Распоред српске војске на дан 1. априла
Штаб Врховне команде у Крагујевцу.
I. армија (штаб је у Ваљеву). Дринска дивизија I. позива осматра и штити део фронта од Ушћа до Самуровића колибе, обезбеђујући главни правац Шабац – Ваљево. Дунавска дивизија II. позива осматра и штити део фронта од Самуровића колибе до Боринске реке, обезбеђујући главни правац Лозница – Ваљево. Моравска дивизија II. позива осматра и штити део фронта од Боринске реке до р. Трешњице, обезбеђујући главни правац Љубовија – Ваљево. Главнине свих трију дивизија су на линији Караула – Близањски висови – Јаутина – Каменица – Ставе – Суводањ. Њени кантонмани простиру се између Ваљева и десне обале Тамнаве.
Одбрана Београда (штаб је на Торлаку). На граничном фронту Гроцка – Остружница: 15. пешад. пук III. позива; 7. пешад. пук III. позива; Комбиновани одред; 11. пешад. пук III. позива, са потребном артилеријом. Шумадиска дивизија I. позива у резерви скантонована је у рејону око Торлака.
Трупе под командом команданта Дунавске дивизије I. позива. Штаб је у Пожаревцу. Браничевски одред обезбеђује гранични фронт од Доњег Милановца до везе са трупама Одбране Београда код Гроцке. Дунавска дивизија I. позива скантонована је у Пожаревцу и околини и служи као резерва за фронт Браничевског одреда.
Трупе под командом команданта Комбиноване дивизије I. поз. (штаб је у Брзој Паланци). Крајински одред са штабом у Петровом селу, штити гранични фронт од Сипа до реке Бољетинске код Д. Милановца. Комбинована дивизија I. позива скантонована око Брзе Паланке у рејону Велесница – В. Каменица, Грабовачке пивнице, Река, Брзопаланачке пивнице и Купусиште, служи као резерва за фронт Крајинског одреда. Кладовска тврђава. На делу фронта од Брзе Паланке до ушћа Тимока: једна чета последње одбране са финансиским стражарима и једна позициска батерија.
Ужичка војска (штаб је у Ужицу). На фронту од реке Трешњице до утока Лима у Дрину Ужичка бригада је од реке Трешњице до Дервенте. Лимски одред је од ушћа Рзава до с. Земљице. Доњовасојевићска бригада је од ушћа Рзава до Лима. Шумадиска дивизија II. позива је резерва око Ужица.
III. армија (штаб је у Сопоту). Дринска дивизија II. позива штити гранични фронт од везе са Одбраном Београда код Печине баре до с. Ушћа. Тимочка дивизија II. позива је у кантонману западно од железничке пруге Раља – станица Ђуринци, на простору: Парцане – Губеревац – Стојник – Дучина – Сопот.
II. армија (штаб је у Младеновцу). Трупе су распоређене на кантонманској просторији источно од железничке пруге Раља – Младеновац и то: Тимочка дивизија I. позива на простору В. Поповић – М. Пожаревац – Шепшин – Ђуринац. Штаб дивизије у Ђуринцу; Моравска дивизија I. позива на простору Младеновац – Рајковац – Влашка – Бадљевац – В. Крсна – Ковачевац. Штаб дивизије је у Младеновцу.
Коњичка дивизија (штаб је у Паланци). 1. бригада скантонована је у рејону око Азање. 2. бригада скантонована је око В. Плане.
1. априла. Врховна команда доставља свим оперативним јединицама извештај ОБр. 12471 у овоме: „Ноћу 30./31. марта према селу Ритопеку уништена је дејством наших мина и артилерије једна непријатељска лађа, која је ишла од Земуна низ Дунав. Лађа је била натоварена врло великом количином артилериске муниције. Целокупна посада и послуга на лађи уништена је изузев два матроза, који су препливали на нашу обалу. Од уништене лађе експлозијом су избачене на нашу обалу велике оклопне плоче, од којих су неке биле пробушене зрнима наше артилерије. У току 31. марта ни на једном другом фронту није било значајних догађаја“.
2. априла. Командант трупа Нове Области шаље извештај ОБр. 4878 о преласку неколико чета бугарских комита на нашу територију у Брегалничкој области. Завршавајући овај извештај командант поменутих трупа додаје: „Изгледа, да ће се покушати дизање устанка и кварење железничке пруге. Да би се са успехом дочекала свака евентуалност потребно је у Велес што пре упутити 1 пук са 1 брдском батеријом“. Поводом овог извештаја Врховна команда издаје 2. априла наређење ОБр. 12508 у овоме: Команданту II. армије – Младеновац. „2. пешад. пук I. позива са припадајућим деловима одмах упутите железницом у Велес. Тамо да се стави на расположење команданту трупа Нове Области“. Команданту III. армије – Сопот. „Упутите одмах у Велес 1. батерију брдског артилериског пука са припадајућим деловима на расположење команданту трупа Нове Области“. Команданту трупа Нове Области – Скопље. „Наређено је да се одмах крену железницом у Велес: 2. пешад. пук I. позива и 1. батерија брдског артилериског пука. Пук полази из Младеновца, а батерија из Ђуринца пошто домаршује из с. Дучине. У вези ОБр. 4878 те команде поменуте трупе стављају се у Велесу на ваше расположење“.
