У току овога дана Врховна команда је примила ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 1879 у 6.10 часова
„У току ноћи 26./27. септембра на фронту армије ништа ново“.
ОБр. 1904 у 21.10 часова
„Осим обостране слабе артилериске и пешадиске ватре на фронту армије у току 27. ов. мес. ништа значајније.
Губитци: погинуло: 1 официр и 1 редов.
Рањено: 2 официра и 2 редова“.
Ађ.Бр. 3072 у 19.45 часова
„26. тек. месеца били су следећи губитци:
Моравска дивизија: рањено подофицира 2 од којих је један умро, каплар 1, редова 10; контузовано 2 редова.
Вардарска дивизија: рањено подофицира 2, редова 9; нестало редова 1.
Коњичка дивизија није имала губитака“.
ОБр. 1878
„Вишедневни застој I. армије и савезничких трупа западно од исте објашњава се овим околностима:
а) Јаким утицајем, у тактичком смислу, планинског гребена Старковог Гроба са Совичем, са којих се угрожава десни бок и позадина I. армије у даљем њеном продирању у правцу Битоља и села Брода.
б) Узајамним положајем фронтова моје и левокрилне савезничке армије, чији је фронт ешелониран знатно у назад од фронта моје армије што је последица још недовољно обезбеђене њене позадине у односу Флорине и Костура. Ово ешелонирање више по дубини, изазива јаче растурање њених делова те нема могућности за снажније продирање испред свога фронта, са савлађивањем веома тешког планинског терена на њеном левом крилу. У исто доба, како сазнајем, њени су трупни ефективи недовољни у односу на фронт на коме дејствује.
Према овоме истичу се ови захтеви у односу ових трупа:
а) Овладати потпуно Кајмакчаланом и Старковим Гробом, и
б) Рашчистити што пре са позадином савезничке левокрилне армије обезбеђујући комуникацију Костур – Флорина што ће несумњиво омогућити јаче прикупљање савезничке левокрилне армије. Али, ако би се баш и успело да се I. армија са левокрилном савезничком армијом прогура садањим правцем ка Битољу без предходнога овлађивања Кајмакчаланом са његовим огранцима, њена позадина остаје потпуно необезбеђена утицајем Кајмакчалана и осталог планинског била испред II. и III. армије све до десне обале Вардара. Овај је утицај у толико значајнији у колико се Битољ даде снажније бранити и у колико се даљим продирањем ка Прилепу наилази на јачу баријеру, несумњиво добро утврђену, Бабуну. Овај дакле правац операција не води важноме циљу – што скоријем загрожавању позадине садашњег непријатељског стратегиског поретка и његовом пролому.
Према овоме и овај правац, после пада Горничевских положаја, добија другостепени значај.
Моје мишљење: Савезничка левокрилна армија, што пре да рашчисти и што потпуније обезбеди своју позадину ослањајући своје лево крило на Преспанско језеро, стварајући себи могућност јачег груписања својих снага.
Обзиром на целокупну конфигурацију терена на коме су развијене и наше и непријатељске снаге и обзиром на главну артерију непријатељског стратегијског поретка, тежиште даљих наших операција, после пада Горничевских положаја, преноси се на III. и II нашу армију. Али, како је пред фронтовима ових армија веома тежак планински терен са јаким положајима, то се самим тим истиче и потреба постепеног овлађивања појединих планинских положаја испред ових армија. Постепено њихово заузимање захтева и ојачавање дотичних ефектива ма са које стране. Ова постепеност у ојачавању и заузимању појединих планинских положаја треба да се простире на цео наш стратегиски поредак све до десне обале Вардара.
Постепено заузимање главне вододелнице пред фронтом III. и II. армије, све до десне обале Вардара, нуди енергично надирање ових армија право на север.
Овом операцијом за односно краће време постиже се врло значајан циљ:
а) Неутралише се значај положаја око Битоља и Прилепа.
б) Непријатељске снаге на левој обали Вардара, овим централним проломом, довеле би се у врло незгодан положај.
в) Овом приликом, као што је увиђавно, директно се загрожава позадина обема непријатељским групама на левој и на десној страни Вардара, што би изазвало и нагло њихово повлачење у први мах ка фронту Велес – Штип.
