У току ноћи 19./20. септембра одред пуковника Васића успео да поврати с. Борешницу. На осталом делу фронта без промене.
Предстражама Моравске пребегла два бугарска војника из 4. батаљона 10. бугарског пешад. пука по чијим се исказима пред фронтом десне нападне колоне налази њихов батаљон; први на Совичкој коси а други и трећи у резерви. Западно од 10. пука 30. пук.
На фронту III. армије у току ноћи непријатељ вршио контра нападе на Кајмакчалану, али исти одбијени.
Врховна команда депешом ОБр. 5266 у 0.15 часова извештава:
„Према извештају команданта Савезничких војсака ђенералу Кордонијеу наређено је, да што је могућно пре смени делове те армије на линији: Петорак – Борешница – Флоринска железничка станица. Према томе лево крило те армије протезаће се до Петорка, где ће доћи у везу са француско – руском армијом, која има наређење, да надире ка северу, одржавајући тесну везу са том армијом. Има везе са представком те команде ОБр. 1579 и наређењем ове команде ОБр. 5232“.
У току дана:
Код Моравске није било пешачке борбе. Њена артилерија успешно тукла непријатељске ровове код граничног стуба пред фронтом ове дивизије и пред левим крилом Дунавске. Примећено, да је непријатељ израдио мрежу од жица испред својих ровова и југозападно од граничног стуба у дужини од 150 метара. Да би се непријатељу спречило, да израду ровова у току ноћи продужи, исте појача и нове ископа, пласирана је рововска батерија.
Око 9 часова лево крило Вардарске продрло је до на 300 метара од јужне ивице села Доња Врбена, протежући се закључно до друма. Око подне непријатељ туче леву колону а нарочито њену резерву.
Око 10 часова и одред пуковника Васића напредовао је и зауставио се на 300 метара јужно од с. Врбени. Француска артилерија незнајући да су то наше трупе, почне гађати с. Врбену па и наше трупе. Одмах телефоном наређено Коњичкој, да се о томе одмах известе француске батерије.
Око 20 часова лево крило Вардарске потпуно исправљено и налази се нешто мало северније од десног крила Коњичке.
Непријатељ посео јужну ивицу с. Д. Врбени.
Шеф ескадриле доставља извештај о резултатима извиђања од данас:
„Једна батерија северозападно на 1500 метара од Совича; друга батерија североисточно на 2 км. од Врбени; на 1500 метара источно од Врбени комора од 20 кола; једна батерија на 2 ½ км. североисточно од Крушограда; две батерије на 1 км. западно од к. 735; два топа на к. 735, спрема се заклон и за трећи топ; две батерије на ивици с. Врбени, почети редови и за трећу батерију“.
Напомена: По исказима заробљеника од Старковог Гроба на запад налазе се пукови овим редом: 10., 15., 22., 23., 30., 33., 34., 51. и 52. пешачки; 7. и 10. коњички; 8. и 18. артилериски пук.
Командант армије депешом ОБр. 1669 у 21.45 часова наређује:
„За сутрашњи рад важи моја наредба ОБр. 1576 с том изменом, што ће за све три дивизије комуникација ићи правцем Соровић – Баница“.
Достављено дивизијама и Источној Француској војсци.
Врховна команда депешом ОБр. 5304, у 15.45 часова наређује:
„Граница између зоне дејства I. армије и француске армије одређена је: железничка пруга од Екшису до железничке станице Баница, па друмом: железничка станица Баница – Д. Врбени припада француској армији“.
Командант Коњичке актом ОБр. 1711 од данас моли, да 156. Француска дивизија смени трупе одреда Душана Васића, које се налазе на рејону, на коме имају да оперишу француске трупе, а иначе су јако заморене услед непрекидних борби.