2. априла, око 2 часа бугарске комите су предузеле напад на Струмичку железничку станицу. О овоме је командант трупа Нове Области послао Врховној команди овај извештај: У 16 часова: „Борба са комитама примљена је код објавничке чете и на предстражном положају више Струмичке станице. Станица и мост брањени су упорно. Наши су губитци: погинулих и рањених 120. Рањен је командант 14. пешад. пука и 4 нижа официра. Телеграфска веза са Валандовом прекинута је. Валандово је опкољено од комита. Једна чета 2. пешад. пука III. позива упућена је ка Валандову. У току борбе послато је из Ђевђелије у помоћ станици Струмици 80 војника са потребним бројем болничара и завоја“. У 17.50 часова: „Јутрос око 2 часа бугарске комите напале су станицу Струмичку са јачом снагом. Из Демир капије упућена је станици у помоћ једна чета пешадије, 2 митраљеза и један брдски топ. Пошто је мост на км. 103 у опасности, тражено је појачање из Скопља. Наређено је, да се возом из Скопља упути: један батаљон 2. пешад. пука III. позива у станицу Струмицу и једна чета у Зелениково, као резерва за заштиту моста на Вардару; а у Скопљу да буду спремни за покрет: један батаљон 1. пешад. пука III. позива; Бродвелова батерија и 4. батаљон Крушевачких резервних трупа – рекрути. Бугарске комите су заузеле све висове од станице Струмице до Градца. Посада у Струмици још се бори; 3. чета 1. батаљона, која је на Мировачкој станици заузела је положај на десној обали Вардара и ватром потпомаже посаду на станици Струмици и брани мост. У правцу Струмице чује се с времена на време по који топовски пуцањ, плотунска и брза паљба. Бугарске комите обучене су у бугарско војничко одело“. У 20 часова: „Напад комита на станицу Струмицу одбивен је. Комите су почеле повлачење око 14.30 часова. Њих гоне наше две чете и један брдски топ у правцу Удова и Баракли, а делови упућени из Демир капије развили су се код Градског у правцу ка граници. Станица Струмица није никако ни падала комитама у руке, већ само положај више станице, који је контра нападом повраћен. Ни један железнички објекат није покварен. Телеграфска веза Демир капија – Струмица – Мировче доведена је у ред. Возови могу саобраћати. Комите су се повукле преко границе, запаливши две карауле наше 21. чете граничне трупе (управо бугарски војници; који су били посели границу према нама). Према Д. Липовику између карауле 3. и 4. прешло је на нашу територију 20 бугарских војника за 600 м., и сакрили су се у једну шумицу. Наређено је уништење ових. У с. Сушеву прикупља се већа маса бугарских војника. Сваку караулу на овом делу фронта Бугари су појачали са по 30 војника. Губитци наши: 3 рањена официра, а код км. 106 нађена су 4 наша војника – лешеви у пола изгорели, а један потпуно. На друму код моста 5 погинулих, код сигнала Струмичке станице 5 и код Струмичке станице 5. Губитака има вероватно још. Непријатељски губитци непознати су“.
Наредба ОБр. 12507 Врховног Команданта за сву војску за 4. април 1915. год. у Крагујевцу
„Христос Воскресе Јунаци! У освитку васкрса Велике Србије, Ја вас на данашњи дан поздрављам са: Христос Воскресе! и жељом да са успехом и славом завршимо велико започето дело на остварењу Србинових идеала.
Јунаци! Сећајући се данас страдања Богочовека за спас човечанства, сећајући се великих жртава српског народа за уједињење и спас целокупног Српства и Словенства, будимо истрајни у раду до краја, будимо достојни потомци славних предака и дичних другова палих за свету ствар, за сјај и величину Отаџбине. Нека успомена на све то, на данашњи дан изазове у срцима свију Срба осећаје дивљења и поштовања према њиховим делима и даде нам подстрека и снаге, да победимо непријатеља слободе и непријатеља имена српског. Ово нека данас улије српском народу снаге и моћи, да патње и невоље овог страшног и наметнутог рата мушки и јуначки подноси. Јунаци, с вером у све ово, Ја данас кличем: Да живи Српски Народ и његова храбра војска!
Александар с. р.
Нови распоред трупа Косовске дивизиске области по извештају команданта трупа Нове Области ОБр. 4945 од 4. априла 1915. год. Распоред чета граничне трупе на 4. граничном одсеку. Штаб 4. граничног одсека је у Призрену. 9. гранична чета је на Ораховачком одсеку од Швањског моста до коте 404. Штаб чете је у Г. Круши. 10. гранична чета је на Призренском одсеку од коте 404 до коте 2381 закључно. Штаб чете је у Журу. 11. гранична чета је на Вранишком одсеку од коте 2381 до р. Буштерице. Штаб чете је у с. Борју. Од чете је 1. вод у с. Заподу са стражама у с. Бјелони, Врхиљи и Црнољеву; 2. вод је у с. Колозову са стражама у с. Нифе, Брегиње и Топољанима; 3. вод је у с. Шиштевцу са стражама у с. Стрезни, Новом селу и Броду. Укупна јачина 9., 10. и 11. чете граничне трупе је 355 људи.
11. пешад. пук „Кара Ђорђа“: Штаб, 1. батаљон и митраљеско одељење су у Призрену (1.434 људи и 4 митраљеза). 2. и 3. батаљон су у с. Журу (људи 1.386). 12. пешад. пук III. позива (без 4. батаљона). Штаб, 3. и 4. чета 2. батаљона и цео 3. батаљон су у Призрену (људи 991). 1. батаљон: штаб, 1., 2. и 3. чета су у с. Враништу (људи 453); 1. вод 3. чете је у с. Борју (55 људи); 4. чета је у с. Растелици (људи 173). 1. чета 2. батаљона је у с. Намешу (190 људи); 2. чета 2. батаљона је у с. Г. Круши (217 људи). Шумадиски пешад. пук Крушевачких резервних трупа (1. и 3. батаљон). 1. Шумадиски батаљон (од 6 чета); штаб, 1., 2., 3. и 4. чета су у Приштини (611 људи); 5. и 6. чета су у Вучитрну (374 људи). 3. батаљон формиран је у два полубатаљона, без батаљонског штаба: 1. полубатаљон (1. и 2. чета) је у Урошевцу (људи 634); 2. полубатаљон (3. и 4. чета) је у Митровици (људи 571).
