Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Марш дивизија првог ешалона
Моравска дивизија I, која се налазила на десном крилу армиског распореда, требало је према одлуци команданта дивизије да маршује у две колоне, с коњицом испред маршевског покрета. Дивизиском заповешћу, која је издата 21 октобра у 6 часова, организација марша била је предвиђена на следећи начин:
– Коњички пук почиње покрет у 7 часова правцем с. Жужељица – с. Божењевац – с. Самољица и даље десном обалом р. Моравице и левом обалом Бањске Реке до линије с. Ваксинце – с. Табановце – с. Четирце, са задатком да извиђа западно с. Турија – с. Лучане гребеном Скопске Црне Горе на с. Сефер – с. Белановце – с. Извор – с. Слупчане, а источно: с. Жужељица- с. Богдановце – с. Ново Село и даље до Никуљанског виса;
– 2 пук, ојачан 4 батаљоном 2 дивизиона Пољског Артљериског пука, као десна колона, такође почиње покрет у 7 часова, правцем с. Трновац – с. Осларе и даље десном обалом Бањске Реке до с. Вакснице; према Скопској Црној Гори обезбеђује се бочним одредом који би се кретао правцем с. Турија – с. Лучане – гребеном Скопске Црне Горе преко с. Бугаровце – с. Сефер – с. Болановце на с. Извор;
– лева, главна, колона, састав; 1 и 16 пук и Артиљериски пук без (2 дивизиона), наступа правцем с. Божељевац – с. Крајмировац – с. Самољица и даље иза Коњичког пука до линије с. Табановце – с. Четрице; с обзиром на свој истакнут положај, требало је да крене када десна колона дође у њену висину;
– 3 пук (без једног батаљона) и 2 дивизион Артиљериског пука (без 4 батерије), као дивизиска резерва, почињу покрет у 7 часова од с. Краљеве Куће, преко с. Жужељица и даље за левом колоном; 2 батаљон овога пука, који је на задатку у рејону Козарника, треба по извршењу тога задатка да крене преко Бујановца у састав пука;
– трупна комора, пошто се до 10 часова прикупи код Бујановца, креће друмом Бујановце – Куманово иза дивизиске резерве, на 10 км отстојања; I степен колоне требало је одмах да крене за с. Давидовац и тамо сачека даље наређење, а II степен да идућег дана дође у Врање.
Дивизија је 21 октобра отпочела покрет. Коњички пук је кренуо одређеним правцем са закашњењем. Око 17 часова избио код железничке станице Табановце и ту се зауставио без додира с непријатељем. Њему је тада наређено да се повуче иза претстраже леве колоне када она буде постављена у висину с. Д. Сопот. Други пук – десна колона – кренуо је тек око 9 часова. Због закашњења дивизиске заповести требало му је доста времена да се, размештен на широј просторији, прикупи. Овај пук је у маршевској колони стигао до с. Ораовица без икаквог узнемиравања, али је северно од тога села имао мањи сукоб са шиптарском групом, коју је претходница брзо растерала. Затим је продужио покрет и заузео Прешево. Пошто се смркавало, командант пука је наредио да се заноћи код Прешева, обезбеђујући се претстражама на развођу Бањске Реке и Моравице. Лева колона је отпочела покрет такође са закашњењем, због закашњења дивизиске заповести и ишчекивања десне колоне да избије у њену висину, како је то дивизиском заповешћу било регулисано. Наступајући одређеним правцем, она је код с. Биљача наишла на напуштени турски логор, око 19 часова, без узнемиравања стигла на косе које се од с. Карабичане спуштају према југозападу и зауставила се северно од линије с. Табановце – с. Четирце. Дивизиска резерва кретала се иза леве колоне без икаквих запрека и око 19,30 часова стигла на простор северно од линије с. Табановце- с. Четирце, иза главнине. Према неређењу команданта дивизије, 3 пук је образовао предстражу на десном крилу леве дивизиске колоне, према с. Г. Табановце, а источно од ње налазили су се на претстражи делови 1 пука. Други батаљон 3 пука, који је тога дана имао посебан задатак, заузео је до 11,30 чисова карауле Ђорђевац, Уши и Козарник и ноћу кренуо у правцу Бујановца у састав свога пука.
