У току овога дана Врховна команда је примила ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 1528 у 5.30 часова
„Преко ноћи 16./17. септембра у три маха врло јака пешадиска, митраљеска и артилериска ватра од стране непријатеља али без резултата“.
ОБр. 1547 у 23 часа
„У току дана 17. ов. мес. на фронту Моравске и Вардарске дивизије обострана канонада повремена и пешадиска ватра. Пешадија Вардарске дивизије напредовала неколико стотина метара. Добровољачки одред садејствовао нападу Француза и целог дана водио јаку борбу и заузео с. Арменохор. Због увиђавних разлога напредовање армије у зависности од држања Старковог Гроба и од изласка Француза у висину левог крила армије“.
Од команданта II. армије
ОБр. 2047 у 5.05 часова
„Стање код ове армије у току ноћи 16./17. септембра: Код Тимочке дивизије ноћ прошла на миру. Код Шумадиске дивизије непријатељ у 19.25 и 20.20 часова нападао наше трупе на Ветернику потпомаган артилериском ватром са Голог Била и Ветерника, али је дочекан снажном ватром и одбијен. Иначе ноћ је прошла на миру“.
ОБр. 2069 у 20.25 часова
Стање на фронту ове армије до 18 часова:
„Сем обостраног пушкарања и артилериске ватре ништа значајније није се догодило“.
Од команданта III. армије
ОБр. 2405 у 8.15 часова
„Десна колона Дринске дивизије успела је својим левим крилом, да се 16. септембра увече пробије кроз препреке од жица и ускочи у непријатељске ровове. Непријатељ је давао очајан отпор. Иза ове линије налазе се још 2 линије ровова са препрекама од жица. При јуришу на први каменити ћувик на гребену Кајмакчалана погинуо је на челу своје чете резервни пешадиски капетан I кл. Милорад Ћириловић познат из раније са свога јунаштва са Гучева. Код Дунавске дивизије непријатељ је око 24 часа отворио јаку пешад. ватру, бацао бомбе и ракетле али пешадиске акције није било“.
ОБр. 2407 у 8.50 часова
„По накнадном извештају нападне колоне Дринске дивизије у току ноћи 16./17. септембра пресекле су на више места препреке од жица. На другој линији препрека на Кајмакчалану“.
ОБр. 2414 у 11.25 часова
„Заробљени бугарски ппоручник командир 7. чете 56. пешад. пука поред осталог изјавио је: Да су 15., 51. и 52. пешад. пук око 10. ов. мес. отишли на Румунску границу“.
ОБр. 2416 у 16.40 часова
„Стање до 11 часова 17. септембра: Нападне колоне Дринске дивизије подишле препрекама од жица и местимично их секу.
Непријатељ је вршио 2 испада у 6 и 8 часова на десну колону, али је увек био одбијен. Нападне колоне Дунавске дивизије постепено наступају. По изјави једног заробљеног војника из 56. пука бугарски официри наредили су, да се наши заробљени војници убијају“.
ОБр. 2426 у 22.15 часова
„Стање по подне 17. септембра: Код Дринске дивизије руше на Кајмакчалану препречна средства, која се стално држе под пешадиском ватром. Заробљеници су изјавили, да је трупама које бране Кајмакчалан наређено, да га бране до последњег човека. Нападне колоне Дунавске дивизије постепено су се приближавале непријатељским линијама протерујући предње непријатељске делове“.
Од Војног изасланика у Италији
№ 850 у 13 часова
„15. септембра III. армија: 7. корпус наишао на јак отпор источно од к. 144, 13. корпус одбио јаке непријатељске против нападе, 11. корпус заузео Сан Градо. II. армија: артилериске борбе“.
№ 860
„III. армија продужује одсудне нападе – незна се резултат. II. армија: артилериске борбе. I. армија: Одбијени напади које непријатељ врши вероватно да маскира одвођење трупа из Трентина. На фронту III. армије утврђено је присуство делова 16. дивизије, која је до сада била на руском фронту“.
