Распоред оперативне војске (на дан 1. маја)
Штаб Врховне команде је у Крагујевцу
I. армија (штаб је у Ваљеву). Дринска дивизија III. позива осматра и штити део фронта од с. Ушћа до Самуровића колибе, обезбеђујући правац Шабац – Ваљево. Дунавска дивизија II. позива осматра и штити део фронта од Самуровића колибе до Боринске реке, обезбеђујући правац Лозница – Ваљево. Моравска дивизија II. позива осматра и штити део фронта од Боринске реке до р. Трешњице, обезбеђујући правац Љубовија – Ваљево.
Ужичка војска (штаб је у Ужицу). На граничном фронту од реке Трешњице до утока Лима: Ужичка бригада, Лимски одред и Доњо Васојевићска бригада. Шумадиска дивизија II. позива је скантонована око Ужица.
III. армија (штаб је у Сопоту). Дринска дивизија II. позива штити гранични фронт од Остружнице до с. Ушћа. Тимочка дивизија II. позива је у кантонману на простору Рипањ -Парцани – Губеревац – Дучина – Ропочево. Комбинована дивизија I. позива скантонована је у местима: Наталинци, Рача, Марковац, Лапово, Баточина.
Команда Одбране Београда (штаб је на Торлаку). Трупе Одбране Београда обезбеђују гранични фронт од Гроцке до Остружнице; Шумадиска дивизија I. позива у резерви скантонована је око Торлака.
Трупе под командом команданта Дунавске дивизије I. позива (штаб је у Пожаревцу). Браничевски одред је на граничном фронту од Доњег Милановца до Гроцке; Дунавска дивизија I. позива као резерва за фронт Браничевског одреда скантонована је у Пожаревцу и околини.
Крајински одред. Обезбеђује гранични одсек од ушћа Тимока до Доњег Милановца.
II. армија (штаб је у Младеновцу). Распоређена је на кантонманској просторији источно од железничке пруге: Раља – Младеновац. Тимочка дивизија I. позива на простору: В. Поповић – М. Пожаревац – Ђуринац – Шепшин; Моравска дивизија I. позива на простору: Младеновац -Рајковац – Влашка – Бадљевац – В. Крсна – Ковачевац.
Коњичка дивизија (штаб је у Паланци). 1. бригада је око Азање; 2. бригада је око В. Плане.
1. маја командант трупа Нове Области г. Министру војном ОБр. 5414. Према наређењу г. Министра војног Пов. Ф. Ђ. ОБр. 4201 од 29. априла част ми је известити, да према Албанији имам довољно трупа за циљеве који су ми стављени у задатак наређењима Пов. Ф. Ђ. ОБр. 3798 од 27. марта тек. године, то јест, предузете су војне мере да се не само спречи упад, већ да се том приликом поседну неколико стратегиских места, која ће нам омогућити да лакше са нашом снагом заштићујемо нашу територију и да на тим заузетим тачкама останемо до решења питања о миру, како је то изложено у писму г. Министра председника стр. Пов. Бр. 1169 од 27. марта тек. год. У наређењу г. Министра војног Пов. Ф. Ђ. ОБр. 4201 није изложено у ком циљу би трупе требале да пређу границу, то јест, да ли само ради заузимања боље стратегиске границе, то јест, у смислу инструкције Пов. Ф. Ђ. ОБр. 3798 или у циљу да се изврши окупација Албаније поседањем Елбасана и Тиране, и тако олакша ситуација у којој се по извештају Пов. Ф. Ђ. ОБр. 4161 од 25. априла налази Есад паша. Ако се ствар тиче исправке границе по инструкцији Пов. Ф. Ђ. ОБр. 3798, тада бих још могао рескирати да ову операцију предузмем са количином муниције којом сад располажем (у Охриду са 307 метака, у Дебру са 210 метака и у Призрену 262 метка на пушку, и резервом у муницији од 695.000 метака у Скопљу, од које је 501.000 стигло у Скопље 28. априла). Но, ако се ствар тиче јачег потпомагања Есад паше и потребе да се заузме Елбасан, Тирана и Маћ и да се воде јачи бојеви са Албанцима, тада, због недостатка муниције, трупе нису снабдевене и спремљене да пређу границу. Али и у случају, да се ствар тиче само исправке границе по инструкцији Пов. Ф. Ђ. ОБр. 3798, безусловно је потребно, да се трупе снабду логорским прибором, за који ми је јављено да ћу један део добити непосредно из Солуна а који још нисам добио, и старешинским кадром, јер овога недостаје у најпотпунијем смислу те речи. Тако на пример двема четама у 11. кадровском пуку командују наредници, који су тек чинове добили у новембру месецу прошле године. Логорски прибор је неопходно потребан, јер чим трупе изађу из својих гарнизона и буду прешле границу, мораће ноћевати на положају под отвореним небом и прва киша и хладноћа преполовиће бројно стање трупа. Старешински кадар је такође неопходно потребан, јер четама командују највећим делом потпоручници, који су последњим указом произведени, а и наредници; док је међутим бројно стање чета 200 пушака, а тако јаком четом на испресецаном албанском терену не може да командује потпоручник, тако рећи јуче произведен.
За дејство против Албаније спремљен је: Призренски одред. Списачно бројно стање овога одреда: Официра 46, људи 6.752; на лицу официра 39, пушака 4.614; топова брдских 4; топова пољских Дебанжових 8; митраљеза 4. Подримски одред. Списачно бројно стање овог одреда: Официра 52, људи 7.148; на лицу официра 50, пушака 6.122; митраљеза 4; брдских Дебанжових топова 4; пољских Дебанжових топова 12. Охридски одред. Списачно бројно стање: официра 52, људи 9.211; на лицу официра 39, пушака 6.517; митраљеза 4; брдских топова 4; пољских Дебанжових 6; брдских возећих топова 6. Ово је бројно стање за 10. април 1915. год. До 25. овог месеца Подримски одред биће појачан са 4 а Призренски са 2 брдска возећа топа. Одредима недостаје: Муниције за Манлихерову пушку 17,000.000 па да се за сваку пушку располаже са 1.000 метака, односно 75 %; опасача 7.475 или 50 %; фишеклија 2.916 или 20 %; ремника 300; упртача 8.513 или 60 %; вискова 4.973 или 30 %; ножева 5.391 или 30 % од целокупног бројног стања. Логорског прибора недостаје за целокупно бројно стање, јер оно мало шатора што се налази код кадровских пукова за кадровце, због трогодишње употребе у ратовима неупотребљиво је и мора се новим заменити. Од старешинског кадра недостаје овај број официра, па да сваки батаљон има команданта батаљона и свака чета командира чете и једног официра: У 11. кадровском пуку: 1 командант батаљона, 9 командира чета и 2 водна официра. У 12. пуку III. поз.: 2 команданта батаљона, 16 водних официра. У 3. кадровском пуку: 2. команданта батаљона, 7 командира чета и 2 водна официра. У 18. кадровском пуку: 1 командант батаљона, 9 командира и 3 водна официра. У 1. кадровском пуку: 2 команданта батаљона, 9 командира чета и 2 водна официра. У 16. кадровском пуку: 2 команданта батаљона, 9 командира чета и 6 водних официра. Молим да се недостајућа спрема и старешински кадар у најкраћем времену попуне, да би се трупе успособиле за дејство“. Напомена. Предњи извештај доставио је министар војни Врховној команди са Пов. Ф. Ђ. ОБр. 4236 од 1. овог месеца.
1. маја. Врховна команда издаје свима оперативним јединицама наређење ОБр. 13614 у овоме: „С обзиром на садашњу политичку и војну ситуацију код ваших савезника, вероватно је да може у мају отпочети општа офанзива код свију савезника, а руска Врховна команда већ нам је ово и дала на знање. За овај моменат ми морамо бити спремни и да будемо у могућности, да пређемо у офанзиву. Ма да се овоме противе велике тешкоће, са којима се ми сад боримо, а које су команданту познате, ипак се све ове тешкоће морају савладати у највећој могућој мери и створити могућност за офанзиву. Не будемо ли за овај тренутак спремни, да и од своје стране укажемо помоћ вашим савезницима, изгубићемо много од лепога гласа који смо с муком стекли, и на будућој конференцији мира могу настати тешкоће око испуњавања ваших праведних националних захтева. Односно муниције стање је задовољавајуће, сем за хаубичку муницију, за коју су предузети кораци, да се њен број повећа. Односно хране предузело се све, да се поред текућих оброка створи у најкраћем времену резерва за попуну трупних и колонских возова и оперативних слагалишта. По авизираним количинама хране, која се има добавити из Русије, ова ће се потреба у најкраћем времену моћи задовољити, сем сена, које се не може ни с које стране набавити. За ово смо искључиво упућени на оно што имамо у земљи, а то је недовољно. Односно обуће, одеће и логорске спреме наређено је, како ова по партијама стиже у Ниш, да се на основи учињеног разреза за поједине дивизије и одреде овима одмах директно шаље. У најкраћем времену биће и ова потреба задовољена. Према овоме наређујем, да командант од своје стране предузме све потребне мере, те да своју команду у што скоријем времену успособи за акцију. Кад ова припрема буде готова, известити одмах Врховну команду“.
