Распоред на дан 1. марта 1915. године
Врховна команда у Крагујевцу
Ужичка војска (штаб у Ужицу). Ужичка бригада, Лимски одред и црногорска Лимска дивизија на фронту од реке Трешњице до утока Лима у Дрину. Шумадиска дивизија II. поз.: резерва на Јеловој гори и око Ужица.
I. армија (штаб у Ваљеву). Дринска дивизија I. поз. осматра део фронта од с. Ушћа до Самуровића колибе и штити правац Шабац – Ваљево. Дунавска дивизија II. поз., осматра део фронта од Самуровића колибе до Боринске реке и штити правац Лозница – Ваљево. Моравска дивизија II. поз., осматра део фронта од Боринске реке до реке Трешњице и штити правац Љубовија – Ваљево. Главнине ових дивизија доведене су на линију: Караула – Близански висови – Јаутина – Каменица – Ставе – Суводањ. Њени кантонмани простиру се између Ваљева и десне обале Тамнаве.
III. армија (штаб је у Сопоту). Дринска дивизија II. поз. на граничном фронту од Остружнице до с. Ушћа. Тимочка дивизија II. поз. у кантонману западно од железничке пруге Раља -станица Ђуринци, на простору: Парцане – Губеревац – Стојник – Дучина – Сопот. Комбинована дивизија I. поз. скантонована је на простору Наталинци – Рача – Марковац – Лапово – Баточина.
Одбрана Београда (штаб је на Торлаку). На пограничном фронту од Гроцке до Остружнице: 15. пешад. пук III. поз.; 7. пешад. пук III. поз.; Комбиновани одред; 11. пешад. пук III. поз. са артилеријом. Шумадиска дивизија I. поз. у резерви око Торлака.
Трупе под командом команданта Дунавске дивизије I. позива (штаб је у Пожаревцу). Браничевски одред, обезбеђује гранични фронт од Доњег Милановца до везе са трупама Одбране Београда код Гроцке. Дунавска дивизија I. поз. скантована је у Пожаревцу и околини и служи као резерва за фронт Браничевског одреда.
Крајински одред (штаб је у Петровом селу). Штити фронт од ушћа Тимока до Доњег Милановца.
II. армија (штаб је у Младеновцу). Трупе су распоређене на кантонманској просторији источно од железничке пруге Раља – Младеновац и то: Тимочка дивизија I. поз. на простору: В. Поповић – М. Пожаревац – Шепшин – Ђуринац. Штаб дивизије је у Ђуринцу; Моравска дивизија I. поз. на простору: Младеновац – Рајковац – Влашка – Бадњевац – В. Крсна – Ковачевац. Штаб дивизије је у Младеновцу.
Коњичка дивизија (штаб је у Паланци). 1. бригада око Азање; 2. бригада око В. Плане.
2. марта. Врховна команда шаље команданту III. армије наређење ОБр. 11309 ове садржине: „Комбиновану дивизију упутите одмах у Брзу Паланку, где ће остати до даљег наређења и служиће као резерва за фронт Крајинског одреда, од села Сипа до реке Бољетинске. Дивизија ће се превести железницом до Прахова, а одавде отићи сувим до просторије одређене за кантонман. О месту укрцавања и начину превожења командант Комбиноване дивизије да се споразуме са шефом војножелезничке инспекције у Јагодини. Дивизија ће се скантоновати на просторији ограниченој селима: Велесница – В. Каменица – Грабовачке пивнице – Река – Брзопаланачке пивнице и Купусиште, користећи и поменута села, па до Дунава. Ручни магацин за снабдевање дивизије храном устројити у Брзој Паланци, а главни магацин биће у Прахову. Командант Комбиноване дивизије по доласку на одређену му кантонманску просторију примиће под своју команду и Крајински одред, чији ће састав и распоред остати исти као и до сад, изузев једног прекобројног батаљона 13. пука III. позива, кога ће вратити команданту Тимочке дивизиске области, чим Комбинована дивизија приспе на означену просторију. Командант Комбиноване дивизије биће са штабом у Брзој Паланци и стајаће непосредно под Врховном командом. По извршеном распореду дивизије поднети скицу распореда са извештајем. Директива ће се послати команданту Комбиноване дивизије одмах“. Напомена. О овоме је извештен командант Тимочке дивизиске области.
