Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Врховна команда је 20 октобра наредила команданту 1 армије да идућег дана у 6 часова отпочне покрет у правцу Куманова, избије на линију с. Табановце – с. Четирце- с. Нагоричане и овде се задржи до даљег наређења.
Према овој заповести, 1 армија требало је делом снага да држи Кончуљску Клисуру до доласка снага 3 армије из правца Гњилана, а једну јачу побочницу с брдском артиљеријом да упути преко Прешева са задатком да затвори и осигура правац од Гњилана преко гребена Скопске Црне Горе. По избијању на одређену линију да упути извидницу на линију Страцин – Кратово – Овче Поље – Скопље, а штаб армије да се премести у Ристовац.
Команданту 1 армије било је познато да је 2 армији наређено да својим десним крилом истог дана отпочне покрет правцем преко Криве Паланке и Страцина на Кратово, одакле је требало да ступи у везу са 1 армијом, а да је 3 армија још претходног дана требало да отпочне покрет ка Приштини.
Према овом наређењу 1 армија је требало да савлада теснац између Скопске Црне Горе и Козјака и да избије испред Куманова, не очекујући непосредно садејство крилних армија у овлађивању Рујном. Таква замисао Врховне команде, као што је истакнуто у разматрању оперативног плана, била је у складу са објективном ситуацијом на фронту и са оценом непријатељевих могућности. Наиме, пошто је у том моменту располагала подацима да се главне турске снаге концентришу у дубини војишта, а да су према северу истакнути само слабији извиђачко – заштитнички делови и, пошто, с друге стране, није имала никаквих података или обавештења о могућности покрета главних турских снага ка Куманову у циљу офанзиве, Врховна команда је, изгледа, на основу тога и познавању прилика у којима се налазила турска војска и даље претпостављала да ће главне турске снаге остати у одбрани на просторији на којој су се у том моменту прикупљале. Стога је наредила покрет 1 армије иако је већ тада знала да 3 армија неће својим деловима избити у рејон Куманова у време предвиђено почетним операциским планом.
Својом заповешћу за покрет 1 армије, Врховна команда није прецизирала када ова армија треба да избије на одређену линију на којој ће се задржати, нити се дотицала маршевског поретка тј. ешалонирања Армије на маршу, вероватно зато што је то било идејно решење почетним операциским планом с којим су били упознати командант армије и команданти дивизија. Међутим карактеристично је да Врховна команда овом приликом није одредила моменат (ни по времену ни по простору) када Коњичка дивизија треба да избије испред пешадије нити је указала на њен задатак док се Армија буде задржавала на одређениој линији. Истина, ова дивизија је прибвремено била под командом комаданта армије, а операциским планом је било замишљено да избије испред армиског фронта када јој се отвори пут из теснаца. Али, с обзиром на то да су обавештајни подаци које је Врховна команда дотада примила од Команде 1 армије и обавештајног центра у Врању били веома оскудни, и да је Коњичка дивизија претстављала једини орган за оперативно и стратегиско извиђање, изгледа да је било нужно да се Врховна команда живље заитересује за рад и употребу ове дивизије и извиђачко – обавештајне службе уопште. Испуштањем из руку Коњичке дивизије, Врховна команда је уствари службу оперативног и стратегиског извиђања била сасвим пренела на Команду армије и тиме се у великој мери лишила могућности да боље прати развој ситуације пред фронтом.
У духу наређења Врховне команде, командант армије је 20 октобра у 21 час издао заповест за извођење марш- маневра.
Пошто је предходно изложио податке о непријатељу које је у својој заповести дала Врховна команда и задатке које су према директивама Врховне команде имале 2 и 3 армија и снаге на фронту према Санџаку и пошто је одредио да Армија крене 21 октобра у 6 часова према Куманову до линије с. Табановце – с. Четирце – с. Нагоричане, потискујући пред собом непријатељске делове на које буде наишла, комадант армије је у својој заповести овако прецизирао организацију марша и задатке потчињених јединица:
“1) Коњичка дивизија кретаће се преко села: Топлаца, Купининца, Ристовца, Кршевице, Лукарца, Никуљана, Клечевца, Пезова ка Павлешенцу. Фронт извиђања са западне стране источно подножје Скопске Црне Горе ка Скопљу, а са источне стране до линије: села Русце, Думбија, манастир Св. Димитрија, Каваклија, Кратово, Пешинце ка Штипу. Старати се да се добије и одржи веза са коњицом наше 2 и 3 армије. Наступати до једног дана марша пред армијом, пошто Моравска, Дринска и Дунавска дивизија I поз. сузбије непријатеља и отворе јој пут ка Куманову и Овчем Пољу. На случај наиласка на качи отпор од стране непријатеља на означеном јој наступном правцу скренути у правцу непријатељског десног крила и бока.
Извештаје ми трајно и брзо слати о јачини, месту и раду непријатељске знатније силе. Известити ме одмах од добијеној вези са нашом 2 и 3 армијом.
2) Моравска дивизија I поз. и брдска батерија кретаће се правцем преко Бујановца, села: Самољица, Големи Дол, Карабичане до села Табановци, Четирин, упућујући један пешадиски пук са брдском батеријом од Бујановца преко с. Несалце и Прешева, на с. Васинце, десном обалом Бањске односно Којнарске Реке. Граница извиђања и обезбеђења између ње и Дринске дивизије I поз. – средокраћа путева којим наступају. Постарати се за добитак и одржавање везе са 3 армијом.
Своју трупну и колонску комору ешелонирати на свом наступном правцу, тако да позадина дивизије буде преко Бујановца, с. Краљеве Куче, с. Вртогош, с. Стропско, с. Содерци, Врање, с. Дреновци, с. Г. Село, с. Мирошевац ка Лесковцу.
