4. Октобра
Врховна команда доставља трупама стање на ратишту у току 3. октобра, ОБр. 21532: „На Дунавском фронту: Према Оршави и Текији било је обостраног пушкарања и неколико избачених артилериских метака. Над Пожаревцем, Рамом и околним селима, непријатељ је извршио 17 аеропланских летења и бацио 75 бомби. Избачено је 7 шрапнела на једну непријатељску чету, која је ишла од Пожежене за Мачевић; непријатељ је одговорио са три метка. Избачено је неколико артилериских зрна на непријатељски бивак (10 шатора) на левој обали Дунава, према ушћу Болечице. Непријатељ је отворио пушчану ватру према Старчевој ади. Код непријатеља је запажено: Исељавање становништва из простора Берзаске, Пожежене, Молдаве, Вел. Острва, Врачев гаја и Црвене цркве. 20 артилериских возова из Беле Цркве дошло је у с. Дубовац, а 32 артилериска воза и 60 кола са дрвеном грађом од Вршца спустило се ка Белој Цркви. Жив аутомобилски саобраћај између Беле Цркве и с. Дубовца. Велика живост војника на Смедеревском острву. На Савском фронту: Непријатељ је отворио пушчану и митраљеску ватру према с. Драгојевцу и Подгоричкој Ади. 3 непријатељска батаљона са комором, 1 ескадроном и мостовним треном отишли су из Бечмена ка Сурчину, а 2 батаљона од Фенека и Бечмена ка Јакову. Код непријатеља је запажено: на Бежаниску косу је довучена велика количина дрвене грађе. На Дринском фронту: Од Салаша до Балатуна непријатељ је отворио пушчану ватру употребљујући зрна дум – дум. Код Парашнице су пребегла 3 руска војника, који су били заробљени. После тога прелаза, било је пушкарања целе ноћи. Пушкарања је било северно од Вишеграда. Ноћ 2./3. октобра прошла је на миру“. Врховна команда – војним изасланицима у Софији, Букурешту, Паризу, Петрограду, Лондону и Риму, ОБр. 21365 од 4. окт.: „У току дана 3. октобра код непријатеља је примећено: 32 артилериска кола и 60 кола са дрвеном грађом у покрету од Вршца ка Белој Цркви. 20 артилериских возова у покрету од Беле Цркве ка Дубовцу. Привлачење артилерије ка левој обали Дунава према Смедеревској ади, на којој се осећа врло велика живост људи. Исељавање граничног становништва из Берзаске, Молдаве, Пожежене, Врачев гаја и Црвене цркве из обзира неповерења – по извештају интернираних лица, која су стигла ових дана. Један реморкер и известан број шлепова код Ковина; према Сави код Београда, непријатељ је вршио неке измене у своме распореду. Око једног пешадиског пука и по 30 артилериских возова и кола са понтонима отишло је из Бечмена у Сурчин, а нешто мање, из Бечмена у Бољевац. Од Митровице ка Јарку, у покрету је 12 артилериских оруђа и 12 кара. Сем тога, непријатељ је извршио 17 аеропланских летења над Пожаревцем, Рамом и њиховим околинама, бацивши 75 бомби. Општи је утисак, да је непријатељска акција са севера скора. Груписање непријатељске снаге у главноме извршено је у Срему на фронту: Обреновац – Шабац; а у Банату на фронту: Рам – Смедерево. Изгледа да ће јача група бити на фронту Рам – Смедерево“.
