У току ноћи 19./20. септембра:
Начелник штаба одреда пуковник Васић, ђ-штабни ппуковник Радојица Теодосијевић известио је команданта Коњичке дивизије, да је 1 чета из одреда понова заузела с. Борешницу. Упућене су још 2 чете у Борешницу. Наређено начелнику штаба одреда, да упути патроле напред ради додира са непријатељем. Са ОБр. 1698 извештен командант I. армије и суседне дивизије.
У току дана:
У 7.35 часова начелник штаба одреда пуковник Васић јавља да је наређено командантима колона да крену напред на с. Петорак и с. Арменохор јаче патроле.
За команданта десне колоне одређен је пуковник Никола Цоловић као најстарији.
Командант дивизије наредио је да се упуте коњичке патроле ради одржавања што јачег додира са непријатељем.
У 8.30 часова начелник штаба одреда пуковник Васић јавља да немају довољно пешачке муниције. О овоме извештен референт артилерије ове дивизије.
У 8.45 часова начелник артилерије I. армије јавља да је добијена погрешна муниција за митраљезе – енглеска – и да се тражи од 156. Француске дивизије зајам. Пешачке муниције нема.
У 11 часова командант Коњичке дивизије известио је команданта армије следеће:
„Трупе пуковника Васића јако су заморене, услед непрекидне борбе од 12. ов. мес. и молим за дејство да 156. Француска дивизија смени трупе ове дивизије пошто се ове трупе налазе на простору на коме треба да оперишу француске трупе“.
У 11.45 часова I. армија са ОБр. 2882 извештава, да је решењем Врховне команде Ар.Бр. 13711 од 18. тек. мес. наређено, да се официри, подофицири, каплари и редови који су упућени пуковнику Алимпију Марковићу, да се упуте у батаљон Срба добровољаца и да ту остану до даљег наређења а да се не враћају у своје команде.
Ово је под ОБр. 1713 у препису достављено одреду пуковника Васића.
У 11.50 часова добијен извештај од команданта одреда пуковника Васића ОБр. 329 следеће садржине:
„Од команданта десне колоне ппуковника Мијушковића добио сам ову доставу: „Батаљон Срба добровољаца и батаљон 14. пука, од како су под мојом командом, а то је скоро месец дана непрекидно су у борби и рововима. Људи су сувише заморени, јер нема са киме да се замењују. Услед јаких борби и губитака има великих, а и старешине су извучене из строја и морају се попунити. Да би се ма и најмање одморили, потребно је неопходно заменити их одморним јединицама“. Ово је ушло у извештај за I. армију под ОБр. 1711 ове команде“.
У 12 часова под ОБр. 1710 ова команда моли команданта I. армије за дејство да се пошаље 18 митраљеза за јединице.
У 12.20 часова командант 5. коњичког пука са ОБр. 200 извештава да је вођа официрске патроле са к. 615 у 11 часова јавио, да је на том месту нашао један вод Вардарске дивизије и да је од водника добио обавештење да је непријатељска пешадија посела предњу ивицу с. Д. Врбени; да је маскирала ровове и да је неколико пута слао патроле које су добиле ватру из села. Село Неокази држи Вардарска дивизија.
У 12.45 часова доставља извештај вође француске патроле од Петорачког моста реке Сакулеве: „Са патролом сам успео да дођем јужно од моста на 800 метара; непријатељска пешадија посела је насип железничке пруге, а југозападно од моста на 2 – 300 метара у самом кориту реке Сакулеве налази се 1 батерија, а 1 у с. Д. Врбени. 3. батаљон 14. пука заузео је положај који је јуче држао“.
Достављено I. армији, Вардарској и 156. Француској дивизији, са ОБр. 1722.
У 18 часова под ОБр. 202 извештај вође патроле од Петорачког моста на р. Сакулеви у 16.15 часова јавља: „Са патролом нисам могао ући у с. Петорак, јер непријатељска пешадија држи железнички насип. Покушао сам и пешке да се привучем, али без успеха. Распоред непријатељских батерија остао је исти, само се сад појавила 1 хаубичка батерија која је вероватно пласирана негде око к. 629“.
У 18 часова командант одреда пуковник Васић са ОБр. 332 доставља:
„У току борбе 19. ов. мес. губитци су били ови:
Код десне колоне: рањени: пешад. ппоручник Радомир Петровић и пешад. поручници Светозар Ступаревић, Живорад Гајић и Милутин Лазић.