4. батерија брдског артилериског пука је у Призрену (људи 263, коња 232, топа 4). Призренска позициска батерија: два вода су у Призрену; 1 вод је у с. Нашацу (свега људи 60, топова 6). 5. позициска батерија: два вода су у Приштини (људи 69, коња 7, волова 52, топова 4); 1 вод је у Призрену (људи 34, коња 3, волова 22, топова 2).
Приштински батаљон јачине 603 обвезника II. и III. позива и последње одбране је у гарнизону Приштинском. Призренски полубатаљон јачине 300 обвезника III. позива употребљен је у Призрену. Једна чета Штимљанског батаљона јачине 123 обвезника II. и III позива, употребљена је у Урошевачком гарнизону. Један вод Гиљанског батаљона јачине 76 обвезника III. позива, употребљен је у Гиљанском гарнизону. Митровачки батаљон је јачине 417 обвезника II. и III. позива. Једна чета (311 обвез.) употребљена је у Митровачком гарнизону а једна чета (106 обвез.) у Лауши (Дреници) као посада.
Косовски возарски ескадрон је у Урошевцу (људи 43, коња 25, волова 55, кола 45). Косовска болничка чета је у Приштини (људи 209). Аутомобилско одељење је у Урошевцу са 1 теретним аутомобилом. Осигурање железничке пруге од Качаника до Митровице врше 360 обвезника II. и III. позива Косовске дивизиске области.
5. априла. Командант трупа Нове Области шаље Врховној команди извештај ОБр. 4959 у овоме: „2. пешад. пук I. позива са припадајућим деловима и 1. батерија брдског артилериског пука са командантом 1. дивизиона стигли су у Велес у току 4. ов. м-ца. и ноћу 4./5. ов. м-ца. Два батаљона из 2. пешад. пука продужили су без искрцавања пут и стигли су 4. ов. м-ца. у 21.45 часова у станицу Струмицу, где су стављени на расположење команданту Вардарског граничног одсека“.
6. априла. Командант трупа Нове Области шаље Врховној команди извештај ОБр. 4976 у овоме: „На основи до сад добивених података о нападу бугарских комита на станицу Струмицу и Валандово, част ми је послати овај извештај: Ноћу 1./2. ов. м-ца. маса бугарских четника око 3.000 људи прешла је границу на простору између српско – бугарске – грчке тромеђе и коте 571 који фронт износи 34 км., и око 3.30 часова у јутру предузеле бујан и енергичан напад на положаје код станице Струмице, код Пираве и Валандова. По свима знацима циљ је напада био, да се надмоћнијим снагама нападну страже, које чувају железничке објекте и у овом нападу поруше мост код км. 103 код станице Струмице и тако прекине веза са Солуном и докопају Тиквеша, и да по постигнутом успеху једним делом снаге развију даљу акцију преко Мирјанских планина ка Прилепу и Битољу, а другим делом снаге ка Штипу. За овим комитама за случај успеха, имале су да следују регуларне трупе, које би ушле у нашу област под видом заштите свог елемента и поселе поједине тачке и места док се питање о Македонији не реши. За осигурање источног фронта (од српско – грчке – бугарске границе до Рујева), фронт је подељен на Вардарски, Радовишки, Малешки и Кочански гранични одсек. У овом случају напад је извршен на Вардарски гранични одсек под чијом командом стоји и команда железничког осигурања. Распоред појединих делова за осигурање био је овакав:
Осигурање границе. 21. чета граничне трупе је поседала карауле на граничном фронту, давала страже и патроле дуж граничне линије. Као прихватнице овим граничним стражама служиле су јединице 14. пешад. пука, које су борбу имале да приме на раније изабраним и спремљеним положајима тако: 1. чета 3. батаљона 14. пешад. пука била је као прихватница испред Валандова и давала поједине патроле, страже и заседе на правцима ка пограничним селима и у селима на делу фронта од тромеђе до карауле Пираве. 2. чета 2. батаљона 14. пешад. пука са два пољска Дебанжова топа 6. позициске батерије била је на положају више станице Струмице, давала патроле, страже и заседе на правцима ка пограничним селима са једним водом на вису Мали Саланџак. Као резерве овим прихватницама били су: 3. чета 3. батаљона у Валандову са спремљеним положајем код Пираве, где је се имала заједно са 1. четом примити борба. 1. и 3. чета 2. батаљона и 4. чета 3. батаљона 14. пешад. пука са једним топом 3. брдске брзометне батерије на станици Струмици као резерва за цео Вардарски гранични одсек. 2. чета 3. батаљона у Дојрану и 4. чета 2. батаљона у Ђевђелији служиле су као резерва за ојачање јединица код Валандова или станице Струмице, где се буде указала потреба. Поред ових снага налазиле су се као посаде у селима у срезу Неготинском и Ђевђелиском 130 обвезника Сјеничког пуковског округа.