Војни изасланик у Софији – Врховној команди, Бр. 144 од 4. окт.: „11. дан мобилизације – недеља: Данас је почело превожење трупа ка нашем фронту; до сад је превожена храна и муниција. Бугарска је предузела такве мере, да је служба повереника јако отежана. О детаљима концентрације за сад се може само нагађати. Очекујем извештај од повереника, који су на терену. Руски војни изасланик саопштио је: Штаб I. армије данашњим возом отпутовао је у Фердинандово. Наређено је, да се ускори концентрација и да се што пре предузме акција, јер ако би војска дуже стајала без дејства, може се разићи кућама или да се крене на Софију. По свему изгледа, да ће главни операциски правац бити са фронта Белоградчик – Берковица на линију Ниш – Пирот са тенденцијом, да се одбацимо на југ“. Војни изасланик у Италији – Врховној команди, Бр. 42 од 3. окт.: „Руски изасланик вратио се данас из Рима, чуо је ово: Србија већином извршила концентрацију једног дела своје војске према Бугарској и радо би је напала што би изазвало незадовољство савезника споразума. Ђенералу Хамилтону наређено је, да спреми одред за искрцавање. Вечерас ће се предати ултиматум Бугарској у врло помирљивој форми, да се не би Бугари нашли увређени и изазвати. Бугари имају само по 500 метака на брдски и 400 метака на пољски топ. У Бугарској има много немачких официра“. Врховна команда – Министру војном, ОБр. 21395 од 4. октобра: „Молим за одобрење, да пуковник Милан Недић шеф војно – железничке инспекције и капетан Милан Ђорђевић, одмах могу отићи у Солун и бавити се потребно време ради уређења превоза тамо искрцаних француских трупа и отклањања појављених тешкоћа, које чини грчка железничка дирекција, по извештају пуковника Фурнија“. Врховна команда – свима оперативним јединицама, ОБр. 21397 од 4. октобра: „Аеропланско извиђање 4. октобра од 13 – 14.50 час. Итинерер: Купиново – Бања – Петровци – Добановци – Сурчин – Земун – Панчево. Осматрање: Примећена је јака концентрација трупа у селима: Ашањи, Бечмену и Сурчину. Много логора по воћњацима, баштама и ивицама тих села. Број трупа и сваковрсног материјала прибраног по тим селима знатно је повећан. Врло је јасно виђен у Сурчину један мостовни трен (око 20 понтона). Мало живости и релативно мало стварности има у Земуну, Овчи и Панчеву. Парк који се налазио јужно од Добановаца ишчезао је, али се налази још неколико паркова у унутрашњем делу Добановаца. Ништа важно није примећено у првом реду, у селима: Купинову, Јакову и Бољевцима. Немогуће је дати детаљан извештај због великог броја примећених ствари. У Купинову: 2 колоне од по 10 кола. Нема нових ампласмана за батерије. Ашања: 150 кола, 8 зелених шатора, више логора зелених. 2 друга логора на друму који иде за Деч. Бечмен: 150 кола у више паркова, више логора. Сурчин: око 200 кола, 1 мостовни трен и 20 понтона. Јаково:
на северној страни раније сигнализиран парк. Земун: паркови сигнализирани раније од 20 и 30 кола. На 1 км. северно од вароши једна група коња и људи и око 50 кола. На делу пруге, која се раскрчава, око 15 теретних вагона. Батајница: примећено из далека 3 композиције од по 40 вагона. Овча: Ништа. Панчево: нема живости у вароши, једна колона од 40 кола долази друмом од Новог Сада“.
Врховна команда – Министру војном, ОБр. 21400 од 4. октобра: „Да би се благовремено осигурала потребна резерва у обученом људству за попуну расхода у оперативним јединицама у току будућих операција, и да би се на време евакуисали рекрути са пограничне просторије према Бугарској, јер би их Бугари упадом на исту још у почетку операција могли похватати и интернирати, – начелник штаба мишљења је: Да би требало одмах рекруте и ђаке упутити у кадар; да би требало одмах преместити пукове Нишких резервних трупа из Пирота, Књажевца и Алексинца у гарнизоне у долини З. Мораве (Чачак, Краљево) и Гор. Милановац; да рекруте не би требало ради обуке упућивати у гарнизоне Нове Области на левој обали Вардара, већ у гарнизоне Ибарске и Косовске дивизиске области, а исто тако не упућивати рекруте ни у Битољ, Прилеп и Ђевђелију, већ у западније гарнизоне Битољске и гарнизоне Вардарске и