Ноћ 28./29. септембра протекла без значајних догађаја.
У току дана:
У 7.30 часова Моравска и Вардарска дивизија јавља телефоном: Да осим обостране слабе артилериске ватре нема ништа значајније. Том приликом наређено, да се с времена на време отвара што јача артилериска ватра, а после исте да се одмах отвара јака пешачка ватра, те да се на тај начин непријатељ држи у шаху, да не би извлачио снагу за појачање трупа, које врше контра напад на Кајмакчалану.
Око 9.30 часова осмотрена у покрету од Кенали ка Кеналској железничкој станици једна колона, један коњички пук или већа артилериска јединица, која се у групама пребацује ка Каленику. О овоме су извештени команданти 156. Француске и Вардарске дивизије и армиске артилерије.
Напомена: У току овога дана аеропланским извиђањем није ништа нарочито уочено.
На фронту III. армије и Источне Француске војске ништа ново нема.
Командант армије депешом ОБр. 1947 извештава Врховну команду:
„Утицај писама по исказу заробљеника врло велики. По прочитању истих спрема се велики број на предају. Молим, да се свакодневно достављају таква писма, да их ова команда дотура где треба“.
Овога дана примљено је наређење Врховне команде ОБр. 5697 а које је напред у целости изнето.
Командант армије депешом ОБр. 1961 у 18.15 часова издаје ову диспозицију:
„За сутрашњу акцију армије важи у главном моја наредба ОБр. 1740.
Али, како сутра делови III. армије предузимају одсудан напад на Кајмакчалан у циљу протеривања непријатеља, потребно је, да се на фронту предњих дивизија учини јачи притисак на непријатеља, нарочито дејством артилерије против непријатељских батерија и против његових резерава. Користити сваки повољан тренутак за покрет пешадиских делова, ма и делимично у напред, под протекцијом артилериског дејства, припремајући на тај начин што повољније услове за општи напад на непријатеља.
Команданти дивизија нека се стално обавештавају ма и о најмањем успеху суседних делова, како би и сами наређивали потребне покрете својих делова.
Одговорите о пријему“.
Командант III. армије депешом ОБр. 2854 у 16.50 часова доставља:
„За 30. септембар наређен одсудан напад на Кајмакчалан са Дринском дивизијом, која ће почети артилериском припремом у 5 часова. Дунавска дивизија има задатак, да што јаче притисне непријатеља према себи. Моли, да I. армија ангажује непријатеља према себи, да би се олакшао рад Дринске дивизије“.
Депешом ОБр. 1962 у 18.50 часова извештена III. армија, да је на фронту I. армије наређен што јачи притисак на непријатеља дејством артилерије, користећи сваки повољан тренутак за покрет у напред пешадиских делова, те да се непријатељу не дозволи пребацивање снага на друге делове угроженог фронта.
Врховна команда депешом ОБр. 5724 у 19.38 часова наређује, достављајући извештај команданта III. армије ОБр. 2854: „Командант ће и са своје стране изволети предузети потребне мере, те да непријатеља на фронту те армије ангажује – и не дозволи му рокирање према Дринској дивизији. Има везе са наређењем ОБр. 5967 од данас“.
Дејство Моравске дивизије
Ноћ 28./29. септембра:
У 3.25 часова са ОБр. 1144 извештен је командант I. армије и суседне дивизије следеће:
У току ноћи продужено је утврђивање положаја укопавањем и постављањем џакчића са песком. Непријатељ да би спречио рад на утврђивању отворио је јаку пешадиску и митраљеску ватру и једном батеријом дејствовао је бочно са Совичке косе. На ову ватру одговорено му је такође нашом пешадиском и митраљеском ватром као и из наших Данглисових батерија због које се после 15 минута ућуткао. Ово је било у 23.15 часова.
У току дана:
У 12 часова командант 2. бригаде са ОБр. 828 да је за даљи успешан рад неопходно потребно да десна колона Вардарске дивизије изађе у висину левог крила његове колоне. Оправданост овога гледишта утврђена је са дивизиске осматрачнице.