Железничко осигурање. Имало је на прузи од Зеленикова до грчке границе на свима објектима и дуж отворене пруге као страже 1. батаљон 1. пешад. пука III. позива, са 500 обвезника Ибарске дивизије и 300 обвезника Брегалничке дивизије укупне јачине 1.500 људи. Поред овог као резерва за одбрану нападнутих железничких објеката а у саставу железничког осигурања биле су: 3. чета 1. батаљона у станици Струмици за мост на км. 106 и 103; у Демир капији 1. и 2. чета 1. батаљона са митраљеским одељењем и 1 пољским Дебанжовим топом на положају и једним брдским топом 3. батерије постављен на отвореном вагону и 3 – 4 вагона са локомотивом увек спремљеном у резерви да се може рокирати резерва железничког осигурања дуж целе пруге. 4. чета на мосту код км. 113. Ове чете 1. батаљона 14. пешад. пука, које су биле у резерви дуж пруге, давале су сталне и унутрашње патроле дуж железничке пруге. Бројно стање (на лицу) 14. пешад. пука попуњеног са рекрутима износило је 1.200 пушака. Прикупљање комита вршено је у највећој тајности у вече 1. априла на фронту од Риша до Костурина, одакле су се одмах и по групама пребацили преко границе, концентришући се у главном у две колоне и то једном правцем преко Баландова ка Дојрану или Ђевђелији, и другом преко станице Струмичке за Тиквешки крај. Јачина групе упућене ка станици Струмици износила је око 2.000 а ка Валандову 1.000 добро наоружаних, одевених и обучених комита.
Борба за одбрану железничке пруге и објеката примљена је на Струмичком положају који није био повољан за одбрану, али бољег није било. На овом положају била је 2. чета 2. батаљона 14. пешад. пука и два пољска Дебанжова топа. Како су комите у великој маси напале на гранични фронт и страже, то су те страже и заседе биле убрзо савладане. Затим су напали и на Струмички положај и освојили га заузевши и два пољска топа. Борба се тако пренела на одбрану станице Струмице и одбрану моста на км. 103 југоисточно од станице Струмице. У очи напада ноћу 1./2. априла командант железничког осигурања вршио је ревизију осигурања и извештај о нападу затекао га је у Ђевђелији, где је са локомотивом стигао из Демир капије. Кад је напад отпочео и кад се испољило да нападачи теже ка станици Струмици и км. 103, командант 14. пешад. пука који је био и командант Вардарског граничног одсека тражио је да га потпомогне резерва осигурања из Демир капије. Командант железничког осигурања ставио му је одмах на расположење 2. чету 1. батаљона са 2 митраљеза и једним брдским топом, што је све транспортовао возом који је био у приправности у Демир капији. Остатак резерве тј. 1. чета са 2 митраљеза и стражама из 1. батаљона 1. пешад. пука III. позива, упућен је у правцу Градског, и развијао се лево од 2. чете која је раније ступила у борбу. Овим одредом (две чете 1. батаљона, 1 брдски топ и 4 митраљеза) командовао је командант железничког осигурања, који се вратио из Ђевђелије. Одред је наступао без великог отпора потискујући комите до села Градског, тежећи да их одбаци од Градачке планине и одсече од правца ка граници. 3. чета 1. батаљона која је била код станице Мировче отишла је на мост код км. 103 и на десној обали Вардара развила се за борбу тукући прилаз ка мосту и фланкирајући га. 4. чета 2. батаљона из Ђевђелије, појачавши страже и патроле у вароши и на мосту, довезена је возом до Мировче и појачала одбрану моста на км. 103. Са овом четом дошао је и известан број болничара са завојним материјалом. На овај начин за одбрану моста код км. 103, у ком је правцу био упућен главни напад, сконцентрисана је сва снага којом је се уопште могло располагати за одбрану пруге и граничног одсека. Између 9 и 10 часова напад је био најжешћи. Бугари су покушали да користе и заузете наше топове избацивши 5 метака, али су у то доба наше трупе биле већ сконцентрисане, прешле у контра напад и повративши топове отпочеле гоњење. Око 11.30 часова борба је завршена у нашу корист. Око 15 часова Бугари су на овом делу потпуно пребачени преко границе. По извршеном гоњењу командант железничког осигурања вратио се са једном четом, водом митраљеза и брзометним топом у Демир капију, а једну чету оставио је на станици Струмици.
Борба око Валандова по до сад добивеним податцима текла је овако: Око 1.000 комита прешли су преко границе на простору око Пиравске карауле до тромеђе, а по уговореном сигналу прикупили су се за напад на Пиравски положај. Граничне страже, посаде по селима и патроле су се браниле јаком ватром. Командант одбране мајор Милијашевић са својом четом посео је положај за одбрану, остављајући резерву са јужне стране Валандова у близини друма. Пошто су нападачи били у огромној бројној надмоћности, то су одмах по прелазу границе почели са опкољавањем Валандова са свију страна. Како се борба око одбране Валандова развијала још нема података, али појачања која је упутио командант Вардарског одсека по извршеној одбрани станице Струмице у току 2. и 3. априла затекла су Валандово без војника, а на положају на којем је брањено Валандово нађени су сви лешеви погинулих војника, изузимајући три леша који су нађени у Валандову и четири леша у правцу с. Раброва, међу којима су били и лешеви погинулих официра, што показује да се борба водила до последњег човека. Наши губитци у борби са комитама у току 2. и 3. априла износе: 181 погинулих од којих је 2 официра. Непријатељски губитци: 40 погинулих, број рањених непознат је, али је велики. Бугари су успели да своје рањене пре повлачења одвуку преко границе. О припремама овог напада од стране званичне Бугарске служе периодични извештаји, које је ова команда подносила, а за доказ да је Бугарска имала намеру и за војно поседање ове нападнуте територије најбољи је доказ, што је примећен један пешад. пук у Сушеву; један батаљон код села Владеваца; који су ишчезли са границе тек кад се напад завршио неуспехом. Да ово није унутрашњи неред на нашој територији већ организован упад, наводим ова факта:
1. Напад је извршила једна маса организованих а вешто вођених комита, која према простору на коме је развила операције није ни у ком случају могла бити мања од 3.000 људи, јер је требало савлађивати поред граничних стража, патрола и заседа још утврђене положаје код Струмице поседнуте са два пољска топа и са око 600 људи. Затим посаду у Валандову, најзад посаде села а поред тога штитити бокове према Дојрану и Градецу нарочито према км. 103 одакле су долазила појачања.
