Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Ујутру 23 октобра Дунавска дивизија I налазила се у распореду од претходног дана увече. Напред, на младонагоричанским положајима, на линији Поповац (к. 519) – Жеглиговски Камен (к. 508) – Путин Рид – Пркин Рид (к. 465) – до Сртевице (искључно), налазили су се 9 и 18 пук и 3 дивизион Артиљериског пука, са задатком обезбеђења Дивизије. Девети пук, поседајући фронт Поповац – к. 508 (искључно), образовао је десно дивизиско крило. Овај пук се налазио у следећем распореду: 1 батаљон на Поповцу (потпорница бр. 1) обезбеђивао је фронт од Никуљанског виса до пута који води до Куманова за с. Старо Нагоричане (закључно); 2 батаљон је обезбеђивао фронт од левог крила 1 батаљона до к. 508 (искључно – потпорница бр. 2); 3 и 4 батаљон и митраљеско одељење (главна трупа претстраже) налазили су се позади фронта 1 и 2 батаљона с тим што је 2 чета 3 батаљона имала задатак да на гребену северно од Поповца одржава везу са Дринском дивизијом I. Осамнаести пук, ојачан 3 дивизионом Артиљериског пука, налазио се на левом крилу претстражног положаја, и то 1 и 2 батаљон у предњој, а 3 и 4 батаљон у главној трупи претстраже; 1 батаљон је, према првобитном наређењу команданта пука, имао задатак да осигура део положаја Жеглиговски Камен (к. 508) до друма Куманово – Крива Паланка, а 2 батаљон да осигура фронт лево од 1 батаљона, до р. Пчиње. Међутим, по доласку јединица на одређене положаје, наређено је команданту 1 батаљона да свој претстражни положај прошири до к. 361 (закључно), а команданту 2 батаљона да се помери према југоистоку и да уместо раније одређених положаја поседне Путин и Пркин Рид (к. 465). Положај на Сртевици, на крајњем левом крилу, посео је један четнички одред. Главнина Дивизије – 7 и 8 пук (без једног батаљона) и Артиљериски пук (без 3-ћег дивизиона) – налазила се у биваку на десној обали Пиљенског потока, на старонагоричанским положајима. На левој обали р. Пчиње, на Петркову, 1 батаљон 8 пука, окренут фронтом ка Страцину, и дивизиски коњички пук, у рејону с. Стрезовце, претстављали су бочно обезбеђење Дивизије. Штаб дивизије био је у манастиру Забелу, трупне коморе код својих јединица, а први степен колонске коморе у с. Челопек.
Коњичка дивизија, која се претходног дана пребацила на лево армиско крило, налазила се 23 октобра ујутру главнином снага иза претстражног распореда 18 пука, док су се извиђачки делови ове дивизије налазили у распореду како је то раније изложено.
Како је речно, у току 22 октобра Коњичка дивизија није дошла до података који би наговестили прикупљање 5 и 6 турског корпуса у долини р. Пчиње. А пошто командант дивизије није придавао нарочити значај ни оним подацима који су указивали на присуство нешто јачих снага у рејону Куманова и јужно од Пчиње, на просторији с. Новосељане – с. Мургаш, у току ноћи 22/23 октобра нису предузете никакве мере у циљу проверавања ових података и расветљења ситуације пред фронтом. Зато је 23 октобра ујутру, као и претходног дана увече, командант дивизије сматрао да се главне турске снаге налазе на просторији Овчег Поља. У том уверењу га је још више учврстио извештај који је у току ноћи примио од патроле упућене за везу са 2 армијом, из кога је сазнао да се Тимочка дивизија I налази на Страцину и да се разбијене турске трупе повлаче са Страцина ка Куманову. Доводећи овај извештај у везу са изјавама сељака који су у току ноћи прелазили с турске стране: да се у долини Пчиње налазе неке турске снаге, командант дивизије је закључио да се ради о трупама које отступају са Страцина, јер су ове снаге, пошто је друм Страцин – Куманово био поседнут снагама Дунавске дивизије I и Коњичке дивизије, могле отступити само долином Пчиње. Закључак команданта дивизије да се турске снаге које су уочене у долини Пчиње повлаче нашао је, изгледа, потврду у извештају неке самосталне коњичке патроле, која је овога јутра известила команданта дивизије да “слаба турска дивизија која је потучена код Страцина отступа у две колоне према с. Новосељане и да се чело једне колоне налази код с. Клечевце а друге код с. Шупљи Камен и да за колонама отступају њихове коморе”.
