Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Напад Дринске дивизије I
Јединице Дринске дивизије I заноћиле су 23 октобра у следећем распореду:
– 5 пук се налазио на положајима између с. Четирце и с. Никуљане;
– 4 пук у рејону северно од Била, а иза њега 1 артиљериски дивизион Дринског артиљериског пука;
– 6, 17 пешадиски и Дрински артиљериски пук (без 1 дивизиона) и помоћне јединице с дивизиским штабом налазиле су се у рејону с. Сушево.
Према армиској заповести, коју је комадант дивизије примио 23 октобра у 23 часа, ова дивизија је је имала задатак да 24 октобра наступа правцем Зебрњак (тт. 511) – с. Бизлим. Пошто је знао да је непријатељ у току 23 октобра нападао десно и лево армиско крило, командант дивизије је оправдано претпостављао да јаче непријатељске снаге држе топографски јаке положаје на Зебрњаку, па је, према томе, рачунао да ће Дивизија у том рејону идућег дана наићи на јачи отпор. Стога је одлучио да наступа у борбеном поретку с два пука у првом, а два у другом ешалону, ради фронталног напада, пошто се у датој ситуацији није могао предузети никакав друкчији облик маневра. На основу такве одлуке издао је заповест. Четврти пук је добио задатак да наступа правцем Зебрњак (тт. 511) – с. Бизлим. Пошто је овај пук био нешто повучен у односу на 5 пук, а да би се обезбедио једновремени напад у 6 часова, како је било предвиђено армиском заповешћу, наређено му је да с Никуљанског виса крене у 3 часа и да у току напада тесно садејствује лево с јединицама Дунавске дивизије I и десно с 5 пуком. Пети пук је, пошто у његову висину избије 4 пук, требало у 6 часова да предузме наступање правцем Зебрњак (тт. 511) – с. Бизлим и у току напада одржава везу десно с јединицама Моравске дивизије I и лево с 4 пуком. Шести пук је имао задатак да наступа за 5 пуком, а 17 пук за 4 пуком. Покрет пукова другог ешелона требало је да отпочне такође у 6 часова. Дрински коњички пук је добио задатак да се креће на левом крилу дивизиског борбеног поретка, одржава везу с Дунавском дивизијом I и извиђа у правцу Зебрњака (тт. 511). Први дивизион Дринског артиљериског пука требало је непосредно да подржава 4 пук, а остала два дивизиона да образују главнину артиљерије и с ватрених положаја позади Никуљанског виса додржавају наступање читаве Дивизије.
У току ноћи 23/24 октобра извршене су припреме и мањи покрети јединица како би сутрашње наступање отпочело на време. До 1 час се 4 пук прикупио на Билу, где је његов 2 батаљон био на претстражи. Командант дивизије је пола часа касније примио молбу команданта Дунавске дивизије I да један пешадиски пук упути на десно крило његове дивизије, како би се у току ноћи могла одржати на положајима. У вези с тим, командант Дринске дивизије I наредио је 1 батаљону 4 пука да крене у правцу с. Никуљане и ухвати везу с десним крилом 9 пука. Остали батаљони 4 пука отпочели су око 4 часа, у еволуционим порецима, покрет са Била ка југу, да би дошли у висину 5 пука. Иза њих се кретао 1 дивизион Дринског артиљериског пука. Шести и 17 пук, као ни Коњички и Артиљериски пук, у току ноћи нису вршили никакве покрете, сем што је 6 пук упутио један батаљон на Никуљански вис на претстражу.
У 6 часова ујутру отпочео је покрет јединица Дринске дивизије I. Непрецизност заповести команданта дивизије, по којој су пукови првог ешелона имали исти правац наступања, убрзо је дошла до изражаја. Наиме, када су ови пукови избили у висину раскрснице сеоских путева на коси северно од Мрамора, дошло је до нагомилавања и застоја пошто је коса била сувише узана да би се на њој могао образовати борбени поредак оба пука. До тог времена су 2 и 3 дивизион Дринског артиљериског пука посели ватрене положаје на Билу, одакле је требало да подржавају наступање пешадије дејствујући у правцу Зебрњака, док је 1 дивизион, који је непосредно подржавао 4 пук с ватрених положаја у подножју Никуљанског виса, тукао непријатељску батерију на коси источно од Зебрњака. Међутим, због велике удаљености циљава и због претстојећег наступања пешадије, командант дивизије је око 7,30 часова наредио 2 и 3 дивизиону да промене положаје. Излазак ових дивизиона на нове положаје, на јужне падине Била, ишао је доста споро, због тешке пролазности земљишта, тако да су они тек око 8,30 часова поново отворили ватру.
