У току овога дана Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 1767 у 4.55 часова
„Ноћ 23./24. тек. мес. без значајнијих догађаја“.
ОБр. 1785 у 12.50 часова
„Моравска дивизија напредује, пешадијом делом према граничном фронту. Десно крило Вардарске дивизије одржава везу са Моравском дивизијом, и такође напредује; лево крило Вардарске дивизије укочено непријатељском артилериском ватром правцем од Сакулева. Французи својим десним крилом не показују довољну активност саобразно активности наших трупа, те то омогућава непријатељу, да туче бочно лево крило Вардарске дивизије. Чињене су примедбе команданту 156. дивизије али без резултата.
У 16 часова саопштено ово пуковнику Мишлу начелнику штаба ком. Савезничких војсака и он обећао одмах телеграфисати ђенералу Кордонијеу“.
ОБр. 1803
„У току дана 24. септембра обе дивизије напредовале су просечно 1 – 2 км.; местимично пређена граница, местимично се дошло до непријатељских жица у висини линије Врбени – Сович.
У првој половини дана слаба активност Француза омета напредовање левог крила. По подне Французи су били активни, дошли десним крилом на неколико стотина метара пред Врбену и ухватили везу са нашим левим крилом.
У колико се приметило непријатељска снага у предњој линији пред Моравском дивизијом око два а пред Вардарском два – три батаљона. Од артилерије две групе око Кремјана, пет око Сакулева, једна око Совича.
Губитака око 60 – 70. Сутра продужење данашњег задатка“.
Од команданта II. армије
ОБр. 2334 у 4.40 часова
„У току целе ноћи повремена артилериска ватра и повремено пушкарање. Пешачке акције није било“.
ОБр. 2227 у 8 часова
„Из 46. пука заробљен бугарски официр на десној обали Бујик Дере, на саслушању изјавио је:
1) На Кајмакчалану су у првом борбеном реду 2 чете 46. пука, 3 чете 58. пука и 3 чете 33. пука.
2) На к. 2368 су 2 чете 11. пука.
3) У другом борбеном реду иза Кајмакчалана 11. пук, који је у досадашњим борбама изгубио више од половине људства и више од ⅔ официра.
4) На линији од Кајмакчалана (1881) до Ниџе планине до наспрам Сокола 3 чете 46. пука, 1 чета из 58. пука. Ове 3 чете из 46. пука биле су од 21. августа до 19. септембра на Кајмакчалану, па су смењене после побуне у батаљону, којом је приликом и командант батаљона рањен.
5) На Соколу једна чета из 46. пука.
6) Код Горњег Пожара 2 чете 46. пука.
7) На Пожарској коси један батаљон 29. пука.
8) Према Катунцу вероватно укупно 4 чете 46. пука.
9) На Ветернику остала 3 батаљона 29. пука.
10) За 32. пук већ неколико дана како ништа није чуо.
11) На Попадији је пољска батерија и једно немачко 105 мм. дугачко оруђе; на к. 1881 једна брдска батерија; на к. 2368, једно Шкодино оруђе; на Добром Пољу једна пољска, једна брдска и једна хаубичка батерија (ова последња од пре неколико дана).
12) У његовој чети у почетку последњих операција имало је 280 пушака а сада има свега 97, све остало погинуло или рањено.
13) Командант 1. бригаде 3. дивизије ђ-штабни пуковник Попов смењен због неуспеха заменио га пуковник Бограднов. Командант 46. пука је пуковник Константинов бивши професор војног училишта а пуковник Абаџијев постављен је за помоћника Инспекционе у Џумулџини.
14) Морал код људи у опште поколебан“.
ОБр. 2337 у 10.15 часова
„У току јучерашњег дана 23. ов. мес. губитци код Шумадиске дивизије 4 рањена војника“.
Од команданта III. армије
ОБр. 2645 у 18.15 часова
„У току ноћи 23./24. ов. мес. на фронту ове армије сем јачег пушкарања није било значајнијих догађаја. Заробљена су три непријатељска војника“.
ОБр. 1653
„Стање данас 24. ов. мес. до 12 часова:
Код Дринске дивизије артилериска ватра и слаба пешадиска акција. Код Дунавске дивизије вођена је јача артилериска борба од 10.30 до 11 часова извршена припрема најјачом артилериском ватром; у 11 часова отпочело наступање пешадије и одсудан напад застао због јаке пешадиске и митраљеске ватре и јаког отпора, на који се наишло а нарочито код десне колоне, предузеће се јака припрема артилеријом“.
ОБр. 2668
„Стање у току по подне данас:
Код Дринске дивизије: У 17.15 часова отпочело је интензивно бомбардовање непријатељских положаја на Кајмакчалану. Бомбардовање је трајало до 17.40 часова када је кренут напред један стрељачки строј да се Бугари натерају на посед ровова, што су они и учинили. Тада је с наше стране настало јако бомбардовање артилеријом и рововским оруђима и јака пешадиска и митраљеска ватра. Ово је трајало до 18.20 часова али непријатељ није био поколебан, мада је дејство артилерије и рововских оруђа било добро. Дуже бомбардовање није могло бити због оскудице у муницији, услед чега није извршен јуриш.