У складу са оваквим схватањем ситуације 23 октобра ујутру, командант Коњичке дивизије је намеравао да овога дана продужи покрет у духу армиске заповести – да избије на један дан марша испред пешадских дивизија и да извиђа у правцу Овчег Поља. У духу тога, у 7 часова је наредио извиђачком ескадрону, који се претходног дана повукао у рејон с. Клечевце на преноћиште, да крене општим правцем с. Клечевце – с. Пезово – с. Татомир и да се на том простору задржи, нагласивши му да је врло важно, “ради покрета дивизије”, да сазнада ли су извиђачке патроле избилена Овче Поље. Команданту ескадрона стављено је још у задатак да успостави везу са самосталном коњичком патролом која је претходног дана била упућена правцем с. Димонци – с. Сакуљица. Истовремено је командант ескадрона био упознат да ће један коњички вод бити упућен у правцу Куманова са задатком да, “десном или левом обалом Пчиње, осматра просторију Куманово – Скопље”. Нешто касније – у 7,15 часова – командант дивизије је послао појачање самосталној патроли која се налазила на правцу с. Сакуљица и наређење да се ова патрола “постара да сазна јачину непријатељске посаде на десном крилу: (Чука – Црни Врх – с. Барбарево – Млатикучка) и да помоћу мештана организује тачно осматрање у позадини око с. Немањинци и с. Мечкујевци”. Из ових наређења се види да је командант дивизије 23 октобра ујутру сву пажњу извиђања усмеравао у правцу Овчег Поља не слутећи да се турске главне снаге налазе непосредно пред фронтом Армије. У складу с тим и у духу задатка Дивизије, он је између 7 и 8 часова издао наређење за покрет Дивизије правцем с. Клечевце- с. Довезенце- с. Пезово, с тим да 2 пук 2 бригаде образује претходницу и да покрет отпочне у 10 часова.
Насупрот оваквом схватању ситуације и намера комаданта Коњичке дивизије, командант Дунавске дивизије I, који је провео ноћ у манастиру Забелу, сазнавши у току ноћи од једног мештанина да је у Куманово стигло око 30 непријатељских батаљона, а не знајући ништа о ситуацији у долини р. Пчиње, плашио се пре свега за десно крило и бок Дивизије. Он је, како изгледа, предвиђао могућност покушаја непријатеља да од Куманова продре у празан простор између Дринске дивизије I и Дунавске дивизије I, чиме би, одбацујући Дунавску дивизију I према р. Пчињи, угрозио бок и позадину обеју дивизија. Зато је 23 октобра ујутру, када су отпочеле борбе на фронту, сва пажња команданта ове дивизије, како ће се касније видети, била усмерена према Куманову, односно према десном крилу Дивизије.
Присуство јаких турских снага 22/23 октобра непосредно пред фронтом привукло је у извесном смислу пажњу команданата дивизија које су образовале лево армиско крило. Али уместо да предузму енергичне мере у циљу расветљавања ситуације пред фронтом, они су на основу непотпуних и непроверених податаха стварали сасвим погрешне закључке о намерама непријатеља. Јер док је командант Коњичке дивизије сматрао да се главне снаге налазе на југу и био заокупљен тобожњим повлачењем једне турске дивизије долином Пчиње, дотле је командант Дунавске дивизије I, иако није ни слутио да се главне снаге налазе у рејону Куманова, уочавао опасност за своје десно крило, губећи из вида сваку могућност обухвата левог крила из долине Пчиње, куда је стварно био усмерен главни удар турске маневарске групације тј. 5 и 6 корпуса. Разуме се да је управо овакво схватање ситуације довело до погрешне употребе снага овога дана пре подне, када су Турци отпочели напад.