Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Око поноћи 18/19 октобра командант Јаворске бригаде примио је саопштење Врховне команде да је Турској објављен рат и наређење да његова бригада разруши турске пограничне карауле и задржи се на Јавору, који треба бранити у случају непријатељског напада, а извиђањем у правцу Сјенице пратити покрете непријатеља. Истовремено су команданту бригаде стављене на располагање јединице III позива које су се налазиле на Јавору и Ступској Чесми.
Пред фронтом Јаворске бригаде непријатељ је већ био напустио границу од карауле Трудова до карауле Машатлије (Машатлук), а мерћез на Калипољу посео снагама јачине једног батаљона, док су српске комите биле прешле границу и поселе Јастребовац. У вези с поменутим наређењем Врховне команде, командант бригаде је наредио да делови који су штитили концентрацију пређу границу и заузму и прошире турске граничне карауле. Ово наређење је извршено још у току 19 октобра, а делови који су прешли границу образовали су претстражу: 1 батаљон 4 пука III позива на линији извор потока Буковик – Ограђеник и 1 батаљон 10 пука III позива па линији Ограђеник – караула Васиљевићи.
У циљу извиђања у правцу Сјенице, командант бригаде је упутио четири чете: 1 чету 3 батаљона 4 пука II правцем с. Божешићи – с. Шиповик – Сјеница, 1 чету 2 батаљона 4 пука II правцем с. Божешићи – с. Урсуле – с. Љешница – Сјеница, 4 чету 3 батаљона прекобројног пука правцем Радешковина (Бојово Брдо) – с. Сугубина – с. Бачија – с. Вапа и 1 чету 4 батаљона 3 прекобројног пука с водом брдске батерије, правцем Суви Рт – с. Дунићи – с. Чипаљи – с. Богути.
Бригада је, као што се види, главнином снага остала у одбрани (у духу наређења Врховне команде), али је деловима III позива овладала појасом турских граничних стража и релативно јаким снагама предузела извиђање на широком фронту у дубини непријатељске територије. Очигледно је намера команданта бригаде била да овлађивањем граничним појасом створи погодну основицу за прелазак у наступање, а да извиђачким деловимам обилазећи утврђени мерћез на Калипољум врши притисак на непријатељске бокове с циљем да избегне фронтални напад на утврђење.
Двадесетог октобра је главнина Бригаде и даље остала на ранијим положајима, али је делом снага продужила извиђање и притисак на непријатељске делове пред фронтом. Тако су 1 чета 2 батаљона и 1 чета 3 батаљона 4 пука II продужила извиђање ка Сјеници и уз помоћ мештана Срба нападале с. Урсуле и Омар. Предвече су се повукле на Градину (тт. 1306) ради преноћишта.
Први батаљон 10 пука III позива успео је да потисне непријатељске делове са Горичијевци и Бојовог Брда, где је поставио претстражу, а 1 батаљон 3 пука I, ојачан 4 четом 3 батаљона истог пука и брдском батеријом, успео је да заузме Лесковац (к. 1326) и да постави претстражу на линији Лесковац – Дивља Река. Вршећи тако притисак на непријатељске бокове, делови Бригаде су зашли доста дубоко у непријатељску територију и заузели доминирајуће положаје на боковима мерћеза на Калипољу.
Уочавајући да могу бити окружене, непријатељске снаге су се повукле са Калипоља ка Сјеници ноћу 20/21 октобра, а калипољски мерћез је исте ноћи посела 1 чета 2 батаљона 4 пука II, која је била заноћила у рејону Буковика.
У току 21 октобра претстража и извиђачки делови Бригаде вршили су и даље притисак на истурене непријатељске делове и успешно их потискивали ка Сјеници. Чете које су заноћиле на Градини савладале су отпор код с. Урсуле и заузеле ово село, као и Омар. Први батаљон 3 прекобројног пука протерао је непријатеља са Греде (Шанца – к. 1223). Главнина Бригаде, међутим, још се налазила на ранијим положајима.
Командант бригаде је 21 октобра располагао подацима да се у Сјеници налазе непријатељске снаге јачине око четири батаљона и 200 граничара, са шест топова, да су слабо наоружане и да им је морал слаб. Стога је замолио Врховну команду за одобрење да крене у правцу Сјенице и да је заузме.
Двадесет другог октобра око 10 часова, пре него што је добијено тражено одобрење, непријатељ је снагама јачине једног батаљона извршио противнапад правцем Бели Камен – Греда – с. Папићи, с циљем да поврати изгубљене положаје. Вешто користећи земљиште, он је успео да потисне 2 чету 1 батаљона 4 пука II, која је у нереду почела да се повлачи, остављајући незаштићену позициску батерију. Међутим, захваљујући дисциплинованом држању људства батерије и присуству команданта бригаде (с начелником штаба и ађутантом), чета је заустављена и ред повраћен, те је непријатељ задржан. Затим је ова чета прешла у противнапад и принудила непријатеља да се са Шанца повуче делом ка Лупоглаву, а делом ка Дивљој Реци. Исто тако потиснути су ка Сјеници и Дугој Пољани непријатељски делови с линије Суви Рт – Ступска Чесма.
Пошто је линија претстраже стално померана унапред и тиме била прилично удаљена од главнине, то је командант бригаде у току дана наредио 4 пуку II да се с Јавора пребаци у с. Кладница (Храшовићи) и да у случају потребе поседне Лесковац. Четврти пук II стигао је у с. Кладнице око 17 часова, али, ради веће сигурности, одмах је прешао на леву обалу р. Кладнице и посео Лесковац, док је 3 прекобројни пук са брзометном батеријом, водом пионира и водом болничара остао и даље на линији Васиљев Врх – Троглав.
Бригада се тако већим делом налазила на непријатељској територији и заузела доминирајуће положаје према Сјеници, али су јој јединице биле сувише развучене, што је слабило њихову ударну снагу. Командант бригаде је то увиђао, али како није имао наређење за прелаз преко границе, оклевао је да и 3 прекобројни пук пребаци на непријатељску територију. Ценећи да је Бригада довољно јака да заузме Сјеницу, он је поново тражио одобрење Врховне команде. Иако није добио то одобрење, командане бригаде је намеравао да постепено наступа на широком фронту, чисти терен од истурених турских делова и поседне важније положаје према Сјеници. Стога је у 6 часова 23 октобра наредио 3 прекобројном пуку да се до 12 часова пребаци са Троглава на Калипоље. На тај начин би главнина Бригаде била прикупљена на линији Калипоље – Лесковац, веома погодној за даље наступање и напад на Сјеницу.
Међутим су турска предња одељења прешла рано изјутра 23 октобра у напад ка претстражне делове Бригаде на целој линији, с тежиштем на правцима с. Брежђе – Бели Камен. Ради одбијања овог напада, по наређењу команданта бригаде, упућен је 2 батаљон 4 пука II у правцу с. Брежђе а 4 батаљон истог пука у правцу Белог Камена. После доста јаке борбе, око подне, непријатељски делови су протерани. Пошто је ујутру у 8, 30 часова био добио наређење Врховне команде да пређе у напад и зазуме Сјеницу, командакт бригаде је одлучио да већ тога дана продужи наступање.