6. марта. Врховна команда шаље команданту Комбиноване дивизије наређење ОБр. 11456 у овоме: „По до сад добивеним извештајима о непријатељу, главна снага за операције против нас је прикупљена у Банату око Темишвара, са предњим истуреним деловима на Дунаву. Његова јачина на фронту: Оршава – Д. Милановац износи за сад око 2 пука пешадије, ојачана са довољпо артилерије у којој има и тешких калибара. Припремљен је мостовни материјал за прелаз Дунава. Код непријатеља се појављује тежња, да се у згодном моменту ојача, изврши прелаз Дунава, заузме Неготин, те на овај начин прекине нашу везу са Русијом и Румунијом и ступи у везу са Бугарском и даље са Турском. Под вашу команду ставља се Крајински одред, који обезбеђује гранични фронт: Сип – ушће Бољетинске реке и трупе које обезбеђују дунавску обалу Сип – ушће Тимока. Ваша дивизија има да се укантонује у околини Брзе Паланке и да служи као резерва Крајинском одреду, а евентуално и за одбрану фронта Сип -ушће Тимока. Ваш је задатак да обезбеђујете и упорно браните гранични фронт: Сип – ушће Бољетинске реке, као и правце који воде од Текије и Д. Милановца ка Неготину и Зајечару, те ћете на овај начин обезбеђивати нашу везу са Русијом и Румунијом, и спречити непријатељу евентуално сједињење с Бугарском. Службу обезбеђивања и обавештавања о непријатељу, као и службу веза организовати што боље и потпуније. Лево од вас је рејон Браничевског одреда, који стоји под командом Дунавске дивизије I. поз., чији је штаб у Пожаревцу. Ручни магацин Брза Паланка. Базисни магацин Прахово“.
9. марта. Врховна команда издаје наређење ОБр. 12500, да се у циљу сузбијања заразних болести обустави од 16. – 31. марта закључно, сваки војни и путнички саобраћај на железницама војишног дела, сем саобраћаја за снабдевање трупа и кретање санитетског особља.
12. марта. Командант Одбране Београда, примивши 8 енглеских топова, издао је наређење ОБр. 1886 у овоме: „Енглески обалски топови стигли су у Београд и ту ће се монтирати. Па пошто се са људством и стоком, која ће се добити од Врховне команде, буду од њих формирале 4 батерије од по 2 оруђа распоредиће се овако: једна батерија у Остружничком одсеку на Дрењаку; две батерије у Велико – Селском одсеку и то: једна на Великом Врачару а друга на Чолином гробу, и једна батерија на Циганском брду код Гроцке. Према томе команданти дотичних одсека споразумно са једним официром, кога шеф енглеске мисије буде одредио и командантом артилерије и референтом инжињерије ове команде обележиће топовска места за ове батерије на напред означеним тачкама. Топовска места има да одговоре овим условима: Да батерије са њих имају највећи могући круг дејства како против непријатељских монитора, тако и против непријатељске пешадије и артилерије; и да се са овим батеријама заједно са тешким оруђима Београдског одсека и француским опсадним топом 15 см., који ће бити пласиран на Самару, може ставити под јаку ватру Сава и Дунав и сав предтерен испред фронта Одбране Београда, а и за нешто испред фронта суседних трупа лево и десно. По извршеном обележавању топовских места референт инжињерије ове команде са средствима, која ће му дати дотични командант одсека, израдиће заклоне за топове и земунице за становање енглеских и наших војника – послуге. Све остало односно тога, како ће батерије по својим бројним називима бити пласиране на напред означеним местима, под чијом ће се командом оне налазити у тактичком, дисциплинском и административном погледу итд. наредиће се накнадно по извршеном формирању батерија“.
Стање на северном (српском) фронту
16. марта. „16. марта пре подне водила се краћа артилериска борба код Београда, у којој је наша артилерија и овога пута показала своју надмоћност. Дејство противничке артилерије било је без резултата, и ако је непријатељ тукао и оруђима тежег калибра. У том истом времену било је и артилериске борбе и код Оршаве, где је наша артилерија уништила непријатељу знатан број чамаца у Ада Калском пристаништу, један штек и доста мина, које су се налазиле у наслаганим џаковима. Истога дана око 20 часова измењено је са непријатељем неколико артилериских метака код Смедерева, где је непријатељска артилерија врло брзо била ућуткана. На осталим фронтовима у току 16. марта није било значајнијих догађаја“.
