Јул 1915, Стање на српском фронту

Стање аустроугарске војске

Ђенерал Терсћански одобрио је предлог свога начелника штаба за израду офанзивног плана против Србије и под ОБр. 1510 од 1. јула доставио је Врховној команди ову представку: „Да бих могао искористити време и снагу који ми сад стоје на расположењу, предлажем да се за евентуалну офанзиву против Србије још сад отпочну припреме. У случају да ми се то одобри, молим за начелну одлуку, да ли ће те припреме, које би се извршиле према доле изложеном гледишту, одговарати високим намерама Врховне команде: Према Србији да се води одсудна офанзива. Не би било довољно да се Дунав пређе и створе само мостобрани за активну одбрану реке. Офанзива да се води са апсолутном надмоћношћу снаге (18 – 20 пешадиских дивизија). Прелаз да се изврши на простору између ушћа Колубаре и Великог Градишта. Тешка артилерија, која је по броју потребна, да се стави на расположење.
Припреме за офанзиву обухватале би: Тактичка и техничка рекогносцирања тачака за прелаз. Избор и израда ампласмана за артилерију са потребним путовима за њено привлачење. Припрема превозног и мостовног материјала. Материјална спрема простора за груписање снага“.

Терсћански с. р.
ђенерал коњице

3. јула добио је командант армиске групе наређење Врховне команде ОБр. 12350, да се брдска бригада без коњице, артилерије и установа, али са допунским формацијама, што пре упути на расположење команди југозападног фронта. У исто време наређено је да се од заштитних трупа на Сави одузму 5 батаљона и формира нова „19. ландштурмска бригада“, која улази у састав 61. дивизије. Бројно стање трупа, које су стално појачаване, било је у ово време овакво:
(Види табелу на стр. 174)

