Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Формација
Турска оперативна војска делила се на четири армиске низамске инспекције које у рату треба да формирају четири армије. Седиште прве инспекције било је у Цариграду, друге у Солуну, треће у Ерзиџану, а четврте у Багдаду. На челу инспекције стајао је генерал-инспектор. Он је у рату постао командант армије.
Прва инспекција имала је у свом саставу четири низамска корпуса, десет тврђавских артиљериских пукова (у Босфору, Дарданелима и Једрeну), два самостална тврђавска дивизиона (у Смирни и Киркилису) и један пионирски батаљон.
Другу инспекцију сачињавала су четири низам корпуса и три самосталне низамске дивизије: 22 (Кожани), 23 (Јањина) и 24 (Скадар).
Трећа инспекција имала је три низамска корпуса и 24 нерегуларна пука аширетске коњице.
Четврта инспекција је имала три низамска корпуса и три самосталне дивизије: 41 (Асир), 42 (Багдад) и 43 (Мека).
Корпус је био основна оперативна јединица турске војске. Он је у свом саставу имао: три низамске дивизије један стрељачки пук, једну коњичку бригаду, један до три брдска и један хаубички дивизион, телеграфски, пионирски и транспортни батаљон.
Низамска дивизија је имала: три пешадиска пука (са по три батаљона и митраљеском четом), један стрељачки батаљон, артиљериски пук, пионирску и болничку чету, понтонирско одељењег, пола телеграфске чете, четири пољске болнице и дивизиску комору. Низамских дивизија било је 43 и носиле су називе од 1-43. Било је предвиђено да низамски пешадиски батаљон у рату броји 1.111 војиника, пољски дивизион 555, брдски дивизион 550 и инжињерска чета 277 војника. Редифски батаљон требато је у рату да има 1.000 војника.
Ратна формација предвиђала је и редифске корпусе, састава 2-3 редифске дивизије. Међутим, у рату није формиран ни један такав корпус, већ су редифске дивизије, као што ће се касније видети, улазиле у састав низамских корпуса где год је то било могуће.
Свака редифска дивизиска овласт трабало је у рату да формира по једну редифску дивизију, која је по ратној формацији имала: три пешедиска пука (са по три батаљона), један дивизион брзометне пољске артиљерије и помоћне делове као и низамска дивизија.
Мустахфиз је имао само батаљоне, у складу с његовом наменом. Требало је да штити разне магацине и саообраћајне објекте и да ојачава погранична обезбеђења.
Непосредно пред рат турска морнарица је располагала са 67 мањих и већих пловних објеката, већином застарелих и слабо употребљивих.
Наоружање и опрема
Године 1899. почело је увођење Маузерових пушака у наоружање турске војске. То су најпре били старији модели, калибра 9,5 мм, а касније су уведена и два новија, калибра 7,65 из 1905. и 1909. године. Новијим моделима биле су наоружане јединице у европском делу Турске и јединице 3 низамске армиске инспекције. Остале су имале старије моделе Маузерове, а било је задржано и нешто Мартинијевих пушака. Коњица је имала око 19.000 Маузерових, а остало су чинили Мартинијеви карабини, без ножа. Коњаници војници били су наоружани карабинима и сабљама, а подофицири сабљама и Маузеровим револверима. Један коњички пук је био наоружан још и копљима.
У марту 1912. године Турска је располагала са 420 митраљеза система Максим и Хочкис.
Крајем 1908. године отпочело је преоружавање артиљерије тако да је већ почетком 1912. године оперативна војска имала 648 пољских и 138 брдских Крупових топова 75 мм, 18 тешких хаубица и 18 тешких пољских топова 105 мм. Непосредно пред рат добављено је још 88 Крупових топова.
У тврђавама Турци су имали оруђа разних система и модела. У Босфору, Дарданелима, Ерзеруму итд. било је распоређено око 1.300 таквих оруђа. Сем тога, у артиљериском арсеналу било је око 1.200 брзометних пољских топова калибра 87 и 75 мм и брдских калибра 75 мм, око 500 старих спорометних Крупових топова калибра 89 мм и 40 мерзера разних калибара.
Подофицири и војници турске артиљерије били су наоружани револвером и сабљом, а у тешкој артиљерији пушком с ножем.
Све инжињерске јединице биле су наоружане Маузеровом пушком с ножем, као и пешадија.
Пешадиски батаљон је располагао следећим пионирским алатом: 400 ашовчића, 20 ашова, 40 малих и 10 великих пијука, 8 великих и 35 малих секира. Дивизиска инжињерија је сем тога располагала са 172 велика ашова, 86 великих пијука, 78 великих секира, 24 секирице и 12 маказа за сечење жице.
Сваки корпус и дивизија имали су по једно понтонирско одељење. Дивизија је својим понтонима могла да подигне мост дужине 60 метара.
Одећом и логорском опремом турска војска је била добро снабдевена.