Код Дунавске дивизије: у току по подне продужена је јака артилериска и пешадиска борба. Од 14.45 до 14.55 часова извршена је понова припрема артилериском ватром после чега је предузето наступање нашом пешадијом на целом фронту. Непријатељ унакрсном артилериском ватром у вези са јаком фронталном пешадиском и митраљеском ватром задржао је наступање наше пешадије.
Наша пешадија налази се на најближем одстојању од непријатеља делимично испред препрека од жица.
Напад није успео због недостатка муниције, нарочито хаубичке“.
Од г. Министра Војног
ОБр. 1972
„Пуковник Хаџић са ОБр. 586 од 16. септембра јавља: Дивизија је у саставу Добруџанске армије. Водио се бој 13. и 14. септембра код села Кечи Дереси, 50 км. југозападно од Меџедија. Свој задатак успешно је извела наневши непријатељу велике губитке отевши му 8 топова и 6 митраљеза. Губитака имам око 600 људи.
У свима досадањим бојевима дивизија има губитака 2.000 људи.
Молим за наређење, да се из Одесе пошаље одмах попуна.
Држање официра и војника изврсно.
До сада је ова дивизија тукла бугарске пукове: 35., 36., 16. и 25. и делове 8.
Непријатељу је нанела губитке до 5.000 људи“.
ОБр. 1970
„Врло је потребно ради политичког искоришћавања наших успеха и нових напора које чинимо, да ми се извештаји о нашим и савезничким операцијама и успесима шаљу са више детаља. Само тако моћићемо у тесној вези са министром спољних послова развити код савезничких дипломатских представника овде и на страни или европској јавности акцију корисну по нас. Имајте у виду да смо и преко дипломатских и војних наших изасланика развили најенергичнију акцију за брзо појачавање Солунске и Дунавске савезничке војске у циљу брзог уништавања Бугарске.
С тога су ми потребни детаљи о ситуацији на Солунском војишту, односима снага итд.“.
Од команданта Савезничких војсака
„Непријатељ који је дошао из Биклишта напао је једну француску чету, која је била у побочници код Бреснице, и која се повукла. Коту 916 западно од Флорине заузели су Руси. Јак контра напад непријатељски на тој тачци одбијен је. Ми смо лако напредовали на висини северно од Флорине. После артилериске припреме око 7 часова, узели смо прве куће у Петорку. Наша артилерија изазвала је пожар у Дорјану. Енглези су јуче нападали на левој обали Струме са једним француским деташманом на десном крилу, којим су заробили 16 заробљеника, пошто је јуришем заузет један непријатељски ров“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 5450
у 16.53 часа
Команданту I. армије
„Учињена је хитна представка ћенералу Сарају, да нареди, да вашу армију потпомогну француске трупе и да се енергичније дејствује на своме правцу.
Да би се ово убрзало обратите се непосредно и ђенералу Кордонијеу“.
ОБр. 5464
Главном команданту Савезничке војске ђенералу Сарају
„Талијански лист ,,Ла Воце д’Италија“ у своме броју од данас донео је уводни чланак „Право Италије на Далмацију“ у коме се износе идеје, које морају да ране свакога Србина и Југословена. У моментима када Српски, Југо – Словенски и Талијански војници лију своју крв за заједничку савезничку ствар налазим, да је овакво писање потпуно депласирано. Због тога молим, да се томе листу спречи писање о свим спорним питањима измећу Србије и Италије. У исто време част ми је обавестити вас, да сам ја још одмах по доласку у Солун забранио свима овдашњим српским листовима полемисање са савезничком штампом, налазећи, да томе не може бити места на Војишној зони, у листовима, који се поглавито растурају међу војницима“.
ОБр. 5470
Ђенералу Топола,
Министру Војном
„Данашњи напади III. и I. армије нису донели решење. Наше трупе свуда су напредовале до самога гребена на десној обали реке Брода. Французи су дошли до Петорка. Руси су узели коту 916“.
ОБр. 5484
Делегату ђенералу Рашићу
„Услед борби и болести имамо велике расходе у борцима и неборцима. У Бизерти и на Крфу има још известан број способних војника али се не могу транспортовати у Солун због оскудице у бродовима. Представите ђенералу Жофру хитну потребу за попуну наше војске и умолите га, да са своје стране учини нужан корак. Предузмите најенергичнији корак да се по депеши ОБр. 4991 пошаље овде, што више муниције, јер нам се она даје у сувише ограниченом броју, нарочито за хаубице 120 мм. и брдске топове „Мароко“.