У 18 часова са ОБр. 1150 послат је следећи извештај команданту I. армије и суседним дивизијама ове садржине:
У току данашњег дана на фронту ове дивизије није било пешадиске борбе. У 16.55 часова једна непријатељска артилериска група од Кремјана избацила је неколико метака у правцу с. Крушограда. Наша артилерија и тешке француске батерије са по неколико метака дејствовале су у правцу непријатељских батерија. Промене у распореду није било. Наши губитци у току данашњег дана: 1 редов 1. пука рањен.
У 20.10 часова примљена је заповест команданта I. армије ОБр. 1961 а која је напред у целости изнета.
На основи ове заповести командант Моравске дивизије са ОБр. 1151 издао је следећу заповест:
„За сутрашњу акцију Моравске дивизије, важи у главном моја заповест ОБр. 1076 од 23. ов. мес.
Али како сутра делови III. армије предузимају одсудан напад на Кајмакчалан у циљу протеривања непријатеља, потребно је, да се на фронту ове дивизије учини јачи притисак на непријатеља, нарочито дејством артилерије против непријатељских батерија и против његових резерава.
Командант дивизиске артилерије концентрацијом ватре свих батерија ове дивизије и придатих француских батерија мајора Томе, на непријатељске батерије, његове резерве и стрељачке опкопе припремиће што повољније услове за општи напад пешадије на непријатеља.
Команданти нападних колона користећи сваки повољан тренутак за покрет пешадиских делова, ма и делимично у напред, под заштитом артилериског дејства“.
У 22.35 часова командант 2. бригаде са ОБр. 844 јавља: Други је дан како два непријатељска брдска топа од правца Совичке косе туку бочно цео борбени поредак мог десног крила (1. батаљон 16. пука) командант батаљона пронашао им је место; они су пласирани у једној дубокој уској јарузи и могу се тући само убаченом ватром. Командант 1. батаљона јавља, да ће се тешко моћи одржати на положају ако се њихово дејство што пре не неутралише, а командант пука додао је, да ако се то не учини напад на пирамиду ће бити немогућ. Молим да се пошаље једна хаубичка цев код 6. брдске батерије као што сам усмено то већ тражио, која ће да туче ову батерију и да се осматрач артилериски упути на осматрачницу команданта 1. батаљона одакле једино може правилно осматрати и вршити коректуру.
Према предњем под ОБр. 1155 наређено је команданту артилерије да с обзиром на предњу представку команданта 2. бригаде пласира и регулише рад хаубичког дивизиона. Нарочито је од значаја да осматрач хаубичког дивизиона буде на осматрачници команданта 1. батаљона 16. пешадиског пука. Исхрана људи добра а стоке у сену оскудна.
Дејство Вардарске дивизије
Ноћ 28./29. септембра прошла на миру сем омањег узајамног пушкарања.
Губитци: рањено 1 подофицир и 1 војник.
У току дана:
Издато је наређење команданту 1. и 2. бригаде са ОБр. 1649 следеће садржине:
„Према наређењу од јутрос, командант I. армије нарочито полаже, да се организује сигуран одбранбени положај на левој обали р. Брода, да се тај положај утврди објектима за стојећег стрелца пуним џаковима и настрешницама и да се та линија обезбеди жицом.
Са тих разлога наређујем: да одмах команданти 1. и 2. бригаде почну ово утврђивање. Придаје им се по једна чета пионира. Употребити резерве. Референт инжињерије да дотури џакове и жице и то што пре.
Обраћам пажњу командантима на спојни део између бригада. То је део у долини р. Брода.
Та линија треба да иде овако:
Положај 2. бригаде код с. Воштарана, па даље преко шумовите групе закључно са селом Неокази.
2. бригада треба још да утврди земљишни талас који почиње од крајњег левог крила 1. бригаде па се простире ка левој обали р. Брода ка Трапезастом ћувику на коме је сада резерва 2. бригаде.
На послетку главне отпорне тачке на нашем фронту и то: положај на коме је сад осматрачница дивизиска код с. Забрдана, утврдиће потписати са општом резервом.
Према информацији коју имам, наш део фронта који се сматра као средиште и однос на целокупни фронт битољски, који држе савезничке трупе може бити у одбрани, док се крилима не предузму нападне радње.
Дакле овај посао треба сматрати као посао сигурности корисног будућег рада. Линију утврђења, коју сад држимо што енергичније подубљивати и места осетљива ојачати жицом, јер је то најбољи одбранбени положај који имамо.