Тежња команданта дивизије овога дана састојала се у томе да што лакше и брже помери Дивизију ка одређеној линији и ухвати контакт с непријатељским деловима. Догађаји су показали да је први део задатка успешно извршен, иако је десна колона заноћила јужно од Прешева. Међутим, додир с непријатељем није успостављен. Заправо у ноћи 21/22 октобра дошло је до пушкарања с турском пешадијом, на основу чега се сазнало за присуство непријатељских снага негде северно од Куманова али се није дошло до података о јачини и распореду непријатеља пред фронтом Дивизије. То је резултирало пре свега из тога што Коњички пук није био довољно ангажован у извиђању непријатеља.
Према задатку, дубина маршуте и зона извиђања Коњичког пука поклапала се с линијом на коју је требало да избију и остале снаге Дивизије. А када је овај пук, око 17 часова, избио на означену линију, био је заустављен и касније повучен иза пешадиских делова за обезбеђење, уместо да буде упућен напред са задатком да успостави чвршћи контакт с непријатељем и да прикупи што потпуније податке о јачини и распореду непријатељских снага пред фронтом.
Дринска дивизија I налазила се у центру првог ешалона армиског маршевског поретка. Пошто је ноћу 20/21 октобра примио армиску заповест, командант дивизије је решио да Дивизија маршује у једној колони са намером да што пре достигне маршевски циљ и дође у додир с турским трупама. Зато је наредио да Коњички пук крене у 6 часова правцем с. Лукарце – с. Стекловце- Никуљански вис и по доласку на Никуљански вис продужи извиђање у правцу с. Клечевце, док је 5 пук са 1 дивизионом Артиљериског пука, у својству претходнице, требало да отпочне покрет у 6,30 часова иза Коњичког пука. Остале снаге: 4 пук, Артиљериски пук (без једног дивизиона), 17 и 6 пук, као главнина маршевског поретка Дивизије, требало је да се крећу иза претходнице на отстојању од 2 км. Трупна комора је имала задатака да се примакне до с. Лукарце, I степен колонске коморе до с. Кршевице а II степен до с. Ратаје.
У таквом маршевском поретку Дивизија је 21 октобра, без икаквог узнемиравања, извршила марш до с. Бугариња, где је стигла око 12 часова. По доласку чела претходнице у то село, командант дивизије одлучио је (пошто му је фронт постао шири а комуникативност земљишта боља) да прошири фронт кретања, како би на тај начин убрзао покрет у случају судара с турским снагама, олакшао и убрзао прелазак своје јединице из маршевског у борбени поредак. Због тога је наредио да досадања претходница – 5 пук – образује посебну леву помоћну колону Дивизије, која има да продужи кретање преко с. Петровци ка вису северно од с. Никуљане, а да 4 пук образује претходницу десне колоне, тј. главнине која ће се кретати гребеном Рујна на вис Ланиште (тт. 775), јужно од с. Сушево.
У новом маршевском поретку Дивизија је око 17 часова достигла маршевски циљ; међутим веза, десно, с јединицама Моравске дивизије I и, лево, с јединицима Дунавске дивизије I није ухваћена. Четврти пук је образовао претстражу на Никуљанском вису и добио задатак да ухвати везу с деловима Моравске и Дунавске дивизије I. Главнина десне колоне заноћила је у биваку на северним падинама Никуљанског виса у рејону с. Сушево – лева колона – 5 пук- у рејону с. Мутилово, трупна комора северно од с. Бугариње, I степен колонске коморе у рејону с. Лукарце, а II степен у рејону с. Кршевица.
Избијањем на ову линију Дивизија је већ првог дана марша достигла маршевски циљ. Одлука команданта да се од с. Бугариња даље маршује у две колоне била је, несумљиво, правилна јер јој је омогућила да се брже креће као целина и да у случај сукоба с непријатељем брже формира свој борбени поредак. Ово је, наравно, било веома важно пошто она није располагала никаквим подацима о непријатељу. До судара, додуше, није ни могло доћи, јер непријатеља испред њеног фронта није било, али је опрезност комаданта дивизије била правилна.