Косовске дивизиске области“. Војни изасланик у Русији – Врховној команди, Бр. 240 од 3. окт.: „У вези ваше депеше ОБр. 21364 могу јавити, да је акција Руса за сад још немогућа. Све су трупе ангажоване у бојевима. За последња 4 месеца одступања, Руси су изгубили око 1 ½ милион људи. Истина резерва у људима је још врло велика, јер још има око 8 милиона, али нема пушака. Но ипак, у случају рата савезника са Бугарском, руска флота ће свакако предузети операције против Бургаса и Варне, а дотле спремити и потребне трупе за десант. Надам се, да ћу издејствовати да се у Србију што пре пошаље једна дивизија, за прво време бар један здружени одред. Користим сваки случај за дејство у смислу вашег наређења“. Војни изасланик у Русији – Врховној команди, Бр. 246 од 4. окт.: „Врховна команда захтевала је, да се у што краћем року преда бугарској влади ултиматум због концентрације војске на српској граници и због постављања немачких официра у бугарској војсци“. Војни изасланик у Русији – Врховној команди, Бр. 248 од 4. окт.: „Француска Врховна команда јавља, да су се на њиховом фронту показали и гардиски и 10. немачки корпус, који су до скора били на руском фронту; сад се само не зна где је 22. резервни корпус и оне 3 засебне немачке дивизије: 101., 103. и 105. Ове три дивизије јаке су свака по три пука од по три батаљона, укупно у дивизији 9 батаљона. У 22. корпусу има свега 34 батаљона. Данас сам прегледао све извештаје, које је овамо слао руски војни изасланик из Софије и Букурешта. Они су у главном истоветни, као и извештаји које имамо од наших изасланика. Као што вам је већ познато, данас је предан ултиматум бугарској влади због концентрације на нашу границу и због немачких официра. Ово је ургирала руска Врховна команда“. Министар војни – Врховној команди, Пов Бр. 6806 од 4. октобра: „Ових дана приспеће нам француска војска. Наредио сам команданту трупа Нове Области и команданту Моравске дивизиске области да настану да се, на свима станицама и свуда где дође и појави се, дочекају одушевљено са овацијама како од стране војске тако и од народа. Молим за наређење да се овако поступи и на војишном делу, ако се буде тамо појавила“. Врховна команда – свима оперативним јединицама, ОБр. 21421 од 4. октобра: „Савезничке француске трупе, које су упућене нама, искрцавају се једним делом у Солуну. Оне ће приспети код нас у најкраћем времену. О предњем част ми је известити“.
Командант I. армије – Врховној команди, ОБр. 8114 од 4. октобра: „Ако ме догађаји не предухитре, то у вези наређења начелника штаба ОБр. 21333 од 3. ов. м-ца. чим добијем потребне ми податке од команада, намеран сам, да учиним ово: Да Моравску дивизију II. позива са садањег њеног фронта повучем у армиску резерву на просторију положаја изворних делова Тамнаве и реке Уба. Да остале 2 дивизије остану на својим граничним фронтовима са условом задржавања по једног пука у дивизиским резервама на погодним тачкама. Да ујединим батаљоне 5. пешад. пука III. позива под командом својега команданта пука, укидајући за сад комбиновани пук III. позива и да исти, са 6. пуком III. позива и потребним бројем позициских батерија, упутим на садашњи гранични фронт Моравске дивизије II. позива. Цео овај одред (здружена бригада) ставио бих под команду коњичког пуковника Ђорђа Ђорђевића са образовањем потребног му мањег штаба. Ужички одред за сад бих оставио овакав какав је са садашњим распоредом, док се не бих боље упознао са приликама на фронту тога одреда. О овоме имам част известити начелника штаба с тим, да ћу ове покрете одмах предузети, чим добијем извесне податке од команданата дивизија“. Врховна команда – свима оперативним јединицама и командантима дивизиских области на старој територији, ОБр. 21448 од 4. октобра: „Наређујем: Да се са граничне просторије војишног дела према Аустроугарској и Бугарској повуку дубље у позадину сви заробљеници употребљени на службе и радове код војске и приватних лица и у границама старе територије групишу на просторији обележеној овим местима: Чачак, Ваљево, Аранђеловац, Паланка, Свилајнац, Ћуприја, Параћин, Ражањ, Алексинац, Ниш, Лесковац. Са