Јануар 1915, Стање на српском фронту

Ситуација аустроугарске војске. – „На основи добивених извештаја о распореду српске војске командант Балканске војске и поред неповољног збивеног распореда, доноси одлуку да трупе остави, у главном, у досадањем распореду, како би се оне могле још неко време у миру опорављати и извршити попуну. Предузете су само мере да се трупе у Босни појачају. У времену између 5. и 8. јануара дошла је 9. бригада (1. пешад. дивизије) у Сарајево, а 5. брдска бригада (18. пешад. дивизије) у Брчко, одакле је продужила марш сувим до Тузле, где је стигла 10. јануара. Пребацивање V. армије у кантонмане на запад, како је то било изложено у реферату начелника главног ђенералштаба, није било по вољи команданту Балканске војске. Ово померање трупа одговарало је потреби да се одбрани Босна, али се није водило рачуна о идеји једне офанзиве против Србије, сем случаја да се ова предузме у ономе истом правцу, који се већ једном у највећем степену показао као неповољан. У противном, морало би се најпре вршити прегруписавање снаге, што би такође било неповољно, јер би се моменат изненађења могао лако пропустити. Према овоме, а у циљу стварања дефинитивне одлуке по питању груписања снаге, командант Балканске војске упућује 6. јануара Врховној команди ова питања: Да ли Врховна команда очекује, да Балканска војска по извршеној попуни у људству и материјалу предузме офанзиву против Србије? Какав задатак намерава Врховна команда дати овој војсци, ако до конца јануара буде улазак Румуније у рат вероватан или сигуран? Ово је било потребно знати, јер је од додељеног задатка зависила припрема за операције, нарочито подизање мостова и мостобрана (Осјек, Ердут, Тител, Бечеј, Сегедин).
6. јануара командант Балканске војске добија овакву депешу из Врховне команде: „Да ли би Балканске снаге биле у стању да реше минимални задатак, и у случају да им се одузму три дивизије?“ За овај случај намеравала је Врховна команда да узме одмах – привремено – комбиновани корпус и 40. пешад. дивизију за руски фронт, како би могла, још пре почетка пролећа, да постигне потпун успех против Руса. Како се из до сад изложеног може закључити аустроугарска Врховна команда у времену од 1. до 5. јануара одлучила се, да напусти идеју зимске офанзиве против Србије. Командант Балканске војске пристао је на захтев Врховне команде и издао 7. јануара припремну заповест за одлазак поменутих трупа. Транспортовање је отпочело 10. јануара. Наређењем Врховне команде од 8. јануара, добио је комбиновани корпус нов назив „19. корпус“, а комбинована дивизија назив „57. пешад. дивизија“.
8. јануара командант Балканске војске добија овај одговор на стављена питања од 6. јануара: „а) Офанзива против Србије не може се узимати у обзир све дотле, док, после успешне акције на руском фронту, Врховна команда не буде у стању да опет упути V. армији јаке снаге. До тога тренутка очекује се од те армије да изврши минимални задатак – дефанзиву према Србији. б) Ако до краја јануара или доцније акција Румуније против Аустроугарске постане вероватна или сигурна, онда је задатак V. армије, да заштити правце ка Бечу и Будим-Пешти и у случају једне евентуалне српско – румунске кооперације. Директиве за груписање V. армије за овај случај не могу се још сад издати, пошто би то груписање зависило од конкретних околности а нарочито од тога да ли би Срби, у исто време и у уском додиру са румунским упадом у Ердељ, упали у Банат или би они изабрали правац наступања преко Срема или још западније. Припреме у операциском смислу, које командант Балканске војске ставља у изглед тј. подизање мостова и мостобрана код Осјека, Ердута, Титела, Бечеја и Сегедина, биће у сваком случају целисходне и треба их извршити“. Према добивеним извештајима о српској војсци ценило се, да је та војска морално и материјално потпуно исцрпљена. То је доказивала и чињеница, да у току од месец дана она није предузела никакву офанзивну акцију.
