Ситуација аустроугарске војске
5. марта у вече стигла је 50. пешад. дивизија 16. корпуса у околину Брчког. Почетком марта известио је аустриски војни изасланик у Софији, да су обољења и смртни случајеви у српској војсци тако велики, да се сад на предузимање офанзиве не мисли. Поред тога, и разлив Дунава и Саве није давао изгледа да ће Срби наскоро отпочети акцију. Командант Балканске војске, који је 1. марта јавио, да су трупе спремне за операције, радио је неуморно, како би што боље дочекао српски напад. Наредио је да се рејон 15. и 16. корпуса у Срему, као и Босна фортификациски ојача. На Фрушкој Гори радило се такође интензивно на утврђивању. Пошто су заштитне трупе на Сави већ биле утврдиле део земљишта испред рејона 15. и 16. корпуса, створен је у даљем раду у Срему нарочито јак систем утврђења, који је омогућавао, да се већи део трупа 15. и 16. корпуса у случају потребе извуче и према ситуацији употреби у Банату или у Босни, док би у Срему могле остати слабије снаге. 17. марта добивене су вести о доласку српске Комбиноване дивизије у рејон: Кладово – Брза Паланка. 18. марта прекинут је у Србији саобраћај путничких возова, како изгледа, због дезинфекције. Међутим V. армиска команда држала је, да Срби врше груписање снаге. Ово се могло закључити тим пре, пошто су авиони 17. марта на станици у Младеновцу приметили укрцавање јачих трупа, и пошто је 18. марта у више српских кантонманских рејона био примећен покрет трупа. Сем тога, и околност, да се тај покрет трупа врши баш у времену кад је вода у Дунаву и Сави била отпочела стално да опада, давала је повода за размишљање. Из свега овога, командант Балканске војске створио је закључак, да Срби групишу одговарајућу снагу у си. делу земље, како би поуздано обезбедили руске транспорте топова и муниције, против аустроугарских предузећа. Претпостављало се и то, да би Срби могли предузети акцију у циљу освајања простора на левој обали Дунава северно од Оршаве, како би боље обезбедили поменуте транспорте. Због тога је 19. марта наређено да се 109. ландшт. бригада премести на простор: Оршава – Мехадија са задатком, да енергично спречи евентуално пребацивање српских трупа преко Дунава. Бригада је 21. марта стигла код Оршаве. 29. марта добио је командант Балканске војске ово наређење Врховне команде: „Оскудица муниције код турске војске за одбрану Дарданела налаже, да се транспорти муниције Дунавом форсирају. Депешом јавити, која ће се средства употребити“. Командант Балканске војске предложио је, да лађе са муницијом прати монитор „Бодрог“ са два армирана пароброда и моли, да му се доделе два мерзера 30 ½ см. у циљу уништавања српске тешке артилерије према Оршави и код Београда. Врховна команда одобрава предлог и наређује потребне припреме. 31. марта додељена је V. армији тражена мерзерска батерија од 30 ½ см.
Међутим, потпуковник немачког главног ђенералштаба Хенч, био је већ припремио један транспорт са муницијом, са намером, да га протури Дунавом до Лом – Паланке. Лађа „Белград“ прошла је Будим-Пешту 28. марта и стигла 30. марта код Земуна. Обезбеђујуће трупе на Дунаву добиле су наређење да не гађају лађе на Дунаву, а да туку интензивно српску артилерију. Ноћу 30. марта успео је транспорт да прође неопажено поред Београда, но код Винче опажен је од српске артилерије и уништен. У 23.30 час. експлодирало је 400 тона муниције; лађа је одмах потонула, само се 8 људи могло спасти. Од даљих покушаја протурања транспорта Дунавом одустало се. У месецу марту формиране су ове нове јединице: 14. брдска бригада, састављена из 4 новоформирана босанско – херцеговачка батаљона, и придата 1. пешад. дивизији у рејону Добринци. Из мобилних снага у Босни формиране су: 58. и 59. пешадиска дивизија. Идеја за ово била је: стварање једне снаге за извршење маневра, поред снаге одређене за осигурање границе.
Нови састав Балканске војске 31. марта 1915. године
Командант надвојвода Евген, начелник штаба фелдмаршал лајтнант Алфред Краус.
15. корпус. 1. пешад. дивизија (7., 8. и 14. брдска бригада): 15 батаљона; 1 ¾ ескадрона; 12 батерија и 1 техн. чета. 48. пешад. дивизија (10., 11. и 12. брдска бригада); 15 батаљона; 1 ½ ескадрон; 12 батерија и 1 техничка чета. Свега: 30 батаљона; 30 митраљеских одељења; 3 ¼ ескадрона; 12 брдских; 6 пољских; 6 брдских хаубичких; 2 тешке хаубичке батерије = 100 оруђа; 2 саперске, 1 пионирска чета и 4 мостовна трена.
16. корпус. 18. пешад. дивизија (1. и 13. брдска бригада): 10 батаљона; 1 ½ ескадрон; 8 батерија и 1 техничка чета. 50. пешад. дивизија (3. и 15. брдска бригада): 10 батаљона; 1 ¼ ескадрона; 8 батерија и 1 техничка чета. 57. пешад. дивизија (2. и 6. брдска бригада): 10 батаљона; 1 ½ ескадрона; 8 батерија и 1 техничка чета. Свега: 30 батаљона; 30 митраљеских одељења; 4 ½ ескадрона; 12 брдских; 6 пољских; 4 брдске хаубичке и 2 тешке батерије = 100 оруђа; 3 саперске чете, 1 пионирска чета и 4 мостовна трена.