Ни ова Дивизија није тога дана ухватила контакт с непријатељем, нити је имала података о непријатељским снагама и распореду испред њеног фронта. Коњички пук није правилно употребљен и искоришћен. Слично као код Моравске дивизије I, овај пук је по избијању у рејон маршевског циља задржан и повучен иза пешадиског борбеног обезбеђења, уместо да је одмах продужио извиђањем на што већу дубину испред фронта Дивизије.
Дунавска дивизија I била је на левом крилу првог ешaлона. Према армиској заповести, коју је командант дивизије примио 21 октобра у 3 часа, требало је да наступа правцем с. Буштрање – с. Брњаре – с. Бараљевац – Манастир Св. Оца Прохора – с. Челопек – с. Нагоричане. На основу тога, као и сазнања да се комитске чете налазе на Козјаку, комадант дивизије је одлучио да покрет изврши одређеним правцем у једној колони, па је у 5 часова издао заповест:
– да Коњички пук крене у 6,30 часова из бивака код с. Бараљевац правцем Манастир Св. Оца Прохора – с. Чолопек – с. Нагоричане, с тим да једну официрску патролу упути од Манастира, преко с. Којинце, ка Страцину ради везе са четницима и трупама 2 армије, а другу официрску патролу долином р. Пчиње у долину Криве Реке, ка с. Довезенце и с. Мургаш, у циљу извиђања земљишта;
– да 7 пук са 1 дивизионом Артиљериског пука, у својству претходнице, крене у 7 часова из с. Старац ка с. Чолопек за коњицом;
– да се главнина Дивизије (8 пук, Артиљериски пук – без 1 дивизиона – и 9 и18 пук) креће иза претходнице, на одстојању од 2 км, с тим да 8 пук одреди једну чету, која ће се, као бочно обезбеђење, кретати левом обалом р. Пчиње.
– да трупна комора отпочне покрет у 7 часова правцем с. Барање – с. Бараљевац – Манастир Св. Оца Прохора на 2 км отстојања од зачеља борбених делова колонске коморе, са задатком да дође у с. Пелинци и овде се задржи на преноћишту.
По тој заповести, Дивизија је 21 октобра отпочела покрет ка с. Нагоричане. Коњички пук је кренуо из бивака у одређено време и око 10 часова наишао на једну заседу турских војника код с. Алгуња, која је после неколико испаљених метака отступила. Око 17 часава претходница је стигла у висину с. Челопек без сукоба са непријатељем. Због рђавог пута кретање главнине било је врло тешко, тако да је њена артиљерија заостала код с. Прелоинци у долини р. Пчиње.
Око 17 часова командант дивизије добио је од комаданта Коњичког пука извештај (упућен из с. Нагоричане у 15,30) да је на мосту р. Пчиња код с. Војник примећена једна колона од сва три рода војске и да би то, по његовом мишљењу, могле бити трупе Тимочке дивизије I. Нешто касније примио је и извештај: да једна турска колона, јачине око два батаљона пешадије, с митраљезима, прелази код с. Војник с леве на десну обалу Пчиње и креће се друмом ка Куманову и да је то вероватно турска војска која отступа од Страцина, испред десног крила 2 армије.
Дивизија је заноћила у следећем распореду: 7 пук је образовао претстражу од Манастира Забел до р. Пчиње, заламајући лево крило ка Челопеку, главнина је заноћила на коси северозападно од с. Челопек, а Коњички пук у с. Челопек. Ради заштите левог бока послат је један батаљон на леву обалу Пчиње, ка с. Драгоманце.
Као прве две дивизије, ни Дунавска дивизија I није крајем првог дана успоставила контакт с непријатељем нити је ма шта сазнала о јачини, распореду и намерама непријатеља испред њеног фронта. Коњички пук је, истина, уочио присуство и извесне покрете непријатељских снага источно од Куманова, али комадант пука није испољио иницијативу да нешто више сазна о покрету непријатеља; напротив, својим претпоставкама да се у једном случају ради о снагама Тимочке дивизије I, а у другом о отступању непријатељских делова испред 2 армије, он је изгледа отупио будност команданта дивизије и његову заинтересованост да се осмотрене непријатељске колоне потпуније извиде. Таквим извиђањем дошло би се вероватно до значајнијих података о будућим непријатељским намерама, што би, с обзиром на догађаје који су касније наступили, било од изванредног значаја за ову дивизију. Али овога дана увече нису у том правцу биле предузете никакве мере.