Застој 4 и 5 пука, који је настао око 7,30 часова, отклоњен је на тај начин што је наређено да 5 пук продужи наступање у правцу Мрамора, а 4 пук источније, у правцу Брадинске Махале. Око 8 часова пукови су продужили покрет, али су убрзо били захваћени јаком ватром непријатељских батерија, од којих се једна налазила југоисточно од безименог виса на коси јужно од Мрамора, а друга на коси источно од Зебрњака, отприлике у висини тт. 511. Ова артиљериска ватра је нарочито дошла до изражаја у моменту када су 5 пук, левим крилом, и 4 пук, десним крилом, отпочели подилазити ћувику Мрамора, при чему им је нанела досга велике губитке и знатно успорила њихово наступање. Први дивизион Дунавског артиљериског пука је настојао да неутралише ватру тих непријатељских батерија, али није имао нарочитог успеха. Наступање ових снага је ипак продужено и оно је претило да пробије непријатељски фронт на споју јединица 6 и 7 корпуса. Командант 6 турског корпуса, не знајући тачно стање јединица левог крила Битољске редифске дивизије, нити код јединица десног крила Скопске редифске дивизије, чији је морал већ био озбиљно пољуљан због бекства великог броја војника у току протекле ноћи, упутио је један батаљон 6 стрељачког пука из корпусне резерве да ојача снаге у рејону к. 343. Када је овај батаљон стигао у тај рејон, делови Битољске редифске дивизије, који су се налазили на положају источно од коте, били су у пуном повлачењу пред јединицама 4 пука и под притиском ватре 1 дивизиона Дринског артиљериског пука.
Око 9,30 часова 5 пук, који је наступао с три батаљона у првом ешалону, био је заустављен јаком непријатељском пешадиском ватром с Мрамора и западно од њега. Његове снаге су још увек биле збијене на уском простору, те њихова бројна надмоћност није могла да дође до изражаја. Шести пук, из другог ешелона, не водећи довољно рачуна о одржавању потребног отстојања, убрзо се измешао с 2 батаљоном из резерве 5 пука у удољи безименог потока североисточно од Мрамора. Па ипак, ове јединице нису трпеле нарочите губитке јер се батерија Битољске редифске дивизије већ била повукла с косе југоисточно к. 343. Међутим за обезбеђење даљег наступања 5 пука била је нерпходна артиљериска помоћ, на коју се могло рачунати тек пошто се 2 и 3 дивизион пребаце на нове ватрене положаје, што је било наређено још око 9 часова. Шеста батерија 2 дивизиона, која се кретала косом северно од Мрамора, испред осталих делова дивизиона, избила је нешто после 10 часова непосредно иза првог борбеног реда 5 пука. Она је одмах посела ватрене положаје и отворила ватру готово једновремено кад и 4 и 5 батерија, које су постављене нешто северније на истој коси. Изненадна ватра батерија 2 дивизиона потпуно је изменила ситуацију на бојишту. Када су избачена прва артиљериска зрна турска пешадија на к. 343 и коси југоисточио од ње, у чијем саставу је поменути батаљон 6 стрељачког пука, отпочела је да се повлачи ка с. Тромеђа. Командант 6 турског корпуса, када је са своје осматрачнице приметио повлачење пешадије, упутио је два коњичка ескадрона из резерве да спрече повлачење ових снага, макар и уз употребу силе. Истовремено је упутио и преостала два батаљона 6 стрељачког пука, последње делове резерве, да поседну северну ивицу Зебрњака и косу источно од њега, ради заштите левог бока 17 низамске дивизије. Покушај коњичких ескадрона да зауставе повлачење пешадије остао је безуспешан. Битољска редифска дивизија је престала да даје отпор, а два батаљона 6 стрељачког пука били су исувише слаби да би могли затворити брешу која је тиме настала између 17 низамске и Скопске редифске дивизије. Пети пук је затим без отпора посео Мрамор и рејон к. 343.