Бројно стање побољшано је нарочито код ландштурма на Дрини. Код мобилних снага ојачане су само допунске формације. Од ландштурмских трупа било је: На Дунаву – 220 км.: 13.800 пушака и 50 топова; на Сави – 150 км.: 23.700 пушака и 60 топова, и на Дрини – 290 км.: 29.000 пушака и 45 топова. Према томе, на један километар долазило је: На Дунаву око 62 пушке = око 1 вод; на Сави око 158 пушака = око 3 вода, и на Дрини око 100 пушака = око 2 вода.
Транспортовање 10. брдске бригаде отпочело је 4. јула.
5. јула стигло је наређење Врховне команде, да се штаб 61. пешадиске дивизије, са 16. хонведском бригадом и дивизиским установама, упути на италијански фронт. Поменути делови пребачени су у времену од 6. до 11. јула. У исто време, Врховна команда са ОБр. 12449 од 5. јула дала је задатак команданту армиске групе ђенералу Терсћанском и наредила ово: „Ситуација створена одласком 61. пешадиске дивизије и слабљењем мобилне снаге принуђава, да се „Одбрана Босне у суштини изведе само са пограничним заштитним трупама и тврђавама“. Према томе, потребно је главнину 59. дивизије преместити у досадањи рејон 61. пешадиске дивизије; једну бригаду оставити још у Тузли“. Да не би ометао транспортовање железницом, ђенерал Терсћански донео је одлуку да целу 59. дивизију упути сувим у рејон око Винковаца и да нову формирану 19. ландштурмску бригаду остави у простору Гуња – Дреновци – Врбање. Врховна команда ово је одобрила. Пребацивање 59. дивизије из Босне предузето је сувим, јер је пруга Брод – Сарајево и Добој – Тузла због киша и надошле воде била од 2. јула прекинута. Мост код Маглаја био је порушен. Нормалан саобраћај успостављен је тек 26. јула. Прекид ове главне артерије отежавао је одбрану Босне. Мислило се, да ће Срби то искористити. Но војни изасланик у Софији јавио је 4. и 5. јула, да су Срби дали одсуство великом броју људства због жетве (већем делу III. позива) и да се српска Врховна команда и поред непрестаног наваљивања Антанте упорно устручава да предузме офанзиву против Аустроугарске. Према једном извештају од 7. јула јавио је поменути војни изасланик: „Да је српска Врховна команда како изгледа решила, да напусти дефинитивно сваку офанзиву, и да то гледиште заступа нарочито ђенералштаб“. Ти извештаји олакшали су аустриској Врховној команди њене одлуке за даље извлачење снага са српског фронта. Поред тога, пограничне реке опет су надолазиле. Савска долина је била већим делом преплављена, а Дунав је рапидно растао.
9. јула. Врховна команда наредила је да се немачка 103. дивизија што пре транспортује преко Будим-Пеште. Пребацивање ове дивизије отпочело је 10. јула и довршено је до 14. јула у вече. За обмањивање остављен је један комбиновани батаљон, који је упућен у Сремски рејон у Пазову. Као једину накнаду за одузете трупе, Врховна команда је 10. јула упутила 205. ландштурмску бригаду, која је у унутрашњости била ново формирана.
10. јула од Врховне команде под ОБр. 12372 од 7. јула добивен је одговор на предлог за припрему офанзиве против Србије у овоме: „Ма да Врховна команда потпуно цени иницијативни предлог команде армиске групе ипак мора изјавити, да се основе за једну поновну офанзиву против Србије како у погледу времена тако и у погледу снага, које би требало употребити, за сад још не могу предвиђати. Према томе нека команда армиске групе употреби време и снагу, која јој стоји на расположењу, у духу досадањег јој задатка, нарочито у циљу побољшавања околности за одбрану и одржавања сопствене територије. Наређења за припрему једне снажне офанзиве против Србије издаће Врховна команда благовремено у датом случају, тј. чим идеја за ту акцију буде дошла у конкретни стадиум. Прерано извођење конкретних мера, могло би неповољно утицати на моменат изненађења, а тај моменат нарочито је важан код акција за прелаз преко река. Због нарочитог обзира на ово, нека команда армиске групе предузме само оне мере, које не падају у очи и које гарантују, да се у датом случају има јасан поглед на све оне околности, које ће бити меродавне за почетак офанзиве, тј. особине земљишта на местима прелаза, мере предузете од непријатеља, ампласмане за батерије, стање воде и комуникација итд. Ова евиденција мора се протезати како на Дунав и Саву тако и на Дрину, да се непријатељу не би дали потребни податци“. Оваква директива Врховне команде одобравала је прикупљање података за извођење офанзиве, али је забрањивала да се пре времена извршују конкретне мере. Командант армиске групе осећао је, да Врховна команда није одобрила његов предлог за израду операциског плана, али је поред тога остао убеђен, да ће готов операциски план бити од велике вредности пре но што се ситуација разјасни, те је и поред постојеће директиве да се прикупљају само подаци за евиденцију, израдио један такав план са свима појединостима. Наређење, да се време и снага која стоји на расположењу искористи за побољшавање одбране и одржавање сопствене територије, извршено је већ тиме, што су у Банату довршена утврђења, која су и раније била у раду. Врховна команда још 19. јуна наредила је, да се у Банату израде три линије једна позади друге и да се тиме одговори евентуалној кооперацији Румуније са Србијом. У обзир су долазиле ове линије: а) Францфелд – Делиблат – Бела Црква – Нера до Терегова; б) Тител – Вршац – Карансебеш и в) Бега – Канал Бега – Темишвар – евентуално Лугош.
Ради везе са утврђењима, која су се израђивала на Марошу држала је Врховна команда за важно, да се понајпре израде мостобрани на Марошу и линија под в). Према томе радило се у месецу јулу 1915. год. на линијама, које су биле употребљене за први отпор према Румунима тек године 1916. Стање радова 10. јула било је у главном овако: Петроварадин: јужни фронт готов, северни фронт у изради; Тител и Сланкамен готов; мостобран Фелшеаради (источно од моста код Жабља) у подизању; заштита мостова: Орлод и Тамашлака (на Тамишу) у изради; мостобрани: Осијек, Ердут и Брчко били су готови; утврђени положаји: Ференцхалом, Бела Црква и Макошфалва били су готови; утврђени положаји: Хомокош, Делиблат, Карашјесене и Геребенц још у изради; Мехадија: готова; Вршац: у изради; Закоњ: започет; Терегова и Лугош: скоро готов; Темишвар: јужни фронт готов, северни фронт способан за одбрану; Арад, Очанда, Турска Кањижа, Сегедин: у изради.
Због одласка 103. немачке дивизије командант армиске групе наредио је груписање мобилних снага у овоме: 59. дивизија која је маршовала у времену од 11. до 13. јула на простор Брчко – Жупања, имала је 14. јула да отпочне транспорт железницом на простор Рума – Инђија. 205. ландштурмска бригада, која је била у превожењу имала је да се 14. јула искрца у рејону Шид -Кукујевци. Овде је снабдевена коњицом, артилеријом и комором. 19. ландштурмска бригада, која се 8. јула била прикупила, имала је да остане код Гуње – Врбање и да формира своју комору. 205. ландштурмска бригада стигла је у току 13. и 14. јула у Шид. 59 дивизија транспортована је у времену од 14. до 19. јула на одређено место (простор: Рума – Инђија). 19. јула у 14 часова добивена је заповест Врховне команде, да се 59. дивизија стави на расположење команди југозападног фронта. Дивизија је отишла у времену од 20. до 23. јула преко Новог Сада. Због поновног одласка мобилних трупа из Источног Срема наређено је, да се 205. ландштурмска бригада у току 21. јула премести сувим у простор Гргујевци – Радинци. Ово премештање имало је и ту сврху, да се утврђења у Фрушкој гори заврше, јер су све радне снаге биле упућене у Банат. Бригада је маршовала 24. и 25. јула из Шида на нову кантонманску просторију око Гргујевца. У исто време (од 24. у јутру од 25. у подне) упућена је и 19. ландштурмска бригада на италијански фронт, јер је 23. јула добивено наређење Врховне команде, да се она пошаље за 59. дивизијом Истим наређењем, Врховна команда је упутила у састав Балканске војске 2 ландштурмска батаљона из Будим-Пештанског мостобрана. Распоред аустроугарских снага према бројним стањима од 24. јула види се из овог прегледа:

Бројно стање ландштурмбатаљона повећано је до 28. јула са 8.000 пушака, доласком попуне у људству. Према овом прегледу, аустроугарска Врховна команда, базирајући на то, да су непрестани неуспеси руске војске у психолошком погледу морали рђаво деловати на српску Врховну команду, рескирала је да одголити у највећој мери границе монархије. Према српској војсци јакој од прилике 230 – 253.000 људи, остао је само ландштурм, који је без мобилних снага представљао само један танак застор.