Како је ноћ 25./26. септембра прошла види се из напред наведеног извештаја Врховној команди под ОБр. 2713.
У току дана:
У 7.11 часова телефоном је наређено начелнику штаба Дунавске дивизије, да одмах упути најкраћим путем 2 батаљона 7. пука у појачање Дринској дивизији.
Од команданта Дринске дивизије примљени су ови важнији извештаји:
ОБр. 2579, 2580 и 2592 а који су за овај дан код исте изнети.
Од команданта Дунавске дивизије
ОБр. 973, 983, 992, 993, 998 и 991 који су код исте за овај дан изнети.
У 11.45 часова примљено је наређење Врховне команде ОБр. 5534 а које је напред у целости изнето.
На основи горње заповести командант III. армије са ОБр. 2728 издао је своју заповест следеће садржине:
„У цељи олакшања Дринској дивизији, коју је појачани непријатељ јутрос напао, а на основу наређења Врховне команде ОБр. 5534 од данас наређујем:
Да Дринска дивизија употреби све мере да своје положаје одржи, зашто јој је упућено појачање из Дунавске дивизије.
Да Дунавска дивизија нападне одмах непријатеља пред собом и овлада његовим положајима.
Наређен је напад с трупама I. армије и француско – руске армије“.
У 12.30 часова достављено Врховном Команданту, Врховној команди, команданту I. и II. армије: У циљу олакшања Дринској дивизији коју је појачани непријатељ напао јутрос, а на основу наређења Врховне команде ОБр. 5534 од данас наредио сам да Дунавска дивизија одмах нападне непријатеља пред собом и овлада непријатељским положајима.
У 13.05 часова командант батаљона који је на Вироту јавља телефоном преко II. армије да је са 70 војника на широком камењару на Вироту. Бугари га опкољавају са три стране, помоћ још није стигла. О овоме телефоном одмах извештен начелник штаба Дринске дивизије с тим, да артилеријом туче Бугаре испред тог камењара.
У 13.10 часова начелник штаба Дринске дивизије јавља, да се предао један аспирант и преко 50 Бугара из 43. пука, који је изјавио, да на Кајмакчалану нападају 11. пук и 2 батаљона 43. пука, и да су пошла још 4 бугарска официра да се предаду али су их Бугари побили.
У 13.15 часова командант батаљона са Вирота јавља преко II. армије да са 50 војника брани се на истом месту. Чета послата му у помоћ задржала непријатеља ватром. Јавља да се неће моћи да одржи јер га опкољавају са три стране, моли за наређење. Све је ово одмах саопштено телефоном начелнику штаба Дринске дивизије. Наредите команданту батаљона на Вироту да се мало спусти низ косу и ступи у везу са четом која му је пошла у помоћ, па нека га са оне стране помогне. Све је ово саопштено телефоном помоћнику начелника штаба II. армије да саопшти мајору Молеровићу.
У 13.20 часова телефоном начелник штаба Дринске дивизије саопштава да код Кочобеја наши држе други каменити ћувик а Бугари су на предњем; на Кајмакчалану наши држе затворено утврђење а Бугари највиши врх.
У 13.30 часова телефоном јављено о ситуацији начелнику оперативног одељења Врховне команде и умољен за дејство да се овој армији одобри муниција из Островског депоа.
У 17 часова примљено је наређење Врховне команде ОБр. 5549 а које је напред у целости за овај дан изнето.
Дејство Дринске дивизије
У 1.17 часова са ОБр. 2573 извештен командант Дунавске дивизије, да ће трупе ове дивизије данас у 8 часова извршити јуриш против Кајмакчалана, а у 8.30 часова против Старковог Зуба. Молим да одред те дивизије према Старковом Гробу садејствује овом раду.
У 4.20 часова непријатељ је на фронту Флока – Кочобеј – Кајмакчалан извршио први веома снажан јуриш, потом је обновио јурише, али сада (5.15 часова) сви су јуриши одбивени. Имамо заробљеника из 43. бугарског пука. Борба се још води. Са ОБр. 2579 извештен командант III. армије и суседне дивизије.
У 5.38 часова мајор Брашић јавља да је на фронту 1. батаљона 4. пешад. пука дошло до борбе на бајонет. Истакнута чета тога батаљона на своме месту; не зна се шта је са крајњим десним крилом тога батаљона.
Начелник штаба му је наредио да одмах поврати ако је што упуштено.
Мајор Брашић даље извештава, да је пуковник Павловић известио, да је митраљеско одељење левокрилног батаљона 17. пука пришло сасвим уз 4. пук и нема везе са својим пуком.
У 4.40 часова мајор Гргур пита команданта артилерије по наређењу команданта дивизије, зашто не дејствује француска батерија а треба да дејствује. Командант артилерије одговара, да се француски телефонист налази код нас – у централи дивизиској а не код њега.
У 5.42 часа мајор Пурић јавља да је 17. пук на свом месту; нема везе са 4. пуком; сада се развија јача борба на левом крилу 17. пука.
Начелник штаба наредио му је да се веза одмах ухвати и ако је непријатељ што успео код 4. пука или између 4. и 17. пука да се то одмах рашчисти. Ако треба да 17. пук помогне 4. пуку.
У 5.50 часова наређено мајору Видојевићу да саопшти референту за артилерију да пешадиску муницију за десну и леву колону пошаље одмах.
У 5.55 часова мајор Брашић јавља, да су појачали 4. пук са једном четом из резерве.
Начелник штаба јавио је Брашићу да командант дивизије наређује, ако је што упуштено код 4. пука, командант тог пука са резервом лично да оде тамо и поврати све што је напуштено.
Мајор Брашић јавља да отуд нема још никаквих извештаја.
У 6 часова мајор Пурић јавља, да везе између 4. и 17. пука није било с тога, што се мало било повукло лево крило 17. пука и десно крило 4. пука. Сад притискују Бугаре.
Начелник штаба јавио му је, да командант дивизије наређује, да се то одмах без одлагања доведе у ред и Бугари отерају из ровова. Наређено је левој колони да лично командант 4. пука оде тамо и протера Бугаре.
Мајор Пурић даље јавља да Бугари јако притискују ппуковника Таназовића на Кочобеју.
У 6 часова наређено команданту артилерије да француска батерија са левог одсека туче непријатељску артилерију на Старковом Гробу, јер изгледа да неко оруђе отуд туче наше делове на Кајмакчалану.
У 6.10 часова обавештен о ситуацији командант артилерије преко поручника Требињца и наређено му, да јачом ватром притисне додирну тачку 17. и 4. пука, јер су се наши ту мало повукли и сад Бугари одатле потискују.
У 6.15 часова мајор Пурић јавља да су наши напустили предстражну линију на Кочобеју. Наређено је, да лево крило 17. пука исправи свој фронт и то се сад врши. Мало јаче се повукло десно крило 4. пука. Кочобејску групу нису појачали, зато, што сматрају да је главно на Кајмакчалану.
Наређено му је да на Кочобеј упути 1. пионирску чету.
У 6.20 часова начелник штаба јавио је мајору Брашићу да је мајор Пурић известио, да се повлачи лево крило 17. и десно крило 4. пука; ово последње у мало јачој мери. 17. пук ојачао је своје лево крило и сад напредује.
Наређено му, да се 4. пук ојача, јер је мало једна чета коју су тамо упутили. Сем тога да виде може ли се ослободити колона пуковника Михаиловића, пошто је тамо сад без важности. Треба се јаче груписати на свом десном крилу пошто је овде јачи притисак. Командант дивизије наређује да командант 4. пука лично оде напред и рашчисти ситуацију.
У 6.30 часова пуковник Стојишић моли за појачање од једне чете; непријатељ надире између 17. и 4. пука, ађутант 5. пука јавља да се лево крило 17. пука мало више повукло; на Кочобеју стање непромењено.
Стављен је на расположење команданту 1. бригаде и батаљон из дивизиске резерве на Плочи.
У 6.40 часова мајор Брашић јавља, да се 4. пук повукао до линије где је штаб 4. пука, на ранију полазну линију за јуриш. Наређено му да се ту пошто – пото задржи; сви ту имају да изгину; да се ослаби пуковник Јеврем Михаиловић и ојача 4. пук, запети свим силама да се ова ситуација поправи; артилерија боље да дејствује.