Четврти пук је споро напредовао и поред тога што није наилазно на јачи непријатељски отпор. Он је заузео рејон Брадиновске Махале тек око 10,30 часова када су почели да се повлаче делови Битољске редифске дивизије с к. 343. Затим је продужио наступање дуж косе од Зебрњака, али је око 11 часова, по заузећу узвишења југозападно од Џабине Махале, заустављен ватром једне непријатељске батерије постављене нешто јужније на истој коси и пешадиском ватром делова 6 стрељачког пука који су се већ били развили у висини северне ивице Зебрњака. Ова непријатељска ватра је била најјача на правцу 4 батаљона, на десном крилу 4 пука, што је код делова овог батаљона изазвало извесно колебање. Командант 4 пука је тада замолио команданта 17 пука из другог ешелона Дивизије, који се налазио непосредно северно од Брадиновске Махале, да му упути један свој батаљон за ојачање десног пуковског крила, што је овај одмах учинио. Појавом овог батаљона 17 пука у првом борбеном реду и ефикасном ватром 1 дивизиона Дринског артиљериског пука с нових ватрених положаја у рејону Брадиновске Махале успостављен је ред код једнница 4 пука и створени услови за њихово даље наступање.
Напад Моравске дивизије I и Тимочке дивизије II
Моравска дивизија I налазила се 24 октобра ујутру у истом распореду као и претходног дана увече: на десном крилу 2 пук са 5 батеријом 2 дивизиона и Дивизиским коњичким пуком, у центру 1 пук и на левом крилу 16 пук, иза којих се налазио Моравски артиљериски пук, док се 3 пук и даље налазио на гребену Скопске Црне Горе, са задатком да обезбеђује позадину и десно армиско крило. Према армиској заповести, Моравска дивизија I требало је 24 октобра да избије на линију Длга Њива – Ново Село. У духу таквог задатка, командант дивизије је 24 октобра у 1 час издао своју заповест. Према тој заповести Коњички пук Моравске дивизије I (два ескадрона) и коњички дивизион Тимочке дивизије II (два ескадрона) имали су задатак да, наступајући правцем с. Г. Сопот – с. Ваксинце – с. Слупчане – с. Оризаре – Манастир Матејча, извиђају непријатеља и да истовремено потпомажу напад Дивизије. Покрет коњице требало је да отпочне у 6 часова. Десна колона: 2 пук са 5 пољском батеријом требало је да наступа правцем с. Ваксинце – с. Лопате – с. Ропаљце – Длга Њива, а лева: 1 и 16 пук и Моравски артиљериски пук правцем Куманово – с. Черкеско Село – Голи Рид (к. 490). Обе колоне су имале задатак да у току наступања међусобно садејствују. Њихов покрет требало је да отпочне у 6,30 часова. Трећем пуку је наређено да 24 октобра продужи наступање гребеном Скопске Црне Горе ка линији Бели Камен (тт. 1482) – Манастир Матејча.
Позади Моравске дивизије I налазиле су се јединице Тимочке дивизије II у следећем распореду:
– 13 пук у рејону с. Четирце, где је стигао претходног дана увече;
– 14 пук на друму Бујановце – Куманово, у висини с. Г. Сопот;
– 15 пук, са ојачањем, и даље је затварао Кончуљску Клисуру у рејону с. Доморавце – с. Кормињане, док су артиљериски дивизион, без једне батерије, коњица и пионири били на преноћишту у рејону с. Маминци.
Према армиској заповести, требало је да ова дивизија, без Кончуљског одреда, 24 октобра наступа позади десног крила Моравске дивизије I. Командант дивизије је наредио да покрет његових јединица отпочне у 6 часова правцем с. Табановце – с. Ваксинци и даље за десном колоном Моравске дивизије I.
С тим у вези требало је да 13 пук у току ноћи дође код железничке станице Табановце, да би Дивизија могла благовремено да отпочне покрет одређеним правцем. Зато је овај пук у 4,30 часа кренуо од с. Четирце. Али када је ујутру стигала код с. Карабичане, командант Моравске дивизије I му је наредио да се, уместо покрета према Табановцу, развије десно од 1 пука, тј. у међупростору 1 и 2 пука Моравске дивизије, а о томе није претходно известио команданта Тимочке дивизије II.
