Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Дринска Дивизија I
Дринска дивизија I налазила се 23 октобра ујутру у распореду од претходног дана. Четврти пук са 1 дивизионом Артиљериског пука био је, у циљу обезбеђења Дивизије, истакнут напред, са 3 батаљоном на претстражи од Била па источно до изнад с. Никуљане. Главнина Дивизије биваковала је иза 4 пука, 5 и 17 пук и Артиљериски пук на просторији испред с. Сушево, а 6 пук са осталим јединицама и Штабом дивизије у с. Сушево.
Оваквима распоредом је ова дивизија, како је то раније изложено, била знатно повучена уназад у односу на крилне дивизије првог армиског ешелона и самим тим није имала додира с непријатељем, нити се чвршће наслањала на суседне дивизије. Због кише и касније магле, које су онемогућиле осматрање са претстражног положаја, нису били примећени покрети непријатеља према фронту Армије. Када је око 9 часова отпочела артиљериска ватра на фронту Дунавске дивизије I, командант Дринске дивизије I, који се тада налазио на Никуљанском вису у обиласку претстраже 4 пука, на то није обратио пажњу, јер је, изгледа, претстављало да ову борбу води Коњичка дивизија наступајући, у духу свог задатка, према Овчем Пољу. Али када је, око 12,30 часова, отпочела артиљериска ватра и на фронту Моравске дивизије I и када је добио извештај команданта 4 пука да се на фронту Дунавске дивизије I води јака борба, он је наредио Коњичком пуку да крене на лево крило дивизиске претстраже и ухвати тешњу везу са Дунавском дивизијом I, а осталим трупама из главнине – да буду спремне за покрет. Затим је, стигавши на претстражни положај свакако ради осматрања и потпунијег расветљивања ситуације пред фронтом, наредио команданту 4 пука да трупе из резерве групише ближе левом крилу.
Недостају документи из којих би се видело како је командант дивизије у овом моменту ценио ситуацију. Али, судећи по томе што је његова дивизија и даље остала далеко од догађаја који су се одвијали кад суседних дивизија, изгледа да он није уочавао да се ради о непријатељском нападу ширих размера, нити је уочавао потребу да своју дивизију крене напред и ступи у тешњи контакт са суседним дивизијама. Зато је тек у 16 часова, када је од комаданта Моравске дивизије I добио обавештење о ситуацији на његовом фронту и захтев да се ојача једним пуком, наредио 5 пуку, који је у међувремену самоиницијатвно био стигао на Ланиште (тт. 775), да крене напред и дође на лево крило Моравске дивизије I. У то време су се и остали пукови из главнине приближили претстражним положајима: 6 пук је, после покрета 5 пука, дошао на Ланиште; 17 пук се рокирао нешто улево и дошао на косу североисточно од Била и главнине 4 пука; 2 и 3 дивизион Артиљериског пука посели су око 17 часова ватрене положаје на Билу, а 1 дивизион је задржан позади у готовости за дејство.
Примивши наређење да крене напред, 5 пук се почео спуштати с Ланишта према с. Четирце. Око 17 часова су се 3 и 4 батаљон овога пука развили на левом крилу 16 пука Моравске дивизије I, док се остали део пука, по наређењу команданта Моравске дивизије I, задржао у дивизиској резерви позади с. Четирце. Пошто је у то време борба била малаксала, овај пук није стигао да учествује у борби.
Вероватно да командант Дринске дивизије I није примио обавештење команданта Дунавске дивизије I, упућено између 14 и 15 часова, о кризи на левом крилу ове дивизије и захтев за помоћ, и да због тога није имао јасну претставу о ситуацији на левом крилу армије. Али је у то време био успостављен додир коњичких пукова ових дивизија у међупростору унутрашњих крила, те је командант Дринске дивизије I могао бесумње ступити у тешњи додир са Дунавском дивизијом I и сазнати право стање на њеном фронту. Међутим, пошто је био убеђен да се турске главне снаге могу налазити само на Овчем Пољу и да су напад предузеле слабије снаге, изостала је свака његова иницијатива. Зато је ова дивизија остала пасивна и после подне и поред тога што је командант дивизије, дошавши око 13 часова на никуљански вис, могао да прати жестину борби на фронту крилних дивизија.
Пасивним држањем Дринске дивизије I према центру турског распореда, који је иначе био слаб, омогућена је слобода маневра Вардарске армије, па је њен командант, увођењем у бој и армиске резерве, могао да угрози положај Дунавске дивизије I. Међутим, иоле јачим ангажовањем и једног дела снага Дринске дивизије I овога дана после подне према левом крилу Битољско редифске дивизије, ова слаба турска дивизија била би одбачена, и тиме би се битно изменила ситуацлја на фронту Дунавске дивизије I. Командант ове дивизије не би више имао разлога да страхује за своје десно крило и за спој са Дринском дивизијом I; и, разуме се, други ешелон ове дивизије био би раније померен према левом крилу које је било слабо и изложено обухвату. С друге стране, у таквој ситуацији, вероватно ни командант Вардарске армије не би своју резерву могао ангажовати према левом крилу Дунавске дивизије I, јер би Дринска дивизија I својим ангажовањем према Битољској редифској дивизији уствари угрозила крила и бокове 7 и 6 корпуса што би свакако натерало команданта Вардарске армије да одустанеа и од намераваног обухвата српског левог крила, а можда и од даљег напада. На тај начин би била отклоњена криза на фронту Дунавске дивизије I, и свакако би изостали они напори и жртве које је ова дивизија имала у одбијању напада резерве Вардарске армије крајем дана на Сртевици.
