Распоред српске војске на дан 1. јуна
Штаб Врховне команде у Крагујевцу
I. армија (штаб је у Ваљеву). Дринска дивизија I. позива обезбеђује главни правац Шабац – Ваљево, осматрајући и штитећи део фронта од села Ушћа до Самуровића колибе; Дунавска дивизија II. позива, обезбеђује главни правац Лозница – Ваљево, осматрајући и штитећи део фронта од Самуровића колибе до Боринске реке; Моравска дивизија II. позива, обезбеђује главни правац Љубовија – Ваљево, осматрајући и штитећи део фронта од Боринске реке до реке Трешњице; Шумадиска дивизија I. позива, врши оправку путова Коцељево – Уб – Словац и Уб – Лајковац, у овом распореду: Један пук код Лајковца за поправку пута Лајковац – мост на реци Кладници; један пешадиски пук код Словца за оправку пута Словац – Уб; два пешадиска пука на простору Тврдојевац – Гуњевци за оправку пута Уб – Коцељево.
Ужичка војска (штаб је у Ужицу). Заштита фронта на Дрини од реке Трешњице до утока Лима у Дрину: Ужичка бригада, Лимски одред и Доњовасојевићска бригада; Шумадиска дивизија II. позива у резерви је око Ужица.
III. армија (штаб је у Сопоту). Дринска дивизија II. позива штити гранични фронт од Печине баре до села Ушћа; Тимочка дивизија II. позива скантонована је западно од железничке пруге Раља – станица Ђуринци, у рејону: Парцани – Губеревац – Стојник – Дучина – Сопот; Комбинована дивизија I. позива, скантонована је на простору: Наталинци – Рача – Марковац – Лапово – Баточина.
Трупе Одбране Београда (штаб је на Торлаку). Штите гранични фронт од потока Средњака код Гроцке до Остружнице закључно.
Трупе под командом команданта Дунавске дивизије II. позива (штаб је у Пожаревцу). Браничевски одред обезбеђује гранични фронт од Доњег Милановца до потока Средњака код Гроцке; Дунавска дивизија I. позива, скантонована је у Пожаревцу и околини, служи као резерва за фронт Браничевског одреда.
Крајински одред (штаб је у Петровом селу). Штити гранични фронт од ушћа Тимока до реке Бољетинске код Горњег Милановца.
II. армија (штаб је у Младеновцу). Трупе су распоређене на кантонманској просторији источно од железничке пруге Раља – Младеновац и то: Тимочка дивизија I. позива у рејону: В. Поповић – М. Пожаревац – Шепшин – Ђуринац. Штаб у Ђуринцу; Моравска дивизија I. позива на простору: Младеновац – Рајковац – Влашка – Бадљевац – В. Крсна – Ковачевац. Штаб је у Младеновцу.
Коњичка дивизија (штаб је у Паланци). 2. бригада је у Плани и Аџибеговцу; 1. бригада је у Орашју и Милошевцу.
1. јуна. Врховна команда – делегату при црногорској Врховној команди ОБр. 14917: „Саопштите црногорској Врховној команди, да због промењене политичке и војне ситуације, изазване уласком Италије у акцију, престаје и потреба за задржавање јаче снаге у Црној Гори за одбрану њених граница, на штету јачине Санџачке војске, која има да кооперише са нашом Ужичком војском, као што је то дозвољено наређењем ове команде ОБр. 13854, а на представку тога делегата Пов. Д. № 883. На основу овога, тачка 2. наређења ове команде ОБр. 13854 од 8. маја ове године, престаје да важи, а Црна Гора, по првобитној својој обавези, биће у будуће дужна ставити на располагање за заједничке акције с нама ⅔ од своје целокупне снаге. О пријему овога наређења одговорити“.
1. јуна. Врховна команда – војном изасланику у Русији ОБр. 14946: „Саопштите Његовом Царском Височанству Великом Књазу ову депешу Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника: Због дуготрајних киша лева обала Саве сад је поплављена на простору 3 – 4 км. Северна Мачва је под водом; Дрина је у доњем току јако надошла и путови су између Колубаре и Дрине врло рђави, јер су у прошлим операцијама веома искварени, а сад од дуготрајне кише још и више. Због ових узрока и поред све добре воље сад је немогућно предузети офанзиву; али су предузете све могућне мере да чим вода секне и сиђе у речно корито, а терен се мало просуши, да се одмах пређе у офанзиву у Срем. Ако кише престану и терен се просуши, моћићемо предузети офанзиву у року од две а најдаље три недеље“.
3. јуна. Командант Шумадиске дивизије – команданту I. армије ОБр. 3683: „Састав и распоред дивизије је овакав: штаб дивизије је на Убу; 10. пешадиски пук је у селима Степање, Словац, Стошић, Мишковић, Непричава; 11. пешадаски пук је у Мургашу; 12. пешадиски пук је у Лајковцу; 19. пешадиски пук је на простору од Уба до села Радуше; артилериски пук је код Кладничке механе; коњички пук је на Убу; пионирски полубатаљон је код Кладничке механе; остали делови дивизије су на простору Уб – Лајковац – Словац“.
3. јуна. Војни изасланик у Русији – Врховној команди Бр. 82: „Главна немачко – аустриска офанзива у западној Галицији доспела је до р. Сана, а делом и на десну обалу ове реке тако, да је сад тврђава Пшемисл нешто истакнута. Руси су на овом војишту груписалн довољно војске, да задрже даље надирање, али руска офанзива неће моћи тако скоро отпочети. Док су се ове три недеље водиле битке непријатељ је успео, да са другог фронта доведе још трупа и знатно увећа своју војску која дејствује у правцу Стрија. Последња два дана дејствују са успехом. Ово је важан правац, јер води на комуникације, које везују јужну Русију са Галицијом. Како Руси имају успеха у Буковини, вероватно је да ће и ова офанзива бити заустављена. Нема сумње да је непријатељев досадањи успех знатан. Он има у рукама све Карпатске превоје и ако успе, да се утврди онако силно, као на западном фронту, биће у немогућности руска офанзива још за неко време; а он ће део своје снаге моћи одвојити за дејство против других савезничких војсака и фронтова. Главна је беда у томе, што Руси немају довољно артилериске муниције и пушака. Ово питање је сад најпрече, и ма да се употребљују све могуће мере ипак се тако скоро неће постићи потребни резултати. Уопште сматрам, да је стање на руском југозападном фронту прилично тешко, али није нимало критично. Нема сумње, да је непријатељ овом последњом офанзивом добио знатно у времену. На северозападном фронту је без важнијих промена“.