Командант I. армије депешом ОБр. 1668 од данас извештава команданта дивизије:
„Командант Источне Француске војске известио ме, да ће ноћас 20./21. тек. мес. француске трупе да смене трупе Коњичке. Граница између Вардарске и француских трупа биће друмом: Баничка железничка станица – Доњи Врбени одатле на север железничком пругом. Поменути део друма остаје Французима. Коњичка да дође у резерву код Забрдана“.
Командант армије на основи извештаја Вардарске Пов. ОБр. 1473 од 19. тек. мес., Моравске ОБр. 1019 од 20. тек. мес. и Коњичке ОБр. 2429 доставља Врховној команди депешом ОБр. 1671 следећу представку:
„Просечно бројно стање по борачким јединицама ове армије врло је мало. У Вардарској дивизији чете су просечно од по 100 људи; Моравској по 120; у Коњичкој дивизији ескадрони су просечно такође око 100 људи. Било би врло потребно, да се пошаље попуна ако је има. О овој представци извештени су ради знања и команданти дивизија с препоруком, да своје расходе у људству сведу на минимум, јер се има извештај, да се из појединих јединица посведневно шаљу у ближу и даљу позадину борци, за разне набавке официра и подофицира.
Начелнику војне станице у Соровићу наређено, да сваке недеље подноси извештај, колико је војника из ове армије, из којих јединица и ради каквог посла отишло у току једне недеље железницом у позадину“.
Командант III. армије депешом ОБр. 2531 од данас у 20.20 часова извештава:
„Сутра 21. тек. месеца, наредио сам напад на непријатеља, и то: Дринска дивизија да овлада потпуно Кајмакчаланом и Старковим Гробом, а потом да продужи Старковим Гробом; Дунавска дивизија напада главном снагом Џаулу на Совичком положају. Одред Дринске дивизије за осигурање десног крила и бока да дејствује у правцу Доброг Поља и олакша левом крилу Шумадиске дивизије да овлада гребеном. Почетак напада у 6 часова“.
Са ОБр. 1675 извештене дивизије.
Дејство Моравске дивизије
У току ноћи 19./20. септембра није се ништа значајније десило. Са ОБр. 1013 извештена армија и суседне дивизије.
У току дана:
Цело пре подне било је затишје, ретко која батерија избацила који метак. Француска батерија 155 мм. тукла је непријатељску тешку батерију, која је синоћ примећена.
У 16 часова извештен је командант армије са ОБр. 1017 као и суседне дивизије следеће:
„Према извештају команданта 1. бригаде ове дивизије, јутрос осмотрено, да је непријатељ израдио мрежу од жица испред својих ровова југозападно од граничног стуба у дужини око 150 метара. Мрежа је израђена поред самих ровова“.
У 18 часова са ОБр. 1024 извештен је командант I. армије и суседне дивизије следеће:
„У току данашњег дана на фронту ове дивизије није било пешадиске борбе. Наша артилерија успешно је тукла непријатељске ровове, код граничног стуба пред фронтом ове и левим крилом Дунавске дивизије. Непријатељска артилерија слабо је тукла положаје ове дивизије. Француска тешка артилерија у току дана дејствовала је у правцу с. Живоње и у правцу с. Кремјана. Са фронта наших трупа осмотрено је да је непријатељ у току прошле ноћи ојачавао своје ровове пред нашим фронтом и радио нове. За спречавање утврђивања почев од идуће ноћи ступа у дејство рововска батерија, која се у тој цељи пласира“.
У 18.30 часова 155 мм. француска батерија тукла је једну непријатељску батерију коју су тукле и једна наша пољска и хаубичка батерија па је нису могле да ућуткају. Дејство је било успешно, јер се непријатељска батерија ућуткала. Избачено је 9 зрна од 155 мм.
У 20.25 часова по добивеним извештајима од команданта 1. и 2. бригаде послат је извештај команданту I. армије под ОБр. 1019. Просечан број бораца је по четама: у 1. пешад. пуку 155; у 2. пешад. пуку 139; у 16. пешад. пуку 150; 3. пешад. пук сада није у саставу дивизије.