2. Комите нису успеле да своју акцију пренесу даље на југ од линије станице Струмице, друм за Валандово и потоком Козлудере, јер јужно од ове линије није опаљена ни једна пушка, што значи да ни народ није имао удела у овом нападу.
3. Претпостављајући најзад и то, да су сви способни мештани узели учешћа у овој борби, то ипак са обзиром на укупан број становника у селима где су се ови догађаји дешавали, не би могао да изнесе ни 500 људи, јер укупан број душа на пограничној зони у времену напада није био већи од 3 – 4.000 душа. Па и оно што би могло носити оружје, није га могло имати бар у толиком броју, јер је вршено детаљно разоружавање а нарочито при уништењу чете Мехмед Беја и Хаки Беја.
4. Најзад сам тај факт, да су комите извршиле повлачење по свима прописима у правцу бугарске границе и ову прешли без икакве сметње од стране бугарских стража и власти доказује, да су бугарске власти биле са извршиоцима у договору и ишле им на руку.
5. Поред овога, као доказ служе и нађене ствари код погинулих: бугарска муниција; једна карта са жигом Струмице; документа једног Аустријанца, потврђена у Бечу; војнички бугарски хлеб; једно уверење од стране Струмичког санитета итд. Према до сад добивеним податцима о току борбе налазим, да су се трупе добро држале, да нису биле изненађене, да велики број жртава а нарочито погинулих долази због тога, што се није успело да се рањени са предњих положаја изнесу из борбе, већ су их комите све на положају побили. Да би се 14. пешад. пук успособио за акцију потребно је, да се на место рањених и погинулих официра одмах упуте други официри, јер на овој територији нема официра за попуну“.
14. априла. Врховна команда – команданту Ужичке војске. Наређење ОБр. 12888: „Упутите одмах један пешад. пук Шумадиске дивизије II. позива и 1 брдску брзометну батерију у Велес, где да се стави привремено на расположење команданту трупа Нове Области“.
15. априла. Врховна команда шаље команданту Одбране Београда наређење ОБр. 12971 у овоме: „У вези наређења Врховне команде ОБр. 12299 француска ваздушна флотила завршила је монтирање аероплана и транспортоваће се железницом 18. ов. м-ца до Топчидера, где се има искрцати истога дана. Да би се флотила пренела на аеродром Бањички и да би јој се омогућио рад сходно поменутом наређењу молим за наређење:
1. Да се одреди потребна запрега за превоз аероплана од искрцне станице, како би се аероплани могли одмах пренети на аеродром.
2. Да се из трупа те команде стави на расположење команданту флотиле 4 јахаћа оседлана коња тако, да у свако доба могу њима располагати и 8 теретних коња ради маневровања у случају потребе.
3. Да се од пешадиских трупа те команде одреди стража потребне јачине ради чувања флотиле на Бањичком аеродрому.
4. Да наше пешадиске трупе, најближе непријатељу, увек јављају полазак и појаву непријатељских аероплана команди флотиле ради благовременог предузимања потребних мера од стране придате нам флотиле. Ради тога наређено је, да се команда флотиле телефоном веже са трупама Одбране Београда.
5. Уопште да се од стране те команде по могућности чини све, што би потпомогло успешан рад флотиле. Знаци за распознавање француских аероплана и наређење о држању наших трупа при употреби тих аероплана доставиће се накнадно нашим трупама“.
15. априла. Врховна команда шаље Министру војном извештај ОБр. 12973 у овоме: „Стање у ком се данас налази оперативна војска у погледу исхране, поглавито исхране стоке веома је рђаво. Трупни и колонски возови код трупа су празни, а војишна и главна слагалишта само постоје по имену. Нигде нема резерве у храни, но се тавори дан и комад. Због непотпуне исхране стоке, ова нагло пропада, а нема се откуда више попуњавати. Ако у скором времену политичка и војна ситуација код наших савезника буде таква, да треба и ми да пређемо у офанзиву, онда ће код оваквог стања ствари бити немогућно. Да би г. Министар војни видео право стање ствари код оперативне војске у погледу њене исхране, обмундировних и логорских потреба, шаљем Главног интенданта са свим потребним бројним податцима, из којих ће се моћи брзо видети како стојимо. Молим г. Министра војног да изволи подејствовати, да се сазове министарска седница на којој би Главни интендант пуковник Ђока Богдановић као изасланик Врховне команде са позитивним чињеницама изнео целу ову ствар Краљевској влади на увиђај и дао објашњења по свима питањима исхране војске и њене обмундировне и логорске спреме. Преко је потребно, да се овоме злу што пре стане на пут и оперативној војсци у што скоријем времену створи могућност за њене офанзивне операције, што ће неминовно у скором времену бити потребно с обзиром на општу политичку и војну ситуацију код наших савезника. Не будемо ли за овај моменат спремни за офанзиву, то ће врло рђаво одјекнути код наших савезника и наш до сад стечени глас и лепо име изгубиће много, а вероватно да ће то бити од утицаја и на наше националне аспирације. Поред до сад слатих рапората по овом питању, имам част послати г. Министру и овај, на увиђај и даљи поступак“.