Кретање и ешелонирање коморе регулисати по мери наступања дивизије споразумно са командантом Тимочке дивизије II поз. да би се избегло нагомилавање и неред.
3) Дринска Дивизија I поз. кретаће се преко села Лукарци, Стекловца, Бугариња на Никуљански Вис. Граница извиђања и обезбеђења између суседних дивизија десно и лево средокраћа путева којим се крећу.
Своју трупну и колонску комору ешелонирати на своме наступном правцу тако, да позадина дивизије буде преко села: Ристовца, Ратаја, Нерадовца, Врања, Ранутовца и Прибоја.
Одговарајући степен колонске коморе на заједничком делу пута биће и кретаће се пред одговарајућим степенима колонске коморе Дунавске дивизије II поз. Даље кретање и ешелирање коморе унапред регулисати по мери наступања дивизије и споразумно са командантом Дунавске дивизије II поз. и Коњичке дивизије да би се избегло нагомилавање и неред.
4) Дунавска дивизија I поз. кретаће се правцем преко села: Буштрање – Брњаре – Бараљевац – манастир Св. Оца Прохора – Челопек – Добросељане на Нагоричане. Граница извиђања и обезбеђења између ње и Дринске дивизије I поз. средокраћом путева којима обе маршују. Постарати се за благовремено добијање и одржавање везе са нашом 2 армијом као и са нашим комитским четама и усташама на Козјаку. Своју трупну и колонску комору ешелонирати на своме наступном правцу тако, да позадина дивизије буде преко с. Жапско, с. Александровац, Топлац, Превалац, Грамађе. Кретање даље и ешелонирање коморе регулисати по мери наступања дивизије.
5) Тимочка дивизија II поз. кретаће се позади Моравске дивизије I поз, иза њеног борбеног дела I степена колонске коморе, тако да се својим челом заустави у висини с. Чардака. Са једним својим пуком, пола ескадрона кољице и једно батеријом заузети Кончуљски теснац и држати га до доласка трупа 3 армије из Гњилана, а потом ући у састав своје дивизије. Своју трупну и колонску комору ешелонирати на свом наступном правцу тако, да на заједничком делу пута са Моравском дивизијом I поз. до Врања одговарајући степени буду позади одговарајућих степена коморе Моравске дивизије I поз. Даља кретања и ешелонирање коморе унапред регулисати по мери наступања дивизије тако, да одговарајући степени буду позади одговарајућих степена колонске коморе Моравске дивизије I поз. и у споразуму са командантом исте дивизије да би се избегло нагомилавање и неред.
6) Дунавска дивизија II поз. кретаће се позади Дринске дивизије I поз, иза њеног борбеног дела I степена колонске коморе, тако да се својим челом заустави код с. Бугариња.
Своју трупну и колонску комору ешелонирати тако да одговарајући степени буду позади одговарајућих степена коморе Дринске дивизије I поз.
7) Хаубички дивизион наступаће на зачељу Дринске дивизије I поз, пред њеним борбеним делом I степена колонске коморе.
8) Градски арт. пук са рефлекторским одељењем наступаће позади Тимочке дивизије II поз, иза њеног борбеног дела I степена колонске коморе.
9) Армиски штаб биће на железничкој станици Жбевце.”
Организација марша, као што се то види из армиске заповести, заснована је на идеји операциског плана Врховне команде, којим је било предвиђено да три дивизије I позива маршују у фронту као први ешелон, а две дивизије II позива у другом ешелону. Једино отступање у том смислу направио је командант армије упућујући Дунавску дивизију II иза централне, а не иза левокрилне дивизије првог ешелона, како је то предвиђао начелник штаба врховне команде. Коњичка дивизија је, такође у духу операциског плана, одређена да маршује иза пешадиских дивизија све док јој дивизије првог ешелона не отворе пут “према Куманову и Овчем Пољу”. Међутим ни командант армије, својом заповешћу, није прецизирао моменат, било по времену или простору, када је ова дивизија морала да избије испред фронта пешадиских дивизија првог ешалона и да постигне отстојање од једног дана марша, него је уствари то препуштено оцени команданта дивизије. Такав поступак је, као што ће се касније видети, имао врло лоше последице за каснији рад ове дивизије, и за рад Армије као целине.
Из армиске заповести се види да је комантант армије у току извођења марша до одређене линије предвиђао сусрет само са слабијим противничким деловима које је требало пред собом потиснути. У складу с тим, он у заповести није ни наговестио идеју маневра и садејства дивизије првог ешелона у случају евентуалног сукоба с јачим противничким снагама. Сем тога, он у заповести није дао ни идеју одбране на линији на којој се Армија морала задржати, из чега се да закључити да је искључивао могућност напада таквих размера у којем је требало да се испољи организовано садејство дивизија првог ешалона и евентуална акција осталих снага Армије. Судећи према овоме, командант армије је марш ка Куманову замишљао само као приближавање просторији где је требало сачекати снаге 2 и 3 армије и без ометања од стране непријатеља продужити покрет ка Овчем Пољу, где је он очекивао одлучан сукоб с главним противничким снагама.
Ситуација код непријатеља, како је она изгледала комаданту армије и самој Врховној команди, свакако је давала разлог за овакав закључак. Али подаци којима је располагала и једна и друга команда нису пружали такву сигурност да се запоставе битни елементи тактичко-оперативног обезбеђења. Напротив, начела безбедности покрета Армије и њених даљих дејстава бесумње су налагала да се и у току марша, а посебно по избијању на одређену линију, предузму мере опрезности, пре свега у смислу јасне оперативне орјентације команданата дивизија у случају јачег отпора у току марша и у случају напада непријатеља док се Армија буде задржавала на достигнутој линији, и у смислу систематског, тактичког и оперативног извиђања непријатеља.