Покрeти дивизија другог ешалона
Налазећи се у другом ешелону Армије, позади Моравске дивизије, Тимочка дивизнја II отпочела је 23 октобра ујутру да се утврђује на линији Трновски Рид (тт.462) – Цер (к. 576). Њен 15 пук с једном батеријом и пола ескадрона коњице налазио се и даље на обезбеђењу Кончуљске Клисуре на положају с. Доморавце – с. Кормињане. Главнина Дивизије остала је на поменутим положајима све до око 16 часова, када је 13 пук био упућен у правцу с. Четирце да се по захтеву команданта Моравске дивизије I стави њему на располагање.
У то време је командант дивизије наредио да и 14 пук и остали делови његове дивизије крену у правцу с. Табановце. Наиме, пошто је примио обавештење о ситуацији на фронту Моравске дивизије I и захтев команданта ове дивизије да се ојача, командант Тимочке дивизије II оценио је да је потребно и остале снаге, које су биле прилично удаљене, кренути напред, ближе фронту Моравске дивизије I и о томе је телефоном известио штаб армије. Кренувши затим у правцу с. Карабичане да се у Штабу Моравске дивизије I потпуније обавести о ситуацији на фронту, комадант дивизије је око 16,15 часова срео комаданта и начелника штаба армије који су се враћали с фронта Моравске дивизије I и упознао их с циљем покрета своје дивизије. Међутим га је начелник штаба армије обавестио да су турске снаге слабе и да се налазе у повлачењу, нагласивши да је према томе био непотребан покрет ове дивизије.
У духу тога, командант дивизије је наредио 14 пуку да застане и овај пук је заноћио у рејону с. Сопот, док су се артиљериски дивизион и остали делови око 20 часова, када се командант дивизије вратио у свој штаб, повукли и заноћили у рејону с. Мамалари (Маминци). Пошто је стигао у с. Карабичане, командант дивизије упутио је наређење команданту 13 пука да обустави покрет, али је је овај пук у међувремену стигао до с. Четирце, где је и заноћио као резерва команданта Моравске дивизије I. На тај начин, на крају првог дана битке, командант Тимочке дивизије II имао је у руци још само један пук са две батерије и коњички дивизион, који је такође био ослабљен, док су се на левом крилу Моравске дивизије I, у рејону с. Четирце, нашли груписани њен 16 пук, 5 пук Дринске дивизије I и 13 пук Тимочке дивизије II.
Дунавска дивизија II, из другог ешелона Армије, и армиска артиљерија остале су овога дана на ранијим положајима, далеко од догађаја код првог армиског ешелона, ова дивизија II, налазећи се у рејону с. Бугариње, провела је дан без телефонске везе или било ког додира са Дунавском дивизијом I. Будући да је био уверен да се у рејону Куманова могу налазити само слабије турске снаге, командант ове дивизије је сматрао да је борбу на левом армиском крилу наметнула Дунавска дивизија I наступањем у правцу Куманова, па је зато приликом сусрета са ордонанс-официром Команде армије, око 15,15 часова, изразио уверење да ће Дунавска I овога дана заузети Куманово. Таквим предубеђењем, као и код команданта Дринске дивизије I, била је паралисана свака иницијатива команданта Дунавске дивизије II да би сазнао право стање на фронту. истина, њему је командант Дунавске дивизије I око 15 часова упутио обавештење о тешкој ситуацији на левом крилу и од њега захтевао да своју дивизију примакне фронту. У том смислу га је, изгледа у то време, известио и начелник инжињерије ове дивизије, а затим, у 16,30 часова, и ордонанс-официр Штаба армије. Не може се утврдити када је командант дивизије примио ове извештаје, али, у сваком случају, они су закаснили да би ова дивизија, с обзиром на њену удаљеност, могла стићи да испољи неки утицај на фронту, ако би ситуација код Дунавске дивизије I била таква да би требало ангажовати и ову дивизију. Зато, вероватно, командант дивизије, и пошто је примио ове извештаје, није наредио померање својих снага према фронту. То утолико пре што је у 15,15 часова примио заповест команданта Армије са задатком да се заузме Куманово и избије на одређену линију јужно од њега. На тај начин је и ова дивизија, упркос жестини борбе коју је читавог дана слушала на фронту испред себе, остала сасвим пасивна и удаљена од првог армиског ешелона, много више него што је било предвиђено одредбама тадашње ратне службе.