Стање на неким страним фронтовима
На руском фронту. „Офанзива аустроугарске војске у Карпатима отпочела је крајем јануара. На десном крилу постигнути су успеси: руске трупе су потиснуте из Буковине. На главном правцу напада између превоја Ушок и Дукла добивено је само мало терена. Због јаке зиме даља офанзива је обустављена. У Источној Пруској отпочела је 8. фебруара офанзива немачке војске и изведена је битка код Мазурских језера. Руске трупе потиснуте су из Источне Пруске, али је даље наступање немачке војске спречено вештим и брзим доласком руских појачања. Офанзива против оба руска крила није одговорила потпуно великим очекивањима централних сила, али је ипак дала велике користи: нанети су велики губитци руској војсци. Оваква ситуација уливала је наду централним силама, да ће криза у Карпатима, бар за извесно време, бити отклоњена, те је Немачка предложила Аустроугарској, да се користи овом ситуацијом и да изврши изненадни удар на Србију, држећи се у Карпатима дефанзиве. За предузимање офанзиве против Србије, немачка Врховна команда изнела је ова два разлога: Да би се обезбедила позадина фронта према Италији, чије је држање према централним силама постајало све сумњивије и према којој ће се у најкраћем времену морати створити нов фронт. Да би се отворио пут преко Србије и Бугарске, како би се могло притећи у помоћ Турцима, који су у овом времену били угрожени на Дарданелима.
На француском фронту. У циљу олакшања ситуације Руса, Французи и Енглези предузели су јаку офанзиву против Немаца. Половином фебруара 1915. год., Французи су нападали Немце у Шампањи, а Енглези северно од Араса (у пределу виса Лорет), али без великих резултата.
На турском фронту „Турци су почетком фебруара 1915. године напредовали према Енглезима, избили су до Сујецког канала, ала се на њему нису могли дуго држати, већ су се повукли на полуострво Синан. 19. фебруара отпочела је енглеско – француска флота бомбардовање Дарданелских утврђења. Турска је брзо организовала одбрану Дарданела, исцрпивши на тај начин сва средства у трупама и материјалу. Оскудица Турске у оружју и муницији задавала је Немачкој велику бригу, јер у Турској није било никаквих фабрика ове врсте. Немачка је на разне начине слала Турској муницију и ратни материјал преко Румуније, али је ова веза била веома ограничена, те се тим путом нису могле подмирити све потребе турске војске. У Немачкој се држало као вероватно, да ће десант енглеско – француских трупа на Дарданелима успети.
Држање неутралних држава
Бугарска. Председник владе Радославов изјавио је 8. фебруара 1915. год. да Бугарска нема намеру нападати ни Србију ни Грчку ни Румунију. Међутим ова је изјава одмах побијена чињеницом, да је Бугарска на два дана пре поменуте изјаве (6. фебруара) већ била закључила зајам од 500,000.000 лева код синдиката немачких и аустриских банака. Сем тога, многи знаци показивали су, да је Бугарска купила велику количину ратног материјала у Немачкој и Аустрији, који се има на неки начин спровести Дунавом од Оршаве или кроз Румунију.
Румунија. Првих дана месеца фебруара 1915. год. закључила је Румунија зајам у Енглеској и добила га, само под условом солидне гаранције у погледу њеног држања према споразумним силама. Кад је 19. фебруара француско – енглеска флота предузела бомбардовање Дарданелских утврђења, а руска флота отпочела дејствовати према Босфору, изазвато је велико узбуђење у Румунији, која се бојала да Русима не припадне Цариград. Поводом једног говора председника руске владе Сазонова, из кога се могло закључити да Русија мисли дефинитивно заузети Цариград, одговорио је у енглеском парламенту 25. фебруара Сер Едуард Греј ово: „Догађаји који се на руско – турској граници развијају имају за циљ само реализацију важних економских проблема, који су у вези са изласком Русије на отворено море, са чиме је Енглеска у потпуној сагласности“. Русија је такође дала изјаве Румунији, да је овде у питању само трговачка слобода кроз Босфор и Дарданеле.
Грчка. Између Грчке и Енглеске вођени су у фебруару преговори за закључење зајма на истој бази, на којој је закључила и Румунија. И Грчка и Румунија биле су узнемирене наоружањем Бугарске. Румунија је изјавила Грчкој, да она неће трпети превожење ратног материјала за Бугарску преко румунске територије. Кад је 19. фебруара енглеско – француска флота предузела напад на Дарданелска утврђења, председник грчке владе Веницелос био је убеђен, да Грчка у оваквој ситуацији може добити важне територијалне компензације у Малој Азији, пошто споразумне силе у ово доба нису располагале довољном снагом за десант, те је предлагао краљу Константину, да се мобилише за овај циљ један корпус, који би оперисао против Турске. У исто време рачунао је да ће успеси ове операције довести и Бугарску на страну споразумних сила. Грчки Главни Ђенералштаб није био мишљења да се оваква операција предузме, наводећи и политичке и стратегиске разлоге. Краљ Константин пришао је мишљењу Главног Ђенералштаба, због чега је Веницелос поднео оставку.
Албанија. Есад паша се бори против устаника. Српске трупе на албанској граници спречавају упад Арнаута на српску територију.
Италија. У току фебруара није било ничега значајног.