Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Подаци о непријатељу пред фронтом Армије почели су да стижу у Штаб армије после његовог доласка у Ћустендил. Тога дана, 16 октобра, начелник штаба 7 дивизије доставио је Штабу армије, уз преглед распореда 1 бригаде своје дивизије, шематски преглед о распореду непријатељских снага на делу војишта источно од Вардара. Према овим подацима непријатељ је тога дана имао:
– на линији првих објеката пред фронтом Армије: девет батаљона и пет батерија, и то у рејону Горње Џумаје три батаљона и три батерије, у рејону Царевог Села, Габрово Турско (с. Габрово) и с. Цера пет батаљона и две батерије, на Царевом Врху (Султан Тепе) граничне страже с једном батеријом и у Кривој Паланци један батаљон;
– на другој линији објеката: деветнаест батаљона, једну батерију и два ескадрона, у Мехонији (Разлог) један батаљон, у Крупнику два батаљона, у Пехчеву један батаљон, у Кочану девет батаљона и два ескадрона, у Кратову један батаљон и на Страцину пет батаљона и једна батерија;
– у дубини непријатељске територије на струмском правцу и у долини р. Месте: дванаест батаљона, девет батерија и један ескадрон, у рејону Штип – Велес једанаест батаљона, девет батерија и три ескадрона, у рејону Куманово – Прешево пет батаљона, четири батерије и један ескадрон и у Скопљу пет батаљона, шест батерија и један ескадрон.
У току идућег дана, 17 октобра, командант армије је примио више извештаја о непријатељу: усмени извештај начелника штаба 7 дивизије, писмени извештај комаданта исте дивизије којим му је пренео податке које му је доставила бугарска Врховна команда; скицу распореда 7 дивизије у духу диспозиције команданта 2 армије са скицом распореда непријатеља; и најзад, ноћу 17/18-ог, податке које је Бугарска Врховна команда доставила 7 дивизији уз директиву за прелазак у напад. Подаци у свим овим извештајима, који су у суштини потицали из истог извора, били су у основи истоветни с подацима од претходног дана. Разлика је била само у томе што су ови извештаји показивали да се у Горњој Џумаји налазе пет уместо три батаљона, док су сви извештаји од 17 октобра истицали јаче груписање непријатељских снага у рејону Велес – Штип и у рејону Куманова. Према извештају команданта 7 дивизије, непријатељ је имао у Велесу 25 батаљона и шеснаест батерија, у Штипу шест батаљона и шест батерија и у рејону Куманова једанаест батаљона и четири батерије. Приближно исти подаци стајали су и у директиви бугарске Врховне команде достављеној 7 дивизији, сем што је у рејону Куманова показано пет батаљона без артиљерије.
Штаб армије међутим није тога дана имао потпуне податке о јачини и распореду непријатељских снага на самој граничној линији. Знао је само толико да границу штите низами и башибозук и да се од Рујена до Голеша налази петнаест пограничних стража са изграђеним рововима по висовима и у позадини граничне линије. Јачина ових снага није била позната, сем да се на Царевом Врху налази око сто људи и на Калин Камену (тт. 1817) око две чете.
Према томе, 17 октобра је командант армије располагао подацима о груписању снага не само непосредно пред фронтом своје армије него и на читавој просторији у долинама Вардара и Струме. На овој просторији, према подацима које је доставио командант 7 дивизије, непријатељске снаге су биле јачине 96 пешадиских батаљона, 41 батерија и 23 ескадрона, што је приближно одговарало саставу десет пешадиских дивизија, односно снази коју је Турска могла имати на овом делу ратишта. Према овим подацима изгледало би да је команданту армије, већ у том моменту, у основи била јасна ситуација код непријатеља, како у погледу груписања снага тако и у погледу његових намера. Концентрација 31 батаљона, 22 батерије и девет ескадрона на просторији Штип – Велес могла је учврстити уверење комаданта армије у тачност претпоствке изражене у директиви начелника генералштаба од 5 октобра: да ће се турске главне снаге, највероватније, налазити на штипским положајима. Међутим, иако су ови подици нудили могућност да се стекне увид у ситуацију код непријатеља, ипак је командант армије морао имати у виду да турска Вардарска армија до тог момента није могла завршити мобилизацију и концентрацију и да су подаци којима је располагао, чак и кад би били сасвим тачни у оном моменту када се до њих дошло, подложним променама. Зато је морао бити опрезан у процени непријатељских намера. Изгледа нам да је управо то морало бити разлог што командант и његов штаб нису покушали да на основу ових података потпуније схвате ситуацију код непријатеља и извуку закључак о његовим вероватним намерама. Напротив, Штаб армије, достављајући команданту Тимочке дивизије примљене податке, истиче да “тачнијих података о груписању турске војске у веће јединице за сада нема”, а о намерама непријатеља се не говори ништа ни у овом документу, нити у поменутој диспозицији команданта армије.
Уверење комаданта армије да су подаци о непријатељу којима је располагао 17 октобра подложни променама и, с тим у вези, обазривост у оцени ситуације код непријатеља требало би да га наведу на свестрано осматрање и извиђање покрета и груписања непријатеља. Међутим командант армије, његов штаб и потчињени команданти нису у том смислу предузели одговарајуће мере. Истина, комадант је, у својој диспозицији за обезбеђење граничног фронта, ставио у задатак командантима дивизија да што пре прикупе потребне податке о непријатељу на својим правцима. То исто су команданти дивизија ставили у задатак пуковима у првој линији. Али ниједан од њих, бар што се тиче команданата армије и Тимочке дивизије I, није непосредно ништа предузео својим извиђачким органима. И не само то, него је и органима од којих се тражило да прикупе “потребне податке” била ограничеиа иницијатива и слобода рада у том смислу. Јер командант Тимочке дивизије I, стављајући тај задатак пуковима у првој линији, истиче да се у прикупљању података служе, такорећи, искључиво бугарским “граничним стражама”, уз напомену да се води рачуна да и те страже “не изазову сукоб на граничном фронту”. Што значи да су напори у прикупљању података били сасређени на уске могућности осматрања граничних стража.
Логично је било да се пре објаве рата избегавају сукоби на граници, поред осталог и у циљу прикривања сопствених намера, али у условима када су се савезници налазили непосредно пред објавом рата, а тиме и 2 армија непосредно пред почетком офанзивних дејстава, таква обазривост није била целисходна и с оперативне тачке гледишта не може се правдати. Јер, као што ће се видети касније, управо због те обазривости и неактивности у извиђању непријатеља, још од овог дана, 2 армија ће се стално налазити у неизвесности, што је имало врло лоше последице упркос томе што су се овој армији, с обзиром на њен положај у односу на концентрациску просторију непријатеља и на расположење месног становништва, пружале изванредне могућности да се извиђачким органима пробије у дубину непријатељске територије и да прати рад и покрете непријатеља не само за свој рачун него и за рачун Врховне команде.