У 22.20 часова командант I. армије са ОБр. 1669 наређује:
„За сутрашњи рад важи моја наредба ОБр. 1575 са том изменом, што ће све три дивизиске комуникације ићи правцем Соровић – Бањица“.
У 22.45 часова под ОБр. 1026 издао је следећу заповест јединицама:
„За сутрашњи рад важи моја заповест ОБр. 991 с том изменом, што ће комуникација ићи правцем Соровић – Бањица“.
Дејство Вардарске дивизије
Ноћ 19./20. септембра прошла на миру.
У току дана:
У 8.45 часова наређено је команданту десне и леве колоне:
„Ситуација код суседних трупа у лево усталила се. Но због јучерашњих догађаја командант 2. бригаде принуђен је да ради на два фронта. Не зна се колико може трајати ово стање, но према наређењу команданта I. армије ОБр. 1638 положај, који држимо морамо одржати. Може се десити случај, да Бугари силазећи са фронта Дунавске дивизије, ојачају фронт пред нама и нападом на нас да теже успоравању француских покрета. Нарочито сматрам за осетљив спојни део између бригада.
Због проширености фронта, изложености левог бока, као што сам јавио командантима био сам принуђен, да своју резерву рокирам ка селу Забрданима. Ако буде било потребе командант 1. бригаде држаће свакада на расположењу један батаљон ради потпомагања на овом великом фронту. Без престанка утврђивати се, довући муниције, а командант артилерије да нарочито води рачуна, да ручни магацин код с. Забрдана и код дивизиског штаба располажу свакад обилном муницијом“.
У 11.50 часова командант леве колоне пуковник г. Узун – Мирковић са ОБр. 446 доставља следећи рапорт:
„У току ноћи 18./19. септембра имао сам по наређењу команданта дивизије да трупе моје леве колоне, које су се простирале на десну обалу Брдске реке од с. Неокази па на запад до друма испод слова „Д“ у речи Д. Врбени, да скинем и рокирам у десно тако, да крајње лево крило мога поретка буде источно од с. Неокази, а да са десним крилом ухватим чврсту везу са 1. бригадом Вардарске дивизије где да преместим (на крајње крило) и резерву ове колоне. Место које сам поседао са левом мојом колоном требале су попунити савезничке трупе. По томе наређењу поступио сам и скинуо моју леву колону од с. Неокази па на запад према Д. Врбени, али предвиђајући да може бити изненађење на правцу Д. Врбени, који сам одголитио, немајући довољно вере у трупе лево. Задржао сам две чете из моје резерве а и мој штаб на 400 метара у лево од мога крајњег левог крила, а тако исто и за заштиту левог бока западно од с. Неокази (и ако је моје лево крило требало да буде до с. Неокази источно образовао сам за заштиту мога левог бока као неку бочну групу од 3 батаљона 23. пука и ту сам бочну групу лично распоредио у степенастом поретку тако, да је бочном ватром могла да брише свако наступање од Д. Врбени у долини ка Росни и тако исто да спречи сваки напад на леви бок мојих трупа. Та се бочна група у току ноћи 18./19. септембра добро утврдила. О овоме сам имао част да известим команданта са ОБр. 457 од 18. тек мес. у 21.30 часова и командант дивизије телефоном ме је известио, да се слаже са мојим поступком и ако сам радио против наређењу. 19. тек. мес. од зоре непријатељ је почео да обасипа најјачом артилериском ватром Добровољачки батаљон и савезничке трупе лево а тако исто моје крајње лево крило. У 10 часова приметио сам да се Добровољачки батаљон колеба и да се Бугари групишу код Д. Врбени према правцу где је био Добровољачки одред, као и према празнини, која је остала скидањем моје леве колоне. Од 12 часова већ се лепо видело да се код Д. Врбени груписало најмање 1 пук пешадије и маса коњице, а телефоном из дивизије јављено ми је, да се код Д. Врбени налази читав коњички пук. Полубатаљон Срба добровољаца и француски батаљон, који се налазио у резерви до тог времена одступали су помало а Бугари су избијали за њима, и од тог времена па до 12.45 часова бегали су у највећем нереду и паници ка с. Росни. У 12.45 часова непријатељска коњица избија у пуном каријеру на косу између друма западно од с. Неокази и реке Броди и у највећем каријеру јури за последњим одступајућим деловима добровољаца и Француза а одмах за коњицом избија 1 батаљон пешадије и поседа косу западно од с. Неокази. Са две чете које сам имао у резерви позади мога крајњег левог крила, за 400 метара у лево одмах сам посео косу, која је потпуно бочно тукла наступање од Д. Врбени ка с. Росни.