16. априла. Министар војни Врховној команди ОБр. 4020: „Наш војни изасланик у Софији под Пов. Бр. 36 од 12. овог месеца доставља дислокацију бугарске војске у овоме:
I. Војно – инспекциска област – Софија. Командант ђенераллајтнант Кутинчев. Начелник штаба пуковник Бурмов. 1. пешад. Софиска дивизија – Софија, Командант ђенерал – мајор Драганов. Начелник штаба, пуковник Азманов. 1. пешадиска бригада – Софија: 1. Софиски пешад. пук – Софија и 6. Трновски пешад. пук – Софија. 2. пешад. бригада – Софија: 16. ловачки пешад. пук – Орханија и 25. Драгомански пешад. пук – Цариброд. 4. пољ. артил. пук – Софија. – 6. пешад. Бдинска дивизија – Враце. Командант ђенералмајор Попадопов. Начелник штаба ….. 1. пешад. бригада – Видин: 3. Барински пешад. пук – Видин и 15. Ловчански пешад. пук – Белоградчик. 2. пешад. бригада – Враце: 35. Врачански пешад. пук – Враце и 36. Козлодуцки пешад. пук – Орехово. 2. пољ. артил. пук – Враце. – 7. пешадиска Рилска дивизија – Дупница. Командант ђенералмајор Тодоров. Начелник штаба, пуковник Сирманов. 1. пешад. бригада – Ћустендил: 13. Рилски пешад. пук – Ћустендил и 26. Пернички пешад. пук – Радомир. 2. пешад. бригада – Самоков: 14. Македонски пук – Г. Џумаја и 22. Тракиски пук – Самоков. 7. пољ. артил. пук – Самоков.
II. Војно – инспекциска област – Пловдив. Командант ђенераллајтнант Тошев. Начелник штаба пуковник Русев. – 2. пешад. Тракиска дивизија – Пловдив. Командант ђенералмајор Гешов. Начелник штаба пуковник Цветков. 1. пешад. бригада – Пловдив: 9. Пловдивски пук – Пловдив и 21. Средњогорски пук – Пашмакли. 2. пешад. бригада – Татар Пазарџик: 27. Чепински пук – Т. Пазарџик и 28. Стремски пук – Карлово. 3. пољ. артил. пук – Пловдив. – 3. пешад. Балканска дивизија – Сливен. Командант ђенералмајор Жељавски. Начелник штаба пуковник Николов. 1. пешад. бригада – Бургас: 11. Сливенски пук – Сливен и 24. Черноморски пук – Бургас. 2. пешад. бригада – Јамбол: 29. Јамболски пук – Јамболи и 32. Загорски пук – Нова Загора. 6. пољ. артил. пук – Сливен. – 8. пешад. Тунџанска дивизија – Стара Загора. Командант ђенералмајор Кирков. Начелник штаба пуковник Таслаков. 1. пешад. бригада – Хасково: 10. Родопски пук – Хасково и 30. Шејновски – Трново Сејмен. 2. пешад. бригада – Стара Загора: 12. Балкански пук Ст. Загора и 23. Шипчански пук – Казанлик. 8. пољ. артил. пук – Стара Загора. – 10. пешад. Беломорска дивизија – Ђумурџина. Врши дужност команданта пуковник Колев. Начелник штаба ппуковник Живков. 1. пешад. бригада – Ксанти: 37. Пирински пук – Ксанти и 38. Одрински пук – Крџали. 2. пешад. бригада – Ђумурџина: 39. Солунски пук – Ђумурџина и 40. Беломорски пук – Дедеагач. 10. пољ. артил. пук – Ђумурџина.
III. Војно – инспекциска област – Рушчук. Командант ђенерал Бојаџијев. Начелник штаба пуковник Стојанов. 4. пешад. Преславска дивизија – Шумен. Врши дужност команданта пуковник Топалов. Начелник штаба ппуковник Шкојнов. 1. пешад. бригада – Шумен: 7. Преславски пук – Шумен и 19. Шуменски пук – Разград. 2. пешад. бригада – Варна: 8. Приморски пук – Варна и 31. Варненски пук – Варна. 5. пољ. артил. пук – Шумен. 5. пешад. Дунавска дивизија – Рушчук. Врши дужност команданта пуковник Брнев. Начелник штаба ппуковник Илијев. 1. пешад. бригада – Рушчук: 2. Искарски пук – Рушчук и 5. Дунавски пук – Рушчук. 2. пешад. бригада – Трново: 18. Етрски пук – Трново и 20. Добруџански пук – Трново. 1. пољ. артил. пук – Разград. – 9. пешад. Плевенска дивизија – Плевен. Командант ђенералмајор Рибаров. Начелник штаба пуковник Попов. 1. пешад. бригада – Плевен: 4. Плевенски пук – Плевен и 17. Догостолски пук – Плевен. 2. пешад. бригада – Свиштов: 33. Свиштовски пук – Свиштов и 34. Тракиски пук – Ловеч. 9. пољ. артил. пук – Севлијево.
Коњичка инспекција – Софија. Инспектор ђенералмајор Танев. Начелник штаба пуковник Наумов. 1. коњичка бригада – Софија: Гардиски пук – Софија, 1. коњички пук – Софија и 5. коњички пук – Брезник. 2. коњичка бригада – Сливен: 3. коњички пук – Пловдив, 4. коњички пук – Јамбол и 7. коњички пук – Сливен. 3. коњичка бригада – Рушчук: 2. коњички пук – Лом Паланка, 9. коњички пук – Рушчук и 10. коњички пук – Шумен. 4. коњичка бригада – Дедеагач: 6. коњички пук – Харманли и 8. коњички пук – Дедеагач. Коњички артил. дивизион – Софија.
Артилериска инспекција – Софија. Инспектор ђенералмајор Мајданов. Поред пољске и коњичке артилерије, која је изнета напред постоје још: Брдска артилерија: 1. брдски артил. пук – Берковина, 2. брдски арт. пук – Дупница и 3. брдски арт. пук – Станимаки. Хаубичка артилерија: 1. хаубички пук – Софија, 2. хаубички пук – Стара Загора и 3. хаубички пук – Шумен. Градска артилерија: 1. градски артил. пук – Софија, 1. градски артил. пук – Шумен и 3. градски артил. пук – Видин. Један дивизион овог пука је у Белоградчику.