Погинули: активни пешад. капетан I кл. Лазар Јовановић и Милорад В. Марковић.
Војника: рањено: 143; погинуло: 26; нестало: 48.
Код леве колоне: погинули: активни пешад. поручник Велимир Тимотијевић и 5 добровољаца; рањено: 16 добровољаца.
Код 1. коњичке бригаде: рањено: 17; погинуло 3; нестало 7.
Код 2. коњичке бригаде: рањен резервни пешад. ппоручник Милија Павловић; 2 каплара и 7 редова.
Детаљни податци о погинулим и рањеним официрима доставиће се чим се прикупе.
Муниције утрошено: код леве колоне, пушчане: 32.930, митраљеске 800, шрапнела Данглисова 600. – Десна колона: још није послала извештај о утрошку муниције“.
У 18.30 часова доставља са ОБр. 333 стање код одреда данас у 18 часова:
„1) Код десне колоне преко целог дана артилериско дејство.
2) Код леве колоне дан прошао на миру сем пушкарања патрола. Код непријатеља није ништа ново примећено.
Губитци: 1 погинуо, 1 рањен; муниције потрошено: пушчане 300 и 44 Данглисова шрапнела. Са ОБр. 1725 извештена I. армија.
Командант 5. коњичког пука са ОБр. 201 доставља извештај вође официрске патроле који у 14.50 часова јавља: Да је неколико пута покушао да се пробије до с. Д. Врбени, али је одбијен непријатељском ватром.
Примећено је да се на цркви Д. Врбенској налазе осматрачи или митраљези непријатељски.
Други покрет непријатеља није приметио“.
На основу овога и других добијених извештаја у току данашњег дана – командант Коњичке дивизије под ОБр. 1722 у 18.30 часова шаље команданту I. армије и Вардарске дивизије и 156. Француске дивизије следећи извештај:
„По изјави заробљеника од непријатељских трупа на фронту од Д. Врбени па у правцу Флорине налазе се: 10., 15., 22., 51. и 52. пешад. пук. Од артилерије: батерије 8. и 18. артилер. пука; затим коњичка бригада од 7. и 10. коњичког пука ојачана са једним ескадроном немачким. На овом фронту има 4 дугачка немачка топа већега калибра и то 2 северно од Д. Врбени а 2 северозападно од Совича.
На торњу цркве Д. Врбени налази се осматрачница непријатељска или митраљеско одељење.
Код с. Петорак у реци налази се 1 батерија“.
У 18.30 часова командант Коњичке дивизије са ОБр. 1721 шаље команданту I. армије, Вардарске дивизије и команданту 156. Француске дивизије вечерњи извештај: „Стање на фронту ове дивизије непромењено. Непријатељска артилерија јако туче француске положаје који се налазе јужно од Флорине.
Непријатељска пешадија посела јужну ивицу с. Врбене“.
У 19.10 часова командант 4. коњичког пука под ОБр. 340 доставља:
„Командант 2. француског пука, који се налази у овоме селу, известио ме је лично, да је добио следеће наређење: Батаљон његовог пука који се налази у продужењу мога десног и левог крила има задатак да се крене напред и да поседне одсек на половини пута између с. Росне и Борешнице, десно и лево од друма који води из Борешнице за с. Д. Врбену. 2. његов батаљон који се налази на прузи западно од с. Росне има наређење да одмаршује у с. Баницу, да ојача наше трупе које се тамо налазе. 3. батаљон који се налази у Вртолому има наређење да дође у Росну да смени батаљон који се налази у продужењу мог десног и левог крила. Сем тога саопштено ми је да ће наш фронт бити ојачан са 3 француске батерије, које ће у току ноћи доћи.
Овај распоред који сам напред поменуо извршиће се у току ноћи. Са ОБр. 1728 извештена I. армија и суседне дивизије“.
У 19.30 часова под ОБр. 107 командант 156. дивизије ђенерал Бостон доставља извештај о стању код његове дивизије:
„У току дана артилериска акција обеју страна. Непријатељ је тукао са три батерије малога калибра. Бомбардује станицу Флорина (средњим калибром), с. Борешницу и с. Росну и равницу (са малим калибром).
