19. септембар, Операције I армије

Како је ноћ 18./19. септембра протекла види се из извештаја ОБр. 1613 Врховној команди.
У току дана:
На целом фронту обострана артилериска ватра. Над положајима летела три непријатељска аероплана и бацали бомбе. Армиској ескадрили наређено, да одмах потера те непријатељске аероплане.
Око 10.55 часова примећено груписање Бугара према десном крилу Коњичке, северно од Борешнице (одсек ппуковника Мишковића, батаљон Срба добровољаца и 3. батаљон 14. пука). Командант о томе известио је команданта Моравске, Вардарске и армиске артилерије, с молбом да се нареди команданту француске тешке артилерије, да иста буде спремна за гађање у правцу Петорка и Д. Врбене и да командант Вардарске у случају непријатељског напада помогне својом пешадијом. Напад Бугара отпочео је у 11.30 часова изазван појавом два француска батаљона пешадије, који су били изашли испред наших предњих делова према фронту Д. Врбени – Петорак, у циљу смене наших делова те су Бугари, мислећи да се Французи спремају за напад предузели контра напад, вратили их у назад и пошли за њима (у релацији команданта батаљона Срба добровољаца ОБр. 180 од 22. септембра – армиска нумера ОБр. 1721 од 22. IХ стоји, да су се ова два батаљона 175. француског пука још у току ноћи провукли кроз линију његових предњих делова, а у циљу напада на непријатеља данас 19. тек. мес., при чему им је батаљон Срба добровољаца имао да послужи као ослонац при раду).
Смена се не извршава; Французи продуже одступање у највећем нереду па захвате и наше предње делове и једну нашу батерију.
Услед догађаја код суседних трупа лево крило Вардарске повија се у назад и попуњава линију Неокази – к. 615, дејствујући ватром против непријатељске пешадије и коњице, које гоне суседне трупе.
Бугарски коњички пук јуришао је у роју од с. Д. Врбена ка с. Росни, а иза њега у неколико линија наступала и пешадија. Један ескадрон овога пука врло брзо избија на косу североисточно од с. Борешнице, где се развија жестока борба у мешавини.
Наши пешад. делови обузети паником код Француза, почели да се повлаче, потпомогнути 1. коњичким пуком, понова се враћају у правцу где се води борба; наша батерија која је у 13.20 часова почела одступати, зауставља се на коси источно од с. Росне и ту скида са предњака; 5. коњички пук из резерве упућује се такође у правцу Росне.
Ескадрон непријатељске коњице, који је био избио на косу североисточно од с. Борешнице подухваћен ватром једног дела француског батаљона и 2 чете бат. С. Д. у Борешници и једног ескадрона 3. коњичког пука потпуно је уништен, а његов командир рањен и заробљен.
Пошто је непријатељ одбијен и сјурен у правцу Врбени наређено је команданту Коњичке, да о томе извести Французе и захтева, да отпочну енергично наступање, те да се повољна ситуација што пре искористи, јер је цео простор испред Француза у ширини око 3 км. остао празан, те се исти може прећи без губитака, а доцније тај простор ће бити тучен непријатељском артилериском ватром.
У 14 часова артилерија на целом фронту отвара најјачу ватру против Врбени и осталога дела непријатељског фронта; 5. коњички пук стиже до првога борбенога реда; бригада из резерве подилази – све се креће у напред.
У то време III. армија јавља телефоном, да се по извештају Дунавске дивизије, да цео бугарски артилериски дивизион северно од к. 735 према с. Неокази дејствује, али да наша артилерија, која против истога гађа, треба своју ватру да помери за 200 метара у лево.
О овоме су одмах извештени команданти дивизија и наређено им потребно, а Коњичкој наређено, да о томе извести и Французе. Изгледа да Бугара није било више од 2 батаљона пешадије и једног ескадрона коњице, али је зато непријатељска артилерија била врло активна, а француска на против много слабија, него јуче. Наш батаљон Срба добровољаца био је попустио и одступио, али Добровољачки одред остао је стално на своме положају; у 15.32 часа непријатељ понова отпочиње напад на Мијушковићев одсек – са снагом од најмање два пука. Овај напад припремљен је јаком артилериском ватром и управљен поглавито на 3. батаљон 14. пука (који је био до Добровољачког одреда, а батаљон Срба добровољаца је био у десно у вези са левим крилом Вардарске).