10. јануара јављено је Врховној команди ово: „Већина извештаја искључује офанзивну намеру од стране Србије“. Да би се одлазак трупа са српског на руски фронт маскирао, командант Балканске војске наредио је 8. јануара, да се пребаци 109. ландштурмска бригада у Банат. У истом циљу, као и због обмане о правцима превожења немачких дивизија, које су биле одређене за појачање у Карпатима, наређено је да се шире вести о доласку немачких појачања у Банат. А да би се вера у ову вест појачала упућен је, у времену 12. до 16. јануара, у Банат 2. батаљон 3. немачког гренадирског пука и распоређен са по једном четом код: Беле Цркве, Вршца, Ковина и Панчева. Официри у групама кретали су се као да врше рекогносцирања. У инострану штампу пуштене су вести о доласку јаких немачких снага у Банат. У времену од 10. до 13. јануара стигла је 109. ландштурмска бригада у Вршац са задатком, да служи као ослонац за осигурање Дунава. Бригада је стављена под команду територијалне области у Темишвару. Остале ландштурмске формације, које су биле у саставу корпуса, расформиране су 13. јануара; људство се употребило за попуну осталих трупа. Због одласка 19. корпуса и 40. хонведске дивизије на руски фронт, одређене су осталим корпусима V. армије друге кантонманске просторије. Ново груписање армија удешено је тако, да се маневровање може лакше и брже вршити. 8. корпусу наређено је, да се премести из простора западно и северозападно од Новог Сада у кут Тисе и Дунава (Тител – Жабаљ), како би се у случају потребе олакшало његово пребацивање у Банат сувим, преко мостова код Титела и западно од Бечкерека. За 15. и 16. корпус било је предвиђено да се у случају потребе транспортује железницом и то: 15. корпус: Нови Сад – Суботица – Сегедин – Темишвар. 16. корпус: Винковци – Сомбор – Суботица – Сегедин – Бекеш Чаба – Темишвар. Велики део корпусних тренова пребачен је у састав армиског трена у Бачку. У Бачкој су те коморе биле боље обезбеђене, јер су имале пред собом две речне препреке, њихово евентуално пребацивање у Банат преко моста на Тиси код Титела, а у Срем преко мостова код Ердута и Новог Сада, било је у свако доба могуће.
Састав Балканске војске 15. јануара 1915. год. Командант надвојвода Евген. Начелник штаба ђенерал Алфред Краус. 8. корпус: 9. пешад. дивизија (17. и 18. бригада); 21. ландштурмска пешад. дивизија (41. и 42. бригада). Свега: 21 батаљон, 4 ескадрона и 20 батерија. 13. корпус: 36. пешад. дивизија (13. и 72. пешад. бригада); 42. хонведска пешад. дивизија (83. и 84. хонвед. бригада). Свега: 29 батаљона, 5 ¼ ескадрона и 21 батерија. 15. корпус: 1. пешад. дивизија (7. и 8. брдска бригада); 48. пешад. дивизија (10., 11. и 12. брдска бригада). Свега: 42 ¼ батаљона, 3 ¼ ескадрона и 24 батерије. 16. корпус: 18. пешад. дивизија (1. и 13. брдска бригада); 50. пешад. дивизија (3. и 15. брдска бригада); 57. пешад. дивизија (2. и 6. брдска бригада). Свега: 30 батаљона, 4 ¼ ескадрона и 22 батерије.
Мобилне заштитне трупе у Босни и Херцеговини. Командант: ђенерал пешадије Саркотић. На Дрини: командант фелдмаршаллајтнант Шњарић. Одсек Бјељина: 6 батаљона, 1 ескадрон и ½ батерије. Одсек Власеница: 4. брдска бригада (3 батаљона, ¼ ескадрона и 2 батерије). Одсек Сребрница: 9. ландштурмска етапна бригада (5 ¼ батаљона и 1 батерија). Одсек Вишеград – Горажде: 17. брдска бригада (4 батаљона и 2 батерије); 18. брдска бригада (4 ½ батаљона и 2 ½ батерије). Одсек Фоча: (3 батаљона, ¼ ескадрона и 1 ½ батерија). Код Тузле: 5. брдска бригада (5 батаљона, ¼ ескадрона и 2 батерије). Код Сарајева: 9. брдска бригада (5 батаљона, ¼ ескадрона и 2 батерије). Свега: 41 ¾ батаљона, 2 ескадрона и 18 батерија.
Заштита пограничног фронта на Сави. Потчињено команданту 16. корпуса: мостобран Брчко (1 батаљон). Одсек Грк (2 батаљона, 1 ескадрон и 1 батерија).
Потчињено команданту 15. корпуса: одсек Митровица (6 батаљона).
Група ђенерала Тамаши, штаб у Прхову: одсек Платичево (6 батаљона, ¼ ескадрона и 2 ¼ батерије). Одсек Ашања (5 батаљона, ¼ ескадрона и 1 батерија). Одсек Сурчин – Земун (9 батаљона, ½ ескадрона и 1 батерија). Резерва у Михаљевци: 1 ескадрон. Свега: 29 батаљона, 3 ескадрона и 5 ½ батерија.
Рејон Банат (корпусна територијална команда у Темишвару. Одсек Панчево (4 батаљона, 1 ескадрон и 2 батерије). Одсек Хомокош (4 батаљона, 3 ¼ ескадрона и 2 ½ батерије). Одсек Бела Црква (2 батаљона, 1 ескадрон и 1 батерија). Одсек Берзаска (270 жандарма и ½ батерије). Одсек Оршава (2 батаљона и 1 ½ батерија). Резерва у Вршцу: 109. ландштурмска бригада (5 батаљона, ¼ ескадрона и 2 ½ батерије). Свега: 17 батаљона, 5 ½ ескадрона и 10 батерија.