У 6.47 часова командант 1. бригаде јавља: 5. пук је изгубио прву линију, лево крило на Кочобеју повукло се; 17. пук држи се, само му се повукло лево крило; у бригадној резерви нема ништа, једну чету из дивизиске резерве послао на Кочобеј, има у дивизиској резерви још две чете и пита може ли да их употреби. Одобрено му.
У 6.55 часова начелник дивизиског штаба јавио је начелнику армиског штаба: Непријатељски јуриш одбијен, гушамо се, бајонетска борба, непријатељ огромном надмоћношћу напада огорчено, два батаљона 4. пука повукла су се на утврђену линију на 150 метара позади прве, лево крило 17. пука мало се повукло, 5. пук се повукао на другу линију. На Кочобеју наши држе главну линију, али се лево крило мало повукло, 17. пук се још држи. Муниције нема довољно, бригадне резерве су утрошене и дивизиска резерва утрошена сем две чете, које се сада троше, треба имати појачање у пешадији и муниције доста дотурити.
Начелник армиског штаба јавља, да су одмах по пријему нашег првог извештаја учинили представку Врховној команди за муницију.
У 7.05 часова командант леве колоне јавља да се 4. пук зауставио северно од места где је био штаб његов, а да његово десно крило напредује. Упућено је појачање од Старковог Зуба 2 чете и наређено му да изврши контра напад.
У 7.10 часова из армиског штаба јављају, да ће нам бити упућено појачање 2 батаљона 7. пука. Јављено команданту Дунавске дивизије да их упути појасном комуникацијом позади Жервањског превоја и да се јаве команданту 2. бригаде.
ОБр. 2580 у 7.10 часова
Команданту III. армије
„Ситуација у 7 часова: На Кочобеју и Кајмакчалану наши су се повукли за 150 – 200 метара на другу одбранбену линију. Непријатељ напада са великом бројном иадмоћношћу. Артилериске муниције има врло мало. Неопходна је помоћ у пешадији од 1. пука.
У 7.15 часова јавља командант 1. бригаде да су се наши повукли позади Куферасте стене, да се 17. и 5. пук добро држе на другој (главној) линији.
Начелник штаба саопштио му је, да је неопходно потребно да ојача Кочобејску групу, јер тај правац води у његову позадину. Питао га је колико има у резерви – Командант бригаде – Две чете. Упутио сам једну чету пешадије и пионирску чету.
У 7.25 часова командант 1. бригаде јавља да је изгубљен Флокански ћувик и да су се наши задржали позади на 200 метара. Ппуковник Туцовић једва ће моћи извући топове, јер је јако притиснут ватром. Наређено, да и ппуковници Молеровић и Таназовић не смеју одступити по цену живота, а ппуковник Туцовић да извуче топове западном падином Кочобеја.
Пољски топ позади к. 1900 до мало час није дејствовао и ако француска дугачка батерија гађа са 4.800 метара.
У 7.30 часова командант Дунавске дивизије са ОБр. 975 од 25. тек. мес. у 22.10 часова наставља:
Од 16.35 до 17.10 часова вршена припрема пешад. напада. Кренула се цела борбена линија и дошла до препрека од жица и наишла на јак отпор непријатељски. Борба је престала у 19.15 часова и сада се колоне утврђују на заузетом положају.
У 7.35 часова извештен командант артилерије да је Флокански ћувик заузео непријатељ и да га треба притиснути артилеријом.
У 7.37 часова извештен мајор Брашић да нам се упућују 2 батаљона 7. пука са к. 1500 и наређено му да пошаље официра у сусрет и извести кад батаљони дођу. – Брашић јавља да се 4. пук налази у рововима одакле је пошао у напад против Кајмакчалана и да му пристижу 2 чете 6. пука и да се 4. пук утврђује“.
ОБр. 2581 у 7.50 часова
Команданту III. армије
Ситуација у 7.45 часова: Колоне се налазе и даље на 150 метара позади прве линије. Непријатељ на Кочобеју јако притискује и води се огорчена борба. Наређено је да се садашња линија мора безусловно одржати и чим ситуација дозволи прећиће се у контра напад. Једно хаубичко оруђе онеспособљено је за дејство.
У 8 часова мајор Брашић јавља да је 1. батаљон 4. пука понова прешао непријатељске жице на Кајмакчалану.
У 8.06 часова начелник штаба наредио је мајору Брашићу да упути једну чету команданту 1. бригаде. Брашић јавља да је 1. батаљон 4. пука прешао непријатељске жице, да се 2. батаљон тог пука прикупља а 2 чете 6. пука стигле су на Девојачки брег.
У 8.10 часова командант 1. бригаде јавља: да се 5. и 17. пук држе добро, да се према њима налази 21. бугарски пук; да ппуковник Таназовић има свега 150 пушака и да се налази позади вилице на Кочобеју; пуковник Стојишић озбиљније је рањен; на Кајмакчалану добро; наређено ппуковнику Милорадовићу да у покрету ка Кочобеју прикупља војнике 5. пука; са ппуковником Милорадовићем нема везе. Поново је наредио, да се ппуковник Таназовић задржи северно од вилице док не стигну појачања.
У 8.15 часова поново саопштено команданту артилерије, да се јужни Флокански ћувик налази у непријатељским рукама и да га треба обасути артилеријом.
У 8.30 часова командант Дунавске дивизије јавља да се сад крећу она два батаљона 7. пука од к. 1500.
Начелник штаба моли да се упуте појасом комуникацијом позади к. 1600 до Жервањског превоја; упућен им је официр из 2. бригаде у сусрет. Непријатељ на Кајмакчалану заустављен, наши се налазе на 150 – 200 метара позади ровова на Кајмакчалану које су држали; непријатељ врло јако надирао од правца са Кочобеја.
У 8.30 часова команданту III. армије, Дунавске и Шумадиске дивизије:
Ситуација у 8.30 часова непромењена. Непријатељ јако надире гредом Кочобеја; на фронту према Кочобеју непријатељ за сада заустављен. Поред заробљеника из 43. пука имамо и заробљенике из 21. пука.
У 8.45 часова командант артилерије пита да ли да повуче Крупове топове, јер немају муниције. Наређено му да капетана Антића на Кајмакчалану још задржи а мајор Јован Миловановић са 2 топа на Флоки повукао се негде у долину Могленице.
У 9 часова командант III. армије са ОБр. 2715 од 26. тек. мес. у 8 часова доставља: „Наређено је команданту Дунавске дивизије да вам упути као појачање 2 батаљона 7. пука“.
У 9.10 часова командант Шумадиске дивизије са ОБр. 1766 од 26. септембра у 7 часова доставља: „Командант 2. батаљона 5. пука у 7 часова јавља, да га је непријатељ напао јутрос око 4 часа, заузео му остале ровове и одбацио га од осталог борбеног поретка са којим везе нема. Молим за појачање и дејство артилерије испред фронта његовог батаљона да би могао људе прикупити“.
У 9.15 часова командант Дунавске дивизије са ОБр. 978 од 26. септембра у 5.30 часова доставља: „У току ноћи обострана митраљеска и пушчана ватра“.
У 9.20 часова командант Шумадиске дивизије са ОБр. 1765 од 26. септембра у 3.55 часова доставља: „Ноћ је на фронту ове дивизије прошла на миру“.
У 9.20 часова мајор Брашић јавља, да се 1. батаљон 4. пука налази у тесној вези са 17. пуком; да је 1. батаљон 4. пука прешао жице; 2 чете 6. пука стигле су на Девојачки брег и да ће их метнути на десно крило 4. пука.
Наређено му да снаге групише на десном крилу и да једну чету 6. пука упути команданту 1. бригаде.
У 9.30 часова начелник дивизиског штаба јавио је начелнику армиског штаба: према Кајмакчалану наши се добро држе, на Кочобеју задржали смо се на половини греде, где је упућено 3 чете пешадије и једна пионирска чета; на Флоки су наши потиснути ка Могленици; борба се води свуда само слабија; ми извлачимо делове с левог крила Старковог Зуба и померамо у десно. Данглисова батерија притешњена на Кочобеју.
