Распоред српске војске на дан 16. септембра
Оперативна војска. Штаб Врховне команде у Крагујевцу
I. армија (штаб је у Ваљеву). Дунавска дивизија II. позива, штити фронт од с. Ушћа до утока Јадра. Моравска дивизија II. позива, штити фронт од утока Јадра до реке Трешњице. Дринска дивизија I. позива је у Ваљеву као резерва.
Ужичка војска (штаб је у Ужицу). На фронту од реке Трешњице до утока Лима у Дрину: Ужичка бригада, Лимски одред и Доњовасојевићска бригада. Шумадиска дивизија II. позива је у другој линији на простору око Ужица.
III. армија (штаб је у Сопоту). Дринска дивизија II. позива, штити фронт на Сави од Остружнице до с. Ушћа. Тимочка дивизија II. позива је у кантонману око Ропочева.
Трупе Одбране Београда (штаб је на Торлаку). Шест пешадиских пукова са артилеријом на Дунаву и Сави од Гроцке до Остружнице.
Под командом команданта Дунавске дивизије I. позива (штаб је у Пожаревцу). Браничевски одред је на граничном фронту од Доњег Милановца до Гроцке. Дунавска дивизија I. позива, као резерва за фронт Браничевског одреда, налази се у Пожаревцу и околини.
II. армија (штаб је у Младеновцу). Моравска дивизија I. позива, скантонована је на простору Младеновац – Рајковац – Влашка – Бадљевац – В. Крсна – Ковачевац, штаб у Младеновцу. Шумадиска дивизија I. позива, скантонована је на простору између Кубршнице и железничке пруге Аранђеловац – Младеновац – Паланка. Штаб у Аранђеловцу. Тимочка дивизија I. позива, размештена је на простору Ћуприја – Параћин – Везирово брдо. Штаб је у Ћуприји.
Коњичка дивизија (штаб је у Паланци). 2. бригада, штаб и 2. пук је у Плани, 4. пук је у Аџибеговцу. 1. бригада, штаб и 3. пук је у В. Орашју, 1. пук је у Милошевцу.
Под командом команданта Комбиноване дивизије I. позива (штаб је у Зајечару). За обезбеђивање наше везе са Русијом и Румунијом и спречавање непријатељског евентуалног сједињења с Бугарском: Крајински одред је на граничном фронту: Сип – Ушће до Бољетинске реке. Трупе на Дунавској обали су од Сипа до ушћа Тимока. Комбинована дивизија I. позива, убивакована је на простору: Зајечар – Бело брдо – Звездан – Лубница – Западна Краљевица – Источна Краљевица, у приправности за употребу било на север у правцу Текије и Д. Милановца или на исток према Бугарима.
Трупе на расположењу Министра војног
Заштита границе према Бугарској, Грчкој и Албанији. Трупе команде Тимочке дивизиске области врше погранично осигурање са неколико батаљона III. позива од ушћа Тимока до Св. Николе. Трупе команде Моравске дивизиске области врше погранично осигурање са неколико батаљона III. позива од Св. Николе до Патарице. Трупе Нове Области: Трупе Вардарске дивизиске области: За одбрану Кривопаланачког одсека од Рујна до Патарице од евентуалног изненадног напада Бугара, груписано је 8 батаљона (четири II. и четири III. позива), са 4 пољска Дебанжова топа и 6 брдских француских топова. У Скопљу, Велесу и Куманову, у резерви укупно: 1 кадровски пешад. пук од 3 батаљона са митраљеским одељењем и 2 брдске батерије. Трупе Брегалничке дивизиске области, на граничном одсеку од Козјака до Рујна искључно и то: Вардарски гранични одсек од Козјака до изворног дела Криве Лакавице закључно. Радовишки одсек од изворног дела Лаковице до Џами Тепе кота 1514. Малешки гранични одсек од Џами Тепе до Дели Мемедовог бора искључно. Кочански гранични одсек од карауле Дели Мемедовог бора па до Рујена искључно. Трупе Битољске дивизиске области, осигуравају гранични фронт према Грчкој. Албанске трупе (штаб Дебар), осигуравају фронт према Албанији на линији од старе тромеђе (српско – црногорске – албанске) – Ђафа Прушит – Спас -Ђафа Кумулс – Ороши – Мали Дејсе – Бул Ћиза – Тирана и то: Призренски одред са штабом у Љум Кули. Подримски одред са штабом у Дебру. Охридски одред са штабом у Тирани.