4. јуна. Војни изасланик у Русији – Врховној команди Бр. 83: „Руска војска евакуисала је западни и северни фронт тврђаве Пшемисла и заузела положаје источно од тврђаве. Нема сумње, да би сад ма и најмања акција српске војске овде учинила врло добар утисак. На осталим фронтовима је без важнијих промена“.
4. јуна. Командант трупа Нове Области – Врховној команди ОБр. 6166: „Призренски одред: при заузимању Паштрика, Везировог моста, моста код Брути и Бицана 2. овог месеца, наишао је на отпор Арнаута код Бардовца. Отпор је брзо савладан. На бојишту су нађени: 3 погинула и 4 тешко рањена Арнаута, остали су однети. Подримски одред: у своме наступању 1. и 2. овог месеца наишао је на отпор код Сабзуна, к. 1700, Малог Привалита и к. 1827 и у току 1. и 2. овог месеца овај отпор је савладан. Јачина Арнаута била је око 1.000 пушака од којих је 600 бранило Сабзун, а потом Мали Привалит. Охридски одред: био је 1. овог месеца по подне нападнут од стране Арнаута јачим снагама, које је предводио Ћамил ефендија и Осман Кота и то: једном колоном јачине око 400 пушака у правцу М. Шебеника; другом колоном јачине 1.000 пушака, 2 брдска аустриска топа и 2 митраљеза у правцу Пишкаша; трећом колоном јачине око 600 пушака, 1 брдски брзометни топ и један митраљез у правцу Каркавеца. Наше трупе одбиле су напад Арнаута и око подне их разбиле, гонећи их у току 2. и 3. овог месеца у правцу Елбасана. Арнаути су се дали у дивље бегство, да су оставили на положају два топовска лафета са муницијом, штитове од митраљеза, али без топовске цеви. Подримски одред делом своје пешадије и брдске артилерије са фронта к. 1827 – села Приват, помаже гоњење Арнаута и има задатак: да заузме Ћафа Гуглавер правцем Теке Балим Султан – Бица. У позадини сва три одреда у току 2. и 3. врши се утврђивање важнијих тачака и положаја, разоружава се становништво, постављају се власти, чине припреме за подизање телеграфске и телефонске линије. Дух код трупа је врло добар, исхрана је добра, дисциплина је добра. Наши губитци нису велики“.
Комисиски извештај о рекогносцирању р. Саве – команданту III. армије: „По наређењу ОБр. 5695 од 29. маја одређена комисија обишла је савски фронт од Умке до Ушћа, исти расмотрила и нашла ово: С погледом на ток речни, овострани и онострани терен, комуникације на нашој страни, као и оне на противничкој страни, у колико се то дало видети и сазнати, вероватни прелази могли би се извршити на Кључу код с. Барича, на дољњем пољу – код Забрежја, код Скеле и на Купинском куту – код Ушћа. Према горе наведеном задатку, који нам је дат, за нас би била два најважнија прелаза, бар у прво време, и то онај на Кључу – код с. Барича у вези са оним код Забрежја, и на Купинском куту – код Ушћа у вези са оним код Скеле. Пре но што бисмо прешли на детаљно излагање добрих и рђавих страна појединих прелаза, ми ћемо бацити један општи поглед на терен на обе обале Саве од Ушћа до Умке, какав се показивао приликом нашег рекогносцирања 31. маја, 1., 2. и 3. овог месеца.
Терен на левој обали Саве. Докле се год могло оком и догледом сагледати, овај је терен покривен баруштинама, и местимичним шумама. Ниво воде по барама није се дао оценити, али судећи по отворима на насипу поред Саве, подигнутоме за заштиту од поплаве, изгледа, да је ниво воде у нивоу речнога корита. Кључ је под водом скоро сав, сем малих просторија на западном делу његовом, широких до 300 метара, који су делимично и под шумом и других мањих делова земљишних у баруштинама. Баре у кључу, и то Перина бара, Лабудичка бара, Дугаја бара, Костина бара, Лесковица бара, Велика Округлица, Зидина, Парчевићева бара и Гајева бара, имају висок ниво воде у себи, поплавиле су сав међупростор, остављајући само мале површине ван воде, између себе. Једина сигурна комуникација јесте насип, који поред Саве пролази. Доње поље, кључ између Прогара и Бољевца, такође је већим делом под водом, и у колико се могло сазнати, оно је оцедније на западном, но на његовом источном делу; сем тога, између насипа и реке налази се врло густ врбак. Купински кут и сва просторија на левој обали Саве до с. Прогара такође је већим делом под водом са мањим сувим површинама и пошумљеним деловима поред обале. На целој датој нам просторији, и на непријатељској обали једина сигурна комуникација, као што је већ наведено, у колико се дало видети, јесте насип дуж Саве. Сем тога, да се претпоставити да су у добром стању и друмови: Скела – Купиново – Ашања или Обреж и друм Бољевац – Јаково. Насип, који иде поред Саве, непријатељ је удесио за одбрану а у колико смо могли сазнати утврдио је и села Купиново, Прогар, Бољевац итд. Према овоме излази, да је сад пролазност терена на противничкој страни сведена на врло мало комуникација, управо само на горе наведене друмове, који доводе на утврђена села у ближој или даљој позадини Савској. За просушивање просторије на левој обали Саве потребно је, како изгледа, не само да ниво воде у реци опадне него још и лепо и суво време до месец дана.