Начелник армиског штаба извештава да му је јавио пуковник Милутин Лазаревић из II. армије, да је официр осматрач из Шумадиске дивизије видео, да Бугари улазе у ровове, где је био штаб ппуковника Таназовића.
У 9.35 часова командант десне артилериске групе јавља да се Бугари пребацују у десетинама ка Куферастом ћувику, наша артилерија дејствује.
У 9.45 часова командант 1. бригаде јавља да се ппуковник Молеровић задржао на 500 – 600 метара од Флоканске чуке; на Кочобеју се наши прикупљају. 5. и 17. пук су у Гркљанској страни бугарских ровова на Кајмакчалану; на Кочобеј упућено 4 чете пешадије и 1 пионирска чета и више ништа нема у резерви; и пуковник Таназовић послао је у појачање једну чету ппуковнику Молеровићу; на Кајмакчалану и Кочобеју затишје.
Начелник штаба обавестио га је, да му је упућена једна чета 6. пука из леве колоне у појачање и да су 2 батаљона 7. пука пошла пре 1 час од к. 1500.
У 10 часова командант муниционе колоне са ОБр. 464 од 24. септембра извештава да је поступио према наређењу ОБр. 2458 од 23. ов. мес. и упутио 20 обвезника у 6. пук.
У 10.05 часова командант III. армије са ОБр. 2725 од 26. ов. месеца у 9.20 часова наређује: Да се код свих трупа створе што јаче резерве пошто се код Дунавске дивизије води борба.
У 10.10 часова начелник штаба наредио је мајору Брашићу да прикупља што јачу резерву према десном крилу, да одустане од напада на Старков Зуб, да осмотри ситуацију па да извести. Он јавља, да је ситуација непромењена и да командант 4. пука мисли да се може одржати.
У 10.18 часова начелник дивизиског штаба јавио је начелнику армиског штаба, да са ппуковником Молеровићем нема телефонске везе али се види, да се утврђује позади свог првог положаја; 5. и 17. пук се држе добро али су изгубили велики број старешина, а и поколебани због велике надмоћности непријатеља, прикупиће се подаци о ситуацији и јавиће се.
У 10.30 часова наређено мајору Брашићу да одмах упути 2. пионирску чету на Метеризи.
У 10.40 часова начелник армиског штаба јавља, да је помоћник начелника штаба II. армије јавио, да је са левог крила Шумадиске дивизије осмотрено, да се Бугари прикупљају позади стене, где је био штаб ппуковника Таназовића. Даље јавља, да пазимо да не будемо изненађени.
Ово је одмах саопштено команданту артилерије да ово место одмах туче артилеријом.
У 10.45 часова јављено за ово прикупљање Бугара команданту 1. бригаде као и да он прикупља резерву ако може; да ппуковник Таназовић јави тачно где се налазе Молеровићеви делови.
Командант бригаде извештава, да се према исказу заробљеника из 43. пука налазе према 17. пуку 4 батаљона, према 5. пуку два, према Кочобеју један и према Флоки 1 непријатељски батаљон; да су дошла само два батаљона 43. пука, нема заробљеника из 21. пука, јер је погрешно јављено за њих пошто су носили нараменице са знаком 21. а припадали су 43. пуку као допуна.
Даље каже да 4. пук нема везе са 17. пуком и да је 4. пук повучен у назад. Ако му се да 2 – 3 часа времена, рашчистиће се ситуација.
Начелник штаба: Ситуација код 4. пука добра, јер вам се шаље 1 чета 6. пука у појачање.
У 11 часова мајор Брашић јавља, да је командант 7. пука дошао а батаљони иду; прикупља резерву позади десног крила; везе са 17. пуком има; чета 6. пука упућена команданту десне колоне, позади Каратепеа.
Начелник штаба наредио му је, да упути команданта 7. пука у дивизиски штаб. Даље га начелник штаба известио, да пуковник Цветковић јавља, да 17. пук нема везе са 4. пуком; да чету 6. пука упути у јаругу Старог потока.
У 11 часова помоћник начелника армиског штаба пуковник Димитријевић стигао је у дивизиски штаб на Метеризи, о чему је извештена армија.
У 11 часова команданту 2. батаљона Дунавског пука III. позива: Са батаљоном одмах дођите позади к. 1900 код дивизиског штаба.
У 12 часова пуковник Цветковић јавља, да је ситуација непромењена, јединице се прикупљају а требало би му 6 чета па да смени делове са Кочобеја.
У 12.15 часова извештен ппуковник Веселиновић у штабу Дунавске дивизије, да је сада затишје на нашем фронту, трупе се прикупљају и уређују; командант 7. пука стигао, батаљони још нису.
У 12.40 часова мајор Пурић јавља да су се код 17. пука предало 48 бугарских војника са једним официром аспирантом, сви из 43. пука. Овај аспирант изјавио је да су претрпели огромне губитке тако, да се од наших ровова мора ићи с леша на леш. Код 5. пука предало се 5 – 6 војника.
У 12.50 часова мајор Брашић јавља да командант 4. пука представља ситуацију као тешку због великих губитака. Каже да има око 20 официра и 300 војника избачених из строја. На његовом је фронту затишје.
У 13 часова команданту III. армије, Дунавске и Шумадиске дивизије: Ситуација у 12 часова: Наше трупе држе јутрошње ровове; сад је затишје. Наши су губитци велики али непријатељски огромни. Да имамо артилериске муниције могао би се предузети контра напад. Предало се око 50 војника из 43. пука. Изјавили су да је на Кајмакчалану 11. и 43. пук.
У 13.05 часова начелник армиског штаба јавља, да је ппуковник Молеровић са 70 војника на Камењару јужно од ћувика на Флоки, на коме је јуче био. Бугари га опкољавају са три стране. Он моли за артилериску потпору и појачање у пешадији.
Ово је саопштено мајору Пурићу, с тим да се саопшти команданту и да потпомогну ппуковнику Молеровићу. Овај извештава да му је већ упућена једна чета у појачање.
У 13.10 часова начелник армиског штаба јавља, да ппуковник Молеровић понова извештава да га опкољавају и моли за наређење да се повуче. Чета која му је послата у помоћ задржата је непријатељском ватром.
Начелник дивизиског штаба известио га, да не изгледа да Бугари опкољавају ппуковника Молеровића и моли да се извести ппуковник Молеровић да ступи у везу са четом послатом му у појачање и нека се њом помогне.
У 13.50 часова командант леве колоне са ОБр. 1173 од 26. септембра у 12 часова извештава: „Око 3.30 часова непријатељ је напао десно крило 4. пука и лево крило 17. пука и после огорчене бајонетске борбе пробио је. Губитци су велики, јер су сјајним држањем давали отпора. Требало би трупе што пре сменити да би се организовале опет за борбу. Сва три рововска официра рањена су и рововска оруђа изгубљена“.
У 14.23 часа командант Дунавске дивизије са ОБр. 987 од 26. тек. мес. доставља: „У току пре подне на фронту дивизије артилериска и повремена пешадиска ватра“.
У 14.45 часова командант III. армије са ОБр. 2228 од 26. тек. мес. доставља: „У циљу олакшавања Дринској дивизији коју је појачани непријатељ јутрос напао, Врховна команда наређује да се све мере употребе да се одрже своји положаји и Дунавска дивизија да нападне непријатеља. Наређен је напад и трупама I. армије и француско – руске армије.
У 15 часова начелник армиског штаба извештава, да се муниција шаље аутомобилима, издато 2.000 зрна за Мароко топове. Ђенерал Сарај наредио издатак муниције. Упућен 31 официр за попуну.
У 15.05 часова јављено мајору Видојевићу бројно стање 7. пука (2 батаљона) и број пушака и да обавести референта за артилерију и начелника интендантуре.
У 15.05 часова мајор Пурић јавља да су у нашем рову, који, су наши јутрос изгубили па опет повратили, нашли измасакриране наше војнике, који су били остали у рову као рањени. Тако исто нађен је и мајор Влада Јовановић сав избоден (на 9 места), који је такође остао у рову као рањен.
У 15.45 часова командант 7. пука: „Један ваш батаљон упутите одмах на Плочу на расположење команданту 1. пешадиске бригаде ове дивизије. Ви са једним батаљоном останите код Метеризи к. 1900“.
