Распоред српске војске на дан 1. септембра
Оперативна војска: Штаб Врховне команде у Крагујевцу.
Ужичка војска (штаб је у Ужицу). На фронту је од реке Трешњице до утока Лима у Дрину и то: Ужичка бригада од ушћа Трешњице до Дервенте. Лимски одред од ушћа Рзава до с. Земљице. Доњовасојевићска бригада од ушћа Рзава до Лима. Шумадиска дивизија II. позива у резерви је око Ужица.
I. армија (штаб је у Ваљеву). На фронту је од с. Ушћа на Сави до утока р. Трешњице у Дрину и то: Дринска дивизија I. позива, на делу фронта од с. Ушћа на Сави до Самуровића колибе на Дрини. Дунавска дивизија II. позива, од Самуровића колибе до Боринске реке. Моравска дивизија II. позива, од Боринске реке до реке Трешњице. Шумадиска дивизија I. позива, оправља комуникације Коцељево – Уб – Словац и Уб – Лајковац.
III. армија (штаб је у Сопоту). Дринска дивизија II. позива, обезбеђује гранични фронт на одсеку од Печине баре (западно од Остружнице) до с. Ушћа. Тимочка дивизија II. позива, на простору је око Ропочева. Комбинована дивизија I. позива, скантонована је у местима: Наталинци, Рача, Марковац, Лапово, Баточина.
Одбрана Београда (штаб је на Торлаку). Обезбеђује фронт од потока Средњака (код Гроцке) до с. Остружнице закључно.
Под командом команданта Дунавске дивизије I. позива (штаб је у Пожаревцу): Браничевски одред је на Дунаву од Песаче (код Доњег Милановца) до потока Средњака код Гроцке. Дунавска дивизија I. позива, као резерва за фронт Браничевског одреда је у Пожаревцу и околини. 8. пешад. пук I. позива код Прахова на радовима у тамошњем пристаништу.
Крајински одред, на фронту од Сипа до ушћа Бољетинске реке код Доњег Милановца.
II. армија (штаб је у Младеновцу). Тимочка дивизија I. позива, скантонована је па простору В. Поповић – М. Пожаревац – Ђуринац – Шепшин. Моравска дивизија I. позива, скантонована је на простору Младеновац – Рајковац – Влашка – Бадњевац – В. Крсна – Ковачевац.
Коњичка дивизија (штаб је у Паланци): 2. бригада је у Плани и Аџибеговцу. 1. бригада је у Орашју и Милошевцу.
Трупе на расположењу министра војног
Трупе команде Тимочке дивизиске области. Трупе на Дунавској обали су од Сипа до ушћа Тимока (Кладовска тврђава и одсек од Брзе Паланке до ушћа Тимока). Погранично осигурање је са неколико батаљона III. позива, од ушћа Тимока до Св. Николе. Трупе команде Моравске дивизиске области неколико батаљона III. позива је на граничном осигурању од Св. Николе до Патарице. Трупе на територији Нове Области: Трупе Вардарске дивизиске области су за одбрану Кривопаланачког одсека, обухватајући Цар врх и Китку, од евентуалног изненадног напада Бугара; на расположењу су 8 батаљона (четири II. и четири III. позива) са 4 пољска Дебанжова топа и 6 брдских француских топова. У Скопљу, Велесу и Куманову у резерви има укупно 1 кадровски пешадиски пук од 3 батаљона са митраљеским одељењем и 2 брдске батерије. Трупе Брегалничке дивизиске области су на Кочанском, Малешком, Радовиштанском и Вардарском граничном одсеку до Козјака. Трупе Битољске дивизиске области осигуравају границу према Грчкој. Албанске трупе су на фронту од старе тромеђе српско – црногорско -албанске до Тиране и то: Призренски одред са штабом у Љум Кули; Подримски одред са штабом у Дебру. Охридски одред са штабом у Тирани.