У 16 часова наређено Коњичкој, да дивизиску резерву (један пук коњице) пешке привуче ближе десном крилу, а затим од Француза да се захтева, да и они дејствују. Исто тако наређено је да се празнина између десног Мијушковићевог одсека и Добровољачког одреда попуни делом из резерве, јер Бугари теже да искористе ту празнину. После овога отпочиње дејство артилерије на фронту Коњичке и Вардарске, а командант Вардарске своју резерву привлачи ближе левом крилу дивизије.
У 16.10 часова на Мијушковићевом одсеку развија се врло јак непријатељски напад; пешачка ватра врло јака; у дивизиској резерви остало само два ескадрона на коњима. Командант 156. француске дивизије на захтев да помогне одговорио је, да ће учинити шта треба. С тога понова наређено Коњичкој да захтева од Француза, да бар артилеријом помогну што пре.
Уз саопштење о ситуацији армиског фронта тражено од III. армије телефоном да и Дунавска што јаче притисне непријатеља на овоме фронту, да би се олакшало на овом делу фронта I. армије.
У 16.30 часова ситуација десног крила Коњичке постаје врло критична, оно почиње да се колеба и одступа, а и Французи са својом артилеријом. Настаје општа пометња и забуна; 4. коњички пук поседа северну ивицу с. Росне, да прихвати одступајуће делове и задржи повлачење. Тада командант армије наређује телефоном Вардарској, да са једним делом своје резерве нападне у леви бок Бугаре и дејствује што јачом артилериском ватром.
После тога командант армије у 17.15 часова преко свога одржача везе са Источном Војском извештава ђенерала Кордонијеа о овој тешкој ситуацији и моли га, да са својим трупама нападне десни непријатељски бок, јер су све резерве наших трупа исцрпљене.
После неколико тренутака ђенерал Кордоније моли, да командант армије нареди Коњичкој, да ова саопшти команданту 156. дивизије његово наређење: Да одмах нападне Бугаре у десни бок, ради поправљања ситуације код Коњичке, ово с тога, што у том моменту између 156. Француске дивизије и Источне Француске војске није било телефонске везе.
Телефоном одмах наређено Коњичкој, да то наређење на најбржи могући начин саопшти команданту 156. француске дивизије а команданту Моравске наређено, да своју резерву привуче ближе своме левом крилу, пазећи добро и на свој фронт.
За време ових борби непријатељски аероплани стално лете над нашим положајима и бацају бомбе.
После кратког времена Моравска јавља телефоном, да Дунавска напредује и наступа уз косе Совичких положаја. Одмах му наређено истога тренутка, да се одржава тесна веза са Дунавском и да се са њом заједно избије на Совичке положаје.
Командант Коњичке упутио је команданту 156. једног вишег официра, да му лично саопшти наређење ђенерала Кордонијеа.
Ну како је овога часа била поново успостављена телефонска веза са 156., то је командант армије лично позвао команданта 156. Француске дивизије, да лично дође на телефон. Али командант дивизије не долази већ француски телефонист прима заповест, али је не разуме; настаје излишно објашњење и споразумевање од читавих 20 минута, и на крају крајева без икаквог успеха.
У том моменту у армиски штаб долази француски мајор Марминија, коме командант армије наређује, да покуша да се он споразуме са Французима и да команданту 156. објасни критичну ситуацију и у име ђенерала Кордонијеа нареди му потребно.
У 18.40 часова један батаљон из 23. пука напада у леви бок непријатеља у правцу к. 615 и зауставља га у његовом даљем надирању северно од с. Борешнице.
У 19.10 часова наша линија повија се овако: коса јужно од к. 615 – јужна ивица Борешнице – слово „р“ у речи Арменохор, па железничком пругом ка станици и даље на с. Ложане, а лево крило Вардарске (23. пук) повија се у односу на остали фронт под тупим углом ради везе са десним крилом Коњичке (к. 615). Бугари се налазе на предњој ивици с. Борешнице, коју туку Французи артилеријом као и северну ивицу косе 615.