У 16 часова командант леве колоне са ОБр. 1176 од 26. тек. мес. у 15.55 часова извештава: На фронту колоне слабо пушкарање.
У 17 часова командант десне колоне са ОБр. 1389 од 26. тек. мес. у 16 часова извештава: „Јутрос у 4 часа непријатељ је напао главном снагом трупе на Кајмакчалану а споредном на Кочобеју. Огорчених борби било је на Кајмакчалану и неколико је јуриша одбијено. Наши су се повукли на 300 – 400 метара. Наши су губитци осетни а непријатељски по исказу заробљеника огромни. Људи су заморени и потребна је смена. Било је оскудице у артилериској муницији“.
У 18 часова командант десне колоне са ОБр. 1388 од 26. тек. мес. у 17.45 часова извештава: „У позадини има доста војника бораца који су однели рањенике и нису се вратили. Потребно је образовати полициске патроле и такве спроводити у своје јединице. Наређено командиру 1. пионирске чете да пошаље патроле у долину р. Могленице“.
У 18 часова референт за артилерију доставља извештај о примљеној артилериској муницији. Достављено команданту артилерије да настане да се муниција извуче.
У 18.50 часова команданту III. армије, Дунавске и Шумадиске дивизије: Ситуација у 18 часова: „Трупе ове дивизије држе ровове јутрос заузете. На фронту се води слабија пешадиска борба. Два батаљона 7. пука стигла су на Метеризи“.
У 19 часова командант Шумадиске дивизије са ОБр. 1771 од 26. тек. мес. у 18 часова доставља, да артилерија Дринске дивизије не потпомаже 2. батаљон 5. пука и моли да му артилерија олакша држање положаја на коме је.
У 19 часова командант III. армије са ОБр. 3046 од данас у 16.50 часова наређује да му се сваки дан шаље бројно стање муниције до 20 часова. Издато наређење команданту артилерије и колона.
У 19.25 часова командант Шумадиске дивизије са ОБр. 17 од 26. тек. мес. у 11.15 часова доставља: „У току пре подне наша артилерија била је врло активна тукући непријатељске положаје“.
У 20 часова под ОБр. 2608 командант дивизије издао је следећу заповест:
„Против јуначки издржаних борби са надмоћнијим непријатељем трупе ове дивизије задржале су у главном своје положаје, пошто су пристигла појачања.
Наређујем:
1) Да обе колоне безусловно и по сваку цену одрже своје положаје.
2) Опрезу пооштрити.
3) Упућен је један батаљон 7. пука команданту десне колоне а један је остао на Метеризи.
4) Артилерија мора увек бити спремна до отвори бараж.
5) Настати свим силама да се јединице уреде, обједине и снабду муницијом“.
У 21.30 часова командант леве колоне са ОБр. 1177 од 26. тек. мес. доставља: На фронту колоне слабија обострана артилериска ватра.
У 21.35 часова командант Шумадиске дивизије са ОБр. 1772 од 26. тек. мес. од 19.40 часова доставља: „Обострана артилериска ватра продужава се“.
Губитци: погинуло 12 официра, 21 подофицир и 224 каплара и редова.
Рањено: 57 официра, 682 подофицира, каплара и редова.
Нестало: 7 официра, 243 подофицира, каплара и редова.
Контузовано: 3 официра, 10 подофицира, каплара и редова.
Утрошено муниције: пушчане 250.000, митраљеске 125.000 метака, ручних бомби 458, азен бомби 296, ракетли за осветљење 315, ракетли за сигнале 245, метака за сигнале 458, артилериске муниције 5.522 зрна.
Дејство Дунавске дивизије
У току целе ноћи 25./26. септембра на фронту ове дивизије пушкарање.
Пред десним крилом леве колоне јака пешадиска и митраљеска ватра од 22.30 до 22.45 часова.
Непријатељ пушчаном и митраљеском ватром омета утврђивање наших делова пред његовим препречним средствима.
Губитци у току прошлог дана: погинуо резервни пешад. ппоручник Милан Стојановић, водник 13. пука а рањени: резервни пешадиски капетан I кл. Душан Максимовић, командир чете 18. пука и резервни ппоручник Милисав Станковић, водник 14. пука.
Код десне колоне погинули: 1 подофицир и 6 редова; рањени: 5 подофицира и 29 редова; код леве колоне погинуло 4, рањено 12 и контузовано 2 редова.
У извештају ОБр. 963 ове команде, број рањених редова, према накнадно добијеним извештајима треба повећати за 3. Са ОБр. 987 извештена III. армија и суседне дивизије.
У 4 часа издато је са ОБр. 977 наређење команданту 1. Тимочке бригаде да садејствује својим десним крилом нападу, који ће у 8 часова вршити трупе Дринске дивизије, јуришем против северног краја Кајмакчалана и у 8.30 часова против Старковог Зуба а према извештају команданта Дринске дивизије ОБр. 2573.
У 4.45 часова примљен је извештај од команданта 1. Тимочке бригаде ОБр. 632: „Непријатељ је на својим положајима. Наши делови дошли су испред препречних средстава и поред пушчане и митраљеске ватре утврђивали се. У току ноћи на целом фронту пушкарање“.
У 6.50 часова начелник штаба 1. Тимочке бригаде телефоном јавља: Да код њих нема ничег новог, да су наши код самих жица и да је преко целе ноћи било пушкарање. Чим би наши покушали да секу жице, одмах би били јако обасути пушчаном и митраљеском ватром. Добили су наређење о нападу Дринске дивизије и издали наређење команданту 8. пука да јаче притискује оне косе које се од Старковог Гроба спуштају.
Начелник овог штаба саопштава му да изгледа, да је Дринска дивизија јако нападнута од 4 часа од стране непријатељских појачања на Кајмакчалану. С тога ће бити потребно да 8. пук свој рад саобрази раду левог крила Дринске дивизије.
Одговорено: „Да је тако већ наређено“.
У 6.50 часова начелник штаба 11. Дунавске бригаде телефоном јавља, да нема ничег новог. Наши на истим местима. Начелник дивизиског штаба одговара, да изгледа, данас нећемо ништа радити, јер је Дринска дивизија нападнута на Кајмакчалану појачањима која су непријатељу стигла.
У 17.10 часова начелник армиског штаба наређује, да се Дринској дивизији најкраћим путем упуте 2 батаљона 7. пешадиског пука.
Одмах саопштено начелнику штаба 1. Дунавске бригаде да се 2 батаљона 7. пешадиског пука упуте између к. 1800 и к. 1700 па Чеганском планином ка Жервањском превоју. Од штаба 11. Дринске бригаде биће даље одведени, јер ће их ту чекати послати официр Дринске дивизије. Упућен је одмах 1 ордонанс из дивизиског штаба да одведе батаљоне до Жервањског превоја.
У 7.10 часова примљен је извештај Моравске дивизије ОБр. 1100: „Преко ноћи слабо пушкарање наших предњих делова са непријатељем. Синоћ око 19 часова 1 непријатељска батерија обасула је јаком ватром предњу линију леве колоне“.
У 7.45 часова начелник штаба Моравске дивизије телефоном јавља: Да ће они поћи напред чим се крене француско – руска армија.
Начелник штаба ове дивизије доставио му ситуацију ове и Дринске дивизије с тим, да се неће моћи данас предузимати ништа на центру али ће се радити крилима. Лево крило кретаће се стално у висини десног крила Моравске дивизије.
У 7.50 часова примљен је извештај Дринске дивизије ОБр. 2579 да је у 4.20 часова непријатељ на фронту Флока – Кочобеј – Кајмакчалан извршио први веома снажан јуриш. Потом је обновио јурише, али до сада (5.15 часова) сви су му јуриши одбијени. Борба се још води.
У 18.30 часова примљена је депеша команданта II. армије ОБр. 2715 да се упуте 2 батаљона 7. пука Дринској дивизији, што је већ на основу телефонског наређења свршено.
У 9 часова са ОБр. 983 наређено је начелнику дивизиске интендантуре да се постара за даљу исхрану 7. пука (2 батаљона) који су упућени Дринској дивизији.
