Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Прикупљање на концентрациској просторији
Још у току концентрације начелник генералштаба је, у вези с нотом коју је влада упутила Порти, 13 октобра депешом упозорио команданта армије који се налазио у Пироту, да у року од 24 часа може почети „акција” и наредио да се трупе прикупе на погодним положајима како би биле спремне да одбију сваки непријатељски напад.
У том смислу је командант армије наредио комаданту Тимочке дивизије I да најстарији командант његових снага које су пристигле у Ћустендил, у споразуму с тамошњим бугарским командантом, прикупи све трупе и да, под командом најстаријег старешине који се тамо буде налазио, с погодних положаја одбије сваки непријатељски напад. Команданту дивизије наређено је још да убрза покрет осталих снага, а он сам да 14 октобра стигне у Ћустендил и предузме мере у духу постављеног задатка.
Истовремено је командант армије о томе информисао српског војног изасланика у Софији и наредио му да саопшти комаданту 7 (Рилске) дивизије да у том смислу изда потребна наређења свом команданту у Ћустендилу. Војном изасланику ставио је још у задатак да организује тајну преписку између Штаба армије и 7 дивизије.
Уочавајући значај Царевог Врха (Султан Тепе) у вези с евентуалним турским нападом и претстојећим дејствима, командант армије је идућег дана, преко војног изасланика, ставио у задатак команданту 7 дивизије да још пре почетка акција заузме и осигура поменути врх помоћу комита, устаника и преобучених војника регуларне војске.
Тринаестог октобра, када је командант армије издао поменуто наређење, 14 и 15 пук Тимочке дивизије I бнли су пристигли у Ђустендил, 13 пук и седми и осми ешалон у Пирот, а остали делови са Штабом дивизије налазили су се у рејону Цариброда (Димитровграда). Седма дивизија се већ од 8 октобра налазила главнином снага прикупљена иза граничног фронта, и то: 1 бригада на правцу Ћустендил – Крива Паланка (13 пук у с. Вратци, 26 пук у Ђустендилу), 2 бригада оријентисана према Царевом Селу (14 пук у с. Ваксево, 22 пук у рејону с. Кадин Мост), док се 3 бригада налазила прикупљена иза граничног фронта на струмском правцу (49 пук у рејону с. Ђокломез 50 пук у с. Слатино).
Из наведеног распореда се види да су, у време када се у извесној мери очекивала турска офанзивна акција, главне снаге Армије биле прикупљене на концентрациској просторији, док су се остали делови Тимочке дивизије I могли прикупити у рејону Ћустендила за наредна 3- 4 дана.
Одмах по пријему депеше о евентуалном турском нападу, комадант Тимочке дивизије I издао је наређење комаданту 14 пука у духу наређења команданта армије. А када је ноћу 14/15 октобра стигао у Ћустендил, он је наредио 14 пуку да продужи покрет ка граници и да се постави на Сенокосу иза 13 пука 7 дивизије. Изласком 14 пука 15 октабра на Сенокос, северно и јужно од друма Ћуситендил – Крива Паланка, ојачане су бугарске снаге које су вршиле заштиту граничног фронта. Тиме је створена већа безбедност за довршење концентрације Армије и повољни услови за одбијање евентуалног турског испада на том правцу.
Овог дана је командант 7 дивизије известио комаданта армије, преко војног изасланика, да се три чете, које имају 120 људи, налазе око Царевог Врха са задатком да га заузму чим отпочну дејства на граничну линију, напомињујући да ће их још истог дана ојачати једном четом добровољаца и да ће у моменту напада упутити с Рујена (тт. 2252) једну чету пешадије. Командант дивизије је у свом извештају напоменуо да сматра да би се ранијим заузимањем Царевог Врха могле открити сопствене намере и изазвати турске противмере. Одговарајући команданту дивизије, командант армије је усвојио предузете мере, али је још једанпут истакао потребу да поменути врх треба да буде у „нашим рукама када отпочну операције”.
Пошто је командант армије 13 октобра наредио да се убрза концентрација Тимочке дивизије I и пошто није дошло до очекиване турске акције, ова дивизија је 17 октобра несметано завришла концентрацију својих борбених делова. Тиме је углавном била завршена концентрација Армије, јер се 7 дивизија већ раније била прикупила на одређеној просторији.