У 22 часа примљено је наређење Врховне команде ОБр. 5232 а које је напред у целости изнето.
На основи овог наређења командант армије са ОБр. 1638 у 22.30 часова издао је следеће наређење:
За сутрашњу акцију остаје у важности моја наредба ОБр. 1575.

Дејство Моравске дивизије

Ноћ 18./19. септембра. – Обострана пешадиска, митраљеска и артилериска ватра. Неки наши делови били су мирни и ватру нису отварали. Губитци од ове ватре:
Погинуло: 1 редов, рањено 6 подофицира и војника.
У току дана:
До 13.10 часова на нашем левом крилу у долини р. Сакулеве видела се и чула необично јака непријатељска канонада. Примећена је у повлачењу наша пешадија стално праћена јаком непријатељском артилеријом. Повлачење наших делова наставља се безпрекидно без реда. Непријатељска пешадија није се опажала.
У 13.30 часова јавља начелник штаба Вардарске дивизије, да је непријатељ предузео напад лево на Французе, и да су тамо упућене њихове резерве. Моли да наша артилерија дејствује и на фронт Вардарске дивизије. Одмах је наређено команданту артилерије, да у колико је више могуће дејствује и испред фронта Вардарске дивизије.
У 13.35 часова скренута је пажња команданту 1. и 2. бригаде да буду на опрези, јер се лако може резерва ове дивизије упутити на фронт Вардарске дивизије која је своју резерву послала ради одбијања непријатељског напада.
У 13.45 часова о свему је овоме извештен и помоћник начелника штаба I. армије.
Борба се и даље развија са врло јаким артилериским дејством од стране непријатеља, док је међутим наша артилерија дејствовала знатно слабије.
У 16 часова дошао је командант двеју француских 155 мм. топова од којих је једна била пласирана и обавестио се о циљевима за гађање. Потом је дејствовао ређом ватром најпре на једну непријатељску тешку батерију, а потом на утврђења на Живоњиском вису.
У 16 часова начелник штаба Вардарске дивизије јавља, да је ситуација повољна, била је доста тешка и да су предузете све мере за паралисање непријатељског дејства.
У 17.30 часова командант армије преко телефона наредио је команданту дивизије, да се дивизиска резерва премести позади левог крила. О овоме су одмах извештена оба команданта бригаде и на осматрачницу је позват командант дивизиске резерве (2. пука) и ту му је одређена линија коју има ноћас да поседне и да је утврди. На крајњем његовом левом крилу одређена је једна пионирска чета која има да одржава везу са Вардарском дивизијом.
У 18 часова начелник штаба тражио је обавештење од начелника армиског штаба о ситуацији и добио одговор, да је одред пуковника Васића попустио али да су предузете мере да се ово парира. Зато је употребљена резерва Вардарске дивизије и тражено је да и Французи дејствују у бок Бугарима. У овом моменту умешао се у разговор командант армије и лично саопштио команданту дивизије да је Дунавска дивизија прешла у напад и сада се налази до самог гребена Совичке косе; даље је наређено да се добро одржава веза са Дунавском дивизијом и чим ова избије на гребен одмах и Моравска дивизија да изврши напад и продужи даље наступање ка Броду према свом задатку. По овоме је командант дивизије одмах наредио команданту 1. бригаде да одржава најчвршћу везу са Дунавском дивизијом и да се при њеном наступању равња са њом. Објашњено му је да Дунавска дивизија сада напада и налази се близу ивице гребена.
У 18.30 часова разговарао је начелник штаба са начелником штаба Дунавске дивизије. Овај га је питао о ситуацији а нарочито на левом крилу код Вардарске дивизије. Одговорено му је, да је ситуација била само моментално неповољна код одреда пуковника Васића али је сада поправљена и због тога се не треба ни најмање узнемиравати.
У 22.30 часова примљено је наређење ОБр. 1608 команданта I. армије а које је напред у целости изнето.