Од делегата капетана Јовичића
Бр. 558
Извештај добивен из Атине гласи:
„Грчке власти добиле су из Софије извештај, да већи број немачких трупа прелази у правцу за Добруџа фронт. Извештај пак добивен из Министарства Војног у Лондону 16. ов. месеца: Руски главни штаб извештава о заробљавању непријатељских војника из 5. хонведског пука у Корошмецо, ово упозорава на могућно реформирање 23. хонведске дивизије“.
Од Војног изасланика у Румунији
Бр. 1210
„14. септембар. Северни фронт – мање чарке. Јужни фронт – Јаке борбе у Добруџи; руско -румунске трупе повлаче се северу. То је званичан комунике, који српску дивизију никако не спомиње, као да не постоји, а она ће се овде истопити.
У ствари 14. септембра вече повукли су се на линију Рашова (Дунав) – Кобадин – Топрајзар -Тузла.
Здраво су забринути“.
Врховна команда са ОБр. 5202 депешом од 17. септембра:
Војном изасланику – Букурешт
„Објасните реченицу: „И она ће се овде истопити“ у вашем извештају Бр. 1210“.
Од команданта Савезничких војсака
ОБр. 284
„Част ми је потврдити пријем вашег писма № 5168 од 17. септембра, којим ми достављате захтеве команданта Тимочке дивизије у погледу његовог односа са 3. српским пуком, који је под командом команданта 122. дивизије. Сваки од ова два команданта дужан је да упознаје другога о његовој ситуацији, о његовим пројектима и о помоћи за коју има потребе. Двострука веза, која треба да се постави међу њима о чему је било говора у моме писму № 256/3 од 15. септембра, треба да регулисава ова питања. Налазим према томе, да командант Тимочке дивизије треба директно да достави команданту 122. дивизије горе поменуте захтеве, који су у осталом врло оправдани“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 5134
Команданту III. армије
„Француске трупе нису много заостале кад су код Флорине, што и нема јачег утицаја на рад III. армије, која има одржавати везу са I. армијом, а која је у висини испред III. армије. Пошто је артилерија те армије у великој надмоћности над непријатељском артилеријом, то ће командант брзо пласирати своју артилерију и продужити енергично извршење наређења ОБр. 5083.
Савезници не могу нам дати тражене топове 105 мм., зато ће командант продужити напад са средствима којима сад располаже“.
ОБр. 5151
у 18.15 часова
Њ. В. Краљу,
Г. Министру Војном,
свима Војним изасланицима,
команданту I., II. и III. армије
„16. септембра освојену прву линију на Кајмакчалану задржали смо у нашим рукама. Вршимо успешно напад на другу линију. Наше напредовање на десној обали Брода продужује се. Французи воде борбу код Флорине“.
ОБр. 5152
у 11.20 часова
Команданту I. армије
„Молим упутите одмах у штаб Врховне команде – Оперативно одељење – војводу Бабунског. Чета нека остане где је“.
ОБр. 5158
Команданту I., II. и III. армије
„По податцима ђенерала Кордонијеа пред њиме се налазе 10., 23., 51. и 52. пук 8. дивизије. Има заробљеника и из 33. пука 9. дивизије; са њиме је дошао вероватно и 34. пук“.
ОБр. 5159
у 12.10 часова
Команданту I. армије
„Молим јавите да ли је Добровољачки одред казнио села Екшису, Невољане и Ајтос због непријатељског држања за време повлачења“.
ОБр. 5169
Команданту I., II. и III. армије,
ђенералу Сарају, Милну
и свима војним изасланицима
„Стање 17. септембра до 17.30 часова:
II. армија – Наш притисак продужује се.
III. армија – Јуче заузета прва линија на главном гребену Кајмакчалана одржата је у нашим рукама, пошто су одбијени непријатељски покушаји да је поврате. Врши се напад на другу линију, где смо већ у току прошле ноћи исекли мрежу од жица.
У правцу Старковог Гроба продужава се постепено напредовање.
I. армија напредовала је на своме одсеку за коју стотину метара на десној обали р. Брода. Види се распрскавање шрапнела у околини Флорине“.