Инжињерија: 1. пионирски батаљон – Софија, 2. пионирски батаљон – Пловдив, 3. пионирски батаљон – Јамбол, 4. пионирски батаљон – Шумен, 5. пионирски батаљон – Никопољ. Понтонирски батаљон – Рушчук. Железнички батаљон – Софија. Телеграфски батаљон – Софија. Технички батаљон – Софија.
Општа напомена: Пешадија. Сви пешадиски пукови су од по 3 батаљона. У сваком пуку 1. и 2. батаљони су од по четири чете, а 3. батаљони су од по три чете. Још у прошлој години формирани су 3. батаљони од по 2 чете, а почетком ове године образоване су у њима треће чете. Сваки пешад. пук има по једно митраљеско одељење од по два митраљеза; по једну нестројеву чету и по једну музику. Свега пешадије: 10 дивизија = 20 бригада = 40 пукова = 120 батаљона = приближно 48.000 пушака.
Артилерија. Пољска. Сви пољски артилериски пукови су од 3 дивизиона од по 2 батерије. Сваки пук има и по једну нестројеву батерију. Свега артилерије: 10 пукова = 30 дивизиона = 60 батерија = 240 топова. Пољски артил. пукови стоје под командом дотичног команданта пешад. дивизије, но правац настави у техничком погледу даје се из артилериске инспекције. Брдска: 1. и 2. брдски артил. пук је од по три дивизиона, а 3. је од четири дивизиона. Сви су дивизиони од по 2 батерије. Свега брдске артилерије: 3 пука = 10 дивизиона = 20 батерија = 80 топова. Хаубичка артилерија: Сви хаубички пукови су од по 2 дивизиона од по 2 батерије. Свега: 3 пука = 6 дивизиона = 12 батерија = 48 хаубица. Калибар 12 см. систем Круп и Шнајдер. Градска артилерија: Градски артилериски пукови су подељени на по 2 дивизиона од по 2 батерије. Свега: 3 пука = 6 дивизиона = 12 батерија. Број топова се у батерији не може сазнати. Зна се само да од бољих топова у састав батерија улазе: или 12 см. дугачки Шнајдерови (као наши); 10.5, 12, и 15 см. дугачки Крупови или 15 см. пољске хаубице Шнајдерове. Коњичка артилерија: Прошле године је образована 1. коњичка батерија у бугарској војсци. У почетку ове године формиран је штаб дивизиона и 2. батерија. За формирање ових батерија узети су коњи сразмерно из свију пољ. артил. пукова, као и прва партија возова. Свега: 1 дивизион = 2 батерије = 8 топова.
Коњица. Коњички пукови су од по 2 дивизиона од по 2 ескадрона. Сви пукови имају по једно коњичко митраљеско одељење од по 2 митраљеза и по један пионирски вод. Гардиски пук има и своју музику. Свега: 4 коњичке бригаде = 11 коњичких пукова = 22 коњичка дивизиона = 44 ескадрона = приближно 3.000 коња.
Инжињерија: Пионири. Сви су пионирски батаљони од по 6 чета, од којих су 4 пионирске, 1 телеграфска и 1 мостовна чета. Свега: 5 пионирских батаљона = 30 чета, од којих: 20 пионирских, 5 телеграфских и 5 мостовних. Железничари. Свега: 1 батаљон од 6 чета од којих су 3 за конструкцију и 3 за експлоатацију пруге. Телеграфисте: Свега 1 батаљон од 4 чете, од којих су 3 телеграфске и 1 радиотелеграфска. Понтонири. Свега: 1 понтонирски батаљон од 4 чете (четврта чета формирана је почетком ове године). Техничари. Свега: један батаљон од 4 чете, од којих су: 1 аутомобилска, 1 рефлекторска, 1 балонска и 1 аеропланска. За сад има: 6 аероплана од којих су два „биплана“ и четири „моноплана“.
19. априла. Врховна команда шаље команданту француске ваздушне флотиле наређење ОБр. 13111 у овоме: „На основу општег задатка, који је тој команди додељен наређењем ОБр. 12299 чим ескадрила буде спремна изволите приступити извршењу ових специјалних задатака за први мах. Извршити извиђање правцем железничке пруге: Земун – Инђија – Петроварадин – Фрушка Гора – Рума – Шабац и даље левом обалом реке Саве до Земуна. Да се извиди: има ли јачих непријатељских трупа код Земуна, Инђије, Ирига, Петроварадина и на простору: Петроварадин – источно до реке Тисе – Тител; да ли се утврђује Фрушка Гора; има ли каквих непријатељских трупа и припрема око Руме; распоред, груписање и јачину непријатељских трупа на граничном фронту од Шапца до Земуна. Уништити бомбама непријатељске мониторе код Земуна; осмотрити детаљно утврђени положај на линији Земун – Сурчин, места непријатељских батерија на томе положају и ове батерије бомбама уништити. Извршити извиђање правцем железничке пруге: Панчево – Алибунар – Ковин, а одатле левом обалом Дунава до Земуна. Задатак: осмотрити има ли непријатељских трупа око Панчева, Алибунара, Баваништа и Ковина; распоред, груписање и јачину непријатељских трупа у простору: Панчево – Перлаз – Алибунар – Панчево и на граничном фронту од Ковина до Земуна. Резултате извиђања достављати Врховној команди преко команде Одбране Београда“.