Марш дивизија другог ешелона и коњичке дивизије
Пешадиске дивизије другог ешалона имале су мање тешкоће у извршењу марша. Тимочка дивизија II кретала се иза Моравске дивизије I. Њене јединице прешле су границу 21 октобра око 10 часова. Око 13,30 часова чело Дивизије стигло је у висину Бујановца. Пошто је од Бујановца, у духу армиске заповести, упућен 15 пук с једном пољском батеријом и пола ескадрона коњице да заузме Кончуљску Клисуру у долини Биначке Мораве и на тај начин обезбеди десни бок Армије од правца Гњилана, Дивизија је продужила марш и стигла око 17 часова у рејон с. Самољица, где се, по наређењу команданта дивизије, разместила са обе стране пута према селу ради преноћишта.
Дунавска дивизиза II, услед закрчености друма којим су се кретале Дринска дивизија I и Коњичка дивизија, кренула је из р. Ратаје тек око 12 часова у једној колони, до ноћи је стигла челом с. Лукарце и заноћила дуж друма на простору од с. Кршевица до с. Лукарце.
Коњичка дивизија налазила се 20 октобра иза Дунавске армије II, на простору с. Кумарево – с. Бања; трупне коморе биле су код железничке станице Прибој, а мунициска колона код с. Превалац. Командант дивизије, примивши армиску заповест у току ноћи, одлучио је да Дивизија крене у једној колони правцем с. Топлац – с. Купининци – с. Ристовац – с. Кршевица – с. Лукарце – с. Никуљане – с. Клечевце – с. Павлешевци. Пошто армиском заповешћу није био прецизиран маршевски циљ Дивизије за први дан марша, он је у својој заповести, коју је издао 21 октобра у 1 час, у погледу маршовског циља истакао да “по свој прилици” Дивизија има данас до ноћи да стигне на просторију с. Брњаре – с. Никуљане, а у погледу организације марша наредио:
– 1 коњичка бригада кренуће из бивака тако да у 6,30 часова ујутро буде челом на саставку пољског пута који се силази из бивака 1 коњичког пука ка с. Топлац а испред себе на пола сата марша упутиће један вод да осматра пут и на свим јачим раскрсницама сеоског пута поставиће војника за везу;
– дивизиска коњичка артиљерија кренуће из свога бивака тако да у 6,45 часова буде челом на месту где железничка пруга сече насип у близинн моста на Морави и да продужи кретање за 1 коњичком бригадом;
– 2 коњичка бригада кренуће из свога бивака тако да уђе у маршевски поредак за дивизиском коњичком артиљеријом.
– све коморе (пуковске и дивизиске) маршоваће иза борбених јединица.
Коњичка дивизија је кренула са своје концентрациске просторије 21 октобра ујутру, у исто време када су кренуле пешадиске дивизије првог ешелона, које су се назиле испред ње око 30 – 40 км. Рачунало се да ће она, док се дивизије првог ешалона буду пробијале између Скопске Црне Горе и Козјака, моћи да их претекне, одмах чим јој се буде отворио простор за организацију оперативног извиђања. Али, пошто су се дивизије првог ешалона, не наишавши овога дана на непријатељски отпор, кретале без застоја, а брдско и планинско земљиште је отежавало покрет коњице, Коњичка дивизија је успела да престигне само Дунавску дивизију II и да око 22 часа стигне до запаљеног с. Бугариње, иза Дринске и Моравске дивизије I, с којима је ухватила везу. Према томе, у току првог дана марша, она није учинила ништа у циљу извиђања непријатеља, а по доласку на преноћиште није упутила ниједну патролу у извиђање испред фронта Армије.
Штаб армије преместио се 21 октобра у с. Жбевац. Овога дана после подне стигао је командант армије аутомобилом на фронт Моравске дивизије I и на положајима код с. Г. Сопот сазнао да ова дивизија није ухватила додир с непријатељем и да је њена веза с Дринском дивизијом I веома слаба. Увече је Штаб армије примио извештај од Дринске дивизије I о њеном распореду на преноћишту и о томе да у току марша није имала сукоба с непријатељем. Сличне извештаје добио је од Тимочке и Дунавске дивизије II, из другог ешелона, а од Дунавске дивизије I и Коњичке дивизије није добио никакав извештај о току марша и ситуацији код њих.