Хаубичка артиљерија 1 армије, која је била иза Тимочке дивизије II, имала је, према наређењу команданта артиљерије, примљеном 23 октобра у 24 часа, да до зоре заузме ватрене положаје у рејону с. Четирце. До 5,20 часова она је прикупљена у рејону североисточно од с. Четирце. Према исгом наређењу, градска артиљерија је до 6,30 часова заузела ватрене положаје на коси североисточно од с. Вујновић.
У току ноћи 23/24 октобра на десном армиском крилу није било значајних догађаја. На фронту је и с једне и с друге стране повремено отварана слабија артиљериска и пешадиска ватра, углавном ради узнемиравања.
Штаб 7 турског корпуса примио је ноћу 23/24 октобра заповест команданта армије да идућег дана продужи напад. Међутим те ноћи су се у овом корпусу догодиле неочекиване промене. Наиме, око 23 часа је у штаб корпуса дошао командант Скопске редифске дивизије и известио да су редифи његове дивизије највећим делом напустили положаје и побегли. Осипање јединица је почело када су војници, од којих је знатан број био с Косова и из Метохије, сазнали да је пала Приштина и да српске снаге надиру ка Скопљу. Нагло повлачење доброг дела пешадије принудило је команданта дивизије да повуче артиљерију и да је прикупи на нове ватрене положаје код старе касарне у Куманову. То је такође убрзало осипање и бекство редифа, јер су схватили да се припрема повлачење свих снага у току ноћи или сутрадан. Паником су били захваћени и редифи 19 низамске дивизије, нарочито оних јединица које су се налазиле на десном крилу, у додиру са Скопском редифском дивизијом, као и један део људства на крајњем левом крилу Битољске редифске дивизије 6 корпуса. Када је у току ноћи био обавештен о бекству редифа, командант 7 корпуса је покушао, употребивши жандарме, да спречи бекство, али није успео да ово људство задржи, утолико мање што се нижи официрски кадар добрим делом налазио на спавању далеко од својих јединица. Због тога је ситуација код овог корпуса већ самим тим била тешка. Између Скопске редифске и Битољске редифске дивизије настао је непоседнут простор широк око 3 км, а фронт Скопске редифске дивизије био је веома проређен. За овакво стање код овог корпуса командант армије је сазнао тек идућег дана, услед чега се задатак корпуса није изменио.
Недостају подаци о томе како је командант 7 корпуса намеравао да идућег дана употреби своје снаге у нападу. У ситуацији која је настала због бекства једног дела његовог људства, али с обзиром на јачину српских снага на овом правцу, овај корпус, разуме се, није могао очекивати успех ни у нападу ни у одбрани. Иначе је распоред његових јединица остао исти као и увече 23 октобра, када је било наређено да се на заузетим положајима преноћи и изврши попуна муницијом и храном коју је требало довући с кумановске железничке станице.
Наступање Моравске дивизије I и Тимочке II
На правцу Моравске дивизије I непријатељ је отпочео напад читав сат пре него што је ова дивизија требало да ступи у дејство. Око 5,30 часова отворила је ватру артиљерија 19 низамаске и Скопске редифске дивизије у правцу 2 и 16 пука. Истовремено је непријатељска пешадија почела наступање у две колоне десном, јачом, правцем Горња Корија – Мала Корија и левом, слабијом, уз леву обалу Бањске Реке, ка откривеном левом боку 1 пука. Међутим ослабљене турске снаге нису успеле да поремете план наступања Моравске дивизије I.