Извештаји гласе да су Бугари добили појачање 1 дивизију, ну нама су стигле две и стижу још непрестано појачања“.
У 10 часова начелник штаба I. армије извештава телефоном, да је командант армије наредио да се утврди друга одбранбена линија на левој обали Бродске реке.
У 11 часова командант 2. бригаде моли да му се упути 1 чета пионира тако да буде код бригадног штаба до 19.30 часова.
Командант I. армије са ОБр. 1916 наређује:
„За сутрашњу акцију армије важи у главном моја наредба ОБр. 1740“.
Командантима десне, леве колоне и артилерије наређено са ОБр. 1652 следеће:
„Делови III. армије предузимају сутра 30. септембра одсудан напад на Кајмакчалану у циљу протеривања непријатеља.
Командант I. армије са ОБр. 1961 од данас наредио је да дивизије I. армије учине јачи притисак на непријатеља пред својим фронтом, нарочито дејством артилерије против непријатељских батерија и његових резерава.
Користити сваки повољан тренутак за покрет пешадиских делова, ма и делимично у напред под заштитом артилериског дејства, припремајући на тај начин што повољније услове за општи напад на непријатеља.
Према предњем команданти ће у току 30. септембра енергично пословати“.
Командант артилерије доставља извештај о раду артилерије у току овога дана:
„1) 2. дивизион (вод 2. батерије) 4. и 5. батерије на истим положајима, сем 1. батерије која је ушла у састав десне колоне. Остале батерије вршиле су у току дана проверавање елемената, реперишући терен који је до сад тукла 1. батерија (западно од к. 735).
По мом наређењу 1 вод 2. батерије и 3. батерије са командантом 1. дивизиона синоћ су отишли у састав III. армије.
1. и 6. батерија ван састава дивизиона под командом команданта пука. 1. батерија постављена на коси истој на којој је и 6. батерија но источно, за дејство на циљ № 3 на непријатељске ровове а по потреби и на артилерију. За ровове је реперисан терен. 6. батерија је успешно гађала непријатељске ровове на № 2 и 3.
Непријатељска артилерија је дејствовала на наше пешадиске опкопе но без резултата.
Реглажа аеропланом није вршена, пошто извиђач није могао ухватити везу са бежичном телеграфијом.
У састав десне колоне ушао је и 1 вод Дебанжов који је пласиран северно од с. Воштарана са задатком да туче циљеве № 2 и 3, а на исте је и реперисала терен.
Осматрање се врши поред осматрања са командирских осматрачница и изашиљањем официра у пешадиске ровове. Веза телефонска, као и квара материјала није било.
2) Хаубички дивизион: 1 батерија пре и по подне са неколико метака тукла је ровове североисточно од к. 735. 2. батерија дејствовала је на непријатељску артилерију код. к. 735 а по подне и на непријатељске ровове североисточно од с. Врбени. Један вод ове батерије по осматрању капетана Чедомира Зарића управљен је на непријатељску батерију № 2.
Немачка заплењена батерија – 1 топ, дејствовао и управљен на непријатељску батерију № 1. Осматрање вршио дивизиски осматрач капетан Чедомир Зарић.
Губитака у људству, стоци као и квара на материјалу није било.
3) Рововска батерија са 1 водом код с. Неокази а са два вода у дивизиској резерви. Ноћу 28./29. ов. мес. бачено 5 бомби на непријатељске ровове. Осматрање из батерије. Веза ордонанаса са батеријом и пешадијом.
Губитака и квара материјала нема.
Данас су људи добили кувану храну и хлеб, а коњи по 4 кг. зоби и 1 кг. сена“.
Командант леве колоне са ОБр. 518 извештава:
„У току дана непријатељска хаубичка батерија повремено је тукла Корњачасти ћувик и позадину моје резерве.
Тешка батерија наша тукла је ову непријатељску батерију.
Пољске батерије ове колоне вршиле су проверавање елемената а 1. батерија тукла је непријатељске опкопе на к. 735 где су примећени непријатељски војници.
Утврђивање се и даље продужава.
Губитака нема.
Утрошак муниције: 24 пушчаних метака, ракетли 10, рововских бомби 10, шрапнела 20, разорних граната 27, хаубичких 5, 1 митраљез са реденичком кутијом покварен од непријатељског артилериског зрна“.