У 9 часова издато је писмено наређење команданту 1. Дунавске бригаде: Према наређењу команданта III. армије ОБр. 2715 од данас, упутите одмах 2 батаљона 7. пешад. пука Дринској дивизији као појачање. Са батаљонима ићи ће и командант пука са својим штабом.
Правац покрета од к. 1500 преко седла између к. 1700 и к. 1800 југоисточном падином Чеганске планине (ново просечени пут на левом одсеку Дринске дивизије) Жеревски превој – Кајмакчалан. На Жеревском превоју јавити се команданту 11. бригаде Дринске дивизије, од кога ће добити наређење за даљи покрет. Упућен је официр из Дринске дивизије у сусрет пуку.
Снабдевање пука регулисаће начелник интендантуре ове дивизије за шта ће се интендант 7. пука ставити с њим у споразум.
Сва бројна стања 7. пешад. пука подносиће за своја два батаљона од данас Дринској дивизији, батаљон који остаје у саставу те бригаде, подносиће овој дивизији.
Веза телефонског наређења.
О извршењу известити.
У 9 часова примљен је од команданта Дринске дивизије извештај ОБр. 2581 о ситуацији у 7.45 часова:
„Лева и десна колона држе ровове према Кајмакчалану.
Непријатељ је на целом фронту заустављен. Део десне колоне на Кочобеју веома јако притиснут и тамо се сада води најјача борба. Наређено је да се садања линија безусловно држи и чим ситуација дозволи, да се пређе у контра напад“.
У 9.30 часова примљено је наређење команданта III. армије ОБр. 2725 (шифра) да се код свију трупа створе што веће резерве с обзиром на борбе код Дринске дивизије.
Наређено је телефоном команданту 1. Тимочке и 2. Дунавске бригаде да бригадне резерве смеју трошити тек по одобрењу команданта дивизије, а трошење пуковских резерви да одобравају команданти бригада. Према наређењу команданта III. армије имају се у резерву извући што јачи делови, што ће се извршити у току ноћи по нарочитом наређењу које ће следовати.
Телефоном обавештен и начелник штаба III. армије, да због близине непријатељске извлачење предњих делова у резерву неће моћи да се сврши у току дана већ ноћас.
У 9.30 часова јављено је телефоном команданту Моравске артилерије да француска артилерија туче непријатељску групу код с. Живоње, која је опет почела јако тући леви бок ове дивизије.
У 9.45 часова примљен је извештај команданта Вардарске дивизије ОБр. 1592: Да је ноћ, сем омањег пушкарања код леве колоне, у главном прошла на миру.
У 9.50 часова примљен је извештај команданта Дринске дивизије ОБр. 2584, да је ситуација у 8.50 часова непромењена. Непријатељ и даље јако надире гредом Кочобеја. На фронту према Кајмакчалану непријатељ за сада заустављен. Има заробљеника из 43. и 21. бугарског пука.
У 10 часова са ОБр. 983 извештен је командант III. армије да је наређење армиско ОБр. 2715 извршено у 8.50 часова.
У 10 часова примљена су из Моравске и Вардарске дивизије саслушања бугарских заробљеника из 30. и 23. пука.
1) Заробљеник Милија Илијев из 15. чете, 4. батаљона 23. пука изјавио:
„Из Охрида мој је батаљон пошао за с. Звезду код Преспанског језера, где су се и остали батаљони сакупили и образовали пук. Одатле један батаљон упућен је био југозападно од с. Звезде, а остали батаљони кренули су се за овај фронт и пре 20 дана стигли смо преко Лерина у Баницу. Из Банице мој је пук био упућен североисточно од Горничева (према к. 1500). На овом положају пук је остао све до 14. септембра, подижући ровове и жице.
За време борбе 14. септембра после српског напада мој пук и 30. пук распрсли су се на све стране, а 30. пук одступио је чак до Битоља, тако, да је за њим била послата коњица, која их је скупила и вратила на ове положаје, али се многи војници нису вратили. Мој је пук у одступању био задржат 12. пуком, који је био на одмору северно од с. Воштарана. Ту код неких винограда, војници су се скупили из целог пука и разместили на линију са 12. пуком.
До јуче мој се пук налазио на косама десне обале р. Брода; лево (источно) од мога пука знам да је био 12., а до 12. био је 30. пук, још у лево 10. пук. Десно од мог пука који су пукови незнам – чуо сам да говоре да има коњице (један пук). Резерве позади мога пука нема.
У јучерашњој борби (24. септембра) мој је пук одступио са прве линије на другу, која се налази одмах позади (други ред коса).
За време нашег одступања резерве наше са друге линије тукле су нас из рова, те су многи како од ваше ватре тако и наше погинули и рањени па сам и ја рањен. Остали војници из моје чете разбегли су се на све стране по јаругама. Кад су ваши војници наишли ја сам се одмах предао“.
2) Бугарски заробљеник из 3. чете 1. батаљона 12. пука Вилча Динче Петров изјавио је:
„Моја чета и 4. чета мога батаљона у јучерашњој борби биле су код 4. батаљона 23. пука. Ове су две чете дошле пре 7 дана као појачање 23. пука зато, што има само три батаљона.
Мој се пук јуче налазио северно од с. Крушограда. Лево (источно) од мог пука налази се 30., а још у лево 10. пук. Десно (западно) од мога пука налазио се 23., па затим 52. и 51. пук. За 33. пук чуо сам да говоре војници, а и официри, да се налази десно од 23. пука – да ли је тачно незнам. О овоме пуку говорили су наши војници да нам иде у помоћ још онда, када смо одступили од Горничева“.
3) Бегунац бугарске војске Јовче Желу Иванов, редов 2. чете 1. батаљона 30. пука изјавио је:
„1., 2. и 4. чета 1. батаљона 30. пука биле су јуче, 24. септембра, северно од с. Крушограда у првом борбеном реду; 3. чета 1. батаљона била је у резерви код 10. пука заједно са 4. батаљоном 30. пука. Западно од 1. батаљона налази се 2. а до њега 3. батаљон 30. пука.
Североисточно од 30. пука је 10. пук, а до њега вероватно 55. и 56. резервни пук.
Западно од 30. пука је 12. пук, а до њега мислим 23. пук.
Чуо сам да је 1. бригада 2. дивизије била пошла из Криволака за румунски фронт но да је враћена ка Лерину после повлачења Бугара са Островског језера. Код мог пука налазе се две хаубице и два пољска топа. Хаубице су југозападно од с. Живоња а пољски топови 500 метара од њих. Официри нам причају да ће убрзо доћи немачка тешка артилерија. Где су остали топови не знам тачно.
До сада смо у пуку имали 6 митраљеза; пре 5 – 6 дана видео сам у с. Живоњи 30 Немаца, који су донели 6 митраљеза. Не знам да ли ће ови митраљези бити распоређени само у нашем пуку или ће се разделити и осталим пуковима. Говори се да ће их поставити на фронт где буде најпотребније. Сем ових немачких војника нисам видео другу немачку или аустриску војску. Чуо сам од официра да је код Лерина дошла немачка тешка артилерија и да ће ускоро доћи поред артилерије и две немачке дивизије. И ми сами војници сматрамо да је ово лаж и да оваквим извештајима официри хоће само да нас окураже.
Од Прилепа до Црне реке и од Дренова до Градског постоји пруга уског колосека. Од Прилепа до Дренова подигнута је ваздушна железница.
Знам да се на румунској граници налазе 1. и 4. дивизија и 3 пука 6. дивизије; остала 3 пука ове дивизије (15., 51. и 52.) мислим да су код Преспанског језера“.
У 10.30 часова примљен је извештај команданта 1. Тимочке бригаде ОБр. 1096 да је командант 14. пука пуковник Дамјановић оболео и да га је заступио помоћник пука ппуковник г. Милан Максимовић.
У 11 часова са ОБр. 987 послат је команданту III. армије и командантима суседних дивизија извештај о ситуацији:
У току пре подне на фронту ове дивизије обострана слаба артилериска ватра и повремена пешачка. Непријатељска артилерија тукла је повремено центар леве колоне (2. батаљон 9. пешад. пука).
У 11.20 часова начелник штаба 1. Тимочке пешадиске бригаде телефоном јавља: да је 1. батаљон 8. пука подишао до под камењар на Старковом Гробу, да су видели покрет предњих делова 6. пука, али је заустављен. Непријатељске делове пред њима туче сад једна батерија те бригаде.