На основи овог наређења командант дивизије са ОБр. 1012 издао је следећу заповест:
Сходно наређењу команданта I. армије ОБр. 1608 за сутрашњу акцију остаје у важности моја заповест ОБр. 1007.

Дејство Вардарске дивизије

Ноћ 18./19. септембра прошла на миру, сем што је непријатељ избацио неколико артилериских метака око 12 часова. Са ОБр. 1470 извештена армија.
У току дана:
Настављен је рад у духу ранијих заповести.
У 11 часова командант армије известио је да је примећено извесно прикупљање Бугара код с. Борешнице а према одреду пуковника Васића. Упућен је један батаљон из дивизиске резерве ради појачања команданту леве колоне (2. бригаде) и скренута је команданту пажња на његов леви бок, уједно наређено му је да својом артилеријом потпомогне одред пуковника Васића у случају напада Бугара.
У 11.30 часова командант леве колоне извештава да се 1 чета добровољаца, која је била код с. Д. Врбени, сјурила у јаругу и да их Бугари гоне.
Наређено је команданту леве колоне да са својим батеријама дејствује у правцу Д. Врбени и задржи Бугаре.
О овоме је извештена и Коњичка дивизија.
У 12 часова непријатељ је предузео напад и форсирано наступање са једним батаљоном пешадије са правца од Д. Врбени право на југ Борешница, одмах позади пешадије непријатељ је развио први борбени поредак коњице правцем Д. Врбени – к. 615. Француске потиснуте трупе и наши добровољачки батаљони нагло су се повлачили ка Борешници преко отвореног платоа источно од Петорка. С обзиром на ову ситуацију наређено је команданту леве колоне (2. бригаде) да својом резервом обезбеди леви бок поретка. Команданту артилерије тако исто да целокупном артилеријом дејствује на непријатељске појављене циљеве.
У ово време дивизиска резерва од два батаљона већ је била упућена ради сваке евентуалности код леве колоне северозападно од Забрдана, где сам и сам отишао због ове створене нове ситуације.
У 12.10 часова команданту артилерије наређено је телефоном и 1. бригади да се артилериска ватра пренесе одмах на непријатељске циљеве према нашем левом крилу и боку, по могућству из свију цеви артилерије десне колоне, те да би се укочио и одбио непријатељски напад.
Противничка пешадија задржана је у покрету одмах у почетку; коњица јачине до два ескадрона успела је да достигне наше одступајуће трупе које се у нереду повлаче ка Борешници. Читавих неколико километара пробијала је коњица, најзад дочекана ватром резерве 2. бригаде ове дивизије и трупама нашим које су биле пред Борешницом.
У 12.10 часова јуриш бугарске коњице и пешадије потпуно је одбијен дејством пешадиске ватре леве колоне и артилериском ватром обеју колона.
У исто време и од команданта Коњичке дивизије захтевано је да целокупном артилеријом дејствује ка с. Д. Врбени како би се непријатељу нанели што већи губитци који се у бегству највише у томе правцу повукао.
Да би непријатељ зауставио своје одступајуће трупе развио је и други коњички борбени поредак јачине једног пука источно од Петорка али у овом није имао успеха већ се и ови делови нагло повукли ка с. Д. Врбени.
Јасно се видело да је непријатељ имао огромних губитака.
У 14.15 часова наређено је команданту десне колоне да упути два топа пољска команданту артилерије 2. бригаде а у циљу ојачања артилериске ватре ако би непријатељ обновио свој напад.
У 14.45 часова наредио сам команданту 2. бригаде следеће:
„Довео сам на лево крило 2 батаљона из опште резерве. Они су одмах позади вас – вашег левог крила на коси. И ако се ситуација изменила наредио сам да дође још један вод артилерије нарочито за ојачање вашег левог бока од правца Д. Врбени.
Препоручујем вам, док се год ситуација код Француза не измени, ваш леви бок од с. Неокази па у лево током речице Брода сигурно поседните и добро се утврдите.
Село Неокази мора се најотпорније бранити као ослонац нашег целог поретка.
Умирите људе у случају коњичког напада – то није ништа. Једна мирна чета довољна је да се том приликом прослави.
Јако жалим што сте изгубили овај моменат.