Команданту I. армије и суседним трупама са ОБр. 1651 у 19 часова достављено следеће:
„У току дана 29. септембра на фронту дивизије било је слабије пешадиске и артилериске обостране ватре.
Губитци: 1 редов рањен.
1. пољска батерија из састава леве колоне пласирана је код десне колоне“.
Командант леве колоне пуковник г. Узун – Мирковић са ОБр. 516 доставља:
„Према наређењу командантовом ОБр. 1638 од 28. тек. мес. треба да учиним све потребне припреме за евентуалан напад на противника 30. тек. месеца.
Поводом овога част ми је изнети ово:
1) Фронт који ова колона поседа ширине је најмање 5 км. и он се протеже од десне колоне Вардарске дивизије (400 метара источно од Корњачастог ћувика) и до везе са француским трупама лево (до друма Битољског) цео овај фронт, као што се и командант 28. тек. мес. уверио, – такав је, да се апсолутно несме нигде оставити већа празнина и зато сам био принуђен да обзиром на слабо бројно стање батаљона извршим поседање, тако да јединице међу собом немају чврсту везу но само потребан тактички додир.
Сем тога ова колона има стварно два фронта; један према к. 735, а други према коси западно од с. Неокази повијајући се крајњим левим крилом чак према Д. Врбени.
Са овако и сувише развученим и према два фронта постављеним борбеним поретком могао сам да извршим згодном поставком почесних резерава врло добро дефанзивну улогу, али са оваквим поретком веома је тешко, управо немогуће извршити офанзивни задатак: заузеће к. 735 и греде лево и десно од ње.
2) Једна од најважнијих припрема (претходних) за напад јесте, да се под заклоном мрака (29. и 30. ноћу) благовремено приближим противнику што ближе и по могућству највише 100 метара од његових ровова и да се ту преко ноћи што боље утврдим, те да бих имао што бољи ослонац за сутрашњи напад. Ово је неопходно потребно и мора се учинити, јер ће се на тај начин избећи многи и многи излишни губитци, и сем тога натераће се противник да и он поседне што јаче његове ровове и на тај начин да издржи сву страхоту бомбардовања у рововима, а не у пасивним заклонима. Тако исто ово је неопходно и због тога, да би се могли што ближе привући рововима и Азен топови, ради што бољег рушења препрека, као и уништавање противника у рововима.
Приближавање под околностима, које сам под 1) имао част изнети, апсолутно је немогуће, а та се немогућност повећава још и тим што битољски друм скреће у лево (на северозапад) а међутим Французи имају категоричку заповест само до друма а тиме ће мој и иначе развучен борбени поредак, постати још развученији или ће остати једна веома опасна празнина између нас и Француза.
3) Рокирање дању а обзиром ако се не приближим у току ноћи 29./30. ов. мес. највише далеко 400 – 500 – 600 метара биће скопчано са огромним губитцима а сем тога са истим створиће се све већа и већа празнина опасна између мене и француских трупа лево, а без тог рокирања и прикупљања трупа у десно, апсолутно нећу бити у стању да изразим довољну снагу према мом главном нападном објекту к. 735 и ћувику лево (западно од к. 735) и због тога ће успех бити у великом питању.
Са ових разлога част ми је молити команданта за дејство, да се још данас у први сумрак замене моје трупе од с. Неокази па на запад до друма са француским трупама те да бих у току ноћи могао извршити прикупљање трупа за напад, а уједно и све потребне припреме. На случај да се ово код Француза не може изборити молим, да ми се у први сумрак упути још најмање један батаљон, те да би са десним крилом могао да извршим овај задатак, а левом крилу да дам дефанзивну улогу, која ће са напредовањем Француза лево, бити у тесној вези и увек у њиховој висини.
На случај да ниједан од овога двога не може да буде, молим команданта за наређење:
1) Да ли се сме прикупити свом нападном правцу, а да оставим најмању празнину од 2 – 5 км. (од Неокази па до везе са Французима) на најопаснијем месту, на ком је противник и 19. тек. мес. покушао напад.
2) Ако то несмем, да ли ћу у току ноћи 29./30. ов. мес. извршити приближавање противнику, ради олакшања напада и у опште на случај напада какву ћу функцију и на коме правцу имати?