Трупе у Босни, Херцеговини и Далмацији (без посада тврђава): 58. пешад. дивизија (4. и 5. брдска бригада): 10 батаљона; ½ ескадрона и 8 батерија. 59. пешад. дивизија (9. и 18. брдска бригада): 10 батаљона; ½ ескадрона и 8 батерија. Заштита Дрине = 27 батаљона; 1 ескадрон и 9 батерија (са 17 митраљеских одељења и 35 оруђа). Потчињено команданту 58. пешад. дивизије: одсек Бјељина (6 ¼ батаљона; 1 ескадрон и 1 батерија); одсек Зворник (3 батаљона и 1 батерија); одсек Сребрница, 9. ландшт. етапна бригада (6 ¼ батаљона и 1 батерија). Свега 15 ½ батаљона; 1 ескадрон и 3 батерије (са 9 митраљеских одељења и 12 оруђа). Потчињено команданту 59. пешадиске дивизије: одсек Вишеград (3 ¼ батаљона и 2 ½ батерије); одсек Горажда: 17. бригада (4 батаљона и 2 батерије); одсек Фоча (4 ¼ батаљона и 1 ½ батерија). Свега: 11 ½ батаљона; 6 батерија (са 8 митраљеских одељења и 23 оруђа). Територијална област Сарајево: Босанско – Херцеговачки резервни пукови 1. и 2.; осигурање железница; команде за попуну људства; жандармерија; финансиске страже. Територијална команда Мостар: Рејони за одбрану обале: Мостар и Шибеник; железничко осигурање; команде за попуну људства; жандармерија и финансиске страже.
Заштита Саве. Потчињено команданту 16. корпуса: мостобран Брчко (1 батаљон и 4 ½ батерије); одсек Грк (2 батаљона; 1 ескадрон и 1 батерија). Потчињено команданту 15. корпуса: одсек Митровица (6 батаљона и ¼ ескадрона). Ђенерал Тамаши: одсек Платичево (6 батаљона; ¼ ескадрона и 2 батерије); одсек Ашања (5 батаљона; ¼ ескадрона и 1 батерија); одсек Сурчин (9 батаљона; ¼ ескадрона и 3 ½ батерије). Општа резерва у Михаљевцима: 1 ескадрон. Свега: 29 батаљона; 3 ескадрона и 12 батерија.
Рејон Банат. Одсек Панчево (4 ¼ батаљона; 1 ескадрон и 2 батерије). Одсек Хомокош (4 батаљона; 3 ¼ ескадрона и 2 ½ батерије). Одсек Бела Црква (2 батаљона; 1 ескадрон и 1 батерија). Одсек Берзаска (¼ батаљона и ½ батерије). Одсек Оршава (2 батаљона и 2 ¼ батерије). Општа резерва: 109. ландштурмска бригада (4 батаљона; ¼ ескадрона и 3 батерије) и блиндирани воз: № V. У формирању: 7 батерија из топова старијих модела. Свега: 17 ½ батаљона; 5 ½ ескадрона; 11 ½ батерија и 2 ½ технич. чете.
Посаде и наоружање утврђених места. Потчињено ђенералу Саркотићу у Босни и Херцеговини: Тврђава Сарајево: 10 ландшт. батаљона; 3 батаљона тврђавске артилерије; 147 топова; 22 митраљеза; 7 одељења за техничке радове. Тврђавица Калиновик: 1 ¾ ландшт. батаљона; одељење тврђавске артилерије; 12 топова; 16 митраљеза. Тврђава Мостар: 3 ландштурмска батаљона; 1 ¾ батаљона тврђ. артилерије; 70 топова; 44 митраљеза; 2 ½ одељења за техничке радове. Фор Граб: ⅛ ландшт. батаљона; одељење тврђавске артилерије; 4 топа. Тврђавица Столац: ⅛ ландшт. батаљона и 2 топа. Одбранбени рејон Автовац: 3 ¾ ландшт. батаљона; ¼ батаљона тврђавске артилерије; 16 топова; 14 митраљеза; ¼ одељења за техничке радове. Тврђава Билећ: 2 ландшт. батаљона; 1 ¾ батаљона тврђавске артилерије; 81 топ; 28 митраљеза; 1 ¼ одељења за техничке радове. Тврђава Требиње: 5 ландшт. батаљона: 1 ¾ батаљона тврђавске артилерије; 93 топа, 95 митраљеза; 2 ¼ одељења за техничке радове.
Команданту Балканске војске непосредно потчињено: Ратна лука Бока Которска: 10 батаљона; 8 батаљона тврђавске артилерије; 227 топова; 100 митраљеза; 11 одељења за техничке радове. Тврђава Петроварадин: 9 ½ батаљона; 4 ½ батаљона тврђавске артилерије; 173 топа; 21 митраљез; 24 одељења за техничке радове. Мостобран Тител: 3 батаљона; 2 митраљеза и 6 одељења за техничке радове. Свега: 47 ¼ пешадиског батаљона; 20 ½ батаљона тврђавске артилерије; 1 ¼ ескадрона; 825 оруђа; 342 митраљеза; 3 саперске чете; 3 ландшт. саперска одељења; 48 одељења за радове; авијатичарска чета у Котору.
Дунавска флотила и део флоте у Боки Которској (у погледу садејства са сувоземном војском).