У 12 часова примљен је извештај официра – осматрача са к. 1800 о резултату осматрања у току пре подне. Са ОБр. 988 достављен је овај извештај команданту Моравске дивизије, који се односи на гађање Моравске артилерије:
„Непријатељска противничка батерија била је она у пољу југозападно од с. Живоње. Она је гађала са два топа наше ровове западно од с. Крушограда, а са друга два топа косице на западном крају предње Совичке косе. Ту батерију гађала далекометна батерија Моравске дивизије, али са свим неактивно. Сви меци пребацили су око 100 метара. Према поправкама са к. 1800 није се радило. Батерија коју сам први пут синоћ осмотрио у пољу око 2.500 метара југозападно од последње батерије, није дејствовала. Дивизион у пољу источно од с. Сакулева дејствовао слабије и то на простору Неокази – Воштаран. Њега је гађала наша артилерија доста добро“.
У 12.05 часова начелник штаба 1. Тимочке бригаде јавља да ће командант те бригаде поднети писмени рапорт да с обзиром на положај те бригаде, близину непријатеља, неће моћи ноћас створити већу резерву. Они имају и један поверљив бугарски упут за утврђивање који потврђује њихово осматрање о утврђености непријатеља на положају пред њима.
У 12.10 часова помоћник начелника штаба јавља: Да је добио извештај да се Дринска дивизија држи на Кајмакчалану, да су се наши делови са фронта повукли и сад уређују.
У 14.20 часова примљено је наређење команданта III. армије ОБр. 2728 (шифра): Да ова дивизија у циљу олакшања Дринској дивизији, коју је појачани непријатељ јутрос напао, нападне непријатеља пред собом и овлада његовим положајима. I. армија и француско – руска армија нападају такође. На основи горњег наређења издато је са ОБр. 990 у 15.05 часова командантима свих пешадиских бригада и команданту дивизиске артилерије следеће наређење за напад:
„У циљу олакшања положаја Дринској дивизији коју је од јутрос ојачани непријатељ напао, ова дивизија добила је наређење да одмах нападне непријатеља пред својим фронтом.
Лево од нас трупе I. и француско – руске армије напашће непријатеља.
Наређујем:
1) Да се у 16.15 часова отвори артилериска ватра на целој линији.
2) Да обе нападне колоне под заштитом ове ватре отпочну наступање предњим деловима, патролама и да овладају непријатељским положајима, ако се укаже могућност.
На освојеним одсецима утврдити се.
3) Наређење за општи напад издаћу накнадно“.
У 14.45 часова начелник штаба 2. Дунавске бригаде телефоном јавља: Да се код кошаре према њиховом крајњем десном крилу види неки већи покрет једне непријатељске групе, извиривање и осматрање као рекогносцирање официра. Отворили на то ватру брдском артилеријом и мало их умирили, али постоји опасност препада и против напада. Командант 1. батаљона 9. пука поднео писмени рапорт да сматра да је за осигурање ноћу недовољна чета која преко јаруге главне држи везу између њега и 13. пешад. пука. Моли да се учини што по томе. Моли да му се за крајње десно крило да још једно рововско оруђе пошто оно које су имали, употребили су код „Пирамиде“ на левом крилу као најцелисходнијем месту њиховог распореда.
У 15 часова примљен је извештај команданта Дринске дивизије ОБр. 2592 о ситуацији у 12 часова: „На фронту те дивизије у главном затишје. Губитци наши су велики, али су непријатељски огромни. Ако би ми се дотурило довољно артилериске муниције неби било немогуће предузети контра напад. Заробљено је око 50 војника са једним кадетом. На Кајмакчалану се налази 11. пук и 2 батаљона 43. пука“.
У 15 часова поводом добивеног наређења за напад, начелник дивизиског штаба пита начелника армиског штаба: како то треба разумети пошто су делови ове дивизије већ на најближем одстојању од непријатеља. Ангажовања је било до крајности и дивизија овако ослабљена, нема изгледа да овлада положајем. Начелник армиског штаба одговара: кад почну трупе лево да почне и ова дивизија и ако може да овлада положајем.
Наши су делови пред непорушеним препрекама, а на месту узаном, где су порушене, наша рововска оруђа нису успела да ућуткају митраљезе. Како разумети наређење за напад?
Начелник армиског штаба: „Циљ је ангажовати непријатеља да неби слао појачања против Кајмакчалана, а ако се положај може узети онда, наравно, узети га“.
„То се по себи разуме али дивизија је ангажована на широком фронту, пред њом су препреке, чистина, брисан простор и стрми терен, то ако треба да напада, шта онда да се чини са резервом? Одсечне и дивизиске резерве износе по један батаљон и по нека чета као пуковска резерва, и онда после поновног ангажовања шта ће се са наређењем за извлачење резерава? Не неће бити да би се могла послати Дринској дивизији.
Начелник армиског штаба одговара: Није се мислило на то ранијим наређењем већ на прикупљање резерве ради осигурања ове дивизије саме. Што је Дринцима требало послати, послато је. Гледаће се за ојачање целе армије.
Ако I. армија пође, наше лево крило неће изостати од њеног десног крила“.
Начелник армиског штаба: не расипати артилериску муницију а хаубичку баш штедети. Почети споразумно са трупама I. армије за чији почетак акције јавиће се.
У 15.20 часова издато је телефоном наређење команданту дивизиске артилерије, да се отвори артилериска ватра осредње јачине од 16.15 часова па до 17 часова. Он је наредио да пољско оруђе избаци по 60 метака а хаубичко 10 – 15 метака.
У 15.30 часова начелник штаба Моравске дивизије на постављено му питање телефоном одговара: „Да нису добили никакво наређење за напад јер неће моћи дејствовати пешадијом због истакнутости према Совичком положају и Вардарској дивизији, већ само артилеријом, која ће садејствовати чим почне ова дивизија акцију“.
Речено му: да ће артилериска ватра почети у 16.15 часова, да ће се предузети напад предњим деловима, па ако он пође добро, онда целокупном снагом.
У 15.45 часова начелник армиског штаба јавља, да I. армија још не зна када ће почети напад, јер то зависи од почетка акције руско – француске армије.
У 15.50 часова начелник овога штаба саопштава начелницима штабова 1. Тимочке и 2. Дунавске бригаде заповест ОБр. 990.
У 16.15 часова командант дивизиске артилерије доставља своју заповест за рад артилерије према заповести команданта дивизије ОВр. 990:
„Командант Дунавске дивизије са ОБр. 990 од данас доставио је:
У циљу олакшања положаја Дринској дивизији коју је од јутрос ојачани непријатељ напао, ова дивизија добила је наређење да одмах нападне непријатеља пред својим фронтом.
Лево од нас трупе I. и француско – руске армије напашће непријатеља.
Наређујем:
1) Да се у 16.15 часова отвори артилериска ватра на целој линији.
2) Да обе нападне колоне под заштитом ове ватре отпочну наступање предњим деловима и да овладају непријатељским положајима ако се укаже могућност. На освојеним одсецима утврдити се.
3) Наређење за општи напад издаћу накнадно“.
Наређујем:
1) Да група пољских батерија пуковника Крупежевића отпочне припрему напада на својој зони у 16.15 часова па до 17 часова. Све батерије употребити као баражне. Да командант обрати нарочиту пажњу на циљ № 3 (кошара), на ровове око кошаре и камените чукаре. На цев утрошити 60 зрна.
2) Да група пуковника Тодоровића отвори ватру у 16.15 часова па до 17 часова у циљу припреме пешадиског напада дејствујући на својој зони против непријатељских батерија. На хаубицу утрошити 10 – 15 зрна.
3) Да група француских батерија 120 мм. капетана Лангле отвори ватру у 16.15 часова до 17 часова против непријатељских батерија, циљ № 1 и № 2, за које већ имају утврђене елементе.
4) Све остало по досадањим мојим заповестима. Ако се предузме општи напад, наредиће се накнадно.
У 16.40 часова начелник дивизиског штаба јавља телефоном начелнику армиског штаба: Да се ова дивизија поново ангажовала али да се не чује баш никаква акција дивизије лево од ње.