Терен на десној обали Саве. Теренски одсек на десној обали Саве и Колубаре и то Кик – Орашковац – Совљак – Голо брдо – Врх Дубоке – Липик – Караула дају врло добре положаје на нашој страни за одбрану и помагање речног прелаза. Артилериском ватром са њих, брзо ће се протерати противникова мала одељења са Кључа, истим ће се лако овладати и доцније господарити. Заузимањем Кључа олакшаће нам и батерије постављене на Вићу (Забрешком) југоисточно од Забрежја. Совљак, Голо брдо и Орашковац, одмакнути су доста од Саве и ка овој се спуштају благим падинама, у доњем делу, и губе се на путу Обреновац – Умка. На тај начин привлачење понтонског материјала, и израда мостова на делу ушће Колубаре – с. Барич потпуно је могућно. Сасвим је већ друга ствар са Осулином, Пландиштем и Дубоком, који се ка Сави спуштају стрмим падинама, а местимично и одсечно: и на тај начин онемогућавају скоро сасвим привлачење и спуштање мостовног материјала, као и израду мостова на том делу. Баричка река нема толики ниво воде у себи, да може послужити за спуштање понтона и сплавова у Саву. Обале њене у доњем току подводне су и потребно ће бити више дана, да се осуше и да буду потпуно пролазне и сигурне за возове. Колубара сад има велики ниво воде, и може се веома добро искористити за спуштање понтона и сплавова, за прво пребацивање трупа. Лева обала њена – бара сва је под водом, и сад је неупотребљива за ма какав покрет. Вић (Забрешки) сад је такође под водом и према томе неупотребљив за покрете. Кад се буде исушио, а нарочито и са обзиром на његов пошумљени део, моћиће се и он искористити при нападу на с. Бољевац, с. Јаково и с. Прогар. Јазнак – Луг, Вић – Луг – Полој – Бреска већим су делом под водом, са комуникацијама веома рђавим и врло тешко употребљивим, докле се терен не буде просушио. Ово нарочито вреди за Луг – Вић – Луг. Терен источно од Скеле, до Јазнака, поред Саве, такође је већим делом под барама, и теже употребљив сад за ма какве покрете, док се не буде просушио. Прилази ка Ушћу и Скели, сеоским путовима, за сад су врло тешки, и да би се пролазност могла загарантовати трупама и возовима на овоме делу Савске долине, потребно је лепо и суво време бар 10 дана. Друм Скела – Обреновац у веома је жалосном стању. Има на њему сад појединих непролазних делова, који се морају колонским путовима обилазити. Овај је друм израђен без камене подлоге, без шодера, а готово и без песка и шљунка и без земљаног строја у виду насипа. Ровови за одлажење воде плитки су и скоро затрпани. Према свему горе наведеном види се, да првобитна израда овог друма није као што ваља, па како још он пролази местимично и преко ниских и подводних делова земљишта, то је јасно, да је ово једна рђава и несигурна комуникација у зимско, пролетње и јесење доба, па и сад је такав. Пролазност његова, са местимично могућим оправкама, моћиће се тек лети обезбедити и одржати. Већ је знатно боље стање друмова Обреновац – Лазаревац, Обреновац – Забреж и Обреновац – Мислођинска механа – Барич. Друм Мислођинска механа – Конатица – Степојевац може се назвати друмом само по карти, а стварно узев он не представља ни један добар сеоски пут. Нема израђеног земљаног насипа, нема камене подлоге, нема песка ни шљунка и према томе и пролазност њиме може бити осигурана тек само за време летњих суша. Сад му је потребно бар 10 дана сувог времена, те да се њиме са местимичним оправкама и варијантама може пролазност загарантовати. Према свему довде наведеном излази, да је по садањем стању терена на нашој десној обали Саве претежност на одсеку с. Умка – с. Кртинска и ту треба да буду и главне операције око прелаза, а споредне на делу Кртинска – Скела – Ушће. Сад ћемо у главном изложити где могу бити прелази преко Саве, какве су њихове добре и рђаве стране.
Прелаз на одсеку с. Умке – с. Кртинска.
1) Прелаз код с. Барича. Код овога села и сад, под оваквим стањем воде, могло би се приступити изради прелаза. Обале речне повољне су за израду моста, непосредни су прилази због мочвара сад доста отежани, али су ипак много бољи, но за прелаз под 2. Са опадањем воде за 3 – 4 лепа дана ови ће се прелази са наше стране исушити. Прилаз са наше стране је покривен и мостовни трен може прикривено доћи до краја села и ту се сместити у воћњацима. Непосредно и добро је брањен пушчаном ватром са Јаље, Осушне и Пландишта, као и артилериском са Орашковца, Совљака, Голог брда, Врха, Дубоког, Карауле, Морачког брда, Остружничких висова. Батерије пласиране јужно од источног дела села Забрежја могу такође бранити овај прелаз. Водени је ток ту прав, и широк око 500 метара. Прилаз са наше стране ка обали за једно 100 метара од реке откривен је. Какав је терен на противничкој обали навели смо горе, наводећи да је највећим делом под водом. Незгода је у томе, што смо сазнали, да у близини места, где би се мост имао поставити, постоји и једна минска заграда од неколико наших мина, постављених од стране руских официра. Ова би се минска заграда имала померити са овог места и негде код Остружнице поставити. Прелаз на овоме месту, докле се баруштине у Кључу не буду исушиле, неугодан је стога, што би даље дебушовање ка Бољевцу било ограничено једино на кретање насипом и кроз шуму, која је нешто оцеднија. Кад се терен у Кључу буде просушио, и омогући се даље ширење – развијање трупа, тада ће и овај прелаз бити лакши.