граничне зоне повучене заробљенике груписати овако: Из 1. и 2. пуковског округа у Прокупљу; из 3. у Нишу; из 4. у Чачку; из 5. и 6. у Ваљеву; из 7. у Аранђеловцу; из 8. и 9. у Ћуприји и Јагодини; из 13. и 15. у Параћину; из 14. у Алексинцу. Од овога се изузимају заробљеници употребљени: За радове на пругама: Лајковац – Г. Милановац – Чачак; Мала Крсна – Пожаревац; Ниш – Књажевац и на радовима у Буковику и Младеновцу (код лиферанта масти и сланине) који ће и даље остати, док су потребни или до даљег наређења. За смештај заробљеника у означеним местима користити све државне празне грађевине, а по потреби израдити и лаке заклоне од средстава, која се имају на расположењу на лицу места (колибе, земунице итд.). Надзор и старање о смештају, реду и исхрани водиће: За заробљенике у Јагодини и Ћуприји, командант Дунавског заробљеничког одреда, са седиштем у Ћуприји; за заробљенике у Параћину, командант Тимочког заробљеничког одреда, са седиштем у Параћину; за остале заробљенике, команданти обласних заробљеничких одреда, односно њихови командири чета. Исхрана из дотичних месних војних станица. Прикупљање заробљеника извршити што пре, а потом доставити њихово бројно стање. О овоме известити Г. Министра војног, главног интенданта и начелнике одељења“. Министар војни – Врховној команди, Бр. 6835 од 4. октобра: „На Министарској седници одобрено је да наши аероплани могу извиђати бугарску територију. Свеза 21314“.
5. Октобра
Овога дана отпочело је систематско дејство непријатељске артилерије разних калибара са леве обале Саве и Дунава, нарочито против Обреновца, Остружнице, Београда, Смедерева, Костолца, Рама, што је био предзнак скоре непријатељске офанзиве на северном фронту Србије. Врховна команда – команданту III. армије, ОБр. 21472 од 5. октобра у 8.55 часова: „У Банату, а нарочито на фронту Бела Црква – Ковин, осећа се прикупљање и притисак јаче непријатељске снаге, вероватно у циљу прелаза на десну обалу Дунава. Ова је снага видно групована у два главна центра: код Беле Цркве и Ковина. Изгледа, да је јача група код Беле Цркве. Под вашу команду стављају се: Дунавска дивизија I. позива; Браничевски одред и Дринска дивизија I. позива, а Тимочка дивизија II. позива, која је до сад била у саставу те армије, ставља се на расположење Врховној команди. Ваш је задатак, да обезбеђујете гранични фронт: Добра – Голубац – В. Градиште – Рам – Смедерево до Гроцке, и да подесним распоредом армије а с обзиром на намере непријатељске и груповања његове снаге, будете у могућности, да благовремено спречите намеравани прелаз непријатеља на десну обалу Дунава. Дунавска дивизија I. позива и Браничевски одред налазе се већ у обезбеђивању датог граничног фронта. Десно су трупе Крајинског одреда, а лево трупе Одбране Београда. Магацини за снабдевање: Паланка и Свилајнац. Комуникациска линија: Смедерево – Паланка и Пожаревац – Свилајнац. Штаб армије биће у Пожаревцу. О пријему наређења известите одмах“. Врховна команда – команданту Дунавске дивизије I. позива – Пожаревац, ОБр. 21472 од 5. октобра: „Наређењем начелника штаба ОБр. 21472 од данас, Браничевски одред и Дунавска дивизија I. позива стављени су под команду команданта III. армије, коме је наређено да се одмах крене за Пожаревац. По доласку команданта III. армије упознајте га одмах са ситуацијом на фронту и са распоредом ваших трупа“. Врховна команда – команданту Тимочке дивизије II. позива, ОБр. 21472 од 5. октобра у 9.30 час: „Тимочка дивизија II. позива излази из састава III. армије и остаје на расположењу Врховне команде. Ради боље прикупљености и брже употребе, где потреба захте, са дивизијом распоредити се на просторији обухваћеној селима: Ропочево – Ђуринац – Влашка – Амерић – Неменикуће – Сопот. Деташоване колонске делове дивизије привући ближе дивизији. Распоред трупа подесити тако, да исте буду спремне кренути се одмах кад се буде наредило, било сувим или железницом. Штаб дивизије да буде у Сопоту. Оперативно слагалиште за снабдевање биће за прво време у Раљи, док се преостала храна не утроши, а затим у с. Ђуринцима. О извршеном распореду поднети ми извештај“.