Молим за што брже решење по овоме, јер од овога зависи све, како ћу у току ноћи 29./30. ов. мес. извршити припрему“.
По пријему овог рапорта са ОБр. 1654 наредио сам команданту леве колоне пуковнику Узун -Мирковићу следеће:
„Команданту су дата сва наређења у погледу одбране његовог одсека и напада кад наређење стигне. Даље детаљисање не могу вршити. Но изложићу своје мишљење команданту. Стање на његовом боку доласком француских трупа нарочито масе груписања артилерије изменило се. Трапезасти вис на коме је командант са општом резервом спада у опсег напада развоја Француза и треба га напустити и извући тај вод артилерије на подесније место. Штаб команданта бригаде да дође на подесније и заклоњеније место позади средине развоја бригаде. Лево од с. Неокази држати најнужније снаге као бочну групу за тактичку везу са Французима и за обезбеђење свога левог бока. Ако командант мисли, да је могућ напад Бугара у леви бок онда држати бригадну резерву ближе левом крилу негде на заклоњеном делу с. Неокази. Бочну групу ојачати жицом. Његов положај на Трапезастој коси пасивног је карактера и сувише удаљен за заштиту бока. Бок се држи сигурним држањем села Неокази и његове просторије у лево. Овакав поредак је и подесно груписан за напад.
Дакле сматрам да је положај резерве бригаде удаљен и да треба ићи груписан ближе с. Неокази што је у почетку борбе за команданта био Трапезасти вис, доласком трупа француских пред Врбеном, сада је с. Неокази. На тај начин смањиће се фронт и груписање боље извршити. Продор Бугара између Француза и левог крила је операција коју командант треба да жели, јер би његово лево крило добро утврђено исту улогу имало као пре неки дан само сада јаче груписано.
Да ли могу Бугари да предузму тај продор излажући се унакрсној ватри – могуће слабим деловима. У прошлом рату имали су много ширу просторију па су зло прошли, сад би прошли горе. Дакле за тај развој обезбеђење је најсигурније у томе да се с. Неокази и нужан простор држи као пиво (западну страну села такође утврдити). Резерву ближе левом крилу. Артилерија да има елементе за фланкирање левог бока, дакле досадањи развој само активније – напад. Кад дође заповест за напад лако је распоред груписањем резерава изменити саобразно новој улози.
Према овоме нека се предузима рад јер је овакав поредак добар и за одбрану с. Неокази – што је главно за напад. Пасивни поредак никад не ваља“.
Командант леве колоне поводом горњег са ОБр. 521 доставио ми је следеће:
„Рапортом ОБр. 516 од 29. тек. мес. имао сам част да команданту подробно изнесем незгодну ситуацију и сувише велики фронт, који ова колона има нарочито на случај евентуалног напада на противника. Молио сам да се фронт ове колоне или смањи, што ће француске трупе сменити моје трупе западно од Неокази или да ми се стави на расположење најмање још 1 батаљон.
Моју молбу командант није уважио, већ је исту са ОБр. 1654 од 29. ов. мес. одбио.
У прилогу под ./1 имам част приложити копију рапорта ОБр. 516 и решење командантово ОБр. 1654.
Част ми је понова молити: или да се смањи фронт ове колоне или да ми се упути одмах 1 батаљон најмање, са ових разлога:
1) Ова колона има фронт ширине најмање 5 км. и за цео тај фронт располаже само са слабих 5 и по батаљона тј. свега са 2.448 пушака.
У првом борбеном реду на десној обали Бродске реке има 5 батаљона. И ако су почесне резерве доста слабе, јер се морало што више ставити у стрељачки строј – немају чврсту везу, већ само потребан тактички додир или ватрену везу, ипак се цео фронт није могао посести и потчињени ми команданти (десне и леве колоне) једнако траже још бар по једну чету, што им не могу дати, јер у резерви целе колоне – другом борбеном реду на Трапезастој коси десној обали Бродске реке имам свега две чете и два митраљеза.
Лично сам са потчињеним командантима обишао цео стрељачки строј и извршио поседање положаја са обзиром највеће економије, те да бих имао што више резерве а оно што је поседнуто морало се апсолутно посести а ни један војник не може се и не сме се скинути, док други не дође на његово место.