Састав црногорске војске на дан 16. септембра. Врховни Командант Њ. В. Краљ Никола 1. Начелник штаба ђенералштабни пуковник Петар Пешић. Начелник артилериско – инжињерског одељења почасни ђенерал Боривоје Нешић.
Санџачка војска. Командант дивизијар сердар Јанко Вукотић. Начелник штаба командир Петар Мартиновић.
1. Санџачка дивизија. Командант бригадир Мило Матановић. Дечанска бригада (5 батаљона, 2 митраљеза); Бјелопољска бригада (2 батаљона, 2 Крупова спорометна 7,5 см. топа и 2 митраљеза) и Извидничко одељење (2 ½ батаљона, 2 Крупова брзометна топа 7,5 см.).
2. Санџачка дивизија. Командант бригадир Павле Вујисић (Касациони судија). Ловћенска бригада (4 батаљона, 4 митраљеза); Плевљанска бригада (4 батаљона, 2 брзометна Крупова топа 7,5 см. и 4 митраљеза) и Васојевићска бригада (3 батаљона, 2 пољске Дебанжове батерије (12 топова), 2 брдска 8 см. Дебанжова топа).
3. Дринска дивизија. Командант бригадир Лука Гојнић. Зетска бригада (3 батаљона, 4 митраљеза и 6 брдских топова). Ријечка бригада (4 батаљона, 12 топова и 4 митраљеза). Дурмиторска бригада (2 батаљона и 2 митраљеза) и Пивски сектор (2 батаљона).
4. Колашинска бригада: 8 ½ батаљона, 14 топова разног калибра и 8 митраљеза. Свега у Санџачкој војсци: 26.388 војника, 54 топа и 39 митраљеза.
Ловћенски одред. Командант бригадир Књаз Петар Петровић. Левокрилна колона (7 батаљона, 5 митраљеза и 8 топова); деснокрилна колона (5 ½ батаљона, 6 митраљеза и 7 топова); Опсадна артилерија: сектор Кук: 17 топова разног калибра; сектор Крстац: 10 топова разног калибра. Свега: 6.902 војника, 41 топ и 11 митраљеза.
Херцеговачки одред. Командант дивизијонар војвода Ђуро Петровић. 2. дивизија: Бјелопавлићска бригада (5 ¾ батаљона). Артилерија 12 топова. Митраљеза 6. 3. дивизија: Никшићска бригада: 2 батаљона. Вучедолска бригада: 3 ¼ батаљона. Пивски сектор: 2 батаљона. Артилерија: 7 топова. Митраљеза 5. Резерва: Спушка бригада (2 батаљона). Свега: 10.149 војника, 19 топова и 11 митраљеза.
Старосрбијански одред. Командант бригадир Радомир Вешовић. Пећска бригада: 2 батаљона и 3 топа; Горњовасојевићска бригада: 2 батаљона, 2 митраљеза и 2 топа. Доњовасојевићска бригада: 2 батаљона и 2 митраљеза; Тушка посада: 2 батаљона и 2 митраљеза; Почасна резерва: 2 чете и 2 топа; Бојански сектор: 2 батаљона и 3 топа; Посада Пећ: 1 батаљон и 2 топа; Посада Ђаковичка: 1 чета и 4 турска топа; Посада у Дечанима: ½ батаљона и 2 турска топа и Општа резерва: 3 батаљона, 4 митраљеза и 2 топа. Свега: 4.805 војника, 20 топова и 10 митраљеза.
Целокупна снага црногорске војске: батаљона 86 ½ бораца 44.865, небораца 3.379, топова 134, митраљеза 73, укупно 48.244 војника.
16. септембра. Министар војни – Врховној команди, Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6353: „Од министра спољних послова добивен је извештај, да ће према извештајима руског ђенералштаба по заузећу Вилне Немачка – Аустрија одвојити 15 – 17 корпуса и послати против Србије 8 а против Италије 5, а остатак држати у резерви“.
16. септембра. Војни изасланик у Софији – Врховној команди, Бр. 110: „Сазив на вежбу Македонског и Одринског ополчења има нечега тајанственог у себи, из ових разлога: Македонско – Одринско ополчење организовано је за време рата 1912. – 1913. године, којом су приликом формиране три бригаде. После демобилизације редовне војске и ово је ополчење демобилисано, али је и даље задржат штаб овог ополчења као приватна установа, смештена у приватној згради, узетој под закуп. Овај штаб није предвиђен мирнодобском формацијом бугарске војске, нити су расходи за њега предвиђени редовним буџетом. Међутим, јавна је тајна, да овај штаб добија знатна средства и из овдашњег аустриског посланства. Око овог штаба се прикупљају сви Македонци и Одринци, као и сви безкућници и мрачни типови у Бугарској. Овај штаб врши организацију комитских чета и руководи комитском акцијом.