Војни изасланик у Софији – Врховној команди, Бр. 147 од 4. октобра: „12. дан мобилизације – понедељак: О концентрацији бугарске војске данас се могу дати доста сигурни податци:
Фронт Кула – Берковица. Одсек Кула – Белоградчик: 1. бригада 6. дивизије (3., 15. и 51. пешад. пук) и 2. артилериски пук. Одсек Ћипровци – Берковица: 2. бригада 6. дивизије (35., 36. и 52. пешад. пук) и 12. артилериски пук. На овом фронту маршује и превози се: 1. бригада 9. дивизије (4., 17. и 57. пешад. пук) и 9. артилериски пук. Прва бригада 5. дивизије (18., 20. и 50. пешад. пук) и 1. артилериски пук. Ова бригада почела се од јуче превозити и искрцавати код Бајчиновца јужно од Лома.
Фронт: Изатовци – Власина. Одсек Изатовци – Цариброд, 2. бригада 1. дивизије (16., 25. и 42. пешад. пук) и 4. артилериски пук. Коњичка бригада: 1. пук гардиски и један пук са једном коњичком батеријом. На овом фронту биће још: 4. брдски дивизион, 1. дивизион хаубички и Софиски градски артилериски пук.
Фронт: Ћустендил – Џумаја. Код Ћустендила: 1. бригада 7. дивизије (13., 26. и 53. пеш. пук) и 7. артилериски пук. Код Џумаје: 2. бригада 7. дивизије (14., 22. и 54. пешад. пук) и 17. артилериски пук. У покрету ка Ћустендилу је 3. дивизија. На овом фронту биће још два брдска дивизиона. О осталима зна се ово: 2. дивизија маршује ка Неврокопу; 10. дивизија остаје у Тракији; 4. дивизија и по једна бригада 5. и вероватно 9. дивизије за сад остају према Румунији; за 8. дивизију чује се да је несигурна за акцију, те је стога не крећу“.
Врховна команда – Министру војном, ОБр. 21528 од 5. октобра: „Обзиром на садању ситуацију и будуће операције са Бугарима потребно је, да се команда трупа Нове Области стави у командном погледу под Врховну команду“. Напомена. Министар војни са Ф. Ђ. ОБр. 6862 од 6. октобра одобрио је горњи захтев Врховне команде и известио је команданта трупа Нове Области. Војни изасланик у Софији – Врховној команди, Бр. 149 од 5. окт.: „13. дан мобилизације – уторак пре подне. На софиској железничкој станици, на прузи Ћустендил, примећен је воз са артилеријом из Сливена (3. дивизија). За 8. дивизију данас продрла је вест о њеној концентрацији код Годеча јужно од Гинаца. Свршетак концентрације борних јединица можемо очекивати кроз 3 – 4 дана, а затим одмах почетак акције. Од бегунаца и првих заробљеника врло је важно одмах сазнати: да ли постоје и треће бригаде у дивизијама или су свега две од по три пука. У другом случају вероватно је, да ће друге бригаде добити називе „дивизија“ и тиме изазвати забуну, ако се тачно не сазнају нумере које иду од 1 – 11. Имати у виду рачунање времена код Бугара – разлику за један сат унапред. На пр. код нас 5, а код њих 6 часова. Ово је важно знати, кад се сазна час покрета неких колона. Македонаца је свега скупљено око 20.000 људи. У Софији је штаб 1. и 2. македонске бригаде са 1. и 5. пешад. пуком на вежбању – око 12.000 људи, који ће се свакако по свршетку вежбања развити и образовати 2. и 6. пеш. пук“. Војни изасланик у Софији – Врховној команди, Бр. 150 од 5. октобра: „Дипломатски односи између Русије, Француске и Енглеске са једне стране и Бугарске са друге стране прекинути су, а наше посланство учиниће то исто сутра у 10 часова. Предузети треба све мере да не будемо изненађени и да у име правде и по сваку цену победимо, јер ће ова борба бити најзнаменитија у историји Србије и српског племена. Револуција у Бугарској је сигурна, ако прву битку ми добијемо. Ако су добивени моји ранији извештаји № 147 и 149, о концентрацији бугарске војске, онда не бих имао ништа додати, сем то што 8. дивизију треба сматрати као стратегиску резерву, јер јој се место још тачно не зна“.