Одговорио начелник армиског штаба да онда ова дивизија треба да обустави акцију. Да је наређен био општи напад са I. армијом кад је ситуација била тешка код Дринске дивизије. Ако те трупе не дејствују онда и ова дивизија да не дејствује ради штедње муниције. Наређено одмах да хаубичке батерије обуставе ватру.
Око 16.50 часова чује се јача митраљеска ватра.
Око 17.05 часова непријатељска артилериска ватра јаче дејствује на 13. пешад. пук пред рововима на Џаули.
У 17.05 часова примљено је наређење III. армије ОБр. 2727 којим се хитро тражи детаљан и тачан распоред трупа обе дивизије у току 26./27. тек. месеца.
У 17.10 часова начелник армиског штаба телефоном јавља: Да I. армија дејствује, да треба саобразити рад њеном раду, али штедети муницију.
У 17.20 часова начелник дивизиског штаба јавља телефоном начелнику штаба 1. Тимочке бригаде, да је командант дивизије наредио да се један батаљон извуче за резерву. Пита који ће то бити.
У 17.20 часова са ОБр. 992 издато је командантима пешадиских бригада следеће наређење за стварање резерве:
С обзиром на ситуацију код Дринске дивизије, а у смислу наређења команданта III. армије ОБр. 2725 од данас наређујем:
1) Да команданти нападних колона настану да се у току ноћи код свију трупа створе потребне, у колико је могуће што јаче резерве.
2) Да командант десне колоне извуче један батаљон из свога састава и у току ноћи упути га у дивизиску резерву југозападно од коте 1500.
Овај батаљон ставиће се под команду команданта опште резерве пуковника Ст. Стојановића.
О извршењу овога наређења известити ме.
У 17.30 часова начелник штаба 2. Дунавске бригаде телефоном јавља: Да због непријатељске митраљеске и пешадиске ватре крила те бригаде нису могла кренути ни патролама; једино патроле на центру могле су напредовати.
У 17.35 часова начелник штаба 1. Тимочке бригаде телефоном јавља: Да је сваки покушај патрола био немогућ због непријатељске јаке ватре из ровова.
У 18 часова са ОБр. 993 послат је команданту III. армије и командантима суседних дивизија следећи извештај о ситуацији:
У току по подне до 16 часова слаба артилериска ватра.
Према наређењу команданта III. армије ОБр. 2728 отворена је јака артилериска ватра у 16.15 часова и ова је трајала до 17 часова. Под заштитом ове ватре кренути су на целом фронту предњи делови, али су ови одмах наишли на најјачу пешадиску и митраљеску непријатељску ватру. Због овога сваки покушај наших предњих делова да се крену напред, одбијен је, једино пред центром леве колоне наши предњи делови приближили су се непријатељским рововима на најближе одстојање.
Непријатељска артилерија са Совича и југозападно од Живоње тукла је повремено центар десне (14. пешад. пук) и центар леве колоне (2 батаљона 9. пука). Непријатељска батерија са Старковог Гроба дејствовала је врло слабо против центра 14. пука.
Наша артилерија дејствовала је врло добро против непријатељских ровова на фронту Сович – Рогаш. Француска 120 мм. батерија капетана Петена тукла је с успехом непријатељску батерију код Совича.
У 18 часова командант 1. Тимочке бригаде на постављено му питање команданта дивизије телефоном одговара: Да је мишљења да се на досадашњи начин рада не може заузети Совички положај, на коме се непријатељ утврдио у врло дубоким рововима с неком врстом блиндажа (све рађено у здравици) с препрекама, које су само мало оштећене. Наша му ватра наноси мале губитке. Јак је бројем митраљеза. Има негде и више реда ровова. Сваки наш покушај приближавања патролама је скоро апсолутно немогућан. Камени терен и стрмине отежавају наше утврђивање и рад рововским оруђима и бомбама, док њему даје све погодности одбране. Морал код наших војника добар и на заповест полетели би напред.
Командант дивизије тражио, да му се од предњих команданата изради груба скица утврђења непријатељских; њихов што тачнији распоред и препреке пред њима, па ће се видети шта ће се моћи учинити. Предлаже му да размисли сам о начину да се на извесном делу фронта наши делови пешадије склоне за нешто у назад, оставив само осматраче, па да се на том месту сконцентрише непријатељска артилериска ватра неби ли се ту непријатељ нагнао да изађе и склони се, док би се претило на другим деловима пешадијом па потом баш на том месту изврши продор.
У 18.15 часова командант 2. Дунавске бригаде на постављено му питање команданта дивизије одговара да је и он уверен да се са садањим начином врло тешко може постићи успех.
У 18.30 часова примљен је извештај команданта 1. Дунавске бригаде ОБр. Службено којим јавља, да је 2. батаљон 7. пешадиског пука у дивизиској резерви а 1. и 3. батаљон 7. пешадиског пука придати су Дринској дивизији, а 8. пешадиски пук Тимочкој бригади.
У 18.30 часова примљена је представка 1. Тимочке бригаде ОБр. 636 којом излаже положај бригаде према непријатељу. Описује непријатељску утврђену линију и конфигурацију терена на коме бригада оперише. Резимира: да се из бригаде не може извући ниједан војник без штетних последица.
У 18.30 часова са ОБр. 998 достављено је свим командантима бригада и команданту дивизиске артилерије наређење команданта III. армије Пов. КАБр. 112 од 24. ов. мес. односно утрошка муниције – које гласи:
„И поред издатих наредби Ар.Бр. 7110 од 13. ов. мес. и Ар.Бр. 7369 од 16. IX – ове године ипак се примећује велики и неоправдан утрошак муниције. И ако је настао известан мали период стабилизације на фронту наших трупа, ипак је било јединица, које су трошиле муницију као да су вршиле или одбијале одсудан напад. Утрошак није одговарао никаквом циљу. Остало се на истом месту, у истом положају са истом ситуацијом.
Све ово као и оно што сам видео на лицу места даје ми повода да закључим: да се артилерија од стране надлежних команданата не употребљава рационално и како ваља.
И ако су општи принципи за употребу артилерије свима познати, ипак се они не остварују и не примењују како треба.
Принцип за употребу артилерије не разликује се шта више индентичан је принципу за употребу пешадије: на одсудном месту има се употребити највећи део снаге. Управо и артилеријом се, као и пешадијом има да изрази: воља, намера и жеља једног команданта, управо много пре, много раније и очитије но пешадијом.
Сем тога правило је: после јаке и ваљане артилериске припреме да следује енергичан пешадиски напад. Међутим, дешава се, да и ако је артилерија радила, њен је рад остао усамљен. Овакав рад није дао никаквих корисних резултата, никаквог успеха. И у овом случају је једини резултат: узалудно трошење муниције.
Даље, нужно је, да распоред циљева појединим батеријама, на одређени нападни објекат (део фронта, тачку), буде расподељен правилно од стране артилериских команданата, примењујући горе поменут принцип. Да ватра буде правилно регулисана и извођена, употребљавајући сва средства за достигнуће јаког и сигурног дејства (добре осматрачке и командантске тачке одређене од стране команданата дивизија, контрола техничког извршења гађања). Потпуна одговорност, команданата дивизиских артилерија, које треба смењивати, ако се покажу неподобни.
На кратко, ја хоћу да видим: да се конци, целокупне употребе артилерије налазе у рукама команданата армија, односно њихових команданата артилерија. Они имају да управљају не само ватром тешке армиске артилерије, већ да контролишу и рад и употребу артилерије у дивизијама.
Овакав рад команданта артилерије само је природна последица њиховог правог рада тј. допуне рада дивизиских артилерија тешком армиском артилеријом.
Они ће ово моћи остварити само тако, ако у сваком добу буду познавали тачно артилериску ситуацију на свом фронту. Они ће пак моћи тачно ући у ситуацију, правилно је процењивати и давати нужне контра мере непријатељском раду, ако буду познавали добро терен на коме раде, ако буду добро проучили и знали улоге и рад појединих група и батерија, ако буду тачно обавештени о жељеном циљу, који се у дотичном тренутку има и хоће да постигне.
