Ситуација аустроугарске војске
Пребацивање 8. корпуса на руски фронт отпочело је 3. фебруара: 21. ландверска дивизија укрцана је у возове у Новом Саду, а 9. пешадиска дивизија у Бечкереку. Бројна стања корпуса била су до 1. фебруара знатно повећана и то: 8. корпус 21.600 пушака, 480 сабаља и 80 топова; 15. корпус 30.000 пушака, 370 сабаља и 60 топова; 16. корпус 34.000 пушака, 600 сабаља и 80 топова. У Босни је било мобилних трупа 39.000 пушака, 250 сабаља и 69 топова. За заштиту Саве: 23.000 пушака, 350 сабаља, 22 топа. У Банату: 16.000 пушака, 620 сабаља, 40 топова. Непосредно под армијом 68 топова. Посада тврђава: 57.000 пушака, 190 сабаља и 822 топа. Свега: 221.600 пушака, 2.860 сабаља и 1.241 топ. Према томе, Балканска војска без 8. корпуса била је јака 200.000 пушака, 2.830 сабаља и 1.161 топ. Због одласка 13. корпуса наређено је да се 15. корпус прошири источно од Инђије – Рума, те је и 16. корпус могао да прошири своје кантонмане. Обе противничке војске налазе се у ствари једна према другој, одвојене речним препрекама, у зимским кантонманима. То је био једини случај за време целога Светског рата. 14. фебруара упућена је Дунавска флотила из Будим-Пеште у Петроварадин, где је стигла 16. фебруара. Због јачег груписања српских снага у северозападном делу Србије наредио је командант Балканске војске 22. фебруара да се 50. пешадиска дивизија 16. корпуса премести у простор око Брчког. Покрет трупа имао је да отпочне 1. марта. 26. фебруара добивена је вест од повереника, да предстоји српска акција преко Зворника и Бјељине: та је акција, како изгледа, имала сврху да подиже расположење народа у Србији, који је због колере и пегавог тифуса био потиштен.