Командант 2 пука, односно десне колоне Моравске дивизије I, није имао довољно података о непријатељу, па је сматрао да на његовом правцу наступања нема јачих турских снага. Стога је одлучио да планирани покрет до рејона Длга Њива изврши у маршевском поретку с 2 батаљоном у претходници. Покрет колоне је отпочео у 6,30 часова. Чим је 2 батаљон кренуо, на њега је отворена ватра једног дивизиона Артиљериског пука 19 низамске дивизије из рејона окуке железничке пруге северно од с. Опаје и пешадиска ватра мањих шиптарских делова са североисточних падина к. 710 и к. 572. Претходница се одмах развила у борбени поредак. Истовремено је командант 2 пука наредио да 5 батерија заузме ватрене положаје источно од с. Ваксинце, да би пружио подршку претходници. Непријатељска ватра је била тако јака да се на даљи покрет пука у маршевској колони није могло рачунати. У таквој ситуацији командант пука је, око 7 часова, одлучио да развије у борбени поредак 1 и 4 батаљон и то 1- ви лево а 4- ти десно од 2 батаљона. Пук је затим прешао у напад с три батаљона у првом борбеном реду. Четврти батаљон је нападао косу на десној обали р. Грубинце у рејону к. 556 и даље на север, коју су држали Шиптари, 2 батаљон је наступио правцем Трње (к. 651) – с. Слупчане с циљем да заузме ово село; 1 батаљон је скренуо ка југоистоку, угрожавајући непријатељску артиљерију која је с ватрених полажаја у окуци железничке пруге интензивном ватром наносила доста тешке губитке 2 пуку. Због скретања у југоисточном правцу, 1 батаљон се удаљио од 2-ог, па је командант пука, ради затварања овог међупростора, узео у први борбени ред још две чете 3 батаљона из резерве. До 11 часова су 4 батаљон и десно крило 2 батаљона овладали косом на десној обали р. Грубинце; делови 2 батаљона су заузели село Слупчане; две чете 3 батаљона су поселе јужне падине к. 572, североисточно од с. Слупчане, док је 1 батаљон избио у рејон железничке станице Глишић. Турске снаге су се повукле у правцу с. Опаје а шиптарскеу правцу с. Алашевце. Топове у окуци железничке пруге непријатељ није могао да извуче због јаке ватре 1 и 3 батаљона.
Коњички пук Моравске дивизије I и коњички дивизион Тимочке дивизије II отпочели су покрет у 6,30 часова али све до 11 часова нису успели да избију испред фронта 2 пука.
Тринести пук Тимочке дизизије II, који је по наређењу команданта Моравске дивизије I требало да се развије између 1 и 2 пука и наступа дуж Бањске Реке, поступио је по овом наређењу иако није имао одобрење комаданта своје дивизије. Он се у 5,30 часова код с. Карабичане, у еволуционим порецима, упутио одређеним правцем, али је око 6 часова, на пролазу кроз с. Вујновић, потпао под ватру непријатељске артиљерије. Нешто касније, на његове делове је отворила ватру и лева колона 19 низамске дивизије која је око 5,30 часова отпочела наступање левом обалом Бањске Реке и без борбе заузела једно узвишење у захвату окуке ове реке северозападно од с. Г. Којнаре. Али је овај пук ипак без задржавања наставио покрет, с два батаљона у првом и два у другом ешалону. Приближивши се непријатељу на поменутом узвишењу, први ешелон се развио у борбени поредак. У то време су згомилане јединице другог ешалона овог пука трпеле велике губитке од непријатељске артиљерије. Турска пешадија међутим, видећи да на овом правцу наступају јаке српске снаге, повукла се без отпора, тако да је 2 батаљон 13 пука, око 7,20 часова, заузео вис у захвату Бањске Реке, док је 1 батаљон лево од њега продужио наступање у правцу с. Г. Којнаре. Једна мања шиптарска јединица извршила је противнапад на 2 батаљон пре него се овај средио на достигнутој линији и изазвала код њега извесну пометњу. Да би средио стање на овом правцу и обезбедио продужење напада, командант 13 пука је наредио 3 батаљону да се развије десно од 2 батаљона. Пошто су ови шиптарски делови одбачени, оба батаљона су наставила напад у правцу с. Речица. Непријатељска пешадија се у први мах повукла на Бело Брдо, а затим, заједно са снагама из рејона Црно Поље, око 8,30 часова, у правцу с. Д. Којнаре, које је посела за одбрану. Повлачење непријатељских снага с Белог Брда и Црног Поља омогућило је наступање левокрилном 1 батољону, који је убрзо ухватио везу с 1 пуком и заједно с њим продужио наступање, уз успешну подршку 2 дивизиона Моравског артиљериског пука.