Напади који се врше састоје се обично из више напада у толико више у колико је већа јединица која га врши. Сви ти напади нису једновремени. Њихова неједновременост резултат је постигнутих напрезања ради достигнућа циља. Они су час против једне тачке, час против друге, против једне у једно, против друге у друго време, отуда и артилериска напрезања морају бити и по месту и по времену различита. Управо, она су на оном месту и у оном времену, где их и када одговарајући команданти траже.
Према томе артилерија својим радом не сме да представља тромост као што то представља својим материјалом. Она мора да се групише покретом и руковањем час према једној час према другој тачци, час у ово, час у оно доба. Њене старешине могу и морају је учинити веома лаком за употребу у погледу давања користи њеном ватром.
Ако се пешадија раздели по колонама, за напад на једну тачку или одсек, а њена артилерија распореди да туче ту тачку или одсек свуд једнако, и у том остане од почетка до краја, ма да ово може бити кад – кад и добро, у већини случајева таква артилерија је трома, није у стању да изрази вољу команданта, није у стању да помогне како ваља своју пешадију, није у стању да изврши како треба свој задатак.
Ако при том нема још никакве везе у раду – везе унутарње, везе за заједничко напрезање, везе за заједничко извршење једног задатка – него притече у помоћ свуда где се види пешачки ров, свуда где се затражи помоћ, и против патрола, и против прикупљања и против пута где се виде наступања, и против топа, онда је то расуло, онда је то рад без плана, без једне воље, једне намере, то је расплинуто дејство, које неће донети корисне резултате, али ће утрошити сигурно много муниције.
Да би се овоме стало на пут, команданти армија обратиће озбиљну пажњу командантима дивизија и командантима армиске артилерије на правилну употребу артилерије у борби и рационалну штедњу муниције, јер је њен број ограничен и не сме се дозволити да једнога дана неразложно останемо без ње, поред тога, што би се неразложним трошењем муниције топови брзо искварили“.
Доставља се предње на знање и управљање.
У 19 часова начелник армиског штаба телефоном јавља да ће вечерас од Забрдана доћи позади к. 1500 у армиску резерву Добровољачки одред В. Поповића те послати официра да их доведе до места.
Борба је престала око 19.30 часова.
У 20 часова примљен је извештај команданта 2. Дунавске бригаде ОБр. 698: „Да је на фронту леве колоне стање непромењено. У току дана непријатељ је обасипао јаком митраљеском ватром наше делове са чуке № 4. Артилерија непријатељска, која бочно туче, данас није јако дејствовала“.
У 12 часова примљен је извештај команданта 1. Тимочке бригаде ОБр. 693 којим јавља да је стање на фронту бригаде редовно. Непријатељ се налази на својим ранијим положајима. У току целог дана било је пушкарања предњих делова. Наша артилерија почела је у 16.15 часова по наређењу, да бомбардује непријатељске ровове. Под заштитом артилерије наше патроле кренуле су се напред али су биле дочекане јаком пушчаном и митраљеском ватром, а уз то на целом фронту наша пешадија је тучена јаком артилериском ватром нарочито са Старковог Гроба и од Кремјанских винограда.
У 21 час примљен је извештај команданта Дринске дивизије ОБр. 2606 којим јавља о ситуацији у 18 часова: „Трупе држе јутрос заузете ровове. На фронту се води слабија пешадиска борба. Непријатељ је на 50 – 100 – 200 и 300 метара од наших ровова, а после јутрошњег напада није више нападао. Два батаљона 7. пешад. пука су на Метеризи.
У 21 час примљен је извештај официра осматрача са к. 1800 о резултату осматрања у току дана.
У 21.10 часова начелник дивизиског штаба јавља телефоном начелнику армиског штаба: да би се за успех напада требало побринути за друга средства ради његовог извођења. Наши су дошли до пред саме препреке и ровове једног модерно утврђеног положаја. Ровови дубоки до 2 метра, уски без грудобрана, места блиндирана, нарочита места за митраљезе. Било би потребно нешто више тешке артилерије, која би наше подржала кад изађу на положај. Према овоме требало би говорити са командантом армиске артилерије да ли би се могло нешто више добити. Начелник армиског штаба предложио по том питању директан разговор сутра командантима дивизија са командантом армије.
У 21.10 часова примљено је наређење команданта III. армије ОБр. 2737 (шифра) да се упути један официр у Горничево да сачека Добровољачки одред В. Поповића и да их још ноћас до зоре доведе до к. 1500 где ће остати у резерви ове армије. Чим стигну, да се вежу телефоном за ову дивизију. Упућен је официр. Батаљон је стигао у 5 часова јутра на одређено место.
У 21.20 часова начелник штаба 2. Дунавске бригаде телефоном јавља да су доведено 6 бугарских војника, који су се предали левом крилу те бригаде. Укратко изјављују да су из 10. пешад. пука и да би хтео да се преда већи број војника.
У 22 часа са ОБр. 991 послат је команданту III. армије детаљан распоред трупа ове дивизије ноћу 26./27. тек. мес. према наређењу ОБр. 2727:
Распоред ове дивизије ноћу 26./27. тек. мес. следећи је:
Десна колона – командант пуковник Ђ. Докић: 1. Тимочка пешадиска бригада са 8. пешадиским пуком, 3. пољска батерија, Дунавски брдски дивизион (без 3. батерије) и 4. Моравска Данглисова брдска батерија у следећем распореду (свега: 8 батаљона и 15 топова).
Десна подколона – ппуковник Мих. Недић: 8. пешадиски пук (1. и 2. батаљон) са водом 2. брдске батерије, упућен за напад на западни део Старковог Гроба и седло између овог и Џауле.
Средња подколона – ппуковник Милан Максимовић: 14. пешадиски пук (2. и 1. батаљон) са два рововска оруђа, упућен против Џауле.
Лева подколона – пуковник Ник. Јорговановић: 13. пешадиски пук (3., 2. и 1. батаљон) са два рововска оруђа и водом 2 брдске батерије, упућен за напад против Рогаша.
Одсечна артилерија – ппуковник Коста Хорстиг: 3. Дунавска пољска батерија, 1. Дунавска брдска 65 мм. и 4. Моравска Данглисова брдска батерија на северозападним падинама к. 1500.
Бригадна резерва: 3. батаљон 14. пешадиског пука на јужној падини Џауле.
Лева колона – командант пуковник Ст. Милетић: 2. Дунавска пешадиска бригада са трећом Дунавском брдском батеријом и 2 Данглисова топа Вардарског брдског дивизиона у следећем распореду (свега: 6 батаљона и 6 топова).
Десна подколона – пуковник Мил. Момчиловић: 9. пешадиски пук (1. и 2. батаљон) са другим батаљоном 18. пука, једним рововским оруђем и 3. Дунавском брдском батеријом, упућен за напад на фронт од Совича до половине међупростора Сович – Живоња.
Лева подколона – потпуковник Ћира Даскаловић: 18. пешадиски пук (1. батаљон) са 3. батаљоном 9. пука и Вардарски брдски Дебанжов дивизион (2 топа), упућен за напад на фронт од половине међупростора Сович – Живоња до јаруге западно с. Живоње.
Бригадна резерва: 3. батаљон 18. пешадиског пука, северно од с. Сетине.
Дивизиска артилерија – командант пуковник Мил. Вучковић: 2. Дунавски пољски артилериски дивизион (4., 5. и 6. батерија) на М. Ниџе и Дунавски хаубички дивизион на М. Ниџе (1.) и на западној страни к. 1500 (2. батерија) – свега 18 топова.
Општа резерва – командант пуковник Ст. Стојановић: 2. батаљон, 7. и 3. батаљон 8. пешадиског пука између к. 1500 и М. Ниџе – свега 2 батаљона.
Од армиске артилерије: француска 120 мм. батерија капетана Петена, позади к. 1500.
Морал код војника на достојној висини.
Здравствено стање задовољавајуће.
Утрошено муниције: пушчане 21.380, митраљеске 3.975 метака, ручних бомби 100, азен бомби 21, ракетли за осветљење 16, ракетли за сигнализацију 10, артилериске 2.036 зрна.
Губитци:
Погинуло: активни ппоручник Владимир П. Ђорђевић, водник 3. чете 1. батаљона 8. пешад. пука и 1 редов.
Рањено: 2 подофицира, 7 каплара и 28 редова.
Контузовано: 1 редов.