Посада и наоружање утврђења. Тврђава Сарајево: 9 ½ ландштурм. батаљона; 3 тврђавска артилериска батаљона; 131 оруђе и 20 митраљеза. Тврђава Калиновик: ½ ландштурм. батаљона; деташман тврђ. артилерије; 12 оруђа и 15 митраљеза. Тврђава Мостар: 2 ландштурм. батаљона; 1 ¼ тврђав. арт. батаљона; 68 топова и 36 митраљеза. Фор Граб: ⅛ ландштурм. батаљона и 4 топа. Тврђавица Столац: ⅛ ландштурм. батаљона и 8 топова. Одбранбени одсек Автовац: 3 ¼ ландштурм. батаљона; 14 топова и 14 митраљеза. Тврђава Билећ: 2 ландштурм. батаљона; 1 ¾ тврђ. арт. батаљона; 77 топова и 28 митраљеза. Тврђава Требиње: 3 ¾ ландштурм. батаљона; 1 ¼ тврђ. артилер. батаљона, 91 топ и 95 митраљеза. Ратна лука Котор: 9 ½ ландштурм. батаљона; 7 ½ тврђ. арт. батаљона; 218 оруђа и 100 митраљеза. Тврђава Петроварадин: 9 ½ ландштурм. батаљона; 3 тврђ. арт. батаљона, 191 оруђе и 13 митраљеза. Утврђени мостобран Тител: 3 ландштурм. батаљона.
Дунавска флотила и део флоте у Боки Которској (само у погледу операција са сувоземном војском).
Са опорављањем и попуном јединица ишло је врло добро, тако да је 14. јануара бројно стање корпуса било овако: 8. корпус: 17.000 пушака, 470 сабаља и 88 топова; 13. корпус: 26.000 пушака, 650 сабаља и 80 топова; 15. корпус: 23.000 пушака, 250 сабаља и 50 топова; 16. корпус: 25.000 пушака, 300 сабаља и 89 топова. Трупе за заштиту Дрине рачунајући 5. и 9. брдску бригаду: 34.000 пушака, 300 сабаља и 67 топова. Заштита Саве: 18.000 пушака, 300 сабаља и 23 топа. Заштита Дунава и Баната: 16.500 пушака, 470 сабаља и 45 топова. Свега: 161.000 пушака, 2.740 сабаља и 442 топа.
Сава је од 7. јануара стално надолазила. Део Мачве био је половином јануара под водом. Низводно од Митровице била је Савска обала до 2 км. преплављена. Подгоричка Ада. Савске окуке код Прогара и Бољевца биле су сасвим под водом. Дунав је такође био надошао. Код Панчева је била преплављена северна обала а према Белој Цркви српска обала. Линија Сава – Дунав представљала је у ово време најтежу препреку. Евентуални прелаз Саве наишао би на највеће техничке тешкоће. Пошто су у ово време долазиле вести о груписању српских снага на албанској граници, мислило се да су се Срби одлучили да најпре окупирају Албанију, а да ће тек доцније кад наступе боље околности предузети операцију против Аустроугарске. Такво је било стање Балканске војске на српском фронту 15. јануара. На руском пак фронту, у источном делу Карпата, била је у ово време настала тешка криза. Претила је опасност, да Руси не освоје целу Буковину, а затим да упадну и у Ердељ. Све је ово врло неповољно утицало на Румунију и било је знатно погоршало општу ситуацију. Даље одвајање снага са осталих делова руског фронта није било могуће. Због овога, аустроугарска Врховна команда упутила је 16. јануара команданту Балканске војске ово питање: „Да ли би обзиром на стање надошле воде на Сави и Дунаву, као и обзиром на повољно бројно стање V. армије било могуће, да се привремено 13. корпус упути на руски фронт? У исто време саопштено је, да ће се V. армији упутити доцније јаче снаге за извршење офанзивних операција“. Командант Балканске војске одмах је пристао да задовољи Врховну команду, одговоривши позитивно. Транспортовање 13. корпуса и то: 42. хонведске дивизије отпочело је 20. јануара из Руме, а 36. дивизије из Ст. Пазове и Инђије у току 21. јануара. Због одржавања тајности било је трупама саопштено да иду у Банат, тек у току транспортовања трупе су сазнале да иду у Буковину. Изгледа, да су Срби заиста рачунали, да се те трупе пребацују у Банат, јер је V. армиска команда већ 21. јануара била извештена о покрету српских трупа у правцу североисточног дела Србије. Да би се Срби и даље обмањивали наређено је 23. јануара да 109. ландштурм. бригада изведе своје вежбе у гађању код Оршаве (2 батаљона, 1 батерија) и јужно од Беле Цркве (3 батаљона, 1 батерија), на живе циљеве на српској страни. Ова демонстрација извршена је првих дана фебруара, а 4. фебруара бригада је опет прикупљена у Вршцу. Начелник штаба Балканске војске био је мишљења, да би било могуће одаслати на руски фронт још и 8. корпус. Обзиром на тешко стање на руском фронту прихватио је и надвојвода Евген то мишљење и понудио Врховној команди поменути корпус. Понуда је радосно примљена. Цар Фрањо Јосиф одобрио је такође 31. јануара одлазак 8. корпуса на руски фронт. 8. корпус налазио се у ово време у рејону Тител – Жабља, где је из рејона од Новог Сада према заповести од 14. јануара био стигао. Транспортовање 8. корпуса отпочело је 3. фебруара.