Војни изасланик у Паризу – Врховној команди, Бр. 352 од 5. октобра: „Овде сви увиђају да се Србија добро мора помагати оружаном снагом. Шта је наређено послати Србији од војске у помоћ, посланство је известило Председника владе. Искрцавање трупа у Солуну је отпочело. Ђенерал Сарај одређен је за команданта Француза. Био сам код њега, дао му потребне карте и објашњења, он није добио наређење кад да се крене, скренуо сам му пажњу, да треба одмах да се крене. Мислим, да није питање ко ће бити главнокомандујући савезничке војске, и имајте ово на уму и о овом промислите. Јавићу његов полазак, треба да га један официр дочека у Солуну са потребним инструкцијама. Главно је тражити, да савезници пошаљу што већу војску, то ће повући и Румуне и убедити савезнике, да је пут за Цариград преко Софије. Сви су против Бугарске, па и Руси. Све депеше које добијам из Србије достављам француској Врховној команди написмено, као и нашем посланству у Паризу. Пуковник Фурније слаже се са мишљењем пуковника Ж. Павловића, тако и подноси рапорте; француска Врховна команда слаже се са њим. На овдашњем фронту нема ништа важнијег; утврђују се и спремају се да продуже офанзиву“. Начелник штаба црногорске Врховне команде пуковник Петар Пешић са Цетиња – команданту Санџачке војске – Чајниче; команданту Херцеговачког одреда – Вилусе, и команданту Ловћенског одреда – Пријев, ОБр. 106 од 5. октобра: „По последњим вестима изгледа, да ће ускоро аустриска војска предузети офанзиву против Србије и то на Сави и Дунаву. По свему је вероватно, да ће на Дрини и на фронту према Црној Гори прећи у дефанзиву или вршити јаче демонстрације у разним правцима, јер је непријатељ одаслао већи део својих трупа са фронта Санџачке војске, Херцеговачког и Ловћенског одреда на српски фронт. Непријатељу не треба дозволити, да изврши овај план операција неузнемираван од нас; напротив, његов план треба што више кварити и ометати му при операцијама; приморати га, да са свог главног операциског правца одваја трупе и на тај начин потпомогнемо српској војсци да непријатеља победи. У овоме циљу треба, у моменту кад непријатељ предузме офанзиву, командант да нареди, да се на његовом фронту развије што већа активност, да се упути што више чета према „Упуту о четовању“, као и да се јачом снагом предузме озбиљан демонстративни напад у више праваца те на тај начин непријатељ примора на одвајање снаге са главног војишта. Командант наредиће да се у овом смислу учине све припреме, те да се у датом моменту може развити што већа активност и на тај начин солидарише дејство српске и црногорске војске и непријатељ победи онако, како смо то и до сад чинили“.
6. Октобра
Овога дана аустро – немачка војска предузела је форсирање Саве и Дунава према Београду, што ће бити детаљно изложено у наредном – другом – периоду рата 1915. године. Министар војни – Врховној команди, Пов. Бр. 6889 од 6. октобра: „Председник владе на данашњој седници јавио је, да су дипломатски односи са Бугарском прекинути 6. ов. м-ца. у 10 часова, о чему се извештавате с тим, да се предузму потребне мере, да не будемо изненађени од напада бугарског“.
Врховна команда – свима оперативним јединицама према Бугарској, ОБр. 21573 од 6. октобра: „Дипломатски односи између Русије, Француске и Енглеске са једне и Бугарске са друге стране прекинути су 5. ов. м-ца., а наше посланство у Софији учинило је исто данас 6. ов. м-ца. у 10 часова. Према овоме молим предузмите све мере опрезе, да не би били изненађени“.