Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Командант Ибарске војске, као што је већ речено, располагао је подацима да је одбрана Новог Пазара организована на линији Тепе (к. 645) – Меџедија (к. 733) – Ђурђеви Стубови – Дубље – Петрова Црква – с. Подбијеле – Дебељак и да су утврђења на овој линији повезана стрељачким рововима и заклонима. Поред тога располагао је и подацима да је у Новом Пазару прикупљено око 10.000 – 12.000 низама и редифа.
Пошто је већ имао све снаге прикупљене у непосредној близини града, командант је одлучио да изврши напад на Нови Пазар. Око 20 часова 21 октобра издао је у том смислу заповест према којој ће свака колона нападити већ одређеним правцем. Напад је требало отпочети сутрадан у 7 часова, с тим да колоне пре напада успоставе међусобну везу и да се у току напада потпомажу. Још је наређено да лева колона осигура свој бок према Косовској Митровици, а општа резерва да настуна за средњом колоном. Командно место команданта Ибарске војске у прво време требало је да буде на јужној падини Глушичког Брда. У духу ове заповести, 22 октобра је отпочео напад на Нови Пазар.
Командант десне колоне је одлучио да тежиште напада усмери косом која се од Видника протеже ка Ђурђевим Стубовима, па је 2 октобра у 5 часова пребацио с леве обале Дежевске Реке на Видник још пет чета и митраљеско одељење и тако на овом правцу прикупио своје главне снаге. На левој обали Дежевске Реке, према Ђурђевим Стубовима, оставио је један батаљон и пољску брзометну батерију, коју је у току ноћи привукао ближе Ђурђевим Стубовима.
Напад ове колоне отпочео је у 8 часова артиљериском ватром. Њена батерија је успешно дејствовала наносећи непријатељу знатне губитке, при чему је онеспособила и један турски топ на Ђурђевим Стубовима.
Снаге с Видника наступале су косом ка Ђурђевим Стубовима, с тежњом да својим десним крилом обухвате непријатељску одбрану у овом рејону. Око 12 часова је главнина колоне избила на домет јаке непријатељске пушчане ватре пред Ћурђевим Стубовима. Тада се развила јака борба, која је достигла највећу жестину око 15 часова. Међутим, упркос јаком притиску српских снага, непријатељ се до мрака одржао на својим положајима. Десна колона се задржала на линији с. Врболази – Дежевска Река, на свега 700 – 800 метара испред Ћурђевих Стубова.
Средња колона је отпочела напад у 7 часова. Други батаљон 12 пука II, ојачан са два топа, наступао је левом обалом р. Рашке, правцем Соколовица – с. Прчанова – Дубље. Око 12 часова, када је избио на леву обалу Дежевске Реке, он је потпао под унакрсну непријатељску ватру с правца Ђурђевих Стубова, Дубља и с. Подбијеле. Од ове веома јаке и прецизне ватре претрпео је извесне губитке, али је успео да се задржи на достигнутој линији.
Десном обалом р. Рашке, правцем Глушичко Брдо – с. Цоковиће, наступао је 11 пук II (без једног батаљона), с. пољском брзометном батеријом, и то: један батаљон ка с. Копривница (с. Трнавце), а други ка с. Цоковиће, док се трећи батаљон с пољском брзометном батеријом кретао долином р. Рашке.
После краће борбе, уз помоћ ватре пољске батерије, батаљони су успели да заузму непријатељске положаје код с. Копривница и с. Цоковиће. Напад код с. Цоковиће потпомагала је и једна чета из састава леве колоне.
Даље наступање колоне отежавало је дејство непријатељске артиљерије са Дубља. Стога је командант колоне наредио батерији која је дејствовала са Глушичког Брда да неутралише непријатељску артиљерију. Ова батерија је изашла на положај код с. Трнавце, одакле је за кратко време ућуткала турску батерију на Дубљу. После тога колона је кренула напред и избила на Дежевску Реку и Бањску (Избичку) Реку.
Пољска батерија, која се кретала са општом резервом долином р. Рашке, по наређењу команданта Ибарске војске поставила се код с. Блажево, одакле је почела да туче део Новог Пазара настањен муслиманима. Ово је имало јако морално дејство на становништво Новог Пазара и на његову одбрану, што је убрзало предају града.
Средња колона је заноћила на линији Дежевска Река – Бањска Река.
Лева колона је упутила две чете и два топа према с. Цоковиће, за обезбеђење десног бока, једну чету на граб, ради осигурања комуникације на овом правцу и одржавања везе са средњом колоном, и један вод коњице ка Рогозни Хану (жанд. ст. Рогозна), а две чете са два брдска топа оставила на Винорогу, за заштиту отступања у случају потребе, док је главнина кренула у 7 часова правцем Винорог – Дебељак – Мокрице, у духу добијеног задатка.
Претходница колоне је наишла на отпор тек око 10 часова, када се приближила Дебељаку. Непријтељ је, наиме, отворио јаку ватру с леве обале Бањске Реке. У исто време примећено је и једно турско одељење које се с Мокрице кретало ка Дебељаку. Међутим је претходница продужила покрет и успела да избије на Дебељак у моменту када је пристизало поменуто турско одељење. После краће борбе у сусрету, око 12 часова непријатељске снаге су се повукле ка с. Подбијеле.