До данас нити је изашао какав указ нити какво наређење Министарства војног о сазиву Македонско – Одринског ополчења на вежбу, већ се то врши на један чудновати начин. Полузваничан орган „Народна права“ у бр. 194 од 10. септембра донео је ово: „Позив Македонско – Одринског ополчења Софиска општина издала је заповест, којом се позивају на 45 дана вежбе сви Македонци – Одринци од 20 – 40 година старости, обухватајући и војничаре, који нису служили и нису узели учешћа у рату. Они, који су учествовали, позивају се на тронедељну вежбу. То се односи и на оне, који су служили у Сереској и Драмској бригади. Сви треба да се јаве 17. септембра у 8 час. у 1. пеш. пук у Софији“. Данашњи број „Народних права“ доноси ово: „Програм за свечано прослављање празника о уједињењу – 6. септембра, дефинитивно је свршен. На свечаности ће узети учешћа и Македонско – Одринско ополчење, које ће дефиловати на паради тога великог Бугарског дана уједињења“. У исто време остали листови доносе ово: „Нова Зповест“, по којој се позивају на 21 дан вежбе: Сви који су служили у Македонско – Одринском ополчењу, ма где били рођени и ма којих година старости да су сад. Сви Македоно – Одринци из неослобођених земаља, који су служили у пуковима Сереске и Драмске бригаде или у страним војскама, а сад живе у Бугарској. На 45 дана вежбе, сви, који су записани у рекрутне спискове за 1916. и 1917. годину, који су старији од 25. година“.
„Народна Права“ опет доносе, да ће сви чиновници и служитељи који припадају Македонско – Одринском ополчењу, добити потребно одсуство ради вежбе; а у листу „Дума“ стоји: „официри Македонско – Одринци из ополчења данас се јављају у касарну на једномесечну вежбу“. Повереници пак, из Ћустендила и Струмице извештавају, да је и тамо објављен сазив на вежбу Македоно – Одринаца 10. септембра. Ћустендилски повереник још јавља, да је истог дана око 200 Македонаца покушало да пребегне натраг у Србију, али су на граници похватани и одмах притворени. Судиће им се, вели као српским шпијунима. Чим је изашла прва белешка о сазиву ових Македоно – Одринаца на вежбу, отишао сам код начелника операциског одељења пуковника Азманова, да се о томе информишем. Начелник рече: „За 17. септембар ће се заиста позвати Македоно – Одринци на вежбу, на основу закона о вежби војничара и уопште оних који нису ма из ког узрока служили у сталном кадру. За сад ће се позвати само Македоно – Одринци од 20 – 40 година старости, јер се од њих мали број занима земљорадњом, те се могу одмах позвати, а после њих ће почети позивање и осталих војничара, који нису служили у сталном кадру, јер смо земљорадничка земља, те треба да поштедимо народ, док не обради своја поља“. О овоме сам поднео одмах и кратак телеграфски извештај Пов. Бр. 107. Користим данашњег курира, да по њему пошаљем овај извепггај, а одмах ћу отићи код начелника главног ђенералштаба ђенерала Бојаџијева, да се што подробније обавестим, јер у свему овоме, као што напред рекох, гледам неку тајанственост, а не видим никакву систему: све се ради на парче и у некој журби. Говори се о некаквој окупацији земљишта уступљеног од стране Турака, које ће бити, вели се 18. септембра. Говори се тајно да је дозвољено четама комитским, да могу почети дејство у Маћедонији. Јуче је објављена цензура штампе и свију штампаних издања. Ово је резултат борбе опозиционе штампе против данашње владе. Као резиме свега овога излази, да су духови у Бугарској узнемирени и да данашња влада спрема или неко изненађење, или овом загушљивом атмосвером, плаши вас односно силе четворног споразума у њиховој данашњој дипломатској акцији, те да што веће користи извуче за себе, а на нашу штету. У сваком случају треба бити на јачој опрези у току ове нове вежбе, нарочито на новој граници. Избеглице од овуд, мислим да не би требало спречавати да пребегну на нашу страну, ако би се добровољно предавали. Разуме се, да том приликом добро треба пазити да се не провлаче комите, те због тога оне, који се предају, упућивати даље од границе и стављати под надзор полиције.
