ка с. Слатина. Када је избила на р. Лепенац, претходница није могла да загази у хладну и 60 см дубоку воду, већ се спустила око 3 км низводно и прешла преко једног брвна, а затим се вратила на свој правац наступања. То је учинила и главнина. Пошто је на томе прелажењу изгубила око 2 часа, колона је тек око 14 часова стигла до с. Стража. После одмора од 30 минута наставила је покрет и у 16,30 часова стигла у с. Глобочица, где је заноћила са осигурањем према Скопљу и Тетову.
По селима је шиптарско становништво предавало оружје без отпора, али је кретање ипак било јако отежано због рђаних путева путева.
Лева колона, пошто је 2 батаљон оставила у с. Драмњак, предузела је покрет са преноћишта у борбеном поретку, наступајући кроз шуму јужно од с. Камена Глава, да би по избијању на откривено земљиште образовала маршевски поредак, са 3 батаљоном у претходници. Крећући се стрмим планинским тереном, правцем с. Белоградце – с. Врбан – с. Кошица – с. Никовце, колона је увече без отпора стигла до с. Дреноглава, где је провела ноћ, са 3 батаљоном у претстражи према с. Никовце.
Средња колона је отпочела покрет око 7,45 часова, са 1 батаљоном пука и митраљеским одељењем у претходници. У циљу одржавања везе с крилним колонама, једна чета из главнине кретала се преко с. Грлица, док су се две чете кретале западним огранцима Скопске Црне Горе, између средње и леве колоне.
Око 9 часова претходница је стигла до раскрснице путева јужно од Гатњанске Лииваде (с. Гатња) и уместо да настави кретање друмом, она је, оријентишући се погрешно скренула на стари пут поред железничке пруге, низ р. Неродимку, а за њом и главнина колоне. Штаб дивизије, који се кретао између претходнице и главнине колоне, због густе магле и кише, није приметио да је претходница узела погрешан правац, те је усамљен наставио покрет друмом за с. Сопотница. Око 10 часова он је близу Сопотнице наишао на већи збег наоружаних Шиптара и њихових породица. Пошто су им курири и жандармерија покупили оружје, Шиптарима је дозвољен повратак кућама.
Кад је видљивост постала боља, командант дивизије, схвативши да је претходница скренула старим друмом, наредио је преко курира да се чета која се кретала преко с. Грлица пребаци на друм. Чета је после пола сата стигла. У међувремену је командант дивизије сазнао од сељака који су се враћали из Качаника да је непријатељ још у току нођи напустио насеље Качаник и тамо оставио 16 топова. Зато је Штаб дивизије, са четом која се налазила са њим, наставио покрет, иако напред није било осигуравајућих делова. Око 14,30 часова избио је на косу северно од Качаника. Становништво није било евакуисано, те су претставници месних власти предали варош. Турско и шиптарско становништво предало је оружје и у 13,45 часова у Качаник је ушао командант дивизије са штабом. Чета која је осигуравала штаб упутила је један свој вод на Боб, један у правцу к. 761, а остала два на јужни излаз из вароши, ради осматрања и осигурања у правцу Клисуре.
За то време је средња колона наступала врло споро, јер се кретала разлоканим друмом поред р. Неродимке, газећи реку на више места. Усто, њена претходница се кретала падинама Скопске Црне Горе, разоружавајући успут околна села, што је још више успоравало кретање. Зато је командант дивизије око 17 часова послао команданту колоне наређење да убрза покрет и са претходничким батаљоном у току ноћи избије на улаз у Клисуру, а да главнина заноћи пред улазом у насеље Качаник. У 14 часова колона је пристигла у одређени рејон, затим је једну чету истурила на косу западно од с. Боб, а другу на улазу у Клисуру, са задатком да пронађе и обезбеди остављене турске топове.
Овога дана је Моравска дивизија II, прешавши пут од око 20 км и изгубивши додир с непријатељем, заноћила у следећем распореду: десна колона (два батаљона 1 пука са брдском батеријом) код с. Глобочица, са претстражом према Скопљу и Тетову; средња колона (2 пук и два батаљона 1 пука са пољским артиљериским дивизионом) на коси северно од насеља Качаник, између р. Неродимке и р. Лепенца, са претстражама код с. Боб, на улазу у Клисуру и на к. 761; лева колона код с. Дреноглава, са претстражом према с. Никовце.
На тај начин Дивизија је 26 октобра достигла линију: с. Глобочица – Качаник – с. Дреноглава, икао је по замисли команданта армије било предвиђено да тога дана избије северно од Скопља. Нема сумње да су то заостање условили објективни фактори, уз нереалну процену маршевских могућности Дивизије од стране армиског штаба – али и слабо одржавање правца и везе, јер при наступању није постојала веза између колона. У току ноћи веза је успостављена само с левом колоном и око 22 часа упућена је патрола да пронађе десну колону и преда јој наређење за сутрашњи дан. Услед лоших веза, као што смо видели, Штаб дивизије је ушао у Качаник далеко испред јединица.
Покрети главнине
Моравска бригада I је овога дана имала да избије на гребен Скопске Црне Горе и продужи наступање ка Скопљу. Маршујући преко с. Злокућана, Бригада се споро кретала по киши узаном планинском стазом, којом се могло маршовати претежно у колони по један. Њено кретање успорио је и 3 пук Моравске дивизије I. Њега је, по наређењу Врховне команде, упутио Штаб 1 армије са заадатком да се креће правцем Прешево – с. Сефер – Црни Врх (тт. 1219) – с. Гошинце – Кика (к. 1309) и штити десни бок 1 армије, те је морао бити пропуштен испред Бригаде. Зато је Бригада, прешавши свега 10 км, тек око 23 часа стигла у рејон с. Гошинце, иако јој је циљ дневног марша био Пупљак (тт. 1625). Пољска батерија и позадински ешалон остали су код с. Белановце, с налогом да сутрадан, преко с. Извор и с. Слупчане, продуже покрет за Куманово.
Шумадиска дивизија I, пошто је по наређењу команданта армије оставила једну чету 11 пука за посаду у Гњилану, одмаршовала је за Моравском бригадом I. Овога дана је њена претходница стигла у с. Сефери, а главнина је коначила код Демировце Махале.
Због тешког пута, артиљерија и позадински ешелон Дивизије, сходно наређењу Врховне команде и команданта 3 армије, били су упућени обилазиим путем од Гњилана преко с. Доморавце за Прешево. Истим путем кретала се и армиска коњица.
Штаб 3 армије остао је овога дана у Гњилану.