У току овога дана Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 3186 у 10.28 часова
„У току 30. септембра били су следећи губитци:
Код Моравске дивизије: рањено: официра 1, подофицира 1, каплара и редова 10.
Код Вардарске дивизије: рањено: официра 1, редова погинуло 1, рањено 4“.
ОБр. 2010 у 20 часова
„У току дана 30. септембра било је патролних чарки и обостране артилериске ватре, нарочито око 17 часова. Знатних промена у распореду није било.
Губитци: погинуло: 1 каплар и 1 редов; рањен: 1 редов“.
Од команданта II. армије
ОБр. 2444 у 14.45 часова
„У 12 часова 1. октобра: У току пре подне повремена артилериска ватра, местимично пушчана. Непријатељ појачао пешадиске делове код Тушина. Бегунац из 45. пука за кога је јављено извештајем ОБр. 2428, од 30. ов. мес. изјавио је на главном саслушању да незна сигурно, да је 58. пук источно од 45., већ само мисли, да је тамо, а чуо је, да је 58. пук или његов део упућен негде западно“.
ОБр. 2438 у 18.45 часова
„У току 30. тек. мес. губитци код Тимочке дивизије: Рањено 4 подофицира и војника, контузован 1“
ОБр. 2439 у 18.45 часова
„У току јучерашњег дана 30. IX. губитци код Шумадиске дивизије: рањено: резервни ппоручник Антоније З. Благојевић, резервни пешадиски ппоручник Стојан М. Стошић, 1 подофицир, 2 каплара и 12 редова, контузован: 1 подофицир и 1 редов“.
ОБр. 2449 у 17.40 часова
„Услед густе магле повремена обострана артилериска акција“.
Од команданта III. армије
ОБр. 2898 30. IХ. у 16 часова
„Напад на Кајмакчалан почео у зору. После артилериске припреме пешадија је предузела напад у 11.30 часова и до 14 часова заузела Кајмакчалан. Заробљена је једна брдска аустриска батерија а има заробљеника из 11., 43. и 58. пука. Борба се продужава у правцу Старковог Гроба и Флоке. Кајмакчалан се утврђује; на Флоканској коси заузет је Вирут. Код Дунавске дивизије ничег значајнијег“.
ОБр. 2919 у 8.40 часова
„Стање у току ноћи 30. IX. до 1. X. (октобра):
1) Код Дринске дивизије ноћ прошла на миру. По накнадном извештају јуче је заплењена на Кајмакчалану једна Крупова пољска батерија од 4 топа, од којих два потпуно исправна. Упућене колоне са Кајмакчалана у правцу Флоке и Старковог Зуба, нису у току јучерашњег дана постигле одређене циљеве, већ ће се надирање продужити данас.
2) Код Дунавске дивизије местимично пушкарање. Непријатељ је отварањем ватре спречио рад наших одељења за рушење препрека“.
ОБр. 2925 у 14 часова
„Молим да продужење рада трупа ове армије потпомажу и остале армије, пошто нова ситуација захтева напрезање свију фронтова, јер су трупе ове армије до сад имале највише губитака“.
ОБр. 2924 у 14.05 часова
„Стање 1. овог месеца до 12 часова непромењено. Јака магла отежава операције. У току 30. септембра до сада по извршеном пребројавању заробљено је код Дринске дивизије на Кајмакчалану 2 официра, 1 кандидат за официра, 52 војника из 43. пука и 4 војника из 46. пука. На кратком саслушању код дивизије сазнало се, да су на Кајмакчалану били 30. септембра 11. пешадиски пук, 2 батаљона 43. пешадиског пука, 1 батаљон 46. пука, 1 батаљон 58. пука. Кандидат за официра изјавио је, да је 30. ов. мес. на Старковом Гробу био 56. пук и у опште западно од Кајмакчалана. Зна да су у долину Флорине стигли 27., 43. и 34. пук; очекује се долазак 21. пука за Битољски фронт. Батаљони 43. пука 1. и 2. који су узели учешћа у борби 25-ог на Кајмакчалану, остали су са по 120 војника у чети а јуче су имали огромне губитке. Највише је страдао 11. пук. Немачке трупе није видео сем артилерије код Битоља. Говори се, да ће доћи Немци у помоћ али их још нема“.