Утврђујте се на левом боку. Рад наше пешадије није ми познат. Рад вашег вода пољске батерије видео сам и честитам дотичном командиру.
Известите ме да ли сте сигурни на вашем положају и треба ли вам појачања. Чекам одговор одмах. Везу телефонску васпоставите одмах са штабом“.
Командант леве колоне са ОБр. 460 од 15.15 часова доставио ми је следећи рапорт:
„Пешадија као што командант у ОБр. Службено од 19. тек. мес. од 14.45 часова пише: „Умирите људе у случају коњичког напада, то није ништа. Једна мирна чета довољна је да се том приликом прослави. Јако жалим што сте изгубили овај моменат“.
Та се пешадија прославила и јако жалим што командант то није видео, кад је видео како дејствује вод моје артилерије. Ја као командант бригаде са штабом био сам опкољен од бугарске коњице и на 50 – 60 – 100 – 200 метара од мене налазе се бугарски лешеви. Са пешадијом коју сам по својој иницијативи, и ако ми је после неколико мојих писмених и усмених представака ипак наређено, да одголитим правац Д. Врбени, и да скинем све трупе мога левог одсека ту сам пешадију ипак задржао и ја остао са штабом у лево од мога крајњег левог крила најмање 3 – 400 метара, та се пешадија силно прославила и не само задржала бугарски коњички пук силно га сатрвши што се види по силним лешевима но је задржала и затим и силно појурила и бугарску пешадију, која је продрла у позадину и дошла пред мој штаб на 200 – 300 метара.
Молим команданта да се распита од очевидаца, па ће се уверити, да је пешадија, коју сам по својој иницијативи задржао спасла ситуацију, не само нашој дивизији већ целој армији.
Добровољачки батаљон, који је одступио и чијег је команданта нашао мој ађутант код вода 4. батерије, упутио сам у напред и команданту батаљона наредио (саопштио мој ађутант) да одмах иде у висину те пешадије, за коју командант мисли да је испустила моменат а која је спасивши ситуацију на леђима противника избила најмање 1200 метара унапред и тиме задржала противника, док помоћ не стигне. Тако исто молим команданта да пошаље кога, да се увери и да види шта је моја бочна група, коју сам тако исто противно усменом наређењу а по својој иницијативи поставио на запад од Неокази и тиме надирање Бугара (пешадије) задржао. То ће се најбоље видети ако дође ко да види лешеве пред бочном групом. Везу телефонску нисам имао. јер ју је бугарска коњица позади мене на 50 места искидала, али са мојим деловима десно везу сам имао а и са контролном станицом брзо сам је васпоставио, што се командант може уверити и од официра, који је на контролној станици.
Све трупе моје бригаде јединствено су се држале и ни један војник није се макао, док сам међутим у десно од мене гледао како су трупе десно од мене попустиле и ако тамо ситуација није била тако критична. Помоћ ми не треба, али молим да ми се дозволи, да имам распоред као и јуче, док ми је наређено да га променим, а то ћу извршити, ако ми командант дозволи повлачењем резерава скоро без губитака.
Детаљан извештај поднећу у вечерњем извештају, јер сада имам и сувише посла, и ако сам одбио напад противнички јер противник може и по други пут исти поновити.
Бригада Цоловић (пешке) излази на висину Добровољачког одреда и креће се напред, да дође у висини моје десне резерве, коју сам у најкритичнијем моменту употребио а држао на 300 до 400 метара у лево од мога поретка“.
У времену кад су бугарски делови подилазили штабу 2. бригаде и 4. пољској батерији телефонска веза са 2. бригадом била је прекинута и штаб 2. бригаде није се могао никако дозвати. У одбијању непријатељског јуриша нарочито се одликовала 4. пољска батерија која је била најближа непријатељу те су делови бугарске коњице њу били напали и прошли је тако да је 4. пољска батерија оба своја топа окренула на лево круг и дејствовала картечно на непријатеља. Но баш због саме ситуације Бугара на висовима пред Дунавском и Дринском дивизијом као и због њихове бојазни да пробој наше I. армије у правцу с. Брода не успе – имало је бојазни да ови бочни локални доста успешни контра напади Бугара не добију на овом простору (истакнутом углу фронта) какав општији и пространији карактер.