На Дебељак је убрзо избила главнина колоне и развила се иза претходнице. Око 16 часова је десно крило колоне заузело с. Подбијеле. Даљи покрет ка Мокрици био је обустављен због изненадне болести команданта колоне и рањавања команданта претходнице, те је колона заноћила на линији с. Подбијеле – Дебељак.
У току ноћи су хаубичка и градска батерија пристигле из Рашке у рејон с. Блажево. Општа резерва и команда Ибарске војске су заноћиле испред с. Глушци, I степен колонске коморе северно од овог села, а II степен у Рашкој. Ибарска војска, дакле, ни 23 октобра није овладала Новим Пазаром.
Ноћу 22/23 октобра је Врховна команда наредила команданту Ибарске војске да енергично наступа и што пре заузме Нови Пазар. Истовремено га је обавестила да је 3 армија избила у рејон Приштине, а 1 армија у рејон Куманова и да је 2 армија заузела Криву Паланку и наступа даље ка Кратову.
На основу овога командант Ибарске војске је одлучио да сутрадан по сваку цену заузме Нови Пазар. У том смислу је издао заповест да се јединице среде и да сутрадан у 7 часова најенергичније продуже напад у циљу заузимања града.
Уочивши да је у непосредној близини града прикупљена јака српска војска, непријатељ је закључио да је даља одбрана узалудна, па је у току ноћи 22/23 октобра напустио град и повукао се делом снага преко Рогозне ка Косовској Митровици, а делом долином Јошаничке Реке ка Пећи, док су се Шиптари разбегли својим кућама.
Исте ноћи, око 24 часа, команданту Ибарске војске пријавила се делегација грађанских власти и становништва Новог Пазара. Она је изјавила да су се турске снаге повукле и молила да се прекине артиљериска ватра и рушење града. Командант је уговорио с њом да се предаја града изврши 23 октобра у 15 часова, а до тог времена да се изврше потребне припреме. У вези с тим, он је 23 октобра у 2,15 часа наредио да се обустави планирани напад, јер је непријатељ понудио предају Новог Пазара. Истовремено је наредио да јединице буду спремне да могу, у случају потребе, сваког тренутка примити борбу. Међутим је заповест за поседање града у духу поменутог споразума издао тек у 14,15 часова.
Према тој заповести десна колона је имала задатак да постави два батаљона и једну брзометну батерију на линију Ђурђеви Стубови – с. Дохојевићи – с. Мур – с. Лукаре, ради осигуравања с правца Сјенице, а остале снаге да прикупи код касарне, где је требало да стигну средња колона и општа резерва. Лева колона је добила задатак да поседне линију Дебељак – с. Брђани Хан (с. Брђане), с тим да једну чету остави на Винорогу, једну у с. Цоковиће, ради заштите с правца Ибра, једну у рејону с. Интош (с. Гошево), за заштиту с правца долине р. Јошанице, а одред који је раније био на Винорогу да упути на Рогозну Хан. Први степен колонске коморе требало је да се пребаци у Нови Пазар, а II степен и даље да остане у Рашкој.
Пошто је тиме свака активност јединица била обустављена до 15 часова, непријатељу је дата могућност да организовано повуче своје снаге из рејона Новог Пазара. Командант Ибарске војске ушао је у Нови Пазар у 15 часова 23 октобра, на челу средње колоне, у пратњи коњичког ескадрона и батаљона пешадије. На улазу у варош колону је сачекало градско становништво. После обављеног дочека у граду је успостављена власт.
Заузимањем Новог Пазара створени су услови за непосредно садејство с црногорском војском и за даље дејство ка Метохији. Ибарска војска је, као што смо видели, почела операције преласком границе на широком фронту с намером да обухвати крила одбране Новог Пазара и избегне фронтални напад. Њено наступање у три колоне ради концентричног и једновременог напада на Нови Пазар пружало јој је тактичко преимућство. Међутим замисао команданта Ибарске војске није доследно спровођена. Наступајући десном обалом р. Рашке средња колона је, свакако, дала могућност непријатељу да релативно слабим снагама заустави њен покрет. Командант Ибарске војске је другог дана обуставио покрет, јер, још од почетка наступања, није имао резерву којом би парирао напад непријатеља на централном правцу, а организација везе између колона била је слаба. Он је, сем тога, повукао левокрилну колону далеко уназад, иако је она, с обзиром на њен састав, била у могућности да разбије непријатеља пред средњом колоном и натера га у бекство енергичним ангажовањем само мањих снага према његовом боку и позадини. Зато је Ибарска војска, уместо да већ другог дана наступања избије непосредно пред положајима за непосредну одбрану града, а можда и овлада Новим Пазаром, морала да изгуби још три дана и да тек 23 октобра заузме Нови Пазар, омогућивши непријатељу да своје регуларне јединице организовано повуче.
Освајањем Новог Пазара завршене су операције Ибарске војске у Санџаку, јер више није било отпора од стране непријатеља.