17. марта. Командант Ужичке војске шаље Врховној команди извештај ОБр. 2715 у овоме: „Обзиром на тешкоће око исхране трупа, изнемоглост и ослабљеност и немање фуражи за исхрану стоке, молим за хитно одобрење и даље наређење: Да се црногорска Лимска дивизија врати у састав Санџачке војске, а њено место да заузме 4. кадровски пук из Вардишта; да одсек Вишеград – Стари брод поседну два батаљона 5. кадровског пука, а два батаљона истог пука да се повуку у резерву код Вардишта; да се одсек: Бајина Башта – Рогачица – Г. Трешњица поседне са 4. пуком III. позива, 1 брдском и 1 пољском брзометном батеријом; а 2. прекобројни пук III. поз. из Ужичке бригаде да се повуче ка Кадињачи; трупе Шумадиске дивизије II. поз. још за извесно време да остану на Јеловој гори и око Ужица; ослабљена стока, да се прикупи на исхрану и поправку по јединицама код Чајетине, Рожанства, Косјерића, Прилика, Ивањице, Пожеге и Ужица“.
18. марта. Врховна команда шаље команданту Ужичке војске наређење ОБр. 11869 у овоме: „Ради боље исхране и лакшег дотурања хране трупама Ужичке војске а у вези вашег предлога ОБр. 2715 наређујем: Да на фронту, који је до сад обезбеђивала Лимска црногорска дивизија остане Доњо Васојевићска бригада са једном батеријом, обезбеђујући и на даље правац ка ушћу Лима; остале трупе црногорске Лимске дивизије, да се врате у састав Санџачке војске; да на одсеку Вишеград – Стари брод остане 5. кадровски пук са потребним делом пољске и брдске артилерије, обезбеђујући поглавито правце ка Вашеграду и Старом броду; 4. кадровски пук Лимске бригаде да буде код Кремана; трупе Ужичке бригаде и Шумадиске дивизије II. позива распоредити по предлогу; оболелу стоку у циљу боље исхране прикупити око Ужица, Пожеге, Косјерића и Чајетине. Са овим тачкама устројити телефонску односно телеграфску везу“. Истог дана послат је и делегату ђенералу Јанковићу – Цетиње извештај ОБр. 11869 у овоме: „По указаној потреби, а обзиром на садашње прилике начелник штаба наредио је: Да на фронту који је до сад обезбеђивала Лимска црногорска дивизија остане Доњо Васојевићска бригада са једном батеријом, обезбеђујући и на даље поглавито правац ка ушћу Лима. Остале трупе црногорске Лимске дивизије да се врате у састав Санџачке војске. О предњем се извештавате с молбом за потребна наређења. О овоме је извештен командант Ужичке војске“.
18. марта. Командант Комбиноване дивизије шаље Врховној команди извештај ОБр. 3113 у овоме: „Част ми је известити да је покрет, који је ова дивизија вршила према наређењу ОБр. 11309 од 2. марта данас завршен. Све су јединице стигле на одређена места, сем 1. пољске болнице, која није могла евакуисати болеснике и сад је још у Марковцу. Путовање је извршено овако: Све су јединице дошле до Лапова пешке, а одатле до Параћина возом (сем ескадрона); од Параћина до Зајечара превозили су се само слабији војници, изнемогла стока и муниција, а све јединице ишле су пешке. Од Зајечара до Неготина јединице су све превозиле сем једног пешад. пука. Путовање је трајало свега 15 дана, а пређено је око 250 км. Путовање је вршено са ешелонима и извршено је врло добро, и ако су биле велике вејавице и рђаво време“.
23. марта. Војни изасланик из Русије извештава: „Командант аустриске тврђаве Пшемисла предао је јутрос тврђаву руској опсадној војсци“.
23. марта. Начелник инжињерије Министарства војног шаље Врховној команди извештај ИБр. ове садржине: „Част ми је известити, да се авијатичарска француска ескадра која је стављена нашој Врховној команди на расположење састоји из: једног мајора, 7 капетана, једног лекара поручника и 85 подофицира и редова са: 8 аероплана снабдевених бежичном телеграфијом, бомбама, митраљезима и фотографијом, 5 теретних и 3 луксузна аутомобила и потребним пољским хангарима“.
28. марта. Врховна команда издаје наређење ОБр. 12229: „За употребу и смештај француске ваздушне флотиле, која је придата нашој војсци наређено је:
1) Француска ваздушна флотила биће самостална команда и у погледу употребе стајаће непосредно под Врховном командом.