Батерије малога калибра биле су успешно ућуткане нашом артилеријом. Батерије средњег калибра немогуће је догледом пронаћи. Никакве пешадиске акције“.
У 19.30 часова командант Коњичке дивизије под ОБр. 1709 издао је следеће:
а) Команданту одреда пуковнику Васићу
„Вод 1. брдске Крупове батерије из Дринске дивизије упућен је у састав своје батерије – III. армије – пошто нема за њу муниције“.
б) Начелнику интендантуре Коњичке дивизије
„Исто што и команданту одреда“.
в) Команданту I. армије
„Исто што и команданту одреда“.
г) Команданту III. армије
„По наређењу команданта I. армије част ми је упутити 1. полубрдску батерију Дринске дивизије“.
У 22.30 часова примљено наређење команданта I. армије ОБр. 1669 следеће садржине:
„За сутрашњи рад важи моја наредба ОБр. 1575 с том изменом што ће за све три дивизије комуникација ићи правцем Соровић – Баница“.
На основу овог наређења командант Коњичке дивизије под ОБр. 1729 издао је команданту одреда пуковнику Васићу следеће:
„За сутрашњи рад остаје у важности моја заповест која нам је дастављена под ОБр. 1666 од 17. овог месеца“.
У 22.35 часова командант I. армије под ОБр. 1668 доставља следеће:
„Командант Источне Француске војске известио ме је, да ће ноћас 20./21. ов. мес. француске трупе да смене трупе Коњичке дивизије.
Граница између Вардарске дивизије и француских трупа биће друм Баничка железничка станица – Д. Врбени; одатле на север железничка пруга. Поменути део друма остаје Французима. Препоручујем добру везу са Французима.
Коњичка дивизија да дође у резерву код Забрдани.
Ово је телефоном саопштено начелнику штаба одреда пуковника Васића.
Командант Коњичке дивизије под ОБр. 1715 издао је своју наредбу за пешачке трупе односно њиховог држања приликом изненадног јуриша бугарске коњице која гласи:
Наредба Бр. 1715
Команданта Коњичке дивизије за 20. септембар 1916. године
– за пешачке трупе –
Ово је већ други случај да бугарска коњица нападајући у коњичком строју нашу пешадију ову толико збуни својим нападом, да се пешаци и поред своје пушке и бајонета не уму да бране већ их бугарска коњица својим сабљама просто касапи.
Ја као 30 годишњи официр могу уверити све пешадиске старешине и војнике да напад коњички и кад је изненадан апсолутно није и не треба да буде опасан само ако пешадија ма најмање има присебности и хладнокрвности.
Једном речју, пешадија наоружана модерном пушком апсолутно не сме да буде побеђена од коњаника, а још мање касапљена. Ствар је у томе: кад коњица отпочне напад сваки пешак треба да остане на свом месту где се и како се затекао и одмах отвара тачну ватру на јуришајућу коњицу. Ако би и поред тога непријатељски коњаници доспели живи до пешадије сваки пешак било у стојећем, клечећем или лежећем положају ако нема већ више времена да испали метак у груди коњанику или коњу – боде својим бајонетом непријатељског коња у груди или ноздрве и одскаче у десно тако, да му коњаник буде са његове леве стране у ком случају коњаник врло тешко може дохватити сабљом пешака. Чим коњаник пролети поред пешака он је онда сигурно мртав, јер пешак тада гађа у леђа. Најбоље је дочекати јуриш коњички у клечећем или лежећем ставу. Треба имати на уму да стројеви коњички коњ у већини случајева облети или прескочи лежећег човека. У овим ставовима и кад је још пешак у последњем моменту одскочи у своју десну страну од коњаника овај га апсолутно не може сабљом дохватити.
Добар и присебан пешак може примити на себе и савладати три коњаника, то тврдим ја, 30 годишњи официр.
Ову наредбу саопштити свим официрима да је добро проуче и затим сваки својим војницима одржи предавања у духу њеном те да се у будуће неби дешавало са славном српском пешадијом оно, што се не дешава ни са једном пешадијом – а то је, да бега пред коњичким јуришем и бива касапљена. То се могло дешавати само зато што српски пешак није био упознат о својој огромној надмоћности у борби са коњицом. Свесна своје надмоћности пешадија увек са радошћу дочекује коњички јуриш“.