Наступање коњице тукла је страховитом бочном ватром моја бочна група, али ипак 3 ескадрона коњице најмање избило је долином чак до мога штаба и ту сам био са коњицом опкољен како са фронта, тако са бока и из позадине. Јединственом и дивљења достојном мирноћом чете из резерве (2 чете 2. батаљона 23. пука) које су под најстраховитијом потпуно уздужном ватром артилерије поселе косу за бочно тучење коњице у долини дочекале су коњицу страховитом, ураганском ватром и тако је сатрле, да је коњица наједаред окренута натраг и у паничном бегству вратила се ка Д. Врбени, коју је у одступању бочна група такође дочекала и покосила. Сем 30 – 40 коња без коњаника, који су појурили ка Росни, противничка коњица допрла је до косе, која се налази на 400 метара позади мога штаба, а затим је у највећој паници одступила. 4. батерија (2 топа), чијег је командира, који се налазио на осматрачници пред топовима, противничка коњица пројурила, тукла је противничку коњицу, чак и онда кад је коњица улетела у батерију, а командир батерије имао је толико хладнокрвности, да и ако је био пређен од коњице, нареди да се топови окрену на лево круг и да туку картечно одстојање.
Коњица је извршила јуриш у два борбена реда. Први борбени ред био је који сам напред описао, а други борбени ред кренуо се од Д. Врбени тек онда, кад је први борбени ред избио до мога штаба. Истовремено са коњицом кренула се и пешадија и поред свег дејства моје бочне групе, противнички предњи пешадиски делови продрли су на 400 – 500 метара до мог штаба. Када је први борбени ред почео да одступа, противничка артилерија која је до тог тренутка тукла пред коњицом са повећане даљине одједаред је кренула и стала да туче у своју коњицу, али је није могла вратити напред, већ су они у највећој паници ударили на други борбени ред, који је баш тада дошао у висину моје бочне групе и које због тога, које због дејства моје бочне групе у највећој паници одступио. Одмах затим моје две чете из резерве користећи се том паником јурнуле су на експонирајућу непријатељску пешадију, која је у највећој паници почела одступати а у 13.50 часова почео је у највећој мери да одступа и противнички батаљон, који је избио западно од с. Неокази, јер је био тучен страховитом пешадиском и митраљеском ватром бочном и леђном, моје бочне групе. У 14 часова напад противнички је потпуно одбијен и противник је имао страховите губитке од којих има најмање 150 мртвих људи и око 100 коња.
По белешкама нађено код мртвих а и по значкама види се да је у првом борбеном реду био 7. а у другом 10. коњички пук.
Кад је противник отпочео напад према добровољцима у исто време, вероватно да би ме омео да не пребацујем резерву на лево крило (12.30 часова) предузео је напад са к. 735 и на моју десну колону изишавши из ровова и кренувши ка десној колони, али је тај напад убрзо сузбијен и ја сам безбрижно вршио рокирање моје резерве у лево, а и командант дивизије послао ми је ордонанса и известио ме је, да се са дивизиском резервом креће на косу где је пирамида.