2) Прелаз код источке ивице с. Забрежја. Сад је створ обала повољан за израду моста, а незгода је у томе, што је поплављен један део наше обале, за 100 метара од реке. Ово отежава прилаз Сави, јер се има мостом прећи горња поплављена просторија, која се не може прегазити, једно због дубоке воде, а друго због блатњавог терена. Прелаз понтонима, превожење и превлачење њихово због садањег водостања неугодан је, јер је вода за то местимично плитка; а и врбе ометају. Прилази даљи из позадине релативно су добри и лаки, заклоњени су од угледа са непријатељске стране и према томе мостовни материјал лако се може до места прелаза довући. Ширина је Саве овде око 500 метара. Супротна је обала ниска, под растовом шумом, и са неколико стотина метара ширине непоплављене просторије. Насип иде кроз саму шуму, на даљини од обале око 200 метара. Са Совљака, Голог брда, Врха Дубоке, Карауле, Морачког брда, Церије и Дрењака може се овај прелаз штитити артилериском ватром. Овај мост био би виђен са Бољевачке цркве. Према свему довде наведеном овај прелаз за сад не би био добар. Других прелаза југоисточно од овога, до улива Колубаре за сад нема, јер је терен као што рекосмо горе, под водом.
3) Прелаз код Забрешке железничке станице. Овде је ширина реке преко 500 метара, створ обале је сад повољан, прелаз на овоме месту је заклоњен од угледа противничког, али мост може бити виђен са Бољевачког торња. Излаз моста пада на једну узану суву површину, која је под шумом, и пружа се дуж насипа, ка с. Бољевцу. Колика је ширина овог појаса није се могло тачно сазнати, а и не види се због шуме, али је извесно, да је врло узана. Сем тога Шивачка бара омогућава извршење јаче поплаве, те је кретање већих трупа овим правцем искључено. Одбрана са наше стране слабија је но за прелаз код с. Барича, због малог командовања наше обале и покривености терена. Код Забрежја има доста разне грађе, која се може употребити за израду сплавова и мостова. Ток водени је прав, и ако је саставни део кривине на овоме делу. Овај прелаз са онима под 1. и 2. може ући у комбинацију за надирање ка Бољевцима, Јакову итд. Од овога прелаза па до Скеле подесног места за прелаз нема за сад, због непролазности терена на нашој страни. Овај се прелаз може штитити са батеријама постављеним источно од Кртинске и Бргула.
Прелази на одсеку Скела – Ушће.
1) Прелаз код Скеле. Код Скеле, ада дели Саву на два неједнака дела, од којих је наш део широк 140 а супротни 350 метара. Отвор обале доста је повољан за сад, сем што би се са наше стране морали радити силази. Прилаз са наше стране маскиран је, а са противничке стране, према острву, обала је доста откривена све до Купинова. Противничка страна поред Саве подводна је, и сад тешко пролазна сем путом. Свима припремним радовима за прелаз преко Саве на овоме месту сметаће јако противникова осматрачка тачка на торњу цркве села Купинова, јер ће се тајност у припреми веома тешко моћи постићи а и гађање противничке артилерије моћиће се са великом тачношћу изводити. Ово је врло добра осматрачка тачка за целу Скеланску околину. Торањ црквени треба срушити, иначе би се мостовни трен, и остали мостовни материјал морао ноћу превлачити ближе ка Сави, што је веома тешко код оваквих комуникација. Исто тако и маневровање трупа биће од стране противника откривено и ометано артилериском ватром. Прилаз Скели са наше стране тежак је сад, јер је терен мочваран а путови искварени, управо за сад не постоје у правом смислу те речи. Да се путови добро просуше, требаће око 15 дана сувог и лепог времена. Зграде у Скели омогућавају маскирање материјала, који би се ту прикупио а нарочито зграде непосредно до воде. Прилази ка обали са противничке стране ограничени су такође само на путове, пошто су баре Савковача, Нинковача, Костињача, Јовичића бара итд. све под водом и да се оне просуше и пролазност ван пута осигура, требаће до месец дана лепог времена. Насип поред обале удешен је за одбрану а врло вероватно угврђено је и с. Купиново, у чијој се близини сад налазе 3 непријатељеве батерије. Скелет дрвени двају магацина, који се налазе са наше стране и које су Аустријанци почели радити може се лепо искористити и за израду сплавова и мостова. Наша обала врло мало командује над противничком обалом, те због тога било би теже помагање артилериском ватром наших трупа, које би се на супротну страну пребациле. Према свему довде наведеноме прелаз овај за сад је неугодан и тежак.
2) Прелаз код с. Ушћа. Ширина је Саве преко 500 метара. Непосредни прилаз са наше страве заклоњен је зградама, шумом и воћњацима. Неке зграде дају заклона и од пушчаних метака. Због мочварног и развлаженог земљишта тешки су за сад путови, који из позадине ка Ушћу доводе. За њихово просушивање требаће бар 10 лепих дана. Ивовачка бара, Језер, Лабудица и Дугаја, већим су делом сад под водом, терен је баровит, пошумљен, мочваран и према томе тежак за кретање. Постоји узана сува површина дуж реке ка Купинову. Са положаја изнад Новог села и Малог Дубоког артилерија ће олакшати пребацивање трупа и помоћи много у одбрани самог прелаза. Река Вукодража може се користити у њеноме уточном делу, према садањем водостању, за спремање сплавова и чамаца и пуштање њихово у Саву. И сад у њој има 5 – 6 чамаца мањих димензија. Створ обала је добар и имао би се само израдити силаз за мост са наше стране. Према свему довде наведеном прелази код Скеле и Ушћа бали би за ову армију споредни, а они код Забрежја и Барича главни. Но за све ове прелазе потребно је ради успешних операција, да вода опадне и да се терен на противничкој страни осуши, за што је потребно до месец дана лепог времена, те да би се отворило поље маневровања нашим трупама по извршеном прелазу, и избегло кретање једино по путовима и узаним просторијама земљишта, стављеним под убиствену ватру непријатељеву. Поред свега реченог ваља имати и то у виду, да непријатељ може порушити своје насипе и тиме изазвати нове поплаве, што ће он свакако и учинити. И ово треба имати у виду при одређивању мостовног материјала. О предњем част нам је учтиво поднети свој извештај.
3. јуна 1915. год.
Обреновац
Чланови комисије:
Ђ-штабни пуковник, К. Смиљанић с. р.
Ђ-штаб. пуков., Мил. Ж. Миловановић с. р.
Инжињер. ппуковник, Ђурђе Лазић с. р.