На представку Врховне команде ОБр. 18809 од 19. августа Г. Министру војном, у којој је била изложена потреба обезбеђења источног фронта, није се ништа предузимало, из разлога, да се не би погоршала тадања политичка ситуација између нас и Бугара, као и да то не би рђаво утицало на ток преговора, који су се водили између Бугара и наших савезника. Тек 31. августа известио је Министар војни са Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6065, Врховну команду, да је Министарски Савет на својој седници решио, да треба послати трупе (једну дивизију) у источну Србију ради заштите од евентуалног напада од стране Бугара. На основу овога начелник штаба Врховне команде наредио је са ОБр. 19394 од 1. септембра, да се авизира покрет на источни фронт старе територије двема дивизијама и то: Комбинованој дивизији I. позива за Пирот, а Дунавској дивизији I. позива за Зајечар и молио је Министра војног за хитно одобрење, како би се одмах могло наредити све шта треба за брзо извршење.
1. септембра. Министар војни – Врховној команди. Извештај Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6073: „Према извештају руског војног изасланика у Швајцарској, последњих дана концентришу се у правцу Темишвара и Новог Сада немачке трупе и једна аустриска дивизија, исто тако примећује се кретање аустриске војске са румунско аустриске границе ка српској. Према извештајима енглеског ђенералштаба до 23. августа на српском фронту било је 40.000 немачке војске, а очекивало се стизање још 80.000“.
1. септембра. Врховна команда – команданту I. армије. Наређење ОБр. 19406: „Да се Шумадиска дивизија I. позива премести на становање на простору између реке Кубршнице и железничких пруга Аранђеловац – Младеновац и Младеновац – Паланка. Премештај извршити сувим. По доласку на означену просторију, дивизија ће ући у састав II. армије. Магацин за снабдевање биће у Младеновцу. Трупе убиваковати, на случај да се кантоновање не може угодно извести. Да командант I. армије остави на фронту две дивизије, а Дринска дивизија I. позива да се прикупи код Ваљева“.
1. септембра. Командант I. армије издаје наређење: Да Шумадиска дивизија I. позива уђе у састав II. армије и да одмаршује у Младеновац, а Дринска дивизија I. позива у Ваљево. Да Дунавска и Моравска дивизија II. позива, остају и на даље за заштиту целокупног граничног фронта I. армије од с. Ушћа на Сави па све до реке Трешњице, с тим, да Дунавска дивизија II. позива штити део фронта од с. Ушћа на Сави до утока Јадра, а Моравска дивизија II. позива од утока Јадра до Трешњице.
2. септембра. Министар војни – Врховној команди Стр. Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6099: „Од Министра иностраних дела добио сам писмо ове садржине: „Част ми је известити вас, да сад не постоји ни једно политичко питање, које би се непосредно расправљало између Србије и Бугарске и које би могло дати повода бугарском нападу. Питање о концесијама у Маћедонији расправља се посредно преко сила четворног споразума. Оно би се могло употребити за сукоб, али је још у стадијуму преговора. Али, како су Бугари неурачунљиви, не би било излишно предузети обазриве мере предохране и то под видом одбране од напада Аустро – Немаца на Доњем Дунаву. У Пирот не би требало сад слати целу дивизију, али распоред исте тако удесити, да се може за дан тамо пребацити“. И ако по свима извештајима изгледа, да нас Бугари неће напасти, ипак боље је предузети мере у смислу како се изјаснио Г. Министар иностраних дела“.
2. септембра. Врховна команда – команданту III. армије, ОБр. 19473: „Наредите, да Комбинована дивизија I. позива одмах предузме припремне мере за покрет“.
3. септембра. Врховна команда – Министру војном, ОБр. 19494: „Молим за што скорије обавештење, да ли се уошпте према политичкој ситуацији може одмах одвући у Пирот и колика снага. У исто време скреће се пажња да, ма како се распоред једне дивизије удесио, она се за дан не може сва одвући у Пирот. Њено би превожење трајало до три дана; ово би требало имати на уму при одмеравању снаге, која би се могла одмах превозити за Пирот за намеравани циљ“.
3. септембра. Министар војни – Врховној команди, Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6129: „Министар спољних послова писмом од данас Стр. Пов. Бр. 9011, доставља: „Част ми је известити вас с молбом да о овоме одмах изволите известити Врховну команду, да је софиски дописник „Тајмса“ јавио своме листу из Букурешта, да је напад Бугарске на Србију неизбежан, јер су све понуде четворног споразума доцкан дошле. Немачка струја у Софији победила је и најдаље за 10 дана почеће комбиновани бугарско – аустриски напад на Србију“.