1. маја. Врховна команда је добила извештај команданта Одбране Београда са ОБр. 2458 у овоме: Француска аеропланска ескадрила извршила је у току 23., 24., 26., 27., 28. и 29. прошлог месеца више летова у циљу извиђања непријатеља на територији, која се граничи Савом, Дунавом и линијом Митровица, Стара Паланка, и оној, на левој обали Дунава, ограниченој са севера и са истока линијом Сланкамен – Алибунар – Ковин. Из добивених извештаја и многобројних фотографских снимака може се закључити, да непријатељ западно од Дунава у главном располаже двема одбранбеним линијама. Ове су линије врло солидно утврђене и протезање им у главном иде: прва – непосредно левом обалом Саве, а друга од Старих Бановаца на Ст. Пазову – Голубинце – Петровац – Добривце – Краљевце – Руму – Радинце до коте 103 (6 км. северно од Митровице). Поред овога запажена је линија ровова јужно од Диваша и јако утврђени мостобран код Сланкамена, који се састоји из 16 редова снабдевених курјачким јамама и непрекидном оградом од жице. На Фрушкој Гори нема никаквих фортификациских радова. Изузев мостова између Новог Сада и Петроварадина нема никаквих других Дунавом од Петроварадина до Старе Паланке. Према саобраћају коморе и упаркованим треновима поред појединих села, изведен је закључак да је у Добановцима центар, где се налазе резерве и магацини из којих се снабдева прва одбранбена линија дуж леве обале Саве од Земуна до карауле кота 78 код села Грабовца; исто тако утврђено је, да су Голубинци и Попинци центар за другу одбранбену линију. Односно јачине трупа, које се налазе на овој територији није се могао извести још дефинитиван закључак, али судећи по логорима и бивацима (на карти означени жутом бојом) јачина ова не премаша једну дивизију највише три бригаде; но ову оцену треба примити са резервом очекујући резултате наредних извиђања. Судећи по земуницама, које су израђене у двориштима сеоских зграда, око којих је примећено нешто живље кретање закључује се, да трупе мешовито кантонују. За сад су опажени кантонмани у селима Обреж, Чортановци, Стара и Нова Пазова; Крчедин, Печинци Михаљевци, Карловчић, у околини којих села примећена је на вежбању по неколико одељења пешадије, која не премашују једну чету; код Обрежа вежба се један батаљон пешадије, који обично зађе у шуму кад га аероплан надлети. На просторији између Крушедола, Ирига и Бешановог села запажено је доста кружних трагова који се виде у пољима (манежи), на неколико ових кругова виде се коњаници на вежбању те се отуда закључује, да је у околним селима свакако место становања јахаћих трупа. На железничким станицама Батајница, Стара Пазова, Бешка и Рума има по известан број великих шатора вероватно пољске болнице или слагалишта – магацини. Северозападно од Земуна у близини коте 92 налазе се хангари за аероплане; на ове хангаре успешно су наши аероплани бацали бомбе. Тако исто бомбама су тучени и монитори на месту непријатељске флотиле јужно од Аде Бељарице, као и извесни построји дуж Бежаниске косе. Непосредна лева обала Саве још је готово на целој просторији под водом, нарочито је јако поплављен кључ између Бољевца и Остружнице кроз који протиче Зидиски канал. На територији левом обалом Дунава у главном се разликују 2 одбранбене линије. Прва непосредно до саме обале почиње од села Овче преко Панчева на Старчево, Хомољицу и Иваново; довде је та линија мање више непрекидна, а даље низ Дунав групно су утврђени: Брестовац, Ђурђево, Плошиц и Ковин. Друга линија одбране везује Црепају, Францфелд, Долово, Баваниште, Делиблат и Гаљу. Нарочито карактеристично је у овој другој линији осам затворених утврђења јужно од Францфелда и Новог Села која затварају железничку пругу за Ковачицу и Алибунар. Остала села у другој линији више су посебно утврђена, само је Баваниште везано са Делиблатом линијом ровова, вероватно ради заштите железничке пруге. Што се тиче јачине непријатеља на територији левом обалом Дунава захваћеном линијом Сланкамен – Алибунар – Ковин, судећи по малим бивацима и малим коморским треновима закључује се, да она не надмаша једну бригаду а сигурно не достиже једну дивизију. Омањи биваци примећени су код Хомољице, Брестовца, између Брестовца и Старог Ђурђева, код Плошице, јужно и северно од Мраморца и један велики бивак западно од Новог Села. Крај низводног дела Смедеревске аде има 8 непр. шлепова. На утоку Тамиша у Дунав 5 непр. шлепова, на Панчевачком пристаништу један реморкер и више чамаца. Повеће групе људи запажене су у Карољфалви и Делиблату; на њих је бачено по 1.000 стрелица. Стрелице су бачене и на хангаре аеропланске на југоисточној ивици села Баваништа. Целокупно пространство између Дунава и Тамиша поплављено је.
7. маја. Врховна команда – Г. Министру војном са ОБр. 13875: „По представци команданта трупа Нове Области Ђ. ОБр. 5414 од 30. априла достављеној Врховној команди са Пов. Ф. Ђ. ОБр. 4236 од 1. овог месеца част ми је известити:
1) Да је до сад издвојено и пуковима Н. Области додељено 31 официр, и да је, у вези објашњења достављеног Г. Министру војном са Пов. АђБр. 2961 од 11. прошлог месеца свако даље издвајање официра из оперативне војске немогућно, јер би било штетно по будуће командовање оперативним јединицама, и
2) Да је команданту трупа Н. Области накнадно послато, и то: 30. априла 1.000 ножева за пушку; 6. маја 250.000 пушчаних метака и 8. маја 250.000 пушч. метака из Моравског убојног слагалишта. Више се није могло послати, јер нема у слагалишту. По питању логорске и обмундировне спреме, Главни интендант послао је потребан извештај непосредно команданту трупа Н. Области“.
8. маја. Врховна команда издаје наређење ОБр. 13653 у овоме: „Поводом наређења ОБр. 13614 неки команданти армија учинили су питање о евакуисању болесника из пољских болница; попуни стоке за комору; повратку мостовних тренова, одељења резервне мунициске колоне и одкомандованих одељења; поступак са реконвалесцентима и архивама; престанак давања одсуства итд. Наређујем:
1) Да се болесници по пољским болницама умањавају постепено тако, да се у истима држи онолико болесника, који се могу евакуисати најдаље за време од 24 до 48 часова;
2) Попуна недостајуће стоке за комору отпочеће одмах, чим се добију и среде податци о недостајућој стоци по командама, а која је раније тражена;
3) Дивизиски мостовни тренови, који су сад издвојени из састава дивизија, биће упућени армијама по трупама, а с обзиром на предстојећу њихову употребу при операцијама. По овоме следоваће нарочито наређење;
4) Одељења резервне мунициске колоне, раније додељена армијама, налазе се дислоцирана ради лакше исхране стоке овако: I. армије: 3. одељење у Краљеву: II. армије: 6. одељење у Алексинцу; III. армије: 4. одељење у Марковцу; Ужичке војске: 2. одељење у Чачку и 1. одељење код Комбиноване дивизије. Ова одељења стоје командантима на расположењу и могу се позвати у свој састав чим потреба захте а за ово ће се добити обавештење од Врховне команде. Напомиње се, да припадајућу муницију за одељења резервне мунициске колоне треба држати у оперативним слагалиштима до доласка ових одељења рез. мунициске колоне, кад њихову попуну треба извршити;
5) На случај покрета реконвалесценте предати најближој војној станици или војној болници по списку, с тим, да се упуте у команду кад се за службу успособе;
6) Непотребну архиву предати својим дивизиским командама на чување. Треба се постарати, да архиве буду добро упаковане са тачно обележеном адресом команде чија је;
7) Одељења, дата за страже и рад по станицама железничким, остаће за сад, где су, а с обзиром на прешну потребу, коју врше, а за сад се немају чим заменити. Тако исто и деташовани пешад. пукови остаће на садањим местима до даљег наређења;
8) Кад ће престати давање одсуства официрима, подофицирима и редовима наредиће се доцније.
8. маја. Врховна команда доставља вашем делегату при црногорској Врховној команди обавештење ОБр. 13854 у овоме:
1) Санџачка војска са Васојевићском бригадом имаће исту улогу као и раније тј. кооперација са нашом Ужичком војском против Сарајева.
2) Црна Гора дужна је дати Србији, за заједничке операције, најмање ½ своје целокупне снаге а другу половину имала би да задржи, било за одбрану или акцију против аустроугарских трупа у Херцеговини, било против Скадра.
3) Питање о заузећу Скадра треба расправити са српском владом, преко нашег посланика у Цетињу.
8. маја. Врховна команда шаље команданту француске аеропланске ескадриле наређење ОБр. 13880 у овоме: „Упутите у Прахово 2 аероплана са задатком, да спречавају непријатељске аероплане у покушајима бацања бомби на слагалишта профијантских потреба у Прахову и да их протерују на непријатељску страну“.
9. маја. Врховна команда свима оперативним јединицама ОБр. 13921: Г. Министар војни известио је са Пов. Ф. Ђ. ОБр. 4298, да је наредио, да се рекрути упуте у оперативне јединице тако, да 13. овог месеца буду у својим командама.
9. маја. Врховна команда доставља оперативним јединицама са ОБр. 13936 резултате аеропланских извиђања Баната и Срема, извршених у времену од 23. до 30. прошлог месеца. У Банату. На просторијн обухваћеној линијом: Тител – Сента – Глосев – Францесфелд – Петрово село – Алибунар – Делиблат – Ковин и Дунавом од Ковина узводно до с. Градиновца (с. западно од ушћа Тисе). Јачина непријатеља. На овој просторији запажено је око 400 непр. кола. Судећи по малом броју запажених трупа, бивака и коморских делова, затим по слабом саобраћају друмовима, железничким пругама као и по селима, авијатичари закључују, да у овој просторији има врло мало трупа, свега око једне бригаде, а сигурно мање од једне дивизије. Како су трупе кантонмански размештене по селима и како се мора претпоставити, да се непријатељске трупе скривају у времену прелетања наших аероплана изнад њих, то се може закључити, да је јачина непријатељских трупа у извиђеној просторији у Банату, за нешто јача, но што је цене авијатичарски извиђачи. При свем том, са много се сигурности може рећи, да се у извиђаној просторији, сем граничног осигурања одсека Земун – Панчево – Ковин – Дубовац, не налазе неке јаче снаге. Непријатељско утврђивање: У извиђаној просторији, у Банату, запажене су две одбранбене линије и један мостобран. Прва одбранбена линија полази од села Овче и иде низ Дунав упоредо с њим, преко Панчева, Старчева, Хомољице, Брестовца, Плошица, Ковина и Великог острва, завршујући се код Дубовца. Ова линија није једноставна, већ различито утврђена у разним одсецима. Другу одбранбену линију чине јако утврђене групе око Францесфелда (си. од Панчева) и група Баваниште – Делиблат – Долова. Полумостобран налази се на левој обали Дунава, на ушћу Тисе. Овај полумостобран полази од Тисе према Тителу, па иде поред јужног врха села Перлеза, преко Ченте и најзад Карашом до на Дунав. Закључак: утврђивање у Банату има тип маневарски. Поједине групе утврђене су врло солидно. У доњем току Тамиша и његове отоке Висења поплављени терен сам по себи чини велику препреку кретању, те је због тога мало и утврђиван. У Срему. Извиђена просторија обухваћена је Савом од Митровице до њеног ушћа код Земуна, па узводно до Паланке и линијом Паланка – Чалма – Лаћарак – Митровица. Јачина непријатеља: Сем непријатељских трупа и бивака, запажено је око 1.500 кола, што би представљало таман сву колску комору једне и по аустриске дивизије. Али како је више но сигурно, да при извиђању нису могла бити запажена сва кола, која се налазе на извиђаној просторији, и како су извесни делови колонских возова вероватно повучени северно од Новог Сада то се може закључити, да запажени коморски делови припадају знатно јачим трупама чија укупна јачина износи можда 2 – 3 дивизије. Ово у толико пре, што је садање стање непријатељске коморе вероватно слабије од њеног предвиђеног формациског стања. Од фортификациских радова: У Срему су запажене две одбранбене линије, обе са правцем пружања запад исток. Једна се налази одмах северно од Саве, а друга је на средокраћи између Саве и Фрушке Горе. Позади источног крила друге одбранбене линије, код Сланкамена, подигнут је на десној обали Дунава један врло солидан полумостобран. Прва линија одбране полази од Земуна, па се пружа Бежаниском косом ка Сурчину и даље преко Бечмена, Ашање, Обрежа, Витојевца, Платичева, Никинаца, Хртковца, Јарка до Митровице, са истакнутим утврђеним групама: Јаково – Фенек – Купиново. Ова је линија готово непрекидна на целој својој дужини, изузев једног малог дела између Фенека и Ашање. Друга линија одбране пушта се од с. Бановаца јужном ивицом с. Добринаца, Краљеваца, даље упоредно са путом који води ка Руми, обухватајући Руму са јужне стране преко к. 104 ка селу Чалми. Ова је линија готово непрекидна, са утврђеним поменутим селима као отпорним тачкама. Сланкаменски мостобран. На Дунаву на ушћу Тисе подигнут је солидно утврђен мостобран. На десној обали Дунава око с. Сланкамена, мостобран својим јужним, левим крилом, полази са Дунава наспрам северног врха аде (северно од с. Сурдука), па даље иде у луку обухватајући Сланкамен и завршавајући се својим северним крилом на 1 ½ км. сз. од к. 210 (северно од Сланкамена). У овом делу мостобрана – десна обала Дунава – налази се 16 затворених и полузатворених утврђења, на међусобном растојању око 400 м. На левој обали Дунава налази се одговарајући – раније поменути – део мостобрана. Испред утврђења и стрељачких заклона и на десној и левој обали Дунава овога мостобрана, налазе се курјачке рупе и препреке од жица. У мостобрану се налази један понтонски мост на Тиси код Титела. Општи закључак. У Срему се налазе јаче непријатељске снаге него у Банату. За одбрану Срема у фортификациском смислу учињено је много више, но што је учињено у Банату. У Банату, у извиђаној просторији, налазе се, изгледа, само трупе граничног осигурања, док се у Срему, подаље од Саве, на јужном подножју Фрушке Горе, јужно од Новог Сада, налазе и нешто јаче резерве.
9. маја. Од војног изасланика у Русији пуковника Лонткијевића добивен је извештај Бр. 67 у овоме: Част ми је доставити за Престолонаследника овај извештај Великог Кнеза:
Ја сад претресам војну конвенцију са Италијом. Да бих њу могао потписати мени је потребна сагласност Вашег Кр. Височанства. Италијански и руски ђенералштаб ради лакшег постизања општег циља ставио је у основ својим претходним преговорима као неопходно потребно и садејство српске војске са италијанском и руском војском. Ово садејство са наше тачке гледишта треба да буде изражено у остварењу везе у операцијама руске и италијанске војске. Што се тиче црногорске војске желети је, да своја дејства саобрази са српском војском. Италијанска војска обвезује се отпочети активна дејства најдаље до 26. маја по новом календару. Сва војска, којом Италијани располажу, биће упућена у североисточном правцу. Што се тиче српске војске желети је, да она упути своје операције у северну Босну и да саображава своја дејства са дејством десног крила италијанске војске. Представници италијанске војске налазиће се при Врховним командама свију савезника; такође је неопходно да представник српске војске буде при италијанској Врховној команди ради одржавања што тешње везе. У додатој тачци конвенције изјављена је жеља, да се Италијани обвежу олакшати снабдевање српске и црногорске војске. Молим за одговор што је могуће пре.
Велики кнез Никола
Достављајући предње част ми је известити, да је о овоме извештена и Црна Гора“.
9. маја. Начелник штаба Врховне команде војвода Путник упућује војном изасланику у Русији наређење ОБр. 13939 у овоме: „Ваша депеша Бр. 67 нејасна је. Одговорите одмах: да ли ми треба наше главне операције да упутимо против Босне или против Срема“.
10. маја. Врховна команда шаље наређење ОБр. 13970: „Команданту места Прахово, команданту франц. аеропл. ескадриле, команданту Крајинског одреда. „По доласку одељења аероплана у Прахово, оно ће имати овај задатак:
1) Да у вези са два топа која су послата за Прахово спречава непријатељско аеропланско летење над нашом територијом, а нарочито, да им не дозвољава бацање бомби на наше транспорте у пристаништима на простору: ушће Тимока – Прахово – Кусјак.
2) Да се, кад стигну топови, и ови буду инсталирани за тучење непр. аероплана, одмах предузме извиђање и то: простора од Оршаве на Мехадију, Базовић, Молдаву – Дунавом до Оршаве. Овај простор извидити овим интинерером: Оршава – Мехадија – Базовић, планинским гребеном на Доњи Милановац, Дунавом натраг за Оршаву. Овим утврдити има ли јачих непријатељских трупа и где, као и постоји ли пут од Базовића планинским гребеном за Дунав код Д. Милановца. Оршава – Дунавом на Д. Милановац – Базовић – Молдаву – Дунавом (његовом левом обалом) натраг у Оршаву и Прахово. Утврдити има ли и где и у којој јачини непр. трупа и фортификациских објеката. Извиђање извршено горе изложеним итинерерима проверити летењем обратним правцем. Сва извешћа о извршеном извиђању давати одмах команданту места у Прахову, ппуковнику Драгутину Мићићу, који ће их као најхитније по куриру – добром и сигурном подофициру – овој команди слати. Важне извештаје у изводу слати телеграмом (док командант места не добије шифру слати преко команданта места у Неготину). Командант места у Прахову сваки извештај који добије, копираће одмах и слати ту копију команданту Крајинског одреда у Петрово село, а оригинални извештај овој команди, на начин како је то горе казато“.
10. маја. Врховна команда – војном изасланику у Русији ОБр. 14006: „Саопштите Њ. Ц. В. Вел. Кнезу одговор Врховног Команданта на његову депешу О. Н. 67: „Саглашавам се за садејство наше војске са руском и италијанском у уверењу, да ће конвенцијом бити заштићени интереси, које Србија представља, и да ћемо приступити у што краћем року неопходним преговорима о којима напомињете, како би се постигао споразум са Италијанима, те да се избегну трвења између војсака и могући сукоби насељења са италијанском војском. Стараћу се при томе, да што је могућно више одговорим жељама Вашег Царског Височанства“.
10. маја. Војни изасланик у Русији – Врховној команди Бр. 68: „Вашу депешу ОБр. 13939 примио сам и одмах тражио објашњење односно правца главне операције српске војске и поводом тога добио наређење саопштити вам ово: „Са опште тачке гледишта желети је, да главне операције српске војске буду управљене у северозападном правцу ради зближења са десним крилом италијанске војске, која ће предузети операције са своје североисточне границе у правцу на Љубљану. Данашња ситуација захтева да главне операције српске војске буду прво управљене у Срем и на север а у циљу да непријатељ буде одбачен иза Дунава и са те стране постигне сигурност, те се против тога нема ништа, али желети је да при првој могућности операције буду управљене у северозападном правцу. Све ово треба сматрати као општу директиву, а само извођење операција, са обзиром на прилике, природна је ствар српске Врховне команде“. Част ми је доставити ово на надлежност и додати са своје стране, да сам читао пројекат војне конвенције, који је кратак; садржај је у овоме: да се сви савезници обвезују, да ће заједничким дејством тежити што скоријој победи заједничког непријатеља; Русија, Италија као и Србија и Црна Гора водиће операције договорно ради што сигурнијег достигнућа општег циља; у случају да непријатељ нападне Италију пре него што ова сврши мобилизацију и концентрацију, савезници се обвезују да својом офанзивом привуку на себе што више непријатељске војске. План дејства савезника може се у споразуму мењати, ако прилике у току рата буду захтевале. Предвиђа се веза савезника са Италијом преко нарочитих представника; Италија се обвезује олакшати снабдевање српске и црногорске војске. Част ми је известити вас, да се овде очекује одговор Њ. Краљ. Височанства Престолонаследника, после чега ће Велики Кнез потписати ову конвенцију. Част ми је додати још и то, да узгред споменем, да је могуће да ће и Румунија ући у акцију и да је и због тога потребно да операције српске војске буду управљене више на северозапад“.
12. маја. Енглески војни изасланик ппуковник Харисон предао је нашој Врховној команди депешу добивену од енглеског војног министра Лорда Киченера ове садржине: „Италија је готова да отпочне непријатељства, потпуно мобилисана, на дан 26. маја по новом. Наша Врховна команда нада се, да ће Србија бити у стању, да учини јаку демонстрацију у исто време“.
13. маја. Војни изасланик у Русији шаље Врховној команди извештај Бр. 70 у овоме: „Поступио сам по вашем наређењу ОБр. 14006 и тачан текст предао Великом Кнезу. Вечерас ми је саопштио начелник штаба Врховне команде, да је Велики Кнез са задовољством примио к знању сагласност Врховног Команданта Престолонаследника за заједничка дејства српске војске са руском и италијанском. На ову конвенцију дали су свој пристанак француска и енглеска Врховна команда. Сутра ћу добити текст конвенције и послаћу је“.
13. маја. Енглески војни изасланик предао је нашој Врховној команди депешу добивену од Лорда Киченера ове садржине: „Извештавају, да Србија шаље извесне трупе на албанску границу у Стругу и имају од прилике 11.000 људи у тој околини, што изгледа, да је у циљу наступања на Драч. Моја је жеља, да најенергичније изјавите начелнику главног ђенералштаба, да ма каква таква операција и са политичке и стратегиске тачке гледишта мора бити потпуно противна – неправилна. Војничка ситуација захтева да Србија треба да држи сву своју снагу против Аустрије, у циљу да обезбеди Босну и Херцеговину и остатак до Јадранског мора, учествујући у заједници са Русијом и Италијом“.
17. маја. Командант I. армије – Врховној команди – ОБр. 6315: „Поводом наређења начелника штаба Врховне команде ОБр. 13614 од 1. овог месеца имам част саопштити ово: Сав недостатак по питању убојне и материјалне спреме код трупа ове армије требоват је израније и сад се иста требовања обнављају. Овако је исто учињено и са требовањем коња и волова за вучу и товар у колико чега недостаје. По свима овим питањима недостаци су више мање знатни, али је највећи недостатак у коњима и воловима, са познатих разлога. И ово што има стоке на лицу, још се није довољно опоравило, и ако се у последње време на махове добија знатнија количина фуражи. Ако се има могућности требало би још више појачати довоз фуражи. Приложени преглед показује колико, које и какве употребљиве стоке за вучу и товар има по појединим дивизијама ове армије и колико и каквих возова још недостаје. Према оваквом стању: Моравска дивизија II. позива за евентуални покрет, може употребити нешто више од половине целокупног броја своје стоке. Друга половина делом је сасвим пропала и неупотребљива, а делом могла би се поправити ако би се поштедила од сваког рада за 20 – 30 дана и зато време добро хранила и неговала, али је ова поштеда сад немогућа. Дринска дивизија I. позива у односу на своју садању бројну јачину људства, по нужди, могла би се још и задовољити са садањим бројем стоке и ако и она не би могла да запрегне сва своја оруђа и возове мунициске колоне без зватне попуне стоке. Придоласком војника са боловања и придоласком рекрута сваким даном повећава се и њен контингенат људства, те ће на тај начин и њој требати знатнија попуна у стоци. И за ову дивизију вреди горе наведени услов за поправку изнурене стоке. Дунавској дивизији II. позива сад недостаје 1/5 – ⅓ потребне стоке код трупних јединица, а за колонску комору недостаје јој скоро ½ потребне стоке. Односно поправке изнурене стоке вреди исто што је казано и за Моравску дивизију II. позива. Према овоме тежиште питања о подобности дивизија ове армије за предстојеће офанзивне покрете, поред извесних недостатака у материјалној и оружној спреми, зависи највише од могућности попуне дивизија са стоком до најпотребнијег броја. Молим, да се овоме питању поклони одговарајућа пажња. У колико се уопште похита са попуњавањем недостајућих потреба и упућивањем потребне и требоване стоке, у толико ће се и армија пре успособити за предстојеће јој покрете. По дивизијама обавља се редовно обука са војницима слабије спреме, кад год то време дозволи. Наредио сам, да се планинска греда Гучево – Борања – Соколска планина ојача са потребним бројем групних утврђења на најважнијим тачкама са ојачавањем извесних предњих тачака према Дрини, како би се створио што поузданији ослонац предстојећим офанзивним операцијама. Ово исто учињено је и на фронту према Љешници и Лозници. Брзом извршењу овога посла за сад још смета велика удаљеност од Ваљева, знатна изнемоглост стоке и лоши путови, те се, с погледом на исхрану предњих трупа, и не могу још за сад за овај посао да истакну јачи делови трупа. У колико се ове прилике побољшају, у толико се врши постепено ојачавање предњих делова за ове послове. Наредио сам и оправку свих потребних путова за везу Ваљева са фронтом армије како према Дрини, тако и према Сави, као и оних који могу добити улогу комуникациских праваца по преласку преко Дрине односно Саве. Стање здравља по командама отпочело је у знатној мери кретати на боље. Уверен сам, да би стање здравља код људства уопште било далеко повољније и не би нам и иначе то питање задавало толико огромног посла и трајне бриге, да смо имали, и да бар сад имамо, одговарајућу логорску спрему – шаторе. И овоме врло важном питању и од великог значаја, молим да се поклони озбиљнија пажња, како би трупе што скорије добиле шаторе. Што се тиче духа и морала код трупа ове армије могу са поуздањем нагласити, да је по тим питањима стање врло добро, верујем да би ово још одскочило у већој мери, ако би се пре почетка нових офанзивних покрета, извршило унапређивање или одликовања предложених лица по командама. Сва потребна наређења за спрему трупа за предстојеће покрете издао сам командантима дивизија и они у овоме правцу улажу потребно старање. Чим општа спрема буде довршена известићу“.
17. маја. Командант II. армије – Врховној команди ОБр. 6520: На основу наређења Врховне команде ОБр. 13614 од 1. маја јављам да је 14. овог месеца стање дивизија ове армије било овакво: Моравска дивизија I. позива. Са оваквом спремом какву сад има, дивизија би се могла кренути, јер боље није била снабдевена ни у почетку овог рата. За потпуну спрему за покрет недостаје логорне и одећне спреме у знатној количини: коња јахаћих 112; теглећих 157; товарних 110 и волова 162; самара 128; јахаћег прибора 24; јармова 34; кола коњских 7 а воловских 52; пушака за војнике на лицу 101; ножева за пушку 3.720; опасача 3.222; вискова 1.590; ремника 629; упртача 3.650; фишеклија већих 2.049 а мањих 1.792. Тимочка дивизија I. позива са људством и материјалом којим располаже спремна је за покрет и акцију. Недостаје спреме: пушака свега 3.948; бајонета за пушке на рукама 5.135; карабина 129; револвера 552; сабаља пешадиских 175, коњичких 50, артилериских 35; фишеклија 2.311; опасача 1.275; коња јахаћих 65; артилериских теглећих 115 и 154 за комору; товарних 257 и волова 190; амова са прибором за комору 55 пари; самара 267; седала 22; кола коњских 49; воловских 48. Логорске и одећне спреме недостаје у знатној количини. Код ове дивизије сав недостатак требован је и добија се поступно. Мостовни тренови су одвојени те нису унети у овај извештај“.
19. маја. Командант III. армије – Врховној команди ОБр. 5569: „У вези наређења Врховне команде ОБр. 13614 од 1. маја тек. год. част ми је доставити: По добивеним извештајима Дринска дивизија II. позива, Тимочка дивизија II. позива и армиске јединице ван дивизиског састава, са оним што при себи од материјалне спреме имају, готове су за покрет. Комбинована дивизија I. позива, која је тек 16. овог месеца довршила покрет из Брзе Паланке и последњим деловима пристигла у околину Багрдана и Јагодине, јавља, да су јединице дугим маршовањем заморене и да им за одмор и спрему за покрет треба 10 дана. И раније, и по овом наређењу Врховне команде, а у име припрема и олакшања трупама да пређу у покрет – офанзиву, предузимао сам извесне мере које овде у кратко излажем у овоме: Здравље трупа. Непрекидно се и најенергичније води борба против заразе пегавог и трбушног тифуса. И ако зараза није угушена, ипак се опажа да је знатно сузбивена; изгледа да ни морталитет сад није тако велики као у фебруару и у марту. Пелцовање против колере извршено је и то: Код Дринске дивизије II. позива 2 пута, трећи пут ће се вршити 23. овог месеца (француска мисија); код Тимочке дивизије 2 пута, трећи пуг неће се вршити (енглеска мисија); код Комбиноване дивизије такође 2 пута, трећи пут ће се вршити код оних, где је радила француска мисија. У току месеца априла детаљно је промотрена цела кантонманска просторија ове армије од стране нарочито одређених мањих комисија и помоћу радничних одељења од трупа извршена је потпуна асанација свих бојишта и других загађених места; нађени још непокопани лешеви људски и сточни у околини борбених положаја и по јаругама сахрањени су; плитко закопани лешеви на војничким гробљима и другим местима покривени су довољно дебелим слојем земље; многа ђубришта су спаљена; окречене су готово све сељачке куће, а нарочито оне где су војници били настањени; подигнуто је неколико добрих чесама. Стање здравља се побољшало. Материјална спрема. Недостатак у материјалној спреми велики је, требовано је све, али се попуна споро и недовољно дотура. Муниција је по наређењу о следовању требована, она већ и пристиже; кад се добије требована стока за комору моћи ће се сва и понети. Недостатка има доста код оружне спреме у оружном прибору, у фишеклијама и опасачима, а тако исто и ножевима и бајонетима за пушку, у знатном броју. Муниција се носи по џеповима. Логорска спрема је недовољна. Комбинована дивизија нема је ни мало; армиски штаб такође нема ни једног великог ни малог шатора. Колика је опасност од кантоновања трупа и штабова по просторији, било нашој било непријатељској које су скроз заражене тифусом, јасно је, а за трупе у борбеном распореду и немогућно је кантоновање. Потреба логорске спреме у потпуности код свих јединица и штабова постала је због тога неопходна. Инжињерска спрема је такође непотпуна. Шанчаног алата великог и малог – недовољно је било код армије и у почетку рата, па и сад. Армија има две дивизије II. позива и Комбиновану дивизију, за које у време мира није била та спрема набављена. Сад је нешто добивено, али је то далеко од тога да је довољно. Нарочито се осећа оскудица у телеграфском и телефонском материјалу, жици и апаратима. Армиско телеграфско одељење има кабла само 7 км. а треба по пропису да има 45 км., ма да би и то било мало, с обзиром на овако ретку нашу телеграфску државну мрежу.
Комора. Она је бројно знатно смањена угинућем стоке. Кола има доста поломљених и без стоке – учињене су потребне замене и исправна кола запрегнуће се способном стоком и исправним запрежним материјалом. Запрежни материјал обвезнички веома је дотрајао дугом употребом; крпљен је, но тешко да може дуже трајати. Стока код команада сад је у доста добром стању, слаба храна се надокнађава пашом. Снабдевање храном. Још је увек колебљиво, час добро час рђаво, због велике зависности од рада железнице а још више од могућности садање набавке хране у позадини, пошто није у своје време у довољним количинама за дуже време набављена. Осећа се оскудица у месу, а понеки пут и у сточној зрнастој храни. У име припреме војишта наредио сам и раније, а сад је то поновљено и продужен рад: Да се оправе извесни потребни државни и сеоски путови у рејону кантонмана ове армије; да се подигну нове пекарнице у Стублинама, да се постојеће пекарнице у Убу и Мељаку оправе и прошире – увећају; да се утврди гранични фронт армије на Сави, који држи Дринска дивизија II. позива; као и западни део Ковионског положаја северно над р. Раљом од Равног Гаја до Барајевске реке; да се израђују сплавови код јединица Дринске дивизије II. позива на Колубари, јужно од Обреновца; да се изврше извесна рекогносцирања на Сави. Сви су ови радови почети још почетком априла па и сад се врше, неки довршавају и по потреби продужују даље. Молим да се настане, да се требована материјална спрема и стока за комору што пре пошаље дивизијама ове армије, како би оне биле не само са овим што имају, него у пуном смислу потпуно спремне и готове за офанзиву“.
19. маја. Председник Министарског савета и Министар спољних послова – Енглеској влади поводом напред изнетог корака Лорда Киченера: „Извештени смо из поузданог извора, да непријатељи тројног споразума и Србије спремају напад на српску територију са две стране, са арбанашке и бугарске. Консул аустроугарски у Скадру даје новац и оружје да се образују банде за напад против Србије и Есад паше у Драчу, кога желе да уклоне, пошто је противник Аустроугарске и који је спречавао да се напада на Србију. Племена, која од неког времена стоје под упливом Аустроугарске опколила су Есад пашу у Драчу и не дају му да управља Албанијом. Код његових противника находе се турски и аустриски официри и проповедају рат против Србије, организују чете и наоружавају их пушкама које Аустроугарска шаље. Циљ им је, да отерају Есад пашу и заузму сву власт у своје руке и онда да целу Албанију крену на Србију. У том случају задали би Србији велике тешкоће, јер би могли скупити 40 – 50.000 људи, и како раде у споразуму са Македонским комитетом у Бугарској, који такође ради на спремању упада у време кад ће Аустроугарска понова напасти Србију, то смо били принуђени да узмемо мере предохране и да благовремено спречимо опасност, али не каквом великом војском него да употребимо исту војску, која се находи у Старој Србији и Македонији и чува територију од мањих упада Арнаута и комита. Сем тога Есад паша тражио је од нас помоћ, да може разбити и отерати устанике, који су га опколили, и изагнати агитаторе Аустроугарске, Турске и Бугарске. На тај циљ сконцентрисане су разне војне посаде, које су поред границе биле, на једно место код Охрида и чекао се поновни позив Есад паше, па да се пређе. На тај циљ употребљено је 10.000 локалних војних обвезника, али и то без штете по одбрану од Аустроугарске, јер се предвиђа, да ако их сад не отерамо, да ћемо доцније морати доиста одвојити војску од главне снаге за одбрану територије и везе са Солуном. Тако стоји та ствар. По жељи Лорда Киченера можемо одустати, али молимо, да вам се доцније, кад нас нападну комите из Албаније и Аустроугарска, пошаље помоћ ради одбране, те да не будемо приморани слабити војску са севера“.
20. маја. Врховна команда – команданту III. армије ОБр. 14441: „Наредите команданту Комбиноване дивизије, да одмах упути железницом у Прахово два батаљона 6. прекобројног пука са штабом и припадајућим деловима. Командант пука примиће под своју команду и остала два батаљона 6. прекобројног пука у Прахову и смениће три батаљона 4. пука „Стевана Немање“ на тамошњим радовима, који се стављају на расположење команданту Крајинског одреда. 6. прекобројни пук има да остане привремено у Прахову на расположењу команданта места за радове у тамошњем пристаништу, а на случај потребе да може помоћи и Крајински одред. За превоз железницом ступити у споразум са шефом војно – железничке инспекције“. О овоме је извештен командант Тимочке дивиз. области у Зајечару.
Наредба ОБр. 14470
Врховног Команданта за сву г. г. официре за 21. мај 1915. год. у Крагујевцу.
„После славно и срећно завршеног првог периода рата, после јуначке и дивљења достојне одбране наше отаџбине, мојој храброј војсци предстоје у овоме рату против Аустрије, још два врло важна задатка, а то су: кооперација војсци нашег моћног савезника Велике Словенске Русије и окупација територије на које полажемо право. Одавде се иставља као неминовна и апсолутна потреба наше офанзиве, без које се рат не би могао никад окончати. Кад ће се и у коме моменту прећи у офанзиву, ствар је државне политике, али ја захтевам од мојих команданата да ми припреме трупе за тај моменат, те да би моја храбра војска као најмоћније средство у рукама државне политике за остварење великих српских задатака, била и у предстојећој нам офанзиви онако спремна у погледу морала и одушевљења, као што је била на Јадру, као што је полетела ка Церу, као што је уништила непријатеља на Колубари. Команданти ће издати потребна наређења и упутства да се од стране официра искористи свака прилика за популарисање идеје о офанзиви и са гледишта чистог српског и са гледишта савезничког. Тако исто објашњавати војницима да тај моменат треба очекивати сваког часа нарочито данас, кад је већ готово извесна ствар, да ће ускоро и Италија и Румунија кренути против Аустрије. Ја ћу се као Врховни Заповедник војске старати, да се офанзива предузме само у за нас најподеснијем војно – политичком тренутку, али зато захтевам од команданата да ми припреме моје храбре трупе и за тај моменат, као и на стрпељиво очекивање свршетка рата“.
Врховни Командант Престолонаследник
Александар с. р.
22. маја. Војни изасланик у Русији – Врховној команди Бр. 78: „Синоћ је потписана војна конвенција између Русије и Италије. Ја и црногорски изасланик потписали смо да нам је конвенција саопштена. Као што сам већ јавио, Италија ће почети дејство најдаље до 26. маја по новом календару“.
22. маја. Војни изасланик у Русији – Врховној команди Бр. 78: „Част ми је у прилогу под ./1 доставити копију војне конвенције између руске и италијанске Врховне команде потписане у штабу руске Врховне команде 8/21. маја 1915. год. у 21.30 час. Пошто у изради ове конвенције нисам узимао директно и званично учешће, то сам је и потписао само у толико, да ми је конвенција саопштена. По моме личном схватању ова конвенција не обавезује стварно ничим српску Врховну команду, а дата сагласност нашег Врховног Команданта на заједничко дејство српске војске са руском и италијанском, не проистиче из обавеза у овој конвенцији, већ из до сад постојећих веза у операцијама српске и руске војске, а за достигнуће крајњег циља – победе општег непријатеља – што је и тачком 1. ове конвенције предвиђено“.
Војна конвенција између руске и италијанске Врховне команде. Према чл. 1. италијанског меморандума, потписаног у Лондону 26. априла 1915. год., као и према чл. 2 војне конвенције, потписане у Паризу 2. маја 1915. год. од стране француског војног министра и делегата италијанског, енглеског и руског главног ђенералштаба, представници руске и италијанске Врховне команде: ђенерал Јанушкевић за Русију и г. потпуковник Раполо за Италију, састали су се 21. маја 1915. год. у стану руске Врховне команде и споразумели на ове одредбе, а у присуству и са пристанком представника француске и енглеске Врховне команде: г. ђенерала Лагиша за Француску и г. мајора Сер Џон Хамберг – Уиљамса за Енглеску. О овим одредбама обавештени су представници српске и црногорске Врховне команде: г. потпуковник Лонткијевић за Србију и г. ђенерал Мартиновић за Црну Гору.
Чл 1. Пошто се Италија придружила споразуму између Русије, Француске и Енглеске, то се Врховне команде ове четири силе са овим актом ангажују, да дејствују удружено, развијајући све своје силе за достижење крајњег циља – победе над заједничким непријатељем. Савезници су дужни по могућству да се узајамно потпомажу, комбинујући и колико је могуће своје опереције како у погледу одређивања циља, тако и у погледу саглашавања о повољном тренутку за њихово извршење.
Чл. 2. Италијанска армија обавезује се да ступи у дејство најдоцније 26. маја 1915. год. по новом календару. Њена офанзивна интервенција мора бити олакшана операцијама осталих трију савезничких армија, које се обавезују са своје стране да предузму све могуће енергичне војне мере у циљу спречавања непријатеља, да на италијанској граници концентрише снагу сувишне надмоћности.
Чл. 3. у случају да аустро – немачка војска својим дејством предухитри италијанску војску, остале три савезничке војске обавезују се у колико је могуће, да својим енергичним офанзивним операцијама паралишу непријатељску офанзиву против италијанске војске, како би јој створили могућност да заврши своју концентрацију.
Чл. 4. У садашњим приликама, први циљ који има постићи италијанска војска и руска војска у Галицији, биће, да се потуче непријатељ, који се налази на заједничком аустроугарском војишту, тј. на просторији између Карпата и Алпа, који образују италијанску границу према Аустрији. Да би се постигао овај циљ, руска и италијанска војска обавезују се узајамно: да на овом фронту, прикупе по могућству максимум својих снага, задржавајући на свима осталим фронтовима стриктно потребне снаге за гарантовање стратегиске ситуације обеју војсака; да се, како у почетку тако и у току операција, споразумно одређују подесни правци обеју војсака. Српска и црногорска војска дужне су указати своје садејство, да би се горе изнети циљ постигао тј. желети је да српска војска предузме офанзиву првенствено у правцу северозапада у циљу, да што пре својом акцијом дође у везу са десним крилом италијанске војске, која би оперисала у правцу Љубљане.
Чл. 5. У случају да се садашње груписање аустро – немачких снага у основи промени, план операција ће разрадити споразумно руска и италијанска Врховна команда, водећи рачуна о новој ситуацији на сопственом фронту, али тежећи пре свега ка постигнућу главног циља.
Чл. 6. У циљу држања што тешње везе између Врховних команада савезничких војсака, што је неопходно потребно за потпуну сагласност у заједничким операцијама, официри нарочито за то делегирани, придаће се ђенералштабовима ових Врховних команада.
Потписали:
Ђенерал Јанушкевић с. р. Ђенерал Лагиш с. р.
Потпуковник Раполо. Мајор Хамберг – Уиљамс с. р.
Ђенерал Митар Мартиновић с. р.
Пуковник Б. Лонткијевић.
Врховна команда руске војске 21. маја 1915. год.
24. маја. Министарство иностраних дела – Врховној команди Пов. ОБр. 103: „Посланик краљевине Италије саопштио је Г. Председнику министарског савета, министру иностраних дела, да се Италија сматра да је у непријатељству са Аустроугарском од јутрос“. Под ОБр. 14603. Врховна команда саопштава ово свима оперативним јединицама.
25. маја. Командант I. армије – Врховној команди ОБр. 6454: „На основи наређења и учињеног саопштења од стране начелника инжињерије у штабу Врховне команде под Пов. И. Бр. 3659 од 12. овог месеца прикупљени су податци, шта, чега и колико има од пловних средстава на Дрини према фронту ове армије. Све ово види се из прегледа приложенога реферату команданта инжињерије у штабу ове армије. Из овог приложеног реферата виде се и остали податци за израду овако скрпљених и импровизираних мостова, као год што се види и приближно потребно време за спрему грађе, превлачење на одређено место и само подизање мостова. Ако би се по неким неодољивим приликама остало при томе, да се за предстојећи прелазак преко Дрине овој армији не може ништа доделити од мостовних тренова, онда сматрам за неопходну дужност да изложим по томе питању ово:
1) Сав овај материјал побројан у реферату, разбацан је на целом фронту армије од утока Трешњице изнад Љубовије, па све до утока Дрине, а има га чак до испод Шапца. Прикупљање овог потребног материјала разбацанога и по великом фронту и по великој дубини, и његова припрема скопчани су са великим тегобама: Путови су врло рђави, а просторије су велике са којих треба материјал привлачити; дакле треба много времена. Вучна је снага недовољна, јер са садањим бројем коморе једва се трупе снабдевају са храном и другим потребама. Ово у толико више, у колико су предњи делови ове армије сад ојачани у циљу потребног утврђивања појединих тачака. Сем тога, људство је и иначе доста растурено ради оправке путова, те је на тај начин и комора у јачем напрезању. И ово ће дакле утицати на време које ће стајати на расположењу. Припрема грађе, израда и постављање мостова без суделовања стручне радне снаге, биће отежана те ће се и по овим питањима дангубити.
2) За овакву спрему и импровизацију, обзиром још и на све горе наведено, морала би се још сад фиксирати места прелаза, како би се могло одмах приступити: прикупљању, привлачењу и приуготовљавању свега потребнога за израду и намештање мостова. Хоће ли се моћи и кад фиксирати жељено место за прелаз армије преко Дрине, преко овако импровизираних мостова, саобразно осталам приликама, ствар је наређења Врховне команде, а са своје стране учинићу све да се што потпуније одговори наглашеној жељи начелника инжињерије, само је потребно да ми се у томе случају благовремено фиксирају жељена места прелаза, или да ми се у главном определи зона операција ове армије, како бих могао одмах приступити прикупљању и сређивању потребног материјала према изабраним тачкама. Али, ако би се при свем томе при неодољивој потреби морало остати на учињеном нагласку начелника инжињерије, да се ништа од понтонских мостова неће моћи доделити овој армији у времену вероватних скорих операција преко Дрине, онда ми је част са своје стране изјавити, да се у томе случају, због познате ћудљивости Дрине ова операција не би смела вршити без великог ризика по исход операције. Према свему овоме, а обзиром на састав и јачину ове армије, част ми је изјавити, да је за предстојеће операције ове армије за прелазак преко Дрине неопходно потребно имати на расположењу најмање један до два понтонска моста потребне дужине. Нарочите особине ове реке то неминовно захтевају, а то потврђују и прошле операције Аустријанаца при њиховом прелазу преко Дрине. Молим Врховну команду да се, уз процену предњих навода, по овоме питању донесе одлука“.
25. маја. Врховна команда – наређење ОБр. 14632 – команданту Одбране Београда – Торлак. „Шумадиску дивизију I. позива упутите одмах у Уб, где да се стави привремено под команду команданта I. армије са задатком: да у најкраћем времену изврши оправку пута Коцељево – Уб – Словац и Уб – Лајковац. Дивизија ће се кретати до Уба сувим, путом Мељак – Степојевац – Лазаревац. Маршруту одредиће сам командант дивизије с тим, да се кретање изврши у ешелонима без задржавања. Колонску комору дивизије, која је сад око Деспотовца, командант дивизије наредиће, да се превезе железницом до Младеновца, а потом упутиће је сувим у Лајковац. Ради превоза ове железницом, ступити у везу са шефом војно – железничке инспекције у Јагодини. Снабдевање дивизије на Убу биће из Лајковца или Словца“. Команданту I. армије – Ваљево. „Наређено је команданту Одбране Београда, да одмах упути Шумад. див. I. поз. у Уб, путом Мељак – Степојевац – Лазаревац – Уб по маршрути, коју буде одредио командант дивизије, с тим, да се кретање изврши у ешелонима без задржавања. По пристизању у Уб, Шумад. див. I. позива ставља вам се привремено на расположење са задатком: да у најкраћем времену изврши оправку пута Коцељево – Уб – Словац, Уб – Лајковац. Молим за потребна наређења“. Команданту II. армије – Младеновац. „По наређењу начелника штаба, Шумад. див. I. поз. одмаршоваће одмах у Уб, где се привремено ставља под команду команданта I. армије са задатком, да у најкраћем времену изврши оправку пута Коцељево – Уб – Словац и Уб – Лајковац“.
25. маја. Врховна команда – Г. Министру војном ОБр. 14633: „С погледом на предстојећу нашу офанзиву, а да би се бројно стање иначе слабих дивизија што боље комплетирало и оперативна војска ојачала, молим, да се ако је икако могуће, 2. пешад. пук. I. поз. и 12. пешад пук II. позива, који су привремено послати команданту трупа Нове Области, врате у своје дивизије, и то 12. пешад. пук у Шумад. див. II. поз. у Ужице, а други пешад. пук у Моравску див. I. поз. у Младеновац“.
25. маја. Врховна команда – наређење ОБр. 14638: команданту I., II., III. армије, команданту Ужичке војске. „С обзиром на ново створене прилике, а у вези наређења ОБр. 13614 од 1. маја тек. год. начелник штаба наредио је, да се армиски делови, упућени ради боље исхране у даљу позадину армије, одмах привуку ближе по наређењу команданта. У колико је потребно транспортовање железницом, ступити у споразум са шефом војно – железничке инспекције. Молим за потребна наређења по овоме“.
27. маја. Командант I. армије – Врховној команди ОБр. 6483: „По питању прикупљања и спреме мостовне грађе разбацане на великој просторији према фронту Дрине од утока р. Трешњице па низводно, и према фронту Саве све до Новога села, по мојој представци Пов. ОБр. 6454 од 24. овог месеца начелник инжињерије при штабу Врховне команде са Пов. ОБр. 3903 саопштава ми наређење начелника штаба: „Да се груписање местног пловног парка, израђених сплавова и осталог материјала изврши на овим местима, која буду најподеснија и најближа за прелаз ове армије преко Дрине“. Да бих могао приступити овоме прикупљању и спреми потребног материјала са овако велике просторије и по фронту и по дубини, ја понова молим начелника штаба, да ми се јави бар зона и у главноме правац операција ове армије по преласку у Босну, како бих на тој основи могао изабрати најподесније место преласка Дрине, пошто је избор места за прелазак условљен поред осталога правцем, или зоном операција у даљем продирању“.
27. маја. Врховна команда – команданту I. армије ОБр. 14719: „Начелник штаба наређује команданту I. армије: „Прикупљање материјала за прелаз преко Дрине извршите позади фронта: Љешница – Лозница на угодном месту. Правац операција I. армије по прелазу Дрине вероватно ће бити у правцу ка Брчкој“.
27. маја. Врховна команда доставља оперативним јединицама резултате аеропланских извиђања у времену од 2. до 16. маја. ОБр. 14686: „Просторија ових извиђања обухвата просторију ранијих аеропланских извиђања и простор између Саве и Студве и просторију између Босута и Дунава. Запажено је у Банату: укупан број кола око 900, што значи да се у Банату налазе непријатељске снаге укупне јачине више од једне дивизије. У фортификациском погледу нема ни допуна ни измена. У Срему и Славонији: број кола се повећао за 600 од броја раније запажених кола, што значи да непријатељ у овим двема покрајинама располаже са снагом од најмање 4 дивизије. Од непријатељских фортификациских радова, сем раније запажене две одбранбене линије, запажена је трећа одбранбена линија, која полази од Дунава код с. Чортановца па преко В. Ремети на Хопово. Од Хопова до с. Дивоша није ништа урађено, а од Дивоша одбранбена линија иде ка к. 226 – к. 197 – к. 177 јужно од Гибараца и јужно од с. Одашевца. Нарочито је јако утврђен део ове линије: к. 226 – к. 162 – к. 197 – к.177 која је снабдевена и жицом“.
27. маја. Војни изасланик у Русији – Врховној команди Бр. 80: „Последњих дана добивен је извештај овде од агената, да се неке аустроугарске трупе превозе са истока у западном правцу; међутим овде је утврђено, да се до овога часа на руском фронту налазе сви аустроугарски корпуси сем 15. и 16. који су према Србији. Овде се интересују за почетак наше акције и узнемирују се због извештаја, да су Сава и Дунав надошли“.
27. маја. Врховна команда – војном изасланику у Русији ОБр. 14727: „Саопштите руској Врховној команди, да се сад према нама налазе све непријатељске снаге: У Босни 16. корпус; у Срему 15. корпус; у Банату на фронту: Стара Молдава – Панчево око једне дивизије; северно од Оршаве у долини Черне око једне ландверске дивизије, око Темишвара се налазе неке трупе из свију родова војске, али у којој јачини и које су не зна се, јер је искључена могућност да се сазна помоћу повереника. Изгледа, да у Банату свега према нама има снаге у јачини једнога корпуса. Сем овога на целокупном фронту према нама има око 40 батаљона ландштурма. Због честих и плаховитих киша које смо имали за дуже време, Сава, Дунав и Дрина су надошли и излили се ван корита тако, да се мора подуже чекати док вода не сиђе у корито. Због киша и путови су између Дрине и Колубаре сасвим покварени, те се сад журно оправљају. Све су ово за сад неотклониви елементарни узроци, те се офанзива не може одмах отпочети, као што је се то желело. Чим ови наведени узроци престану, одмах ће се предузети офанзива“.
29. маја. Врховна команда – команданту III. армије ОБр. 14789: „У скором времену та ће се армија прикупити око Обреновца ради својих будућих операција у Срему. Предузмите одмах проучавање фронта: Умка – Ушће у циљу изналажења најугоднијих тачака за прелаз Саве“.
29. маја. Врховна команда – команданту II. и III. армије Ст. Пов. ИБр. 3902: „За предстојеће операције и прелаз преко Саве, начелник штаба под Пов. ИБр. 3902 од 25. тек. месеца изволео је учинити овакву поделу мостовног материјала на II. и III. армију: Подела нашег мостовног материјала извршена је на два равна дела тако, да II. армија добија армиски мостовни трен састављен из великог мостовног трена и Моравског див. трена, са укупним бројем од 88 пловних понтона; вероватно је, да ће моћи употребити по две стојне потпоре на савској обали – свега 4, што даје укупну дужину моста од 530 метара. Овом армиском трену претиче 12 стојних потпора са целокупним материјалом горњег строја, што ће му служити као резерва и повећати број стојних потпора, а тиме и дужину моста, ако строј обала и стање воде буду дозвољавали и њихову употребу на изабраној тачци прелаза. III. армија добија армиски мостовни трен састављен из Дринског, Дунавског, Шумадиског и Тимочког мостовног трена са укупним бројем од 88 пловних потпора; вероватно је, да ће се моћи употребити по две стојне потпоре на свакој обали – свега 4, – што даје укупну дужину моста од 530 метара. Овом армиском трену претичу 24 стојне потпоре са целокупним горњим стројем за евентуалну употребу, као што је казано за армиски трен II. армије. Армиским треном II. армије командује инжињерски мајор Војислав Ковачевић командант великог мостовног трена. Армиским треном III. армије командује као вршилац дужности команданта инжињерски капетан 1. класе Душан Божић командир Дунавског мостовног трена поред редовне дужности. Самим пак прелазом, то јест превожењем, израдом моста итд. руководиће инжињерски пуковник Милош Ранковић, који се придаје команданту III. армије за горњу циљ с тим: да кад се прелазак изврши и овај осигура тако, да пуковник Милош Ранковић не буде више имао посла, да се опет стави на расположење Врховној команди. Оба армиска трена са горњом поделом кренута су сувим са својих досадашњих места становања тако, да трен II. армије буде 6. јула на преноћишту у Коцељеву, а трен III. армије да буде 5. јула на преноћишту у Степојевцу. Треновима је наређено: Да по доласку у горња концентрациска места команданти известе депешом команданте армија о доласку и да од тога дана припадају дотичним армијама, које ће их и примити под своју команду. Да последња два дана маршују ноћу и кад стигну да се тако распореде, без обзира на правилност биваковања, по околним забранима, шљиварима итд. како би били заклоњени од угледа противничких авијатичара.
Подела руског мостовног материјала. Како је овај материјал по све тежак, тако да се не може товарити на кола, но се једино може вући железницом, то да би ипак свака армија на своме правцу могла имати преко Саве два моста, са руским материјалом радиће се овако: Постараће се из Врховне команде, да се цео материјал за један руски мост тако постепено пренесе пругом Младеновац – Лајковац – Обреновац, да се он може спустити Тамнавом у Колубару до Дражевске воденице на један до два дана раније од вероватног дана прелаза. Кад III. армија изврши прелазак преко моста од нашег материјала и стане чврстом ногом на леву обалу, онда ће руски материјал испливати из Колубаре у Саву и подићи свој мост за ту армију. Мост од нашег материјала остаће још за дан два, ако и он буде команданту III. армије требао. Материјал за други руски мост потовариће се на што већи број возова за две ноћи и један дан раније пре вероватног прелаза, стајаће у Лајковцу под паром и кад се подигне мост од оног материјала који је изашао из Колубаре, командант III. армије наредиће да се возови из Лајковца крену ка Забрежју, материјал спусти у Саву, па ако није сав на возовима, онда одмах возове вратити у Младеновац да товаре остатак материјала и довуку до Забрежја. Како стигне сав материјал овог другог руског моста, подићи одмах други мост и чим он буде готов, наредити одмах да се мост од нашег материјала скине, потовари на кола и хитним маршом по могућству – према стању стоке, упути II. армији. Кад стигне мостовни трен III. армије, командант II. армије наредиће да се на његовом правцу прелаза подигне други мост. Према овоме: командант II. армије имаће на своме правцу прелаза два моста од нашег материјала и оба припадаће тој армији; командант III. армије имаће на свом правцу прелаза два моста под командом начелника инжињерске руске мисије, царско руског пуковника г. Доброва. Наговештава се команданту III. армије, да руска мисија има уз мостовни материјал митраљезе и два оруђа за непосредну одбрану моста. Командант II. армије примиће знању, да је наређено руској минерској мисији да постави три а по могућству и четири батерије, свака од по два торпеда, а на простору између села Равне и Бановог брда (чардак – карта 1 : 75000) с тим прорачуном, да свака има пред собом уздуж Саву најмање од 5 километара у правој линији, те да се кретање монитора може пратити издаље и торпедима уловити згодан моменат за дејство. На истом овом одсеку, а на подесном простору у Парашници, око Пруда или Млакве поставиће се на два до три дана раније – а по могућству и раније ако вода знатно опадне – од дана прелаза, заграда од руских ударних мина. Руском инжињерском поручнику, који је на овом одсеку, наређено је да буде стално у Црној Бари. Ова команда до сад зна, да у Брчкој стоји један монитор под пуном паром. Командант III. армије се извештава да узводно од Обреновца постоје минске зграде код Шапца и око Орашачке аде. О предњем част ми је известити команданта са учтивом молбом за одговор о пријему овог наређења“.
29. маја. Врховна команда – команданту француске аеропланске ескадриле ОБр. 14835: „Извршити извиђање непријатеља са овим задатком: „ На правцу: Земун – Инђија – Нови Сад -Рума – Митровица извидити јачину железничког саобраћаја и евентуално извлачење трупа са граничног фронта; извидити јачину железничког саобраћаја северно од Новог Сада правцем: Суботица – Нови Сад и обратно. Постарати се, да се свакако утврди: да ли непријатељ извлачи трупе око Новог Сада и упућује их даље на северозапад или оне долазе железничким возовима са севера, пролазе кроз Нови Сад и транспортују се даље“.
29. маја. Командант трупа Нове Области – Врховној команди ОБр. 6044. „Охридски одред код Св. Наума прешао је границу јутрос у 5.30 часова. На граници је био слаб отпор. Непријатељ је дао јак отпор на линији: Ремен – Строича – Лесница, али је дејством топовске, митраљеске и пушчане ватре одбачен у нереду. Непријатељ се повукао на Мокру планину. Данас у 12 часова заузета су и разоружана ова места: Подградац, Мумулишта, Червенака, Старово, Ремен, Врдова, Тушемиште, Загоричане, Зерваска, Черава, Xаралуп, Плаз, Братомир, Лешница и Строича. У правцу Мокре планине претходница је избила на гребен планине данас у 16 часова. Становништво које се предало мирно је, оружја има мало. Командант одреда на Ћафа Сану није послао још извештај о раду својих делова. Претходница батаљона који се креће ка Пренсу стигла је у Пренс у 13 часова. Командант овог одреда извештава, да је једна група Арнаута код Пренса од 200 људи, растерана артилериском ватром“.
29. маја. Командант трупа Нове Области – Врховној команди ОБр. 6039: „Команданту Подримског одреда наређено је, да садејствује Охридском одреду и да 30. ов. месеца у 3 часа 3. пешадиски пук, три брдска топа 3. брдске Дебанжове батерије, пређе границу и заузме линију: десна обала реке Витозезе – Каптин – Мали Привалит – Јабланица кота 2312, где да дође у везу са Охридским одредом“.
30. маја. Командант трупа Нове Области – Врховној команди ОБр. 6059: „Трупе Подримског одреда 30. овог месеца у 5.30 часова прешле су границу Албаније и данас избиле у подне: Десна колона (јачина пет чета 3. кадров. пеш. пука, 1 брдски Дебанжов топ и 2 митраљеза) на вододелницу реке Окоштун – Витозезе; једна чета ове колоне упућена је на Ћафа Булђиз, а једна чета на Каптин. Код ове колоне јачи отпор дат је на Шпиљском мосту, а после је отпор био слаб. Резерва (јачина 1 батаљон и 1 брдски Дебанжов топ) је данас у подне стигла код карауле „Тесни камен“ где ће ноћити. Лева колона је данас у 19 часова била у селу Требишту (јачина: 3 чете и 1 брдски Дебанжов топ). По изласку ове колоне из села Тиновеца, дочекана је ватром једног одељења Арнаута, јачине око 50 људи, које је протерано, а колона је наступала својим правцем и заноћила на путу: Клење – Каптин, а сутра 31. овог месеца посешће Мали Привалит.
30. маја. Министар војни – Врховној команди Ђ. ОБр. 4588: „На Министарској седници 28. овог месеца решено је, да 2. пешадиски пук I. позива и 12. пешадиски пук II. позива за сад остану на својим местима у Новој Области, док се Бугари определе и изјасне, што ће насигурно бити чим ми пређемо у офанзиву. Према приликама које наступе, кад пређемо у офанзиву, решиће се и питање о повратку ова два пука оперативне војске, пошто ће се Бугари вероватно определити повољно по нас“.