Овога дана је Тимочка дивизија I извршила извесно померање снага из рејона Ћустендила ка граници и крајем дана заузела следећи распоред: 15 пук на десном крилу у с. Бистрица, 13 пук на Сенокосу, 14 пук на Бег Бунару (тт. 2051), 20 пук у с. Вратци, док су се артиљериски пук, коњички пук, инжињериски полубатаљон и болничка чета налазили у Ћустендилу, а колонска комора у с. Врба, јужно од Радомира.
Седма дивизија се 17 октобра налазила у ранијем распореду, прикупљева по правцима на читавој ширини граничног фронта од Патарице до с. Пастра. Прва бригада, ојачана трима пољским и трима брдским батеријама и једним ескадроном коњице и даље је била сасређена на криворечком правцу; њен 13 пук, ојачан трима пољским и једном брдском батеријом и прикупљен у с. Вратци, имао је по једну получету на Вршник Лисецу и врху Арамлији, док је 26 пук, који се налазио у рејону Ћустендила, ојачан двема батеријама, имао свој 3 батаљон с једном батеријом на Бег Бунару и Шапки (к. 2126); коњички ескадрон, којим је Бригада била ојачана, налазио се у с. Грљано испред 13 пука. Друга бригада, ојачана са два дивизиона пољске и четири батерије (2, 3, 4, 6) брдске артиљерије, ескадроном коњице и четом пионира, налазила се прикупљена у рејону Цреваришки ханови – с. Кадин Мост, с једним батаљоном 14 пука у Брезовици, орјентисана према Царевом Селу. Трећа бригада, на струмском правцу, ојачана са шест спорометних пољских и једном брдском батеријом, ескадроном коњице и четом пионира, налазила се сасређена у рејону с. Ђоклемез – с. Слатино. Непосредну заштиту границе на читавој ширини фронта вршиле су три чете граничара у саставу од по 280 војника и бугарски ополченци. Штаб дивизије налазио се у с. Кадин Мост.
Прегрупација и развој снага
Шеснаестог октобра у 15 часова стигао је у Ћустендил командант армије са својим штабом. Сутрадан је својом првом наредбом обавесгио потчињене јединице о саставу Армије и почетку функционисања армиског штаба, регулисао питање курирских веза и извештаја унутар Армије и одредио оперативно време. Тиме је 7 дивизија коначно стављена под команду Штаба армије и обједињен рад свих јединица. Другом својом наредбом командант армије позвао је све трупе на залагање и напоре у извршењу постављеног задатка. Тога дана у 9 часова издао је диспозицију о обезбеђењу граничног фронта. Тимочка дивизија 1, ојачана армиском артиљеријом, добила је задатак да тога дана до 18 часова смени 1 бригаду 7 дивизије и да поседне и осигура гранични фронт од Патарице до Новоселске Реке, док је 7 дивизија имала задатак да осигура гранични фронт Новоселске Реке до с. Пастра. Пограничне страже и ополченци требало је и даље да остану на својим местима, с тим што су у захвату фронта дивизија стављени под њихову команду. Командантима дивизија је наређено да прикупе потребне податке о непријатељу на правцима који су изводили на њихов фронт: Тимочка на правцу Крива Паланка – Кратово – Кочане, а 7 дивизија на правцу Царево Село – Кочане и на правцу Горње Џумаје.
Како се види, командант армије је гранични фронт, у дужини од 120 км према топографском склопу земљишта и операциским правцима који су с тога фронта изводили у дубину непријатељске територије, поделио на два отсека. Тиме су били одређени и фронтови дивизија (Тимочке дивизије I ширине 50, а 7 дивизије ширине 70 км).
Овим армиским наређењем дивизије су постављене у готовост за одбијање евентуалног турског напада. То је свакако било у духу наређења начелника генералштаба од 3 октобра, и као мера предострожности у вези с турским испадима од 14 октобра према Врању и Пловдиву, о чему је командант армије био обавештен од војног изасланика у Софији. Али је овом диспозицијом извршено и основно груписање снага за претстојећа офанзивна дејства у духу идеје почетног операциског плана, односно директиве начелника генералштаба од 5 октобра. То је значило да је диспозиција имала шири и трајнији значај, а не само као наређење за заштиту граничног фронта, иако комадант армије у њој није изложио своју замисао о употреби снага у претстојећој офанзиви Армије.