3. септембра. Министар војни – Врховној команди, Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6130: „Министар спољних послова писмом од данас Стр. Пов. Бр. 9009 доставља: „Част ми је известити вас с молбом да о томе изволите обавестити Врховну команду, да је уверење руског главног ђенералштаба, да Немци и Аустријанци неће моћи одвојити јаче трупе са руског војишта за Србију. Руска је војска у изврсном стању и пошла би енергично напред, чим би ма где на фронту осетила слабљење противника“.
3. септембра. Врховна команда издаје ова наређења: ОБр. 19495: команданту II. армије, да Тимочка дивизија I. позива, одмах предузме мере за брз покрет железницом, кад се буде овај наредио. ОБр. 19507: команданту III. армије, да се Комбинована дивизија I. позива одмах крене за Зајечар; да се кретање изврши сувим и железницом. Дивизија ступа, кад стигне у Зајечар, под Врховну команду. ОБр. 19529: команданту Ужичке војске, да за заштиту граничног фронта остану на својим досадањим местима: Доњовасојевићска бригада; Лимски одред, јачине: 4. кадровски пук; 3 Крупова пољска топа и 4 брдска Дебанжова топа, пошто се 2 брдска Дебанжова топа узму из Ужичке војске. Ужичка бригада, јачине: 4. пешад. пук III. позива; прекобројни пук III. позива; 1. позициска батерија и 2 брдска Дебанжова топа. Све остале трупе Ужичке војске са армиским деловима, да се прикупе одмах код Ужица и предузму све потребне припремне мере за покрет, кад се овај буде наредио. Покрет да се врши ноћу у највећој тајности.
3. септембар. Командант трупа Нове Области – Врховној команди ОБр. 8248: „На основу наређења Министра војног Пов. Ф. Ђ. ОБр. 5931 од 23. августа, да предузмем потребне мере којима бих лако могао осигурати Нову Област од евентуалног изненадног напада, док не би стигла појачања са севера, част ми је известити, да сам за одбрану Криво – Паланачког одсека, обухватајући Цар врх и Китку, груписао 8 батаљона (четири II. а четири III. позива) са 2 митраљеза, 4 пољска Дебанжова топа, 6 брдских француских топова и 1 самосталну обвезничку чету активног састава. У Скопљу, Велесу и Куманову налази се за сад у резерви укупно: 1 кадровски пешадиски пук од 3 батаљона са митраљеским одељењем и 2 брзометне брдске батерије. За два марша могу имати у Велесу 1 брдску француску батерију од 6 оруђа; за три марша 1 пољску Дебанжову батерију од 4 оруђа; а за четири марша 1 кадровски пешад. пук од 3 батаљона са митраљеским одељењем од 4 оруђа. О предњем част ми је известити. Детаљан распоред послаћу накнадно“.
3. септембра. Војни изасланик у Русији – Врховној команди, Бр. 160: „У вези моје депеше Бр. 158 јављам, да је данас објављен Указ о смени начелника штаба Врховне команде и о осталим променама онако, као што сам јавио. Непријатељ продужује наступање. Први објекти којима тежи јесте: Вилна, Волковиск, Пинск и Луцк“.
4. септембра. Министар војни – Врховној команди Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6123: „По споразуму са Министром спољних послова као одговор на ОБр. 19494 од 3. ов. м-ца. за сад не треба упућивати у Пирот никакву војну снагу, једино треба држати за сваки случај једну дивизију у приправности да би се у случају потребе могла упутити тамо“.
4. септембра. Врховна команда – команданту II. армије, ОБр. 19550: „Тимочка дивизија I. позива да се одмах превезе железницом до Ћуприје и Параћина и размести на линији: Ћуприја – Параћин. Распоред трупа да буде прикривен и да не буде у непосредној близини железничке пруге. Превожење вршити ноћу и у највећој тајности. Трупе да буду у приправности тако, да се дивизија на случај потребе може за најкраће време кренути тамо где буде наређено. Дивизија и даље остаје под командом II. армије. Магацини за снабдевање биће у Ћуприји“.