ОБр. 2933 у 20.55 часова
„За кола и волове једини је пут предео Водене до Владова. Од Владова ново израђени пут: Од железничке станице преко Техове до Чарико – Бачила, западним левим путем који силази поток између Чарико – Бачила и Јурки – Кулбелери до Јурки – Кулбелери потом источно од к. 1900 на Метеризи – Тепеси до Плоче – предњег положаја Кајмакчалана. Од Плоче до врха Кајмакчалана колски пут је тек у изради. За пешаке и товарну стоку коњска стаза преко села Крунчелево на горњи пут за Плочу на Кајмакчалан“.
ОБр. 2939 у 20.55 часова
„Стање у току по подне:
Код Дринске дивизије, десна колона извршивши обилазак из позадине овладала је највишим врхом Кочобеја. У 15.15 часова заплењена су три бугарска брзометна топа. Положај је био утврђен са две линије ровова и препреком од жица. Непријатељ у нереду одступио ка највишем врху Флоке, где му је пристигло појачање од једног батаљона и ту се утврђује. Наша га артилерија туче. На фронту Кајмакчалана (фронт према северу ка Црној реци) до сада ничег новог. Лева колона снажно напада Сиви брег са две стране са истока и југа и Старков Зуб са југа. На Сивом брегу заузети су непријатељски предњи ровови. Непријатељски контра напад одбијен. Десно крило наше пред Старковим Зубом дошло је до саме препреке од жица. Јака се борба и даље води (извештај до 18 часова). Код Дунавске дивизије артилерија је у току по подне јаком ватром рушила препреке“.
ОБр. 2938 у 20.57 часова
„Синоћ се предало 26 бугарских војника из 10. пука и изјавили: Да су код Преспанског језера стигле 2 немачке дивизије и да је дошло 40 разних топова, но ово све нису видели. Официри причали, да ће дивизија ући у састав XI. немачке армије, која ће ускоро доћи на овај фронт и у чијем ће саставу бити 2 немачке и једна аустриска дивизија. Аустриску и Немачку војску нису видели, њихова артилерија нема довољно муниције; кад треба да се дејствује предходно се тражи одобрење од више команде. Према Румунима се налазе: 1., 4., 6. и 7. дивизија поред немачких, аустриских и турских трупа. У Битољу су болнице и куће препуне рањеника. За војску су покупљени сви Турци, Јевреји и Цигани, који раније нису узимати. Чули су, да се Турци на Румунском фронту рђаво бију и дознали су, да је 1. немачки пук дошао код Лерина према Русима“.
Од делегата капетана Јовичића
„Ситуација на Енглеском фронту на дан 30. септембра:
Струмички фронт: Јутрос смо јужно од Орљанског моста заузели један део непријатељске прве борбене линије и после успешног артилериског бомбардовања у току дана, успели смо да проширимо успехе вечерас после упорне борбе. У току дана одбили смо нашом ватром шест непријатељских против напада. Заробили смо преко 100 непријатељских војника, а извештени смо да их има још више. Борбе се продужују.
Дојрански фронт: Само артилериска активност“.
Од команданта Савезничких војсака
№ 563/2
„Румунски комунике од 29. септембра објављује, да је један француски аероплан долазећи из Солуна приспео у Белешти. Ни један француски аероплан, који припада Француској Источној војсци није извршио ово летење. Имам част да вас упитам, да ме обавестите, да се ово не тиче једног од аероплана придатог Српској војсци, па ако је тако у каквој је мисији био тај аероплан“.
Од команданта Савезничких војсака
„Извештај о стању на француском фронту:
Енглези су одбили контра нападе на положаје, које су јуче заузели на левој обали Струме. Наш одред на крајњем левом крилу истурио је патроле до раскрснице путова Биклиште – Костур. Непријатељ се повукао испред њега“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 5778
у 19 часова
Ђенералу Топола,
г. Министру Војном,
свима војним изасланицима
„1. октобра до 16 часова – Дринска дивизија заузела важну тачку Кочобеј на 2 км. североисточно од Кајмакчалана. Магла омета артилерију. Јуче заплењени топови су пољски а не брдски. Јуче на Кајмакчалану потпуно су потучени: 11. пешадиски пук, 2 батаљона 43. и по један 46. и 58. пука. Заробљено 3 официра, војника нема много“.
ОБр. 5778
Команданту I., II., III. армије,
ђенералу Сарају, Милну и
војним изасланицима овде
„Стање 30. септембра и ноћу 30. септембра / 1. октобра:
II. армија – Вршила је притисак на свом фронту. Има једног бегунца из 45. бугарског пука, који се налази на линији Тушин – Кожух; он изјављује, да је источно од његовог пука 58. а западно 24. пук. Осим тога има и 2 бегунца из 2. батаљона 29. пука са Ветерника.