5. јуна. Командант III. армије – Врховној команди ОБр. 5774: „На основи наређења Врховне команде ОБр. 14789 од 29. маја одредио сам комисију, која ће да изрекогносцира фронт на Сави од Умке до Ушћа и да изабере подесно место за прелаз и постављање моста преко Саве ради преласка ове армије у Срем. У комисији су били: ђенералштабни пуковник Крста Смиљанић, командант Дринске дивизије II. позива, ђенералштабни пуковник Милан Ж. Миловановић, помоћник начелника ђенералштаба ове армије и инжињерско – техначки потпуковник Ђурђе Лазић, командант инжињерије ове армије. Комисија се састала 30. овог месеца у Обреновцу и извршила рекогносцирање одређеног јој фронта на Сави 31. маја, 1., 2. и 3. овог месеца. Њен извештај имам част послати у прилогу овог рапорта с молбом на увиђај. Сем овога 3. овог месеца обишао сам овај фронт лично са начелником ђенералштаба ове армије, ђенералштабним пуковником Душаном Пешићем и на лицу места саслушао сам и извештај комисиски. Од своје стране имам част додати приложеном извештају ово:
1) Проучавајући на лицу места и сам ово питање дошао сам до истих закључака, до којих је дошла и комисија. Са обзиром на ток Саве, конфигурацију земљишта и комуникације са обе стране реке, као и на садање стање нивоа воде, прелаз и постављање моста за означени циљ може се извршити на оним местима и под оним условима, како је то комисија навела у свом извештају. Одсек фронта: Умка – Кртинска даје за прелаз и постављање моста више повољних услова како тактичких тако и техничких, него одсек Кртинска – Ушће. На том одсеку фронта могу бити прелази код Барича и код Забрежја (југоисточно од овога места и код царинарнице); прелаз код Барича пак има извесне повољније околности, но онај код Забрежја. На одсеку Кртинска – Ушће и ако има могућности за прелазак реке на два места код Скеле и Ушћа, ипак су услови, под којима би се то могло да изврши тежи; прелаз код Ушћа изгледа подеснији, лакши но онај код Скеле. На овај начин кад се речена места за прелаз упореде по угодности, односно, како испуњавају постављене тактичке и техничке услове, она долазе овим редом: Барич, Забреж, Ушће, Скела, па према томе и одсеци, на којима се налазе та места за прелаз, добијају своју важност. Одсек Умка – Кртинска за ову армију важнији је од одсека Кртинска – Ушће. Десни одсек имао би по томе да прими на себе извођење правог прелаза са постављањем мостова, а леви одсек у прво време имао би да послужи за извођење демонстрација, које би главну операцију прелаза реке олакшавале а потом, ако буде требало и ако се буде имало довољно материјала, могао би се и на њему поставити споредни мост на згодном месту ради саобраћаја (на пример код Скеле).
2) Једна од најважнијих страна овог питања о преласку Саве у ово доба на овом делу граничног фронта било је питање о садањем стању нивоа воде на обема странама реке. По свима ранијим податцима, по комисиском извештају и по мом личном рекогносцирању, стање нивоа воде још је високо, тако да је због тога сва онострана обала на неколико километара даљине мочварна, глибовита, а многобројне баре још су пуне воде тако, да из блата, односно из оних нешто узвишенијих делова земљишта тек почиње да се помаља трава. Још ће требати доста времена, по мом мишљењу најмање месец дана, док ниво воде спадне и док се земљиште добро просуши, да се по њему може ићи и возовима, и докле се баре смање и ограниче само на најјача удубљења овог земљишта. На нашој, десној страни реке, стање је повољније на десном одсеку, Умка – Кртинска, јер се са њега вода у главном раније повукла у корита Саве и Колубаре, а остали су под водом Забрешки Вић, Бреска и Полој. На левом одсеку, Кртинска – Ушће, све земљиште је, готово без изузетка, или још заиста под водом, или мочварно, глибовито од поплаве, која је тек устукнула. Непрекидне кише бар ових дана не дају никакве могућности, да се стање побољша, да се глибовита места просуше, а са потопљених просторија да се вода повуче у речна корита. Комуникације су стога на овом левом одсеку фронта ове армије врло ограничене и у рђавом стању, као што је комисија навела. Овако стање нивоа воде и земљишта спречава, да се са сигурношћу сад, или у кратком року доцније, може извршити прелаз преко реке са изгледом на даље успешне операције. У осталом и сама студија карте даје исти резултат. Кад се на картама, које се раде поглавито лети по најлепшем времену, представи земљиште, да је подводно, глибовито и пуно бара у оваквој мери и пространству, како је то учињено на овом делу фронта, и са леве и са десне обале Саве, онда је сасвим јасно, да и у ово доба године и у овако кишној периоди времена, то земљиште мора заиста представљати озбиљну препону преласку реке и даљем кретању.
3) Најпосле треба навести и околност, коју је комисија додирнула у свом извештају, о могућности да непријатељ поново поплави просторије у Кључу према ушћу Колубаре, као и земљишта на левој страни Саве до линије Прогар – Бољевци. Римски канал, увек водом испуњен, пролази јужно од Прогара и одведен је у Блатну и Живачку бару. Петрац канал спроведен је од Бољевца на исток до Бежаније. Било би могућно, и то се може код нашег непријатеља претпоставити, да се пробијањем насипа код Бољевца, или можда на другим тачкама, савска вода пусти у Петрац канал, у Зидински канал и у многобројне баре на Кључу. Сем тога, командант Дринске дивизије II. позива пуковник Крста Смиљанић, члан комисије, казао ми је, да је од наших мештана добио некакве – несигурне – податке, да су они прелазећи за време мира у Бољевце, видели, да тамо око Живачке баре имају некакве грађевине у виду мостова и брана, које се зову „вог“ и које се употребљавају за пуштање. Ако се претпостави, да су ове грађевине за испуштање сувишне воде или из Живачке баре у коју утиче Римски канал, у Саву или из Саве у Живачку бару, онда се може узети, да ће се затварањем бране ниво воде, било у Живачкој бари, било у Сави, моћи повисити ради поплаве околног земљишта. Пробијањем, дакле насипа негде око Бољевца и употребом брана „вог“ изгледа, да је могућно поплавити просторију на левој обали Саве све до линије Прогар – Бољевци – Петрац канал, и на тој линији створити нову одбранбену линију – јачи водени канал – који би требало да нападач под ватром са добрих браниочевих положаја савлађује. И ако су ово истина само претпоставке, више или мање остварљиве и вероватне, ипак сам сматрао за потребно, да их напоменем, како би се знало, да можемо и на такве неприлике наићи, и како би се спремили, да и такве препоне можемо савлађивати, односно изманеврисати их преласком на другим тачкама“.