19. септембра. Делегат Министра иностраних дела – Врховној команди, Бр. 192: „Наш посланик у Петрограду јавља, да руски главни ђенералштаб има извештај из Букурешта, да вести о концентрацији аустро – немачких трупа против Србије и Румуније потичу из немачких извора и представљају блеф по мишљењу румунских војничких кругова. Вероватно је, да ће Немци предузети акцију у правцу Одесе да би Русију лишили Бесарабије и дошли у везу са Турском преко Црног мора“.
19. септембра. Војни изасланик у Русији – Врховној команди, Бр. 181: „На руском фронту сад је тежиште операција на реци Двини на простору од Јакобштата до Двинска и у рејону Вилне: од Свењцана и даље између реке Вишје и Њемена. Руска Врховна команда решила је дати одсудан отпор у рејону Вилне и ради тога је са неколико коњичких дивизија појачала V. и XII. армију, које оперишу у томе рејону и наредила опште наступање са обухватом левог крила непријатељског. Од резултата ове операције, која ће трајати неколико дана, зависи судбина Вилне, Двинска и поменутих рејона. У случају да се иста мора напустити, линија одбране на овоме правцу била би пренета на фронт нешто западније од железничке пруге: Новиљ – Витебск – Могилев. Поједини рејони на овој линији се утврђују. На југозападном фронту Руси продужују успешна дејства. За последња два дана заробили су још 16.000 Аустријанаца. Вероватно је да ће се Врховна команда повући још даље на исток, изгледа у варош Калугу“.
19. септембра. Делегат Министарства иностраних дела – Врховној команди КБр. 9578: „Г. Председник Министарског савета и Министар иностраних дела извештава, да му је из дипломатских извора јављено, да је напад на Србију неминован. Према српској граници концентрисано је на 350.000 немачких и неколико хиљада аустриских војника према Оршави. И из Букурешта има вести, према којој румунска влада сматра да су трупе концентрисане на румунској граници у ствари одређене против Србије. Грчки посланик из Берлина тврди такође, да је напад на Србију неминован“.
19. септембра. Војни изасланик у Русији Врховној команди, Бр. 183: „Синоћ по вечери Цар је пришао к мени са речима: „Из депеше из Ниша видим, да су на српском фронту учестали сукоби“. Цар држи, да ће се на томе свршити и не верује да Немци могу што год озбиљно предузети против Србије, јер би им за такву акцију требало 7 – 8 корпуса, а то сад они не могу одвојити. Казао сам, да смо још увек узнемирени због изазивачког држања Бугарске и спомињао сам последњи састанак у Софији свију немачких војних изасланика на Балкану. Цар рече, да је све то дело погане Бугарске владе (Цар понови јаким тоном „Погана влада“) али продужи: да има стварних доказа, да је влада у могућности да предузме отворено акцију против Русије и њених савезника и да би то могло довести у питање и престо бугарског Краља. Дакле, као што се из предњих речи види и Цар и већина Руса окривљују Бугарску владу и Краља, а не народ. Цар се у даљем разговору интересовао за здравље Њ. В. Краља и Њ. В. Престолонаследника и о садањој резиденцији Њ. В. Краља – Тополи – о њеном значају за српски народ и династију; о првом устанку и о учешћу у истом руске војске. Пошто сам о свему дао обавештења, Цар рече: „Заиста је српски народ пролио много крви за своје ослобођење и опстанак, но надајмо се у Бога, да ће све бити добро“.
Стање на српском фронту
„19. септембра по подне у времену од 2 – 6 часова непријатељска артилерија са левих обала Дунава и Саве дејствовала је својом ватром на наше положаје код Дубравице, Смедерева, Гроцке, Остружнице, Умке, с. Ушћа, Скеле, Шапца и с. Дреновца и избацила је око 800 метака. То је исто непријатељ поновио у року од једног сата око поноћи 19./20. септембра. У оба случаја артилериска ватра била је пропраћена и јаком пешадиском и митраљеском ватром. Наша артилерија није интензивно одговарала, јер се није хтела открити. Наши су губитци 3 погинула и 5 рањених. Покушаји слабих непријатељских одељења да пређу на нашу страну близу ушћа Дрине осујећени су у самом њиховом зачетку“.