19. априла. Врховна команда шаље команданту Комбиноване дивизије наређење ОБр. 13112, да батаљон пешадије и понтонирску чету остави у Прахову и да се одмах крене и дође на своју ранију концентрациску просторију, где да се стави на расположење команданту III. армије.
20. априла. Њ. К. В. Престолонаследник Александар добио је писмо од Великог Кнеза Николаја Николајевића у овоме:
„Према сад створеном општем стратегиском положају напори поверених ми са највишег места армија управљени су на то, да развијајући постепено наступање преко Карпата, једновремено сломијемо отпорну снагу аустриских трупа. Ради успешног извршења тога веома важног задатка, не само за Русију него и за све савезнике, до крајности је битно, да наши противници не буду у стању у знатној мери појачавати своје снаге, које дејствују на аустриском фронту, путом пребацивања трупа са другога војишта. Да би се спречило такво пребацивање снага, неопходно је да једновремено са нашим наступањем и савезничке нам армије развију енергичне операције. Поводом овога ја сам се обратио Главнокомандујућем енглеско – француских трупа са одговарајућим жељама, које ће према обећању у могућној мери бити испуњене. Нема сумње, да ће положај наших противника постати још тежи, ако једновремено са наступањем наших и енглеско – француских армија и српска армија пређе у наступање и пренесе ратне операције на територију Аустроугарске. Ма да ми је добро познато са каквим је тешкоћама скопчан прелаз српске армије у наступање, ипак је једновремени енергичан притисак на противника на свима трима војиштима толико важан за што брже достигнуће победе, да ја сматрам ипак за дужност да скренем пажњу Вашег Височанства на крајњу жељу енергичног остварења таквог наступања. Као извесна олакшица у томе, како изгледа, може служити та околност, што су Аустријанци према добивеним податцима, већ пребацили са српског фронта на Карпате велики део својих првокласних трупа.
Велики Кнез Ђенерал Ађутант,
Николај“.
20. априла. Војни изасланик из Софије – Врховној команди Бр. 38: „Овог дана кружи глас о тајној мобилизацији Рилске дивизије. Јуче послах повереника у Ћустендил и Дубницу одакле очекујем извештај, затим ће продужити за Струмицу. Други повереник послат преко Пловдива, вратио се из Хаскова и саопштио је: велика количина муниције из Хаскова вуче се у правцу Крџали; говори се о мобилизацији 2. и 3. дивизије; комите говоре: од Струмице не можемо више, јер има много српске војске на граници, мораћемо покушати на Ћустендил; говори се о позиву 22. и 34. набора резервиста за 2., 3. и 7. дивизију. Све новине донесоше ову вест: „За појачање надзора на граници Рилске дивизиске области, где се, због догађаја у српској Македонији, скупљају бегунци, позван је један набор резервиста око 2.000 душа за појачање састава трупа Рилске дивизије. Ово је чисто војно – полициска мера, која је примљена са одобравањем“. Треба бити на великој опрези и не дати Бугарима ни најмање повода за граничне сукобе, јер изгледа да то желе“.
23. априла. Њ. К. В. Престолонаследник Александар послао је Великом Кнезу Николају одговор под ОБр. 13301 у овоме:
„Позив Вашег Императорског Височанства, да ступимо у офанзиву заједно са осталим савезничким војскама против нашег заједничког непријатеља радо примам к знању. И до сад сам се носио жељом да непријатеља нападнем на његовој територији, али се моја жеља ломила о несавладљиве тешкоће изазване непогодним временом и несавршеним транспортним средствима, који су ми отежавали добивање хране и фуражи не само за стварање резерве за неколико дана, него и за саму текућу потребу у исхрани војске и стоке. Томе су се још придружиле и јаке заразне болести, које нам је непријатељ у земљу донео. У последње пак време се знатно побољшало. Храну и фураж нешто смо купили у Русији, а нешто нам је Русија дала из својих магацина и сад смо сконцентрисали све своје старање, да их пренесемо Дунавом до наших обала. Чим храна и фураж доспеју до наших обала, онда је наша брига да их пренесемо до означених резервних магацина, како бисмо скупили резерву за 12 до 15 дана колико нам је најнеопходније. Молим Ваше Императорско Височанство да нам Својом моћном речи припомогнете, да се појачају транспортна средства и убрза транспорт из Русије до наше обале. Ја ћу пак одмах издати заповест Мојој војсци чим се осигура речена резерва да пређе у офанзиву. Држим, да ћу све те тешкоће помоћу Божјом и помоћу Вашом савладати најдаље за 20 дана. Међутим узимам себи слободу да Ваше Императорско Височанство извештавам у току тога времена како спрема напредује. Нисам до сад одговорио на Ваш телеграм од 20. ов. м-ца што сам сматрао за потребно, да најозбиљније проверим податке о стању Моје војске.
Врховни Командант српске војске,
Престолонаследник Александар“
30. априла. Врховна команда шаље свима оперативним јединицама податке о аустроугарској војсци са наређењем ОБр. 13582 у овоме: „По свима податцима осигурање граничног фронта према нама врше ландштурмске трупе, чија је укупна јачина 16 – 18 пукова од 2 – 3 батаљона, а као резерва су 15. и 16. корпус заједничке војске и то: 15. је како изгледа око Варадина а 16. у Босни. Према томе целокупна непријатељска снага према нама износи 15. и 16. активни корпус и око 40 ландштурмских батаљона. По извештајима повереника у Банату – око Темишвара, Вршца, Беле Цркве, Панчева – нема много непријатељских трупа. Утврђено је – по извештају руског ђенералштаба – да су корпуси 8., 13. и Комбиновани корпус, који су оперисали према нама, отишли на руски фронт. Достављајући ове податке Врховна команда наређује, да се до 8. маја пошаљу податци о непријатељској војсци на фронту ове армије“.