Привлачењем резерви и продужавањем покрета у лево успео сам да потпуно огарантујем одбрану у лево све до к. 615 али је противник тада предузео напад још у лево а силном артилериском ватром као и дрским наступањем око 16 часова натерао у панично бегство трупе лево (3. батаљон 14. пука, француске трупе позади њега као и полубатаљон Срба добровољаца) и француске трупе, које су пошто сам ја одбио противника прикупиле се и наново изашле на положај. Ово је бегство било у највећој паници и нереду и чак се нису зауставиле ни пошто су прешли Росну, но су и даље бегали. Због овога сам био принуђен да две чете 2. батаљона 24. пука са 2 митраљеза, које сам са крајњег десног крила мог поретка пребацио у резерву да одмах користећи се што је противник тукао одступајуће трупе лево, да одведем на крајње лево крило моје и поставио бочно тако, да задржим наступање противничке пешадије, док Коњичка бригада Цоловић, коју сам видео да се развија од Росне, не избије у напред и тиме огарантује да противник не продре онде, где је учинио пробој. Команданта дивизије који је баш тада дошао код мене на положај известио сам о томе и молио да ми одмах упути 2 чете из дивизиске резерве са 2 митраљеза, што је он одобрио и наредио. Кад је бригада Цоловића избила у висину мога поретка тада сам се састао са пуковником г. Цоловићем а уједно преко ађутанта наредио команданту батаљона Срба добровољаца, којега сам нашао код моје артилерије, да одмах уреди своју команду и заузме поредак лево од мог левог крила.
У 19 часова у вече постигло се ово: до друма Битољског на десној обали реке Броди ја сам поседао са једним батаљоном и са два митраљеза, лево одатле био је полубатаљон Срба добровољаца самном у чврстој вези а са овим у лево била је у чврстој вези коњичка бригада Цоловића којој сам позајмио 2 митраљеза и која је заузела поредак источно према Борешници, пошто се противник налазио на коси западно од Борешнице.
На овај начин била је потпуно огарантована одбрана и ако је противник груписао знатне снаге код с. Врбене на западној коси код Борешнице видела се маса пешадије, коју сам ја као и моји потчињени, као и командант коњичке бригаде, ценили најмање 1 пук.
Око 19 часова извештен сам од команданта мога крајњег левог крила, да је полубатаљон Срба добровољаца не известивши никога извукао се из борбеног реда и да је због тога опет несигурна веза у лево. У договору са командантом бригаде Коњичке дивизије поставио сам опет чврсту везу а команданту полубатаљона Срба добровољаца кога сам нашао да се утврђује чак позади моје резерве, наредио да одмах иде на своје место са којег је, неизвестивши никога одступио. Командант добровољаца одговорио је да је одступио из борбеног поретка зато, што му је наредио командант коњичког пука, а кад сам га упитао за име тога команданта одговорио је да незна, јер није издао њему лично наређење већ његовом једном командиру, а да он има свога команданта и да не може извршити ово моје наређење, док не извести свога команданта. Најоштрије сам му наредио и упозорио га да његов поступак, што се извукао из његовог поретка не известивши никога, повлачи највеће последице и да зато одмах иде на своје место, али како је већ дотле била попуњена празнина то сам писмено наредио да његове чете буду у резерви иза мога левокрилног батаљона, који је због продужења у лево и везе са коњицом остао без резерве.
Овом приликом част ми је известити, да је око 17 часова у вече нека наша коњица која се налази на коси позади мога штаба, кад је на ту косу пало неколико противничких артилериских зрна у највећем нереду побегла у позадину. Можда је овој коњици наређено да се врати, али начин на који је то извршено није ни мало за препоруку и могао је да створи огромну панику.