За све време припреме и извршења горе поменуте операције акција прве армије и левокрилне савезничке групе састојала би се у енергичном свакодневном притиску на целом фронту, не дозвољавајући непријатељу рокирање његових делова испред свога фронта. Нема сумње, да би се вребао сваки повољан тренутак напада и тучења, ма и делимично, непријатељских делова и на овоме фронту.
Примедба: Предње је примљено к знању под ОБр. 5669 и пошто је Врховна команда у овоме смислу стално дејствовала код команданта Савезничких војсака, као и више пута издавала прецизна наређења, да се освоји Кајмакчалан, Старков Гроб – то у акта“.
Од команданта II. армије
ОБр. 2312 у 4.48 часова
„Сем повремене ретке артилериске ватре и пушкарања са бацањем бомби на Ветернику и Голом Билу, ноћ 26./27. септембра прошла без значајнијих догађаја. Ноћас је непријатељ бацао више бомби но обично“.
ОБр. 2328 у 14.30 часова
„Стање у 12 часова – повремена артилериска ватра на целом фронту“.
ОБр. 2329
„Распоред трупа II. армије:
I) Код Шумадиске дивизије:
1) 12. пешад. пук у првом борбеном реду према Ветернику, смењен 26./27. ноћу 11. пешад. пуком из опште резерве, с тим да 12. пешад. пук дође у општу дивизиску резерву код с. Бахова.
2) 2 чете пододсечне резерве 19. пешад. пука 26./27. ноћу увучене у први борбени ред на своме левом крилу за везу са трупама (2. батаљон 5. пешадиског пука) Дринске дивизије на Вируту.
3) Остали распоред пешадије остао исти.
4) Код артилерије:
а) Друга половина рововске батерије пласирана на Зупчасту чуку северозападно од Ковила.
б) Два топа 3. пољске Шумадиске батерије код Ранислава, пласирани у подножје западне падине Зборске косе ради бољег дејства према Голом Билу.
в) Један вод прве Шумадиске хаубичке батерије од Санишева упућен код Д. Пожара.
г) Друга Тимочка хаубичка батерија пласирана у шуми југоисточно од села Бахова.
д) Друга Шумадиска пољска батерија источно од с. Струпина пласирана источно од с. Бахова.
ђ) Друга Шумадиска хаубичка батерија пласирана код с. Струпина.
е) Остали распоред артилерије остао исти.
5) Пионирски полубатаљон употребљен за израду путева у рејону дивизије.
II) Код Тимочке дивизије:
1) На првом гребену пошавши од Севриона ка Зборском има три брдска топа место два који су раније били тамо.
2) Код леве колоне сада има 5 рововских топова (четири на положају код Зборског, један у резерви) а 6 рововских топова је у саставу десне колоне, код батаљона на Трстеничкој коси.
3) Код десне колоне један пољски топ је јужно од села Фуштина, а 2 на коси источно од тога села“.
ОБр. 2515 у 16.20 часова
„Губитци код Шумадиске дивизије у току дана 26. септембра и ноћи 26./27. септембра погинули: 1 каплар; рањено: 3 каплара и 9 редова; контузован: 1 наредник и 3 редова“.
Од команданта III. армије
ОБр. 2756 у 8.20 часова
„Код Дринске дивизије у току ноћи непрекидно пушкарање. У борби јуче 26. ов. мес. из јутра губитци Дринске дивизије били су велики нарочито у официрима. Још се немају тачни податци; кад се прикупе послаће се.
Код Дунавске дивизије непријатељ је покушао у 23.30 часова напад на Камениту чуку, али је напад одбијен пушчаном и митраљеском ватром. Податци о губитцима послаће се накнадно“.
ОБр. 2763 у 17.20 часова
„У току пре подне стање не промењено. Батаљон Срба добровољаца и Добровољачки одред стигли су јутрос у 5 часова на одређено место, и налазе се позади Дунавске дивизије као армиска резерва“.
ОБр. 2782 у 23.30 часова
„Ако није противно вишим намерама Врховне команде решен сам, да из обеју дивизија приберем што више сила и да 29. овог месеца одсудно нападнем Кајмакчалан“.
Одговорено депешом са ОБр. 5629, да се обрати начелнику штаба, који сад тамо стиже.
ОБр. 2776 у 19.30 часова
„Од заробљеника из 55. пука дознало се:
1) Да је 51. пук поставио по једну чету позади 55., 56., 10. и 30. пука у резерву. Друге резерве немају.