5. јуна. Командант трупа Нове Области – Врховној команди ОБр 6201: „Охридски одред је 4. овог месеца по подне овладао Елбасаном. Дочек наших трупа био је најсвечанији, у вароши. Кад је командант Охридског одреда у свом говору обећао становништву мир, спокојство и слободу, оно је једногласно узвикнуло: Живела Србија! Живео Краљ Петар! Варош је била окићена нашим тробојкама. Разбивени непријатељ, коме је и последње одељење уништено код с. Мираке, оставио је у Елбасану 2 брдска топа и један бронзани топ са муницијом, 3 митраљеза и други материјал“.
6. јуна. Начелник инжињерије – начелнику оперативног одељења Врховне команде ИБр. 4129: „Част ми је известити, да су у споразуму са помоћником начелника штаба тренови задржати до даљег наређења у овим местима: 1. и 2. одељење Великог мостовног трена – из трена II. армије – на Убу; 3. одељење Великог мостовног трена и Моравски мостовни трен – из трена II. армије – између Ваљева и села Шушеока; мостовни трен III. армије у Лазаревцу. Команданти армија извештени су“.
8. јуна. Командант трупа Нове Области – Врховној команди ОБр. 6226: „У наступању ка Тирани наше су трупе у току 7. овог месеца дошле и то: Десна колона преко Шинђерћ – Шемери а претходница леве колоне око 16.30 часова подилазећи положај Краба – Пас, била је нападнута од знатних арнаутских снага. Наше слабе страже које су држале караулу Крабу биле су из исте потиснуте. Арнаути су на Краби били посели фронт: безимена кота, јужно од коте 640, Краба – Пас кота 640, Кора. Развојем главнине, коју је потпомагала јака ватра из свих батерија, десно крило и центар успешно су напредовали и док се тешко напредовало ка безименој коти, јужно од к. 640, око 23 часа борба се завршила и наше су трупе освојиле Кору – Крабу – Пас. Трупе су заноћиле у борбеном распореду са задатком да 8. рано продуже напад. У току ноћи 7./8. Арнаути су добили појачање и око 3 ½ часа отпочели напад на наш центар и десно крило, тежећи да поврате коту 640 и Крабу. У ову борбу увели су и 3 топа, које 7. нису имали. Наше трупе одбиле су напад и контра нападом одбили Арнауте, који се на целом фронту под борбом повлаче. Наше их трупе енергично гоне ка Тирани“.
8. јуна. Војни изасланик у Русији – Врховној команди Бр. 85: „Сад ме је позвао начелник штаба Врховне команде и саопштио ово: Данас је министар иностраних дела Сазонов послао извештај, да српска војска предузима главне операције у Албанији и на ово обраћа озбиљну пажњу. Поводом овога Велики Кнез шаље Престолонаследнику депешу а начелник штаба мени је казао, да је овај извештај изазвао чуђење, јер је противан општем интересу савезника и последњој депеши Престолонаследниковој 14946. Ја сам одсудно одбијао такве претпоставке и сумњичења и казао, да је српска Врховна команда дала довољно доказа, да савесно врши своје савезничке дужности. Начелник штаба лично са своје стране изјавио је, да би у случају, ако се извештај министра иностраних дела Сазонова оправда, морао учинити енергичну представку, да се даље свабдевање српске војске из Русије одмах прекрати. Казао је још и то, да је јуче француска влада овде питала, да ли је потребно слати Србији Дебанжовог артилериског материјала, пошто сад имају више од хиљаде метака на топ и одмах одговорила да треба слати, међутим данас повољан одговор био би у питању. Мислим, да је потребно послати потребне извештаје пошто је бачена сумња на искреност наше Врховне команде. Да се овде може овако мислити, чини много и то, што овамо долазе гласови чак и са наше званичне стране, да се може претпоставити, да ће српска војска дејствовати тамо, куда је њен национални осећај вуче. Све ово треба сузбити, иначе ће овде почети сумњати у корист помоћи српске војске а почети губити наклоност и кредит. Стање на југозападу је досад доста озбиљно, ма да су предузете све могуће мере, да се даље наступање непријатеља ка Лавову сасвим заустави“.
9. јуна. Врховна команда – војном изасланику у Русији ОБр. 15248: „Саопштите Начелнику штаба, да наша Врховна команда у Албанији не изводи никакве операције, пошто то није у њеној свери дејства. Због непрестаног узнемиравања и упада од стране Арнаута, које снабдева Аустрија и предводе аустриски и младотурски официри, заузета је стратегиска линија коју смо раније држали, те да се једном спрече учестани упади Арнаута и стално узнемиравање са те стране. Трупе употребљене за ово нису из оперативне војске, већ је зато употребљено на брзу руку обучено људство из Нове Области, које је било одређено за чување граничног фронта према Албанији. Због Валандовских догађаја од оперативне војске послата су била два пука пешадије да спрече даље упаде Бугара, који су били у изгледу и припремљени у циљу рушења железничке пруге Скопље – Солун и дизања устанка, али они ће се вратити на своје место ових дана пре него што почну наше главне операције. Ова два пука нису употребљена против Арнаута, већ се налазе на граници према Бугарима. Дакле цела наша оперативна снага прикупљена је на северном фронту и журно се припрема за операције“.
10. јуна. Командант трупа Нове Области – Врховној команди ОБр. 6338: „Десна колона Подримског одреда у наступању ка Тирани разбила је непријатеља, који је бранио прелаз на „Ђафа Прискесу“. Непријатељ је у паничном бегству одступио ка Тирани. Десна колона га је гонила и у току 8. доспела је до хана Крана к. 619, где је и заноћила 8./9. овог месеца и зором 9. овог месеца продужила наступање ка Тирани. У току гоњења заплењен је један турски брдски топ, артилериске и пушчане муниције и профијанта“.
11. јуна. Командант трупа Нове Области – Врховној команди ОБр. 6349: „Тирана је заузета. Командант пуковник Мишић ушао је у варош на челу главнине 9. овог месеца у 10.45 часова. Дочек је био најсвечанији. Десна колона из Подримског одреда стигла је у Тирану и ушла у састав Охридског одреда“.
12. јуна. Делегат при црногорској војсци – Врховној команди ОБр. 1023: „Црногорске трупе зауставиле су се источно од Тарабоша до реке Бојане, те је тако цела десна обала Бојане од језера до мора у рукама Црногораца. Овим се постигло: сигурност пловидбе Бојаном и бољи положаји на овоме фронту. Прелаз на леву обалу Бојане и улаз Црногораца у Скадар забрањени су. Јачина црногорских трупа је свега око 2.000 људи. Овај одред Црногораца саставни је део Ловћенског одреда“.
13. јуна. Врховна команда – свима оперативним јединицама ОБр. 15255: „На северном фронту непријатељ је избацио као гранично осигурање ландштурмске трупе, јачине 5 – 7 бригада (20 – 30 батаљона). У другој линији позади овог граничног осигурања, позади фронта Базјаш – Панчево, једна мања група налази се око Алибунара и Карољифалва, а позади фронта Земун -Рача друга много јача група у Срему и најзад један део снаге налази се у источном делу Славоније. Јачина трупа у Банату изгледа да је од једне бригаде до једне дивизије. Снага што је у Срему и Славонији много је јача и вероватно је чини 15. корпус од кога се једна бригада до једне дивизије налази у источној Славонији. Укупна снага у Срему и Славонији са граничним осигурањем износи до 4 дивизије. Груписање снага у Срему изгледа да је овако: једна група око Руме, једна у простору Стара Пазова – Инђија – Попинци и трећа око Ирига. На западном фронту. Са сигурношћу се може узети да се у Босни налази 16. корпус, као резерва граничног осигурања, које чине ландштурмске трупе. 16. корпус изгледа да је овако груписан: по једна бригада у Бјељини, Власеници и Рогачици; по две бригаде у Тузли и Сарајеву. Остале две бригаде су вероватно у Херцеговини и Далмацији“.
20. јуна. Командант I. армије – Врховној команди ОБр. 6889: „Ноћас око 2 часа непријатељ је у 3 чамца покушао да пређе Саву на нашу обалу код Орљаче, али је ватром био спречен. Око 3 ½ часа непријатељ је у 6 великих чамаца, а под заштитом јаке пешадиске, митраљеске и артилериске ватре напао и заузео Мишарску аду, а наше извиђачко одељење јачине 1 подофицир и 14 војника уништио. Непријатељ је посео аду са 50 – 60 људи, па и сад с времена на време врши пребацивање у чамцима. Наша артилерија стално на њих дејствује“.
21. јуна. Врховна команда – команданту I. армије ОБр. 15781: „Предузмите одмах потребно да се Мишарска ада заузета од стране непријатеља поврати а потом постарајте се, да се у будуће одржи у нашој власти“.
21. јуна. Војни изасланик у Русији – Врховној команди Бр. 96: „Није искључена могућност, да ће Руси постепено продужити одступање и могу напустити целу Галицију. Из Лавова је све евакуисано. Руси ће се у главном држати оваквог плана све, док не осигурају довоз артилериске муниције и пушака. У току тога времена вршиће се енергична спрема обвезника за попуну и образовање нових јединица. У августу месецу руска војска биће већа за 30 – 40 %. До сад је употребљена свега једна четвртина војних обвезника. Ја држим, да треба имати увек у виду могућност, да ће Немци и Аустријанци у току ове руске дефанзиве одвојити део снаге за дејство против других савезничких фронтова“.
21. јуна. Врховна команда свима оперативним јединицама ОБр. 15745. Шаљу се 3 извештаја са аеропланских извиђања и то: „Прво извиђање извршено је 16. јуна правцем Бањица – Јарак – Митровица – Товарник и натраг преко Чаме – Руме – Јарка – Витојевца – Бањице. На овој просторији није примећено ништа значајније; друго је извршено 16. јуна правцем Бањица -Бјељина – Брезово поље – Брчка – Д. Тузла – Г. Тузла – Зворник – Скочић – Бањица. Код Д. Тузле налазе се прикупљени непријатељски делови јачине 1 пука, 2 парка од по 200 кола. Између Д. и Г. Тузле 3 велике групе бивака и 1 дивизион артилерије у покрету; треће је извршено 18. јуна правцем Ковин – Алибунар – Самош – Панчево. Овај предео има врло мало војске и није више од велике важности у војном погледу“.
22. јуна. Командант I. армије – командантима дивизија ОБр. 6927: „Пошто је до извесне мере побољшано стање комуникација у захвату војишне просторије ове армије и пошто је побољшано стање здравља код трупа, то обзиром на садашњи размештај трупа, а у циљу боље прикупљености и јаче готовости трупа за евентуалне догађаје наређујем: Дринска дивизија I. позива извршиће јаче прикупљање своје главнине, по групама према фронту с. Буковица – с. Мојанце не прелазећи по дубини греду Близањских висова; Дунавска дивизија II. позива учиниће то исто према фронту Текериш – Завлака не прелазећи по дубини линију Каменица – Осладић – Оџино брдо (383); Моравска дивизија II. позива да учини то исто према фронту Завлака – Крупањ, не прелазећи по дубини линију Ставе – Јолина бреза – Каменица; Шумадиска дивизија I. позива до даљега наређења да остане код Уба не прелазећи за сад линију фронта Бањани – Брезовица – Памбуковица. У колико је год могуће групно размештање трупа извршити у близини главних комуникација не пренебрегавајући здравствене обзире. Чим се изврше претходни потребни послови, ово померање трупа одмах извршити и извештај ми послати. По учињеном размештају треба одмах предузети поправку путова у захвату својих јединица и предстражних делова. Комуникације дивизије са позадином да буду ове: За Дринску дивизију I. позива: Драгиње – Коцељево – Бранковина – Ваљево; за Дунавску и Моравску II. позива: Завлака – Осечина – Причевић – Ваљево; за Шумадиску дивизију I. позива Уб – Словац. Магацини хране су у Ваљеву, односно у Словцу за Шумадиску дивизију I. позива – по досадањем начину снабдевања. Чим се пусти у саобраћај део пољске железнице Ваљево – Причевић, што ће бити вероватно у току ове недеље, и док се попуне магацини хране у Коцељеву, Бранковини, Завлаци и Осечини, накнадно ћу одредити дивизијама магацине снабдевања. Сви обзири налажу, да се обраћа што већа и нарочита пажња на све покрете и радње непријатеља не заморавајући предње – граничне – делове дугим задржавањем на служби предстраже. Употреба траве за попашу, употреба дрва за огрев, кување и остале радове, као год и одржавање здравља код људи има се вршити по постојећим наређењима. Ко противно буде радио, одмах треба предузети потребне законске мере. О пријему овог наређења одговорити одмах“.
22. јуна. Врховна команда – свима оперативним јединицама ОБр. 15842: „Аеропланским извиђањем у овом времену утврђено је, да су трупе непријатељског граничног осигурања као и њихов распоред остали исти, како на северном тако и на западном фронту. 15. и 16. корпус, који су до 15. маја били пред нама, отишли су у западном правцу преко Винковаца (По извештају Италије они су на италијанској граници). Но одмах на место отишлих снага доведене су нове трупе у Срем и Славонију. Ове трупе дошле су са севера у истој јачини и заузеле готово исти распоред као и раније трупе. За ове нове трупе неки интернирани Срби веле, да су немачке. Јачина ових непријатељских делова по броју коморских делова изгледа да је оваква: На простору Винковаца, Паланка, Митровица 1 – 1 ½ дивизија; на простору Митровица, Рума, Инђија, Земун, Сава 1 – 1 ½ дивизија; на простору Бечкерек, Нови Сад, Ириг, Сланкамен, Тител, Бечкерек 1 ½ – 2 дивизије. У Банату у простору Панчево, Ковин, Алибунар снаге су знатно смањене и изгледа, да је остало само гранично осигурање. Тако исто запажено је у североисточном делу Босне да су снаге смањене“.
23. јуна. Врховна команда – команданту француске аеропланске ескадриле ОБр. 15925: „При аеропланским извиђањима обратите нарочиту пажњу на околине: Шида, Илока и Старе Паланке као и на комуницирање друмом, што та места спаја; на просторију: Брчка – Врбања – Јамена; на просторију: Јања – Угљевик – Брезово поље – Црнељево – Велико село – Бјељина – Јања, као и на комуницирање друмом Бјељина – Јамена и на просторију: Нови Сад – Карловци – Бешка – Ириг -Нови Сад. У циљу провере података, који се имају, наређено је извиђање над просторијом Ковин – Алибунар – Дешпа – Вршац – Бела Црква“.
25. јуна. Војни изасланик у Русији – Врховној команди Бр. 99: „Данас је смењен министар војни Сухомлинов. Сматра се да је он главни кривац, што руска војска није довољно снабдевена муницијом и осталом убојном спремом. На његово место постављен је ђенерал Поливанов, који је пређе био помоћник министра војног пуних 5 година“.
26. јуна. Командант I. армије – Врховној команди ОБр. 6967: „Пре него што би се отпочело преотимање аде Мишарске, наредио сам команданту Дринске дивизије I. позива да претходно уз одговарајућу припрему са дотичним командантом пука изврши рекогносцирање Мишарске аде. Резултат осматрања: „Дугачка до 1.200 метара а широка 100 до 250 метара обрасла крупном и ситном шумом, ближа непријатељској обали за нешто мало. Матица са оне стране. Непријатељ је аду утврдио рововима. По оцени на ади има око 120 непријатељских војника, али се није приметило да саобраћају са својом страном. Учињене су припреме за преотимање са довољно гаранције, али је вероватно са приличним жртвама. По преотимању посада биће изложена њиховој артилериској ватри као и њихова нашој. Преотимање отпочело би ноћас. Енергичан рад око преотимања вероватно изазваће јаче сукобе и на другим тачкама. За ове евентуалности учинио сам пажљивим команданте. Ако буде потребно јаче залагање при овоме преотимању, да ли то неће открити какве вероватне намере Врховне команде у близини те аде? Командант дивизије очекује моје дефинитивно наређење за извршење. Ако начелник штаба нема ништа против овога, са обзиром на горе изложено, данас у 16 часова отпустићу наређење за извршење ноћу између 26./27. јуна“.
26. јуна. Врховна команда – команданту I. армије ОБр. 16072: „Поступите по наређењу ОБр. 15781“. На основу овог наређења командант армије са ОБр. 6975 издао је команданту Дринске дивизије I. позива наређење да изврши акцију за преотимање Мишарске аде. Напомена. Напад на аду отпочео је 26./VI. у 1.30 часова дејством наше артилерије на аде Мишарску, Мрђеновачку и Орашачку. У 2.45 часова наша 4 официра и 200 војника укрцали су се у 7 понтона и 3 чамца, прешли Саву и на јуриш бајонетом и бомбама заузели аду у 3 часа. На ади је заробљено: један аустриски официр и 134 војника, од којих су 18 рањени, сем тога погинуо је један аустриски официр и 6 војника; заплењено један пољски телефон, доста пушака и сваковрсне друге војничке спреме. Наши су губитци: 3 војника погинули и 18 рањених.
28. јуна. Делегат при црногорској војсци – Врховној команди Обр. 1099: „Старо – Србијански одред је данас у 11 часова са извесним делом својих трупа ушао у Скадар“.