2) Француска ваздушна флотила држаће фронт извиђања од Смедерева до Лознице. Зона даљног извиђања по дубини у правцу непријатељске територије биће до линије Алибунар – Сланкамен – Нови Сад – Паланка (на Дунаву) – Бјељина – Лозница. Наше ваздушне ескадре држаће фронт извиђања Смедерево – Голубац и унапред до линије: Петрово село – Вршац – Бела Црква – Голубац.
3) Седиште француске ваздушне флотиле биће: летећег ешелона у Београду, на Бањици, а главно слагалиште материјала, радионица и остали парк флотиле у Паланци. Остали материјал флотиле у Паланци сместиће се у хангару који се подиже и у тамо налазећим се магацинима. Попгго се све неће моћи сместити под заклон, због величине и гломазности материјала, то овај материјал сместити на аеродрому у Паланци. Железничкој инспекцији наредити, да за заштиту овог материјала пошаље одмах до 30 мушема за покривање.
4) За смештај аутомобила флотиле, начелник инжињерског одељења тражиће одмах кредит од министарства војног за подизање једне шупе од дасака, по плану, који је израђен у ваздухопловној команди.
5) За смештај људске флотиле у Београду и Паланци користити или бивак или кантонман, у ком случају потребне зграде реквирисати у недостатку државних.
6) На случај кантоновања у недостатку постељних ствари за војнике из слагалишта или у немогућности реквизиције, набавити куповином, зашто ће Главна интендантура отворити потребан кредит начелницима војних станица у Београду и Паланци.
7) Монтажа аероплана извршиће се у Паланци, зашта ће официри и све људство флотиле, који се налази у Београду, доћи у Паланку и ту остати потребно време, а по завршетку монтаже вратити се у Београд.
8) У административном погледу француска ваздушна флотила биће орган III. степена и стајаће под Главном интендантуром. За вршење рачунских и административних послова, придати флотили једног административног чиновника.
9) За тумача код француске ваздушне флотиле одредити једног официра који добро зна француски језик. Овај официр биће у исто време и помоћник команданта француске ваздушне флотиле за административне ствари и према томе и одговарајући наредбодавац за материјалне издатке.
10) Да би се аероплани француске ваздушне флотиле при лету распознавали од непријатељских, те да на њих не би гађале наше трупе, наредити: да се израде силуете – скице аероплана, које разаслати трупама; да трупе не гађају на аероплане саме и појединачно, већ само под командом официра, који ће моћи распознати, да ли је аероплан наш или непријатељски.
11) Француске авијатичаре свабдети картама потребних размера, као и потребним телефонским материјалом, да би се могли везати преко најближе телефонске станице са Врховном командом“.
28. марта. Врховна команда издаје наређење ОБр. 12300: „За употребу и рад наше ваздушне ескадре, а у вези наређења ОБр. 12299 којим је ово питање регулисано за француску ваздушну флотилу наређујем:
1) Наша ваздухопловна команда дејствоваће као самостална и стајаће непосредно под Врховном командом у погледу употребе, командовања и администровања;
2) Ескадра ће вршити извиђање на фронту Голубац – Смедерево а према северу до линије Петрово село – Вршац – Бела Црква – Голубац;
3) Штаб ваздухопловне команде и аеропланска ескадра да буде у Пожаревцу. Балонско одељење остаће и надаље у Београду на Бањици код Комбинованог одреда на служби. Премештај аеропланске ескадре из Београда извршиће се тек онда, кад француска флотила буде спремљена за употребу и оде у Београд;
4) Начелник инжињерског одељења Врховне команде наредиће, да се у Пожаревцу подигну два хангара од дасака за смештај аероплана. Евентуално пренети хангаре из Београда;
5) Депо материјала ваздухопловне команде пренети у Паланку, где ће бити и депо француске ваздушне флотиле“.
31. марта. Командант Комбиноване дивизије шаље Врховној команди извештај ОБр. 3223 у овоме: „Руска војна управа наредила је команданту руског минерског одреда, да се два топа 75 мм. који су пре неколико дана послати, скину са лађе Тираспољ и да се поставе на обали тако, да могу тући аустриске лађе, које би покушале да дижу мине постављене у Дунаву. Ови топови биће постављени код села Давидовца (Цецерац). Командант брода Тираспоља добио је пре 3 – 4 дана 20 понтона и 20 мина нове конструкције, које ће се палити са обале. Један повереник из Турне Северина јавља 29. овог месеца, да је од више румунских чиновника чуо, да ће румунска мобилизација бити објављена одмах после Ускрса. Све су војне мере предузете за ово: У касарнама се оштре сабље. Румунска акција биће против Аустрије“.