2) Да је командант 55. пука ппуковник Васиљев“.
ОБр. 2768 у 18.45 часова
„Према прикупљеним податцима овакав је распоред и јачина непријатељских снага према фронту Дринске дивизије:
1) На фронту Кочобеј – Флока констатован је 1 батаљон 46. пука, јачина непријатеља на овом делу фронта износи два до три батаљона, али се није могло сазнати, које су јединице.
2) На Кајмакчалану 11. пешадиски пук, 2 батаљона 43. пука, 1 батаљон 33. пука, 1 батаљон 58. пука, 1 батаљон 46. пука; свега 9 батаљона. По једном непровереном извештају батаљон 33. пука 25. тек. мес. упућен је некуд на запад у састав свога пука.
3) На фронту Сиви брег – Старков Зуб, 1 батаљон 56. пука; укупно према фронту Дринске дивизије 12 – 13 батаљона пешадије. Од артилерије има једна брдска батерија на Флоки, 1 брдска батерија на Кочобеју, 1 западно од Кајмакчалана. Јавила се 26. ов. мес. 1 група артилерије иза Старковог Зуба. Са Старковог Гроба дејствује на лево крило Дринске дивизије група непријатељске артилерије од тежих и пољских оруђа“.
ОБр. 2778 у 20.21 час
„Стање до 18 часова:
На фронту ове армије осим повремене слабије артилериске ватре и пушкарања ничег значајнијег“.
ОБр. 2697
„Снабдевање артилериском муницијом доиста је рђаво јер мени се на моја тражења одобри изузимање муниције из депоа у Острову али о томе не буде извештен француски официр -руковалац муниције, а он муницију неће да изда, докле год не добије изрично наређење од штаба Источне Војске, и онда настану понова тражења и молбе, да се њему изда наређење за издатак. За све ово време трупе су у борби а како су на великој даљини од Острова, онда се са дотурањем муниције увек задоцни и не може се рачунати на сигурно дотурање трупама.
Број муниције за најосуднију битку немогуће је усталити и одредити, јер то зависи од многих непредвиђених узрока, и с тога муниције треба имати у довољном броју, те да не наступи моменат, да је нестане у току саме борбе. Само са довољним бројем муниције могу се борбе водити, а да се не стрепи да се морају прекидати и често пута и положаји губити.
Утрошак муниције по искуствима и по моме знању, не мора увек одговарати постигнутим резултатима; зашта имамо масу примера у садашњим ратовима. Међутим гађање наше артилерије дало је велике резултате; пало је 32 непријатељска топа у наше руке, осим другог материјала; бугарски су губитци огромни у пешадији, а заробљеници последњих дана тврде да су им чете до сада изгубиле до ½ и испод ½ јачине пре почетка борбе са нама и да су у паничном страху од наше артилерије. Велики је успех нарочито то, што смо јако поштедели нашу пешадију, која се више не може попуњавати.
По наређењима Врховне команде Стр. Пов. Бр. 4801 од 8. септембра, ОБр. 4993 од 14. септембра, ОБр. 5044 од 15. септембра, ОБр. 5412 од 23. септембра и непрекидно се тражило: заузимање непријатељског положаја на Ниџи, најенергичније наступање, заузимање Кајмакчалана и Старковог Гроба итд.
Наступањем наша је пешадија подишла непријатељским утврђеним линијама на малу даљину, и ту се морала одржати, а то се може постићи само артилериском ватром.
Ја налазим, да су до сада сви наши команданти умели употребљавати артилерију, што је у свима досадањим борбама и доказано, јер је велики успех постигнут артилеријом што нам и наши непријатељи признају.
Кад се још зна, како наше пешадије имамо у малом броју и да је треба штедети и не излагати великим губитцима, јер попуне нема, онда излази јасно, да је само артилерија та, која је одређена да је штеди.
Пешадија стално тражи помоћ артилерије и ова је дужна да јој ову помоћ укаже, а на тај начин заштити је од великих губитака. За извршење свега овога артилерија треба да је солидно снабдевена муницијом.
Према командантима нисам ништа предузимао, јер налазим, да је њихов рад добар за свако стање ствари, а осим тога те је команданте, држим, по избору поставила сама Врховна команда – дакле најбоље шта се има.