Да се неби ово десило неопходно је било извући десно крило Француза час пре у напред или повући лево ове дивизије нешто у назад и солидније га обезбедити.
У 16.42 часа командант I. армије наредио је лично телефоном начелнику дивизиског штаба, пошто сам био у покрету са резервом, да ми саопшти, да са резервом и делом артилерије предузмем напад у бок непријатеља, који напада правцем Д. Врбени – Борешница. Ово наређење било је већ извршено радом трупа 2. бригаде. Но одмах после овога Бугари су снажно напали с наслоном на косу западно од Петорка правцем с. Борешница. Лево од ове дивизије како услед контра напада од Д. Врбени, тако и услед овог напада настало је прилично комешање, но ситуација се брзо поправила са два разлога:
а) Напад Бугара у правцу Борешнице због отвореног земљишта био је изложен веома јакој артилериској ватри великог броја батерија.
б) Оба та напада били су локални контра напади изведени слабијим снагама, те нису могли да учине никакву озбиљну борбену реакцију.
Њихов је циљ, да се извесном активношћу задрже трупе у долини Сакулевачке реке, да се не би даљим нашим пробијањем довело у питање одржање бугарских трупа на Старковом Гробу и Кајмакчалану.
Догађај у следећем:
Извесне наше трупе у напредовању дошле су непосредно до с. Д. Врбена, да ли су и селом овладале није ми познато било.
У односу на развој наше 2. бригаде и фронта суседних јединица пред селом Борешницом положај наших делова око с. Д. Врбени је истакнут.
Непријатељ видевши ову истакнутост наших трупа предузео је око 14.30 часова напад. Наше трупе (батаљон Срба добровољаца и извесне јединице француске) почеле су се повлачити доста у нереду. Те трупе отпочела је да гони бугарска коњица, јачине до два ескадрона. Позади коњице кретала се пешадија али њен покрет био је кратак.
Та дрска коњичка атака неуређеним ројем пројурила је поред левог бока 2. бригаде за одступајућима и била дочекана после од прилике 2 – 3 км. резервом 2. бригаде јачине 2 чете снажном ватром и одбивена.
Са своје осматрачнице видео сам овај коњички напад изненадан и брз, повлачење наших праћено врло јаком непријатељском артилериском ватром, те сам са два батаљона дивизиске резерве похитао преко с. Забрдана у помоћ предпостављајући да овом коњичком нападу може следовати пешадиски напад нарочито због овог неуредног одступања.
Издато је наређење команданту артилерије, да са што већим бројем батерија отпочне дејство против нападачке коњице и с. Врбени да би се спречио отпочет покрет бугарске батерије.
Наша артилерија снажно је тукла противника тежећи да локалише овај нападни покрет.
Код с. Забрдана кад сам стигао видео сам, да се бугарска коњица истим правцем повлачи. Учинио сам примедбу команданту 2. бригаде што је дозвољен овако дубоки продор противничкој коњици непосредно у дохвату наше пешадије око с. Неокази.
Из одговора команданта 2. бригаде види се, да је његова бригадна резерва пословала добро. Отишао сам на положај и уверио се о томе. На просторији пред резервом 2. бригаде могли су се видети коњски лешеви и људски; противник је дејствовао слабом артилериском ватром.
Честитао сам команданту 2. бригаде на заустављању коњичког напада препоручујући му да у случају поновног напада обрати командантима пешадиских јединица пажњу, да је потребна свака хладнокрвност при дочеку коњице.
У овоме реду у колико се може похвалити рад бригадне резерве у толико се има замерити нашим трупама око с. Неокази, што раније нису задржале ватром овај слаб покрет непријатељске коњице.