4. септембра. Врховна команда – команданту Ужичке војске, ОБр. 19555: „Обуставите извршење наређења ОБр. 19529 од 3. ов. м-ца до даљег наређења“.
6. септембра. Министар војни – Врховној команди Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6169: „Према извештају из Софије у Струмици је примећено 600 четника. Они су се хтели вратити у Софију, али им је наређено да остану и чекају на прелазак у Србију. Нови фузионисани комитет примио је од бугарске владе 700.000 лева. Пукови 16., 22. и 13. који маневрују око Радомира и Ћустендила враћају се до 14. септембра у касарне. У Радомиру налази се велика количина хране за људе и стоку“.
7. септембра. Врховна команда – команданту Ужичке војске, ОБр. 19703: „2. добровољачки батаљон упутите у Предејане и ставите га на расположење Г. Министру војном. Батаљон има да образује добровољачки одред под командом команданта 1. добровољачког батаљона“.
7. септембра. Командант III. армије извештава Врховну команду, да је Комбинована дивизија I. позива изашла из састава армије.
7. септембра. Командант Ужичке војске извештава Врховну команду да је формирани мостовни трен са називом „Мостовни трен Ужичке војске“ и да је почео функционисати.
8. септембра. Министар војни – Врховној команди Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6176: „Министар унутрашњих дела доставља извештај начелника округа Брегалничког од 3. ов. м-ца у овоме: „У ранијим извештајима изложене су карактеристичне појаве, кретање, прикупљање и прибирање бугарске војске према нашој граници из којих се појава, с обзиром на политичку агитацију, може закључити да Бугарска хоће да нас нападне. Ради допуне и прецизирања свега онога што је у раније поменутим извештајима јављено, част ми је доставити једно саопштење које сам добио од озбиљног и поузданог човека: Бугарска се одлучила да нас нападне и тога ради журно се припрема. Напад тај неће одмах учинити него у кооперацији и једновремено са Аустријом. Она ће овај напад управити линијом од Св. Николе на нашој граници па до ушћа Тимока, у исто време кад Аустро – Немачка војска изврши напад на доњи Дунав са централном снагом напада на Текију. Овај једновремени бугарско – аустриски напад имаће за циљ, да окупира округе Србије за пуну комуникацију Аустро – Немачке са Турском, и тек кад тај напад буде успео Бугарска ће предузети акцију у циљу окупације Маћедоније“.
8. септембра. Војни изасланик у Русији – Врховној команди, Бр. 168: „Данас је Цар примио Врховно Командовање над целокупном војском и флотом. Велики Кнез Никола начначен је за намесника Кавказа и главнокомандујућег кавкаске војске. Цар је објавио рескрипт на име Великог Кнеза у којем одаје признање и благовољење, и вели, да су га у почетку рата задржали државни послови те није могао стати на чело војске, а сад кад цео народ и сви слојеви друштва узимају учешћа у овоме рату, дужност му налаже да стане на чело све војне снаге. Даље вели, да му је потребно искуство и помоћ Великог Кнеза зашто му поверава командовање Кавкаском војском“.
9. септембра. Министар војни – Врховној команди Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6224: „Министар спољних послова писмом од данас Пов. Бр. 9181, доставља: да је грчки посланик у Цариграду јавио, да је амбасадор Аустроугарске званично известио порту, да ће трупе Аустро – Немачке поћи на Србију за 15 дана. Овај извештај учинио је на наваљивање Порте, да се њој што брже осигура помоћ“.
9. септембра. Војни изасланик у Русији – Врховној команди, Бр. 170: „Јуче и данас Руси имају знатне успехе на југозападном фронту, где су заробили око 11.000 Немаца, 5.000 Аустријанаца и 30 топова, од којих 12 комада тешке артилерије. Уопште на целом фронту примећује се мања активност непријатеља. Велики Кнез јуче је отпутовао са својом свитом на Кавказ. Саопштење Царево, и ако је пало потпуно изненада, примио је достојанствено и Цару је пољубио руку. За сад је ова важна промена у свима круговима примљена са хладноћом и резервом“.