За време целе ове борбе трупе овога одсека јединствено су се држале и ниједног момента и ако су се налазиле у страховитим околностима није било ни најмање колебања, али су се нарочито одликовале: 2 чете из 2. батаљона 23. пука, које сам ставио под команду потпуковника г. Ђекића а које су под најстраховитијим околностима изашле на положај и са јединственом и дивљења достојном мирноћом дочекали непријатељску коњицу а затим противничке експонирајуће пешадиске делове, – два топа 4 пољске батерије који су једино могли тући противника код Д. Врбени и који су и ако су формално били засути противничком артилеријом ипак божанствено дејствовали, па су то чинили чак и тада, када је противничка коњица упала чак у батерију и 3. батаљон 24. пука (бочна група) који је под командом ппуковника Петра Стефановића а ту је био и командант пука пуковник Воја Николајевић, поред тога што је противничку коњицу у наступању и бегству сатирао учинио је још и то да је противничку пешадију грозно сатро и тиме омео да се противник не користи пробојем који је био учинио.
Распоред трупа који је био синоћ а који је остао и сада непромењен поднећу накнадно.
Губитци: погинуло: резервни пешад. ппоручник Радисав М. Белић, водник 4. чете 2. батаљона 24. пука, 1 подофицир и 1 редов.
Рањено: активни ппоручник Душан В. Вуловић водник 1. чете 1. батаљона 23. пука, резервни коњички ппоручник Махајило Т. Тујовић водник 1. чете 1. батаљона 23. пука, резервни ппоручник Душан А. Миливојевић ађутант 3. батаљона 24. пука, 2 каплара и 10 редова.
Непријатељски губитци били су страховито велики број коњаника са коњима и пешака по положају.
Од непријатељских трупа учествовало је 7. и 10. коњички пук и 23. пешад. бугарски пук.
Утрошено муниције: пушчане 103.850, митраљеске 6.050, артилериске 904 метака“.
Стање код десне колоне до 10 часова:
„На фронту ове колоне дан прошао на миру. Непријатељ није вршио никаква кретања нити је отварао ватру. Наша пољска и хаубичка артилерија са по неколико зрна контролисале су дневни диоптер.
Осматрањем примећена је препрека од жица на к. 735 и испред ћувика № 2 рачунајући са десног непријатељског крила.
Непријатељ је остао на својим положајима, наше су трупе на својим положајима.
Из болнице и амбуланте дошло: код 21. пука 1 војник; код 22. пука, нико; код артилерије 30 војника за попуну.
Губитака у људству и стоци није било.
Утрошак муниције: код 21. и 22. пука нема; код артилерије: код 1. пољског дивизиона 153 гранате, 139 шрапнела; код хаубичке батерије 20 граната“.
Стање леве колоне до 18.30 часова:
„У току дана непријатељска пољска и брдска батерија северно од с. Неокази тукла је повремено положаје на левој обали р. Броди, где се налази моја резерва и 2. и 4. пољска батерија које су сложном ватром тукле непријатељске батерије.
Исте батерије непријатељске туку сада веома снажном ватром исти положај.
Осматрач, официр 24. пука, са торња црквеног села Неокази приметио је да се пред главном линијом одбране непријатеља налази жица која се простире у средини ћувика (а позади Корњачастог ћувика) и даље ка к. 735. Са артилериске осматрачнице 24. пука примећено да се непријатељ по десетинама пребацује од Петерске косе па источно ка железничкој прузи. Ово пребацивање почело је у 15.50 часова и до сада се пребацило око 2 чете.
Губитци: 1 подофицир погинуо.
Утрошак муниције: 80 пушчаних и 200 митраљеских метака; артилериских метака 752.
На осталом делу фронта није било значајнијег догађаја.
Крајње десно крило Коњичке дивизије (1. бригада) простире се закључно од друма и јужно од к. 615 за 500 метара.
Губитака у току дана није било. По накнадно добивеним извештајима губитци 19. овог месеца следећи су:
Погинуло: 1 официр; рањено: 3 официра, 2 каплара и редова; нестало: 2 редова (имена официра су напред изнета за овај дан)“.