III. армија – Успех на Кајмакчалану је потпун. Бугари су се разбегли на све стране у потпуном растројству. Тиме се и објашњава што нису предузели никакав против напад. Наше трупе утврђују се на заузетом земљишту, и продужују наступање како на северу, тако и дуж граничног гребена у обе стране.
4 топа који су заплењени нису брдски већ пољски; два су од њих исправна и употребиће се пошто има муниције. На бојишту има разбацаног свакојаког ратног материјала, кога је тешко пронаћи због веома густе магле.
Има заробљеника из 33. пука, што значи да батаљон тог пука, који је раније био на Кајмакчалану, није отишао како се чуло.
Губитци Бугара били су заиста огромни. Бојно поље покривено је разнетим бугарским лешевима и представља ужасну слику.
Дунавска дивизија дејствовала је својом артилеријом у циљу рушења жичне препреке.
Њој се предало око 20 бугарских војника из 10. пука који изјављују да су тражили смену и да су им тада официри причали како ће доћи Немци да их смене, као што су, веле, већ сменили 55. и 56. пук (?). За ова два пука чули су као да су отишли у Елбасан. Међу овим дезертерима има и неколико рекрута који су скоро дошли у Битољ и веле да нигде успут нису видели немачке трупе.
I. армија – Артилериска борба. Пешадија Моравске дивизије учинила је на једном делу фронта скок од 50 метара у напред.
Аеропланска извиђања нису ништа важно открила.
Јуче је искрцано у Солуну 5.000 Енглеза и 2.800 Француза, као попуна постојећих јединица.
Рекрутовањем Грка револуционара прикупљено у Солуну 10.000 људи“.
ОБр. 5785
Главном команданту Савезничке војске – ђенералу Сарају
„У одговору на ваше писмо № 563/2, част ми је обавестити Вас, да аероплан, који је сишао у Румунију код Бајлешти по свој прилици припада Српској војсци. Тога дана, заиста отишао један наш апарат да спусти једног српског официра на Косово. Пилоту је остављено на вољу, да после извршења задатка или продужи пут за Румунију или да се врати у Вертекоп а према атмосферским приликама. Он је као што се види отишао у Румунију“.
ОБр. 5789
у 16.55 часова
Команданту II. и III. армије
„Нека ми изволи командант што пре јавити, који је најкраћи и најбољи пут са простора II. армије из долине Могленице за Кајмакчалан и обратно којим би се могле трупе и њихова комора кретати“.
ОБр. 5790
„Стање 1. октобра у 16 часова:
II. армија – Ништа ново.
III. армија – Дринска дивизија освојила је данас важну тачку Кочобеј на главном гребену на 2 км. североисточно од Кајмакчалана. Веома густа магла онемогућава артилериско дејство. Чека се на дизање магле па ће се напасти на Старков гроб.
Међу заробљеницима има два официра и један официрски кандидат. Овај последњи је из 43. пука и изјављује: да су 2 чете 43. пука, при нападу бугарском 26. септембра сведене на 120 људи; да 43. пуком командује пуковник Брајков; да су губитци Бугара при нашем јучерашњем нападу били огромни, а нарочито у 11. пуку; да су на Кајмакчалану приликом нашег јучерашњег напада били: цео 11. пук, 2 батаљона 43. пука и један батаљон 48. пука; да су на Битољски фронт дошли 27., 33. и 34. пук, а да се очекује и 21. пук; да је на Старковом Гробу 56. пук.
I. армија – Ништа ново.
Енглези су 30. септембра прешли Струму и заузели села Караџакеј (Горњи и Доњи), заробили 250 бугарских војника из 3. пука. Непријатељски губитци цене се на 2.000 људи“.
ОБр. 5799
у 22 часа
„У борбама 1. октобра запленили смо три брдска топа и доста заробљеника на Кочобеју. На Старковом Гробу узели смо местимице први ред ровова. Рђаво време омета рад“.
Српски званични извештај
Солун 1. октобра
„30. септембра – После снажне артилериске припреме, која је направила страховит покољ у бугарским рововима, извршила је наша пешадија сјајан напад на Кајмакчалан и потпуно овладала свим његовим деловима. Бојно поље покривено разнетим бугарским лешевима представља ужасну слику. Остатак Бугара разбегао се у паничном страху. Четири пољска топа, доста митраљеза, пушака и другог ратног материјала пало је у наше руке, као и доста заробљеника. На бојном пољу нашли смо и жалосне остатке наших рањеника од 26. септембра, које су Бугари довршили и унаказили; међу њима је и леш храброг ппуковника Драгутина Марковића. Наше наступање се продужава“.