Лево (западно) од Неокази па до Битољског друма има најмање 2 – 5 км. и тај цео простор употребом степенастог поретка поседнут свега са два слаба батаљона и ту се такође ниједан војник не сме скинути, већ напротив и ту командант тражи појачање. Та два батаљона имају сасвим други фронт и на случај напада могли бисмо ту нападати, а да се испред противника извлаче, те да их употребим на мом главном нападном правцу к. 735 и коси западно, о томе се не може ни помислити, док друге трупе не изврше замену и то благовремено.
На основи изложеног под 1 част ми је учтиво изјавити, да се не могу сложити са ОБр. 1654 изнетим мишљењем командантовим: „Бок се (штити) држи сигурним држањем с. Неокази и његове просторије у лево. Овакав је поредак и подесно груписан за напад, и кад дође заповест за напад лако је груписањем резерава изменити саобразно тој улози“, јер је овакав поредак као израз крајње нужде, не само веома неподесан за напад, него је и сувише развучен и за сигурну одбрану, која се једино може огарантовати великим и силним моралом наших војника, претераној пажњи свију старешина и опалом моралу код противника.
Премештањем резерве (2 чете) и вода артилерије места, ништа нећу учинити, да будем груписанији за напад, кад ми је први борбени ред развучен и кад ниједног војника не смем дигнути без смене.
Сем тога из ниже изложеног видеће се да за ову ситуацију, док се не смањи фронт и резерва и сви топови немају подесније место и да су овако једино поставили за стварну ситуацију.
2) На Трапезастој коси имам не само вод артилерије него: 2. пољску батерију (2 топа) и 4 пољску батерију (3 топа) а одмах позади Трапезасте косе и 5. пољску батерију (4 топа). Подеснијег места за батерије нема и кад је командант наредио команданту дивизиске артилерије, да батерије премести у десно (код 1. батерије) ја сам био противан и изнео против разлоге, који су усвојени, и батерије су остале где су и раније биле. Најглавнији доказ за правилност мог мишљења било је упућивање једне батерије на Кајмакчалан, а неке батерије са Трапезасте косе.
3) Док се не смањи фронт једино место резерве је на Трапезастој коси, а то се и на делу 19. тек. мес. показало. Сем тога из приложенога под 12. прилога, у коме је изнето наређење командантово ОБр. 1649 од 29. тек. мес. које сам примио пола часа раније но наређење ОБр. 1654 јасно се види важност Трапезасте косе и исту морам утврдити као ниво што јаче и кад се иста удеси за фланкирно дејство долина лево и десно, онда се тек долине могу бранити. Сам референт инжињерије је, који ми је лично предао наређење ОБр. 1649 истог мишљења и зато док ми се не скрати фронт резерву никако не смем померити а нарочито не у рупу код с. Неокази.
Ја не знам да ли Трапезаста коса спада у опсег нападног развоја Француза, али позитивно знам, да и командант 312. бригаде и командант 156. дивизије на све моје молбе нису пристали, да ми за метар у развоју Битољски друм, а што на Трапезастој коси имају 200 пушака, то су ми изрично нагласили, да та трупа искључиво има пасивну улогу, заштиту батерија.
4) Противник према целом фронту ове колоне има сасвим друкчије положаје, као и предтерен но што је то претпостављено на карти, о чему се и командант 28. тек. мес. лично уверио. Најповољнији правац напада противничког јесте на центар и лево крило садањег распореда ове колоне са задатком у први мах да се дочепа Трапезасте косе, јер би на тај начин одмах овладао и долином десно и лево од Трапезасте косе. Ја се чудим што противник до сада није учинио, кад су бокови потпуно осигурани Совичом и Старковим Гробом десно, а висовима северно од Лерина и Сакулевачком косом лево и кад би тим маневром помагао најбоље својима на Кајмакчалану, Старковом Гробу и Совичу десно и онима који нападају савезничке трупе лево.
Да очекујем да противник понови грешку и да продор опет покуша само долином западно од Трапезасте косе, а да не управи на мене знатан део снаге и да на тај начин буде опет онако грозно сатрвен од слабе бочне (западно од Неокази) и од две чете са Трапезасте косе, мислим да неби било опортуно, већ напротив сваког часа морам се надати да ће противник радити сада паметније.