10. септембра. Војни изасланик у Румунији – Врховној команди, Бр. 719: „На моје наваљивање од подужега времена успео сам, да војни изасланици савезних држава имају заједничке састанке бар једанпут недељно, на којима би заједнички расправљали актуелна питања. Данас смо имали прву седницу. Сви смо се сложили, да се садашња концентрација непријатељских трупа врши против нас ради везе са Бугарском и Турском преко Гвоздене капије. Француски изасланик саопштио је да му је ђенерал Илијеску говорио, да би Румуни били вољни да нам помогну да пруга Ниш – Прахово шго пре буде готова, дајући нам инжињере, стручну снагу и остало. Ако нам је ова помоћ потребна, молим за инструкције. Француски војни изасланик добио је наређење, да поднесе извештај о железничкој мрежи на Балканском полуострву. Он мисли, да то има везе са давањем помоћи од стране савезника на случај, да нас Бугарска нападне и да учине притисак на Грке“.
10. септембра. Војни изасланик у Русији – Врховној команди, Бр. 172: „Смена Великог Кнеза била је потпуно тајна све до објаве Указа. Начелник штаба постао је ђенерал Алексијев. Досадањи начелник оперативног одељења Врховне команде, или како се овде назива ђенералквартирмајстер, ђенерал Данилов, постављен је за команданта 25. корпуса, а на његово место дошао је ђенерал Пустовојченко. Због сувише велике дужине фронта, исти је сад подељен на троје: Северни фронт: којим командује ђенерал Рузски, обухвата фронт од Финског залива па до Двинска; Западни фронт: којим командује ђенерал Еверт, досадањи командант IV. армије, обухвата од Двинска до р. Припјете, и Југозападни фронт: којим командује још увек ђенерал Иванов, обухвата остали део до румунске границе. За команданта IV. армије постављен је ђенерал Рогозин, досадањи командант 25. корпуса. Ђенерал Јанушкијевић постављен је за помоћника Намесника на Кавказу. До сад су само те промене учињене. Сви војни изасланици ручавамо и вечеравамо са Царем за истим столом. До сад нам није ништа нарочито говорио и уопште није чинио никакве нарочите уводе пред почетак командовања, сем што је то војсци наредбом објавио“.
10. септембра. Командант Комбиноване дивизије – Врховној команди, ОБр. 3835: „Дивизија је збивакована на простору Зајечар – Бело брдо – Звездан – Лубница – Западна Краљевица – Источна Краљевица. Молим за ситуацију и задатак“.
10. септембра. Врховна команда – команданту Комбиноване дивизије, ОБр. 19833: „Према садањој ситуацији, ваш је задатак, да са дивизијом будете у приправности за употребу било на север, у правцу Текије и Д. Милановца, или на исток према Бугарима. Према бугарској граници не вршити никакве покрете трупа, да не би то изазвало политичке компликације. Обезбеђивање граничног фронта према Бугарској остаће као и до сад, само обратити што већу пажњу на догађаје, који се дешавају тамо. Извршити потребне студије земљишта према Бугарској, у смислу његове евентуалне употребе и утврђивање а у обиму који ће се накнадно доставити“.
10. септембра. Командант II. армије – Врховној команди, ОБр. 8058: „Због заразе у селима и оскудици воде кантонмански рејон Шумадиске дивизије I. позива треба проширити северно до линије: јужна ивица с. Пружатовца и Међулужја, а западно до линије: Орашац – Стојник – Пружатовац. Решење је потребно што скорије, те да се избегне заражавање“.
10. септембра. Врховна команда – команданту II. армије, ОБр. 19845: „Начелник штаба одобрио је проширење размештајне просторије Шумадиске дивизије I. позива по вашој представци ОБр. 8058, а по потреби због здравствених прилика могу се користити села и дуж десне обале Кубршнице и до линије Аранђеловац – Топола“.
10. септембра. Командант Ужичке војске – Врховној команди, ОБр. 4375: „Према наређењу Врховне команде ОБр. 19529 од 3. ов. м-ца. а после делимично извршеног прикупљања трупа око Ужица, распоред трупа ове војске овакав је: 4. пешад. пук III. позива, са 2. дринском Дебанжовом позициском батеријом и 2 топа 1. брдске Дебанжове батерије, обезбеђују гранични фронт од ушћа реке Трешњице до Дервенте. 2. прