Стање на неким страним фронтовима
На руском фронту. Немачко – аустриска офанзива отпочела је 2. маја на фронту: Тарнов – Горлице, под командом Макензена. Напад је предузет са IV. аустроугарском и XI. немачком армијом изненада и тако снажно, да је на горе поменутом фронту извршен пробој. На фронту око 160 км. Руси су већ 6. маја били у пуном повлачењу између Горње Висле и гребена Бескида. Кратко време за овим, почели су попуштати суседни одсеци руског Галициског фронта.
На француском фронту. У циљу олакшања ситуације на руском фронту предузели су офанзиву 9. маја Французи и Енглези и то: први северно од Араса код виса Лорета, а други југозападно од Лила код Лоса. Постигнути успеси нису били одсудни, али су борбе продужаване све до половине јуна.
На турском фронту. У току целога месеца маја вођене су огорчене борбе на Дарданелима. Сва турска напрезања да искрцане трупе баце у море нису успела, али ни француско – енглеске трупе нису могле даље напредовати, јер су Турци стално довлачили појачања из Египта и са Кавказа тако, да су при крају маја располагали са 6 корпуса за одбрану Дарданела и Босфора.
Држање неутралних држава
Италија. 29. маја објавила је Италија рат, али само Аустроугарској, а не и Немачкој. Очекивало се, да ће Немачка као савезница Аустоугарске одмах објавити рат Италији, али она то није учинила и ако је раније званично изјављивала, да ће на случај италијанског напада на Аустроугарску, стајати раме уз раме са својим савезником. Необјављивање рата Италији од стране Немачке, изгледа да је моментано избегнуто, због обавеза Румуније према Италији, да ће ступити на њену страну, ако буде нападнута од стране Немачке. Мобилизациске припреме Италије нису биле непознате немачкој и аустриској Врховној команди, које су се ипак сложиле у том, да се против Русије продужи офанзива. У овом циљу наређено је гоњење руске војске с тим, да се што пре избије на линију: Сан – Вишна – Дњестар. Али у погледу мера, које би требало предузети против Италије, мишљења поменутих Врховних Команданата била су различита. Аустроугарска Врховна команда предлагала је, да се Италијани пусте да продру у монархију и да се енергично нападну при њиховом доласку у Љубљанску и Целовачку котлину и то са 10 аустро – немачких дивизија. Али продужење офанзиве против Русије говорило је против овог предлога, јер би се фронт према Русима морао тада ослабити. Немачкој Врховној команди изгледало је корисније, да се првенствено сврши са Србијом како би се добила веза са Турском преко Бугарске. Али се и од овог одустало прво што није било довољно трупа на расположењу, а друго, што је Бугарска одбила свако садејство пре жетве. Најзад је према савету немачке Врховне команде одлучено, да се рат према Италији води дефанзивно, а да се офанзива према Русији продужи свом силином све док се њена офанзивна моћ не паралише за дуже време. На тај начин, за дефанзиву против Италије, одређене су поред аустроугарских трупа, које су се налазиле у близини италијанске границе, још и VI. армија (15. и 16. корпус) са српског фронта (из Срема) и 2 аустриске дивизије са руског фронта (из Галиције). Свега око 7 дивизија. За команданта југозападног фронта према Италији одређен је надвојвода Евген. Од стране Немачке упућен је нарочито формиран „Алписки корпус“ у Тирол и неколико батерија већег калибра на фронт Соче (Изонца). На место VI. аустриске армије, упућене на италијански фронт, назначене су за српски фронт 3 ново формиране немачке дивизије са задатком, да на Сави и Дунаву обезбеде аустроугарску територију и да послуже као резерва за сваку евентуалност (мислило се на Румунију). Сем тога присуство ових немачких дивизија имало је да спречи буђење Јужних Словена, које се очекивало због ступања Италије против централних сила.
Албанија. Есад паша бори се против побуњених племена. Према Србији био је пријатељски расположен. Србија је имала интереса да га помаже, како би боље осигурала границу према Албанији, коју су побуњена племена угрожавала. Одреди српске војске предузели су акцију 29. маја. Охридски одред кренут је ка Тирани у циљу садејства Есад паши, а Подримски и Призренски одред кренули су ка стратегиским тачкама преко границе.
Код осталих неутралних држава. У току месеца маја није наступило ништа значајније у погледу њиховог држања.