Достављајући предње ја понова молим, да се фронт ове колоне што пре скрати било са француским трупама лево или са 1. бригадом десно, која има најмање 2 и по км. мањи, јер је иначе најважнији и највероватније правац за изненађење од стране противника веома развучено поседнут, а сем тога кад се укаже прилика са овако развученим поретком не могу извршити повољно свој задатак: заузеће к. 735 и ћувик западно“.
Питање борбеног поретка 2. бригаде без потребе почело је да се суптилише и изазива тактичку дискусију потпуно потребну.
Стицајем прилика командант 2. бригаде приморан је да води много рачуна о свом боку. Његова бојазан нарочито у периоду времена кад су Французи избили непосредно пред с. Д. Врбени потребна је. Један напад коњичког ескадрона потпомогнут неактивном пешадијом није требао да утиче да се стално тежи са развојем у лево, када је требало ићи напред.
Напустити Трапезасти вис, где је била резерва француских трупа и читав дивизион њихове артилерије пласиран. Са бригадном резервом ићи напред – јужно од с. Неокази и укопати се, то је дефинитиван положај бригадне резерве, офанзиван кад одсудан рад почне рокирати Бродском реком до у висини свога десног крила.
Овако груписање у смислу општег маневра дивизије је добро.
а ) Сигурност рада у ширем смислу обезбеђење маневарским наслоном на утврђен Забрдански вис – велики плато западно од села Забрдана.
б) Сигурност рада у ужем смислу обезбеђења груписањем свију снага 2. бригаде на фронту с. Неокази. Ужа концентрација која дозвољава у дефанзивном смислу брзо паралисање свију случајности од с. Д. Врбени. Утврђено село Неокази сигуран пиво за све случајеве.
Напослетку управа бојем и офанзивна тежња 2. бригаде зајемчена.
Држање резерве 2. бригаде код Трапезастог виса корисно само за Французе за нас без значаја. Резерва удаљена око 3 км. од поретка пукова, отворен терен те се никако неби могла извести нападна континуелност између бригадне резерве и поретка пукова.
Напослетку овакав поредак најзгодније у томе што сваки покушај Бугара од с. Д. Врбени треба да се задржи одмах на просторији Неокази а не чак даље на 3 км. дубоко као што се десило са дрским атаком бугарских коњаника.
Напослетку ако је у питању и потреба тактичке везе са поретком Француза којима је на овом крилу објекат с. Д. Врбени, та се тактичка солидарност не изводи држањем резерве 2. бригаде код Трапезасте косе (око 3 км. у назад) него груписањем у напред ради сигурнијег тактичког узајамног рада ако противник што покуша од с. Д. Врбени или на отвореној просторији између с. Д. Врбени и с. Неокази.
Односно напомене команданта 2. бригаде о употреби артилерије то је питање ван опсека његовог рада. Груписање 4. батерије (од 2 топа) на Трапезастој коси опет је посао који се више тиче француског фронта.
У овим питањима и ако командант се показује стално упоран ипак се из његових доцнијих извештаја види, да ако се мисли на успех моли да се његови јаче ангажовани делови западно од с. Неокази смене што је сасвим природно за његов успешан нападан рад а у духу мојих наређења. Но та се смена није могла извршити а једно је једино решење било, да се срећним нападом паралише осетљивост бока. Овако би се и радило да је дошло до општег напада и да нису Бугари одступили сами. Нисам хтео да будем категоричан у свом наређењу што сам видео да француске трупе својим постепеним долажењем а нарочито груписањем огромне артилерије на послетку ће донети тако стање на овоме фронту, да ће се командант 2. бригаде убедити, да је леви бок сигуран а треба изводити маневар онако како сам га окатегорисао првим наређењима и усменим упутима. Нешто одуговлачено извршење није имало утицаја пошто време одсудног напада због општих прилика десно и лево није још дошло. Нисам желео да командант 2. бригаде буде у души подељен у корист препоручене диспозиције његових јединица, сачекао сам, да га у овоме ток догађаја доведе на то, да је главно успети у нападу. Остале менљивости ситуацију дугом очекивању су споредности мањег значаја.
Губитци: рањено: 1 каплар и 1 редов.
У материјалу није било губитака.
Од непријатељских трупа пред фронтом су дивизије: 23., 12. делови 32., 51. и 1 батаљон 43. пешадиског бугарског пука, са око 7 батерија разних калибара.