Први и 16 пук отпочели су наступање око 6 часова, нешто раније него што је дивизиском заповешћу било предвиђено. Због веома јаког дејства артиљерије 19 низамске и Скопске редифске дивизије из рејона Куманова, ови пукови су наступали с првим ешалонима у борбеним, а другим ешалонима у еволуционим порецима. Шеснаести пук, на левом дивизиском крилу, наступао је у правцу Почиваловог Рида с два батаљона у првом и два у другом ешелону, а 1 пук преко Црног Поља с три батаљона у првом ешелону и једним у резерви. Због удаљавања 1 и 16 пука, као и због слабе видљивости, 2 дивизион (2, 4 и 6 батерија) и 3 дивизион (7 и 8 батерија) Моравског артиљериског пука нису били у стању да подржавају пешадију, те су у 7,30 часова отпочели пребацивање на нове ватрене положаје на десној обали потока који протиче кроз с. Г. Којнаре. Први дивизион је (1 и 3 батерија) остао и даље на старим положајима.
Око 9,30 часова, када је 5 пук Дринске дивизије I привремено заустављен на Мрамору, испред 1 и 16 пука су се повлачиле ка Куманову трупе 19 низамске дивизије и остаци Скопске редифске дивизије. Око 10 часова је 1 пук избио на Црно Поље и делом снага на Бело Брдо, док је 16 пук наступао преко Почиваловог Рида. Непријатељска артиљерија из рејона Куманова тукла је прилично успешно ове јединице Моравске дивизије I.
Два батаљона 13 пука, пошто су око 10 часова заузели Бело Брдо, нешто касније су се сукобили с једним турским батаљоном који је, налазећи се, изгледа, у резерви, заостао услед тога што није био обавештен о повлачењу осталих снага. Овај сукоб је избио у току покрета, изненадно за обе стране, те су се после кратке борбе у паници повукли делови 13 пука на север, а турске снаге на југ ка с. Д. Којнаре. Код делова 13 пука убрзо је повраћен ред и они су поново избили на Бело Брдо.
Четрнаести пук и артиљериски дивизион Тимочке дивизије II стигли су у рејон с. Табановце око 6 часова 24 октобра. Командант дивизије тек је око 8,10 часова сазнао од једног ордонанса да је 13 пук већ ангажован у борби на десном крилу 1 пука Моравске дивизије I. Зато је одмах обавестио Команду армије о распореду својих јединица и нагласио да сада непосредно раслолаже само 14 пуком, артиљериским дивизионом и помоћним јединицама. Не успоставивши везу с командантом Моравске дивизије I, он је закључио да се непријатељ најјаче ангажовао према десном крилу ове дивизије, па је у 8,45 часова наредио команданту 14 пука да крене у правцу источно од с. Ваксинце, а команданту артиљериског дивизиона да поседне положаје на коси југозападно од с. Д. Табановце. Око 9,20 часова и комадант армије је наредио да остатак Тимочке дивизије II потпомогне напад 2 пука. Командант дивизије је тада допунио своје наређење утолико што је наредио 14 пуку, који је већ био у покрету, да потпомогне напад 2 пука на тај начин што ће се развити између 2 и 13 пука и нападати правцем с. Лопате – с. Ропаљце. Артиљериском дивизиону је истовремено наредио да с ватрених положаја југозападно с. Вујновић подржава напад 14 пука.
Четрнаести пук, поступајући по наређењу команданта дивизије, продужио је наступање растреситим еволуционим порецима у правцу с. Лопате, излажући се тако јакој али непрецизној ватри непријатељске артиљерије с косе југозападно од Куманова. Око 10,40 часова се артиљерски дивизион Тимочке дивизије II пребацио на нове ватрене положаје источно од с. Ваксинце, а убрзо затим, око 11,30 часова, 14 пук је – пошто се, најахавши упочетку на фронт 2 пука, рокирао нешто улево – избио у висину 2 пука.
Армиска градска артиљерија, с ватрених положаја североисточно од с. Вујновић, дејствовала је у правцу Куманова; хаубичка артиљерија је око 8 часова такође отпочела да туче непријатељску артиљериску групу северно од Куманова; али су циљеви и за једну и за другу били сувише удаљени, те је њихово даље дејство, после неколико испаљених метака, било обустављено.