Односно трошења муниције издао сам потребна наређења с тим да се муниција не штеди, кад год то тактичка ситуација захтева а исто тако да се заведе највећа штедња, и води најозбиљније рачун, кад то ситуација дозвољава.
Друкче се што не сме наредити, нарочито данас кад свуда образују због муниције нарочита министарства; данас кад велике војсковође европске непрекидно и јасно казују своја гледишта: артилерија и опет артилерија, а поред тога и железница.
Ко сме трупама у борби рећи: нема више муниције, јер не следује. Та би реч значила панику.
Због свега овога молим, да се одмах реши питање о ратничком дотурању муниције, а нарочито да се реши питање брзог добављања и изузимања муниције без икаквог мољакања овдашњег магационера Француза“.
Под ОБр. 5658
„Врховна команда са ОБр. 5658 од 1. октобра тек. год. команданту III. армије следеће:
Са одговором тог команданта ОБр. 2697 од 26. септембра нисам могао бити потпуно задовољан.
Пре свега и од стране ове команде не само што се не забрањује већ се наређује, да се муниција без штедње, троши у оном броју колико то борбена ситуација захтева.
Али, никаква фабрикација неће бити у стању да најагми довољно муниције и никаква преносна средства неће их у довољној количини дотурити до трупа, ако се она безгранично троши.
Потреба и средства морају се довести у сагласност а ово се може постићи тако, ако се артилерија увек сматра као моћно средство за помоћ пешадији. Ову своју улогу артилерија само тада може одиграти, ако се она увек буде употребљавала по општем плану и у заједничкој акцији са пешадијом с тим, да ова последња одмах искористи све оне резултате који се постигну добрим и успешним артилериским дејством. Међутим дешавало се више пута да се овако повољни моменти пропусте, ствари се одуговлаче, непријатељ узима иницијативу, пешадија по све дневно трпи час мање час веће губитке и кад се после извесног времена сви они саберу, цифра јако премашује губитке који би се имали у једном налету после успешне артилериске ватре – а који би донео успех.
Дакле непобитна је истина, да се пешадија штеди само тако, ако се њен рад брижљиво саглашава раду артилерије и обратно. У противном пешадија трпи губитке без резултата, а муниција се бескорисно расипа.
Сем тога, има и друга једна околност која утрошку муниције поставља извесне границе.
Зна се, да цеви свију калибара могу издражати само известан ограничен број метака, после чега постају неупотребљиви. Што год је калибар већи, све је мањи број метака кога он може издржати, па се због тога за њих и фабрикује мање муниције, а они се строго употребљавају само за оне цељи за које су намењени.
Код нас је почело кварење цеви у већој мери, а код те армије поред осталог, има већ 3 хаубице у дефекту, што представља велику опасност за будућност, ако се тако и даље продужи.
Што се тиче команданата, за које тај командант изјављује, да их је Врховна команда поставила, они при свем том не морају бити у свему савршени, па је због тога и командант армије позват да их, и од своје стране, помаже упутствима и саветима, а у случају слабе пажње или недовољне активности и одговарајуће мере да предузме.
Од стране ове команде чини се све што је у могућности да трупе буду снабдевене са довољном количином муниције.
Командант ће изволети сматрати ову ствар као окончану и у будуће у овом смислу поступати“.
ОБр. 2761 у 18.35 часова
„Додељена муниција за Дринску дивизију превлачи се камионима цео дан и превлачиће се ноћас и сутра јер један камион не може да носи више од 12 тешких зрна; због овога и због попуне празних старешинских места ново дошавшим официрима и с обзиром на остале припреме и покрете армиске коњичке резерве. Дефинитиван напад на Кајмакчалан наредићу за 29. ов. месеца“.
Од команданта Савезничких војсака
„Наша артилерија доста активна на фронту према Струми. На подножју Беласице ангажовање патрола. Непрекидна артилериска ватра на осталом фронту. Два (непријатељска) контра напада одбијени су ове ноћи, код Арменохора и западно од Флорине. Деташман непријатељски из Биклишта инсталирао се код Лизека (источно од Рула)“.
Бр. 373/3
„Актом од 27. септембра: Част ми је да вас упознам о садејству снага и о извршењу систематске припреме напада за дане 28. и 29. тек. мес. које ће се употребити са прикупљеним средствима, потребна муниција доставиће се трупама на лицу места. Напад ће се развити на фронту од Кајмакчалана па до левог крила француско – руске војске 30. IХ у 7 часова јутра. Напад ће се извести са највећом жестином. Молим вас о повраћању пријема инструкције“.