Седамнестог октобра после подне команданти дивизија су, на основу диспозиције команданта армије, издали своје заповести за прегрупацију и распоред снага у оквиру дивизија. Према заповести команданта дивизије, Тимочка дивизија I је требало је до 18 часова да заузме следећи распоред:
У првом ешелону: на десном крилу је 15 пук, са првим дивизионом артиљериског пука, имао задатак да обезбеди део граничног фронта од Патарице до друма Ћустендил – Крива Паланка (закључно), с тим да главнином снага поседне положаје код с. Бистрица и да једну чету истури на вис Арамлија – Гурвановци, а другу па положаје код с. Скакавица; на левом крилу је 14 пук, са две брдске батерије, добио задатак да штити гранични фронт од левог крила 15 пука до Новоселске Реке и Сиве Кобиле, с тим да главнином снага поседне положаје на Бег Бунару, једном четом држи Шапку (к. 2163), а другом четом раскрсницу путева на Брезовском Риду (изворни део Новоселске Реке). Коњички пук је имао задатак да у с. Грљано смени бугарски коњички дивизион. У другом ешелону: 20 пук је прикупљен у с. Вратци, с једном четом на Вршник Лисецу (тт. 1503); 13 пук, с пионирским полубатаљоном, прикупљен је на Сенокосу; артиљериски пук (без првог дивизиона), са хаубичком батеријом, био је у Ћустендилу, где се налазио и Штаб дивизије.
Овог дана до предвиђеног времена, 15 пук и јединице другог ешалона заузели су одређени распоред, док је 14 пук тек у 00,15 часова 18 октобра успео да поседне предвиђене положаје. Артиљериска ојачања пукова првог ешолона требало је, према заповести комаданта дивизије, да стигну у састав пукова 18 октобра до 12 часова.
Седма дивизија је 17 октобра према заповести коју је комадант дивизије издао у 16 часова, заузела следећи распоред:
– два батаљона 26 пука 1 бригаде, с једном брдском батеријом и хелиографском станицом, имала су задатак да осигурају гранични фронт од Сиве Кобиле до Стрби Врха (закључно);
– 2 бригада (14 и 22 пук), са 7 пољским брзометним пуком (без једног дивизиона), четири брдске батерије 2 брдског артљериског пука, једним коњичким ескадроном, пионирском четом и телеграфским водомн оријентисана је према Царевом Селу са задатком да обезбеди фронт од Стрби Врха до р. Копривне (закључно);
– 3 бригада (49 и 50 пук), са 7 спорометним артиљериским пуком, двема брдским батеријама, једним ескадроном, пионирском четом, мостовом получетом и телеграфским водом, остала је и даље на струмском правцу са задатком да штити фронт од р. Копривена до с. Пастра;
– у другом ешелону, као дивизиска резерва на царевоселском правцу у рејону Кадиног Моста, прикупила се 1 бригада (13 и 26 пук – овај последњи без два батаљона), с три пољске и две брдске батерије и две чете пионирског полубатаљона.
– у рејону Царевог Врха (Султан Тепе) задржале су се и бугарске комите у јачини око 400 људи;
– Штаб 7 дивизије и даље се задржао у с. Кадин Мост.
Из распореда дивизија види се да је Армија овога дана завршила развој својих снага у духу идеје почетног операциског плана. Пукави првог ешелона Тимочке дивизије I заузели су само слабијим снагама извесне такетички важне тачке које су држали делови 7 дивизије; али је у целини ова дивизија заузела распоред погодан и за одбијање евентуалног непријатељског напада и за прелазак у напад . Из таквог њеног поретка, с обзиром на ширину фронта, конфигурацију земљишта и положај Криве Паланке као првог значајнијег објекта у непријатељској територији, назирала се у суштини идеја маневра команданта дивизије: да у нападу главнином снага дејствује у захвату друма, а да крилним пуковима изманеврише криворечки теснац и обухвати Криву Паланку са севера и југа, мада он ту идеју није наговестио у својој заповести.
Слична идеја назирала се и код команданта 7 дивизије у правцу Царевог Села, где је маневром делова 26 пука преко Сиве Кобиле, према боку и позадини царевоселске одбране, могао убрзати наступање главних снага Дивизије и пад Царевог Села, док би снагама на струмском правцу штитио бок и позадину главник снага.
Како се види груписање снага у оквиру дивизија било је у суштини у складу са склопом земљишта и идејом почетног операциског плана. Међутим, са гледишта Армије као целине, оваквим поретком није изражено тежиште Армије, а тиме ни идеја маневра команданта армије, утолико мање што командант армије није имао своју резерву.
Ово је пре свега било условљено рељефом земљишта, али свакако и задатком 7 дивизије. Јер, као што је раније истакнуто, 7 дивизија је била потпуно везана за одрећени правац и задатак, чиме је била ограничена иницијатива и слобода комаданта армије у погледу употребе њених трупа.