На основу примљених извештаја и непосредног увида у ситуацију комадант је дошао до закључка да је тога дана Армија достигла маршевски циљ. У схладу с тим он је, крајем дана, издао заповест за рад јединица наредног дана. Придржавајући се наређења Врховне команде да се Армија задржи на линији с. Табановце – с. Четирце – с. Нагоричане, он је у својој заповести за 22 октобар, пошто је прво констатовао да је непријатељ отступио ка Куманову, наредио да се све јединице, по избијању на маршевски циљ који им је одређен армиском заповешћу за 21октобар, задрже до даљег наређења са задатком да се утврђују и да извиђају непријатеља; да Тимочка дивизија II обрати већу пажњу на бок од правца Скопске Црне Горе и у том смислу нареди одреду који је требало да заузме Кончуљски теснац – да се једним делом снага пребаци на јужну страну западног излаза из теснаца, а да Коњичка дивизија продужи рад у духу армиске заповести за 21 октобар.
Пошто је издао заповест за наредни дан, командант армије је депешом известио Врховну команду да су дивизије првог ешелона избиле на линију с. Лојане – железничка станица Табановце – с. Карабичане – Никуљански вис – с. Добросељане, а дивизије другог ешалона до с. Сомаљице и с. Лукарце, и да је дивизијама првог ешалона наредио да до даљег остану на заузетој линији.
Увече 21 октобра командант армије није имао никаквих конкретних података о непријатељу пред фронтом. Зато је он – свакако на основу тога што дивизије првог ешалона у наступном маршу овога дана нису наишле на отпор непријатеља – у заповести само констатовао да се непријатељ повукао ка Куманову, а Врховној команди није могао у том смислу дати никаквих података. Већ само то указује да је ситуација пред фронтом била сасвим нејасна и да је командант армије морао, ако не ноћу 21/22 октобра, оно свакако 22-ог ујутру, предузети енергичне мере у циљу извиђања и прикупљања података о јачини и саставу непријатељских снага у рејону Куманова и у дубини наступног правца Армије. Нужно је, дакле, било на конкретним задацима извиђања ангажовати команданте пешадиских дивизија, односио дивизиску коњицу, а Коњичкој дивизији прецизирати извиђачке задатке по времену и простору. Међутим умеето тога, армиском заповешћу за 22 октобар, био је командантима пешадиских дивизија само начелно истакнут задатак извиђања, а Коњичкој дивизијији, која је требало да дејствује према заповести од претходног дана, није било прецизирано када треба да измаршује испред пешадиских дивизија првог ешалона, нити је њеном команданту стављено до знања да је ситуација пред фронтом Армије сасвим нејасна и постављен захтев да ту ситуацију разјасни у одређеном времену. С обзиром на све то, извиђачка активност – дивизиских коњичких снага и Коњичке дивизије – зависила је од предузимљивости команданата дивизија, односно од њиховог уочавања дужности да се ситуација код непријатеља расветли. А управо то је, као што ће се касније видети, недостајало свим командантима дивизија.
Према томе, иако су после успешно завршеног марша 21 октобра били створени сви потребни услови за свестрано извиђање противника, иако је то императивно налагала и сама оперативна ситуација, командант армије није у том правцу уложио потребне напоре. А у том смислу је изостала и интервенција Врховне команде, мада јој командант армије није пружио никакве податке из којих би ситуација пред фронтом Армије колико – толико била јасна.
Не може се поуздано утврдити чиме се комадант армије руководио у решавању овог тако важног питања. По свему судећи, он је, као и Врховна команда, на основу предубеђења рачунао да се пред фронтом Армије, у рејону Куманова, налазе слабе непријатељске снаге, а да су главне снаге на Овчем Пољу, где се очекивала одлучна битка, па је, у вези с таквом проценом, сматрао да ће Коњичкака дивизија имати времена, пошто ће се Армија задржавати на заузетој линији, да извиди распоред противника на просторији Овчег Поља пре почетка одлучне битке. Зато су, изгледа, изостале енергичне мере извиђања одмах по избијању дивизија првог ешелона на одређену линију испред Куманова.