Од Министра Војног
ФђОБр. 2014 у 12.20 часова
„Делегат из Јањине са ОБр. 235 јавља:
Три чете 23. пука Бугарске војске и 1 ескадрон 7. пука заузели су 21. септембра старе положаје Биклиште – Звезда – Малие. На мосту Малик има једна чета са 400 комита – Арнаута, 4 топа брдска и 2 митраљеза. На Звезди 2 топа брдска и 4 чете 23. пука. У рејону Корице патроле бугарске дошле до Бирана и моста Лумлас. Грађанство северно од Корице наоружано и од Бугарске војске револтира се“.
ОБр. 2015 у 12.20 часова
„Делегат из Јањине са № 236 јавља:
Батаљон Бугарске војске отпутовао 21. септембра са Звезде за Костур. Истога дана 700 бугарских војника отишло ка Костуру са 2 ескадрона 10. пука Аустро – Угарског и 2 митраљеза 7. пука бугарског за Ресан. На Звезди и Мокористи остала 4. чета и 2 брдска топа“.
Од делегата ђенерала Рашића
№ 400 у 3.30 часова
„Јуче отпутовало из Тулона 200, Алжира и Туниса 940 способних. За Крф очекује се извештај о броју, који ће се укрцати“.
Од војног изасланика у Русији
№ 430 у 9.30 часова
„У почетку септембра распоред непријатељских снага овакав: На руском фронту: 68 немачких, 43 аустро – угарске и 2 турске. На француском фронту: 121 немачка пешадиска дивизија. На талијанском фронту: 30 аустро – угарских пешадиских дивизија. На Балканском фронту: 1 немачка, 4 аустро – угарске, 18 (?) бугарских и 7 турских пешадиских дивизија“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 5583
Ђенерал Бојовић
Записник
Данас у 16 часова изложио сам ђенералу г. Сарају ово:
1) Непријатељ је енергично са појачаном снагом најмање од једног пешадиског пука напао на Кајмакчалан, где се води огорчена борба.
Пошто је непријатељ надмоћнији у пешадији, потребно је да се Дринска дивизија појача једним француским пуком, који баш овога момента пролази кроз Острово.
Ђенерал Сарај одбио је ово из разлога да се не мешају трупе и пристао на мој захтев, да се што пре скрати фронт Српске војске на рачун трупа ђенерала Кордонијеа.
2) Пошто је непријатељ одвео око 8 пешадиских пукова са фронта Ђевђелија – Дојран – Беласица, то сам захтевао да изда наредбу да се долином Вардара предузме озбиљна акција.
Обећао је наредити Енглезима, да предузму енергичан напад на овоме фронту.
3) Тражио сам да се повиси издатак муниције за I. и III. армију, које воде јаке борбе.
Обећао наредити одмах потребан издатак.
ОБр. 5586
у 16 часова
Команданту III. армије
„Молим пошаљите скицу Кајмакчалана са уцртаном линијом коју сте држали 25. септембра и са линијом на којој сте се задржали 26. истог месеца у вече. На скици нека буде јасно представљена к. 2525 и друге маркантне тачке“.
ОБр. 5599
Команданту I., II. и III. армије,
ђенералу Сарају, Милну и
свима војним изасланицима овде
„II. армија – Артилериска борба, без значајних догађаја.
III. армија – Непријатељски напади на Кајмакчалан одбијени су. Ми смо напустили само неке истакнуте ровове у којима смо морали оставити један брдски и пет рововских топова. Наши губитци су велики, али су непријатељски огромни, јер је бојно поље покривено њиховим лешевима. У опште, борбе су биле веома огорчене и крваве.
Према исказима заробљеника изгледа да је 25. септембра дошао на Кајмакчалан само 43. пук, у коме је као попуна било и војника из 21. пука. Отуда је потекла погрешна вест да је 21. пук нападао.
Дунавска дивизија нападала је у 17 часова на свом фронту, али није успела заузети главни непријатељски положај.
У току ноћи 26./27. септембра Бугари нису нападали.
I. армија – Није било значајније промене. Командант армије налази да је и сада сувише истакнут и да даље напредовање може да буде само ако и суседне трупе крену напред“.
ОБр. 2618
„Из свију наших и ранијих садањих бораба са Бугарима јасно се увек испољавала њихова иницијатива у предузимању напада и прелажењу у против напад, без обзира на своју бројну надмоћност или слабост, као и без обзира на доба дана и време.
Они овом својом дрскошћу често су успевали да постигну известан успех или да прикрију своју бројну слабост као и намеру, импонујући непријатељу и паралишући му иницијативу и онда, и у оним тренутцима, када би он са мало више увиђавности, енергије и одлучности могао, без великих жртава, одржати иницијативу у својим рукама или кад је изгубе, постижу ипак знатне успехе преласком у против напад.
Познавајући овај бугарски начин дејства и њихове особине, ми треба о томе да водимо рачуна и да се старамо, да се, уз добро извиђање и прибављање података о њиховој снази и распореду не дамо обманути, те остајати у пасивности, остављајући неоправдано њима слободу иницијативе.
Поред старања да иницијативу задржимо у својим рукама, треба увек да тежимо ка томе, да имамо на окупу и при руци одговарајуће резерве, па кад нас Бугари предухитре и нападну а ми напад одбијемо; да одмах предузмемо против напад целом снагом и да на леђима њиховим избијемо на њихов полазни положај и даље их гонимо а да се не ограничавамо само на гоњење ватром до крајњих граница домета, дајући им потом времена да се зауставе на свом полазном положају, да се приберу и уреде за поновно дејство. Овако смишљеним и припремљеним преласком у против напад у најчешће ће се прилика повратити иницијатива и постићи врло повољни успеси без осетних губитака.
Нека изволи командант у овоме духу израдити потребна упутства своме подручју“.
ОБр. 5606
у 11 часова
Команданту III. армије
„Депешом ОБр. 2731 командант армије извештава, да би могао предузети контра напад, кад би му се дотурило довољно муниције. Међутим по извештају начелника артилерије те армије данас имаће за дневну борбу 8.000 артилериских зрна без рововске муниције, што је довољно и за најодсуднију борбу“.
ОБр. 5624
у 19.15 часова
Команданту I. армије
„Решењем команданта Савезничких војсака 360/3 од 26. ов. мес. батаљон 2. пешад. пука налази се сада на фронту 122. дивизије и стављен је на расположење Српској војсци. У садашњим приликама као и из разлога што је фронт 122. дивизије врло простран немогуће је вратити вам друге српске јединице, које су стављене на расположење овој дивизији а да се ризиком не компромитује тешка њена ситуација“.
ОБр. 5625
у 19.30 часова
Команданту I. и III. армије
„Сутра 28. тек. мес. у 5 часова полазим аутомобилом ради обиласка фронта I. и III. армије“.
ОБр. 5627
у 22.50 часова
Министру Војном
„27. септембра до 22 часа нема никаквих новости, вршимо груписање снага за нове операције“.
ОБр. 5628
у 23.50 часова
Команданту I., II. и III. армије
„Према инструкцији команданта Савезничких војсака извршиће се 30. тек. мес. одсудан напад на непријатеља, а на фронту од Кајмакчалана, па до крајњег левог крила француско – руског. У тој цељи наређујем:
1) Трећа и прва армија извршиће одсудан и енергичан напад са задатком, да се непријатељ потуче и овлада његовим положајима а у духу раније издатих наређења. Друга армија нападаће у духу наређења ОБр. 5178 од 28. тек. месеца.
2) Напад почиње у 7 часова јутра.
3) Дане 28. и 29. септембра употребити за потребно груписање снага, спрему муниције и остале припремне послове.
4) Командант I. армије обратиће нарочиту пажњу на везу са десним крилом француско – руске армије. Имати у виду и потребу да се држе у шаху оне непријатељске батерије пред левим крилом I. армије, које би могле фланкирати десно крило француско – руске армије.
5) О пријему одговорити депешом“.
Српски званичан извештај
„26. септембра Бугари су целог дана продужили своје нападе на Кајмакчалан али су они потпуно пропали. Ово је био један од најкрвавијих дана у целом рату; бојно поље покривено је бугарским лешевима. Одржали смо наше положаје сем неких истакнутих тачака. Држање наших трупа изврсно. Рањен је храбри пуковник Алекса Стојишић. Заробили смо једног официра и преко 50 војника.
На осталом фронту наши напади продужују се“.