Односно напомене командантове за његову бочну групу код с. Неокази имам да напоменем: нисам се упутио у детаљ распореда команданта 2. бригаде. Моје је наређење у смислу извршења напада на систем к. 735 било: груписање резерве ближе десном крилу бригаде. Какав је детаљ борбеног развоја био леве то није моје. У толико пре, што је ситуација левог крила имала да се мења саобразно прогресу суседних трупа ка с. Врбени. Ова случајна тактичка епизода суседних трупа никако није могла да ремети општу идеју за напад на систем к. 735 групишући снаге десно. Претерано давати значај овоме јуришу коњаника нема разлога. Тај напад бугарске коњице тактичка ствар за критику; објашњава се моралним околностима у којима су се налазиле бугарскс трупе.
Рад бугарске пешадије у овом контра нападу од с. Врбени био је плитак и без велике акције. Да ли га је задржало ватрено дејство наших трупа од Неокази, дејство артилерије или неуспех бугарске коњице незна се. Похвала би била још потпунија да продор коњаника није узео великих размера. Но с обзиром на овај случај редак у рату прешло се преко извесног тактичког суптилисања и у колико Бугарима има се честитати дрскости – у толико нашим пешацима успешан рад.
Начелник штаба одмах је упутио ађутанта капетана Гудовића код опште резерве и наше леве колоне, да им ово достави. Пошто је васпостављена телефонска веза са 2. бригадом то је начелник умолио и команданта 2. бригаде пуковника г. Узун – Мирковића да одмах пошаље официра код команданта дивизије и обавести ме о наређењу команданта I. армије. Пре четврт часа од овога момента отишао сам био од команданта леве колоне ка резерви.
Но пошто се ситуација побољшала и непријатељ одбијен то се овај напад није ни изводио.
Због променљивих прилика на десном крилу француских трупа, дао сам на расположење команданту 2. бригаде из опште резерве батаљон 23. пука.
Да би ојачао главну резерву због огромне просторности фронта и ових активних тежњи Бугара наредио сам, да батаљон 21. пука дивизиске резерве ојача још једним батаљоном.
У 17 часова наредио сам начелнику штаба да саопшти команданту 1. бригаде да 1 батаљон из бригадне резерве упути на Забрданску косу у дивизиску резерву.
У 18.20 часова пошто се ситуација побољшала на француском фронту као и на нашем левом крилу, то сам преко начелника штаба наредио команданту 1. бригаде да се упућени батаљон на Забрданску косу врати у састав 1. бригаде. Батаљон није био далеко одмакао те је одмах враћен на своје место.
У 19.30 часова са ОБр. 1482 наређено је командантима десне и леве колоне и артилерије следеће:
„У току ноћи остати у досадашњем распореду и због нејасне ситуације на нашем левом крилу и суседних трупа бити обазрив. Главна резерва пребачена је позади левог крила.
Данас бугарски коњаници предузели су гоњење потпомогнути јаким пешадиским јединицама. Командант 2. бригаде успео је да својом резервом покоси коњички пук и својом ватром задржи и баци назад Бугаре.
Тиме је дао времена француској трупи да се среди око с. Борешнице.
На овом хладнокрвном и јуначком раду изјављујем честитање и похвалу команданту 2. бригаде и његовој јединици.
Продужити утврђивање на целом фронту, нарочито леви бок да командант 2. бригаде што боље утврди и тиме се обезбеди од јаке артилериске ватре са леве обале р. Сакулеве.
Да командант артилерије лично правцем како му стоје батерије са муницијом и у договору са референтом артилерије још у току ноћи изврши попуну“.
Са ОБр. 1638 командант I. армије наређује:
„За сутрашњу акцију остаје у важности моја наредба ОБр. 1575 од 17. тек. месеца“.
Губитци: погинуо резервни пешад. ппоручник Радомир М. Белић.
Рањени: акт. пешад. ппоручник Душан В. Вуловић, резервни пешад. ппоручник Душан А. Миливојевић.
Погинуло 2 редова.
Рањено: 1 подофицир и 17 редова.
Контузовано: 1 подофицир и 1 редов.
У материјалу: убијен 1 коњ.
Наше су трупе остале на својим положајима после одбијеног непријатељског напада који се такође повукао на своје раније положаје.
Од непријатељских трупа у борби овога дана на целом фронту учествовали су: 23., 30. и 12. пешад. бугарски пук, са једном брдском, 2 пољске и 1 хаубичком батеријом.

Слични чланци: