У току овога дана Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 1459 у 6.42 часа
„Ноћас 14./15. септембра одред пуковника Васића помакао своје предње делове ближе ка Росни. На осталом делу фронта безначајно пушкарање“.
ОБр. 1470 у 9.20 часова
„Пут Крчаник – Битољ закрчен многим непријатељским возовима који су у одступању. Потребан би био што скорије део ескадриле способан за бомбардовање и стварање забуне. Ескадрила ове армије по извештају њеног шефа ова то не може да врши“.
ОБр. 1494 у 23.15 часова
„15. ов. мес. продужено је гоњење у 6 часова. Око подне челна колона Моравске и Вардарске дивизије избила до саме Бродске реке, чију десну обалу држи непријатељ са пешадиском и неколико артилер. група, које су дејствовале ватром. Коњичка дивизија око 14 часова избила у висину с. Росна хватајући везу западно са француским трупама. У 19 часова само слабији делови дивизије налазе се на косама десне обале Бродске реке а главнина на положајима леве обале. Вардарска дивизија нашла још 2 дугачка топа 105 мм., три пољска топа, четири предњака, шест кара, једну ковачницу, једну кујину, троја кола и доста шина а Моравска дивизија још један митраљез. Губитци у људима врло мали, морал трупа врло добар. Има 26 заробљеника из 12. и 52. пешад. пука“.
Од команданта II. армије
ОБр. 1983 у 6 часова
„Стање у току ноћи 14./15. септембра код ове армије следеће: код Тимочке дивизије ноћ прошла на миру. Код Шумадиске дивизије око 19 часова непријатељ покушао напад према десном крилу наших трупа, које нападају на Голо Било, али је брзо био одбијен нашом ватром. На осталом делу фронта сем повремене пешадиске ватре ничег значајнијег није било“.
ОБр. 1987 у 11.30 часова
„У току јучерашњег дана (14./IХ) губитци су:
Погинулих: 2 подофицира, 3 каплара и 23 редова.
Рањених: пешад. поручник Марко Б. Рашковић, ппоручник Милорад А. Анђелковић, рез. поручник Драгољуб М. Недељковић и рез. ппоручник Стеван К. Јовановић, сви из 10. пука; рез. капетан II кл. Јован М. Кнежевић и рез. ппоручник Тома М. Ћирковић из 12. пука, 10 подофицира, 12 каплара и 88 редова.
Контузованих: арт. поручник Цветко Д. Булајић из 13. пука, 3 подофицира, 2 каплара и 37 редова“.
ОБр. 1986 у 23.40 часова
„Стање код ове армије у 9 часова:
Код Тимочке дивизије: повремена артилериска ватра.
Код Шумадиске дивизије: делови деснокрилног батаљона који нападају Голо Било са источне стране подишли су непријатељским рововима до на 200 метара а левокрилни батаљон, који напада исту тачку с јужне стране, још се налази пред препрекама од жица и засека. Њихово даље напредовање завршено је јаком артилериском, пешад. и митраљеском ватром и бомбама; напад пак на Ветерник продужава се под заштитом артилериске ватре. Пред Катунцем. На Пожарској коси стање непромењено“.
ОБр. 1993 у 13.20 часова
„Стање код ове армије непромењено.
Напад на Ветерник се продужава“.
ОБр. 1997 у 16.40 часова
„Стање код ове армије у 15 часова:
Код Тимочке дивизије непромењено.
Код Шумадиске артилерија припремала напад на Ветерник“.
ОБр. 2010 у 21.15 часова
„Стање код ове армије у 18 часова:
Код Тимочке дивизије: артилер. ватра на целом фронту и пушкарање наших извиђачких делова са непријатељем.
Код Шумадиске дивизије: код трупа које нападају Голо Било стање непромењено. Испред деснокрилног батаљона на овој тачци нађен је 41 непријатељски леш вероватно, да их има још. После снажне припреме артилериском ватром наше трупе успеле су, да овладају ћувиком на Ветернику и да протерају непријатеља са њега. Али одмах после тога ватра непријатељске артилерије са Голог Била, а може бити и са Козјака и Поповца помагала је непријатељу, да изврши напад контра бомбама и да понова овлада тим ћувиком. Испред Катунца и на Пожарској коси стање непромењено“.
Од команданта III. армије
ОБр. 2341 у 8.10 часова
„Ноћ 14./15. септембра – није било значајнијих догађаја. По накнадном извештају команданта Дунавске дивизије делови те дивизије допрли су 14. септембра у вече до реке Брода. Непријатељ се задржао на десној обали р. Брода на својим ранијим утврђеним положајима. Поред раније јављеног заплењеног материјала, Дунавска дивизија запленила је још 3 хаубице 120 мм. са 4 каре, 12 сандука с бомбама и 4 сандука експлозива. У току јучерашње борбе наши губитци сразмерно нису велики а непријатељ је по исказу свију заробљеника претрпео врло знатне губитке. По изјави заробљеника на фронту к. 1500 – М. Ниџе – Петрско језеро била је 8. Тунџанска дивизија (56., 55., 10., 30., 23. и 12. пук) а на фронту Петрско језеро – Мала река 15., 51. и 52. пук 6. дивизије“.
ОБр. 2336 у 12.30 часова
„Код Дринске дивизије нема промене у ситуацији. Непријатељ је у два маха нападао бокове нападних колона ове дивизије али је увек био одбијен. Заробљени војници из 56. бугарског пука изјављују да је тај пук за последња три дана имао 1200 – 1300 губитака. На Кајмакчалану је 11. пук, западно од Старковог Гроба је 56. пук, на Старковом Гробу 55. пук. Дунавска дивизија заузела је Малка Ниџе. До сада је прикупљено свега 79 заробљеника. За 15. септембар наређено је да Дринска дивизија продужи напад на Кајмакчалан а Дунавска да продужи гоњење непријатеља“.
ОБр. 2348 у 18 часова
„До подне 15. септембра на фронту ове армије није било ништа од значаја. Артилерија се пласира на новим нападним положајима“.
ОБр. 2349 у 18.10 часова
„Због јаког отпора на Кајмакчалану упутио сам из Дунавске дивизије појачање Дринској дивизији 17. пешад. пук и једну пољску батерију. Како Дунавској дивизији предстоји напад на јако утврђени фронт Старков Гроб – Сович, молим, да 1. бригада Тимочке дивизије остане још у саставу Дунавске дивизије“.
ОБр. 2363 у 23.26 часова
„Код Дунавске дивизије пешадија је целога дана потпомагана артилеријом постепено напредовала до 200 метара испред препрека од жица на Кајмакчалану на којој се линији утврђује. Лева побочница леве колоне у току овога дана напала је на непријатељска одељења јачине до 2 чете јужно од Старковог Гроба и разбила их. Ова одељења повукла су се у највећем нереду на Старков Гроб, оставивши на разбојишту 40 мртвих и рањених. Предњи делови Дунавске дивизије држе предње падине Совичких положаја непосредно на десној обали р. Брода. Главнина дивизије је на левој обали те реке. У току прошле ноћи и овог дана извлачена је тешка артилерија на нове нападне положаје. За 3. септембар наређено је, да Дринска дивизија напада Кајмакчалан. По његовом заузимању, да продужи напад на Старков Гроб осигуравајући се с десног бока од Ниџе планине; Дунавска дивизија да напада на фронт Старков Гроб – Сович – Крушоград“.
Од Војног изасланика у Атини
ОБр. 109 у 19 часова
„Стање у грчкој војсци је такво, да је врло тешко предвидети шта ће бити на крај крајева. С једне стране лигу резервиста штити Краљ, а која је нерасположена према нашим Савезницима. Већина официрског кора у Грчкој је уз њу. С друге стране пак има лига, која је изабрала за вођу генерала Данглиса и која има за циљ скупљање добровољаца, који би се борили уз наше савезнике против Бугара, и који мисле, да ће на тај начин увући и званичну Грчку у рат. У опште у грчкој војсци хаос. Они фактори, који би требали највише, да утичу, да војска остане на висини свога задатка изгледа, да под утицајем немачким раде свесно или не свесно, да грчку војску, која и иначе не ужива реноме добре војске потпуно дезорганишу и на тај начин учине услугу Немачкој – то јест, што ће је учинити неспособном за ма какву акцију у корист наших савезника и нашу“.
Од делегата капетана Јовичића
Бр. 554
Доставља дневни извештај штаба Енглеске војске у Солуну.
„Делови непријатељских трупа осмотрени су у покрету на просторији Дедели Фурка (северно од Богданца). Наше патроле напале непријатеља северно од Барјактар Мах и Караџа Кој Била. Радничка одељења осмотрена код Цицилила и Бурзука. Понтонски мост споменут у јучерашњем дневном извештају премештен је са свог првобитног положаја и намештен мало јужније али као утврђен стални мост а не као понтонски“.
Од војног изасланика у Италији
ОБр. 850 у 13 часова
„15. септембар III. армија: 7. корпус наишао на јак отпор источно од коте 144. 13. корпус одбио јаке непријатељске против нападе, 11. корпус заузео Санградо, II. армија: артилериске борбе“.
Наређења и извештаји Врховне команде
ОБр. 5044
у 12.05 часова
Команданту I., II. и III. армије
На фронту II. армије у главном стање је непромењено. Исто тако и пред десним крилом III. армије.
На фронту I. армије и пред левим крилом III. армије у току 14. ов. мца. непријатељ је разбијен и у нереду се повукао ка Флорини и на десну обалу реке Брода, оставивши нам поред 29 топова и знатан плен у муницији и осталом ратном материјалу.
Исто тако непријатељ је у повлачењу испред фронта француско – руске армије.
Наређујем:
Да команданти армија продуже енергичну акцију а нарочито у правцу постигнутог успеха, у духу заповести Стр. Пов. ОБр. 4801 од 8. септембра.
При овоме:
1) Да командант III. армије обрати нарочиту пажњу на фронт Кајмакчалан – Старков Гроб и убрза по могућству заузеће истог.
2) Да лево крило I. армије буде дуж друма Баница – Д. Врбена а одатле железничком пругом. Друм и железничка пруга припадају Французима.
3) Да командант III. армије по могућству повуче у резерву 1. бригаду Тимочке дивизије и акцију подеси тако, да се ова бригада може ставити на расположење Врховној команди, ако за то потреба наступи.
Учињен је корак код команданта Савезничке војске да француско – руска армија убрза своју акцију ка Флорини у обухват непријатељског десног крила.
О пријему наређења одговорити, а командант III. армије известиће ме о извршењу предвиђеном под бр. 3.
ОБр. 5045
у 9.45 часова
Команданту I., II. и III. армије
„Министарски Савет под Стр. ЂОБр. 1801 од 12. септембра донео је решење, да се часови у дану броје од поноћи до поноћи од 0 до 24. Решење важи за сву државну администрацију. Ови се часови имају бројати од поноћи 15./16. септембра“.
ОБр. 5058
Главном команданту савезничких војсака ђенералу Сарају
„Командант I. армије у свом извештају ОБр. 1454 од 14./15. тек. мца. писмом у 22 часа поред осталог јавља:
„Сутра продужујем гоњење. Потребно је, да левокрилна савезничка армија убрза своје покрете“. Предње част ми је доставити с тим, да је према извештајима из штаба I. армије десно крило француско – руске армије јуче око 16 часова било на линији Ајтос – Невеска“.
ОБр. 5069
у 15.40 часова
Команданту I. армије
„Ескадрила Врховне команде за бомбардовање у формирању је. Бомбардовање могу вршити само армиске ескадриле, што је са успехом учинила јутрос ескадрила III. армије. Предузете су мере, да се олакша бомбардовање и вашој ескадрили“.
ОБр. 5070
у 13.15 часова
Господину Министру Војном
„Број заплењених топова попео се на 29. Наши предњи делови на правцу Флорине налазе се 15. септембра на линији р. Брод – Воштаран – Росна. Даље гоњење се продужује. Изгледа да ће се непријатељ задржати на утврђеној граничној линији. Француско – руски обухватан напад задоцнио. Јутрос 15. септембра били су на линији Мала река – Вич. Победа је дакле чисто наша“.
ОБр. 5083
Команданту I., II. и III. армије
Од команданта Савезничких војсака добивен је извештај ђенерала Кордонијеа, да је очистио Малу реку ка Флорини, где мисли вечерас стићи. Наређујем, да командант I. и III. армије у духу заповести Стр. Пов. ОБр. 4801 и 5044, предузме енергично гоњење разбијеног непријатеља са тежњом да се што пре овлада десном обалом р. Брода и убрза пад Старковог Гроба и Кајмакчалана. Француске ескадриле данас су бомбардовале Битољ и наређено им је да продуже бомбардовање што активније. О пријему одговорити.
ОБр. 5084
„Стање 15. септембра у 17 часова:
II. армија на Ветерник.
III. армија продужава нападе на Кајмакчалан и прелази реку Брод источно од Крушограда.
I. армија прелази р. Брод на фронту Крушоград – Неокази. Коњичка дивизија је у пределу Росне. Поред заплењених 29 топова, за које је јављено запленили смо још три нова пољска топа. Укупно 32“.
ОБр. 5084
у 19 часова
Њ. Величанству Краљу,
Министру Војном,
војним изасланицима,
команданту I., II. и III. армије
„Гоњење Бугара продужава се. Наше трупе прелазе 15. септембра р. Брод. Број заплењених топова је 32. Французи ће вероватно вечерас ући у Флорину. Код II. армије нема промене“.
ОБр. 5090
Команданту II. армије
3. п. пук Моравске дивизије допро је на 600 метара јужно од с. Нонте.
Наредите команданту Тимочке дивизије да десно крило исте по могућству изађе на исту висину и да потпомогне овај пук својом артилеријом.
У исто време наредите, да командант Тимочке дивизије упути једног официра у Ливаде код команданта француске 243. бригаде за одржавање везе.
Командант 122. дивизије такође упутиће једног официра за везу у штаб Тимочке дивизије.
ОБр. 5091
у 19.15 часова
Команданту I. армије
„Командант армије упутиће једног официра у штаб команданта француско – руске армије ради одржавања сталне везе са том армијом“.
Српски званичан извештај
„После дводневне артилериске припреме и заузимања предњих непријатељских положаја извршиле су наше храбре трупе 14. септембра одсудан напад на главне положаје бугарске I. армије на правцу Флорине. Овај сјајни напад крунисан је потпуним успехом. Главни бугарски положаји Малка Ниџе и Мала река у нашим су рукама. Армија ђенерала Бојаџијева у нереду одступа ка Битољу, гоњена нашим победоносним трупама. Многобројни заробљеници, који непрестано пристижу, 29 топова са мноштво пушака, са знатном муницијом, пионирског, телефонског и осталог материјала пало је у наше руке; неколико заплењених топова већ смо употребили против Бугара. Губитци Бугара су огромни. Бојно поље је покривено њиховим лешевима. По исказу заробљеника само у једном пуку било је избачено из строја нашим бомбардовањем 1.500 војника. Наше трупе су већ сишле у Флоринску равницу“.
Наредба ОБр. 5056
Врховног Команданта за целу војску за 15. септембар 1916. године
Јунаци,
У јуначкој борби, коју сте од 17. августа повели против надмоћнијег непријатеља, ви сте показали, да је и обновљена Српска војска задахнута високим појмањем своје свете дужности, силним пожртвовањем и духом патриотизма.
Ви сте, јунаци, отпочели славно побеђивати непријатеља, наносећи му огромне губитке и отимајући му много разноврсног ратног материјала, међу којим и 29 топова.
Пред вама је сада наша мила и потлачена отаџбина; пред вама су путеви наше славе, наших традиција и наших мученичких испаштања; пред вама су неокађени и не преливени гробови наших изгинулих и помрлих другова; пред вама су наши мили и драги – наша нејач, која упире к вама очајне погледе и жељно очекује када ће чути грмљаву ваших топова и наше громогласно и неустрашиво „Ура“, које ће њима и свем Српству донети слободу.
Јунаци,
Честитајући вам срећно започете витешке победе и јуначко држање, изјављујем вам и овом приликом велико моје задовољство и захвалност.
Прикупимо све наше снаге и, са вером у Бога и нашу свету и праведну ствар:
Напред, у славу и коначну победу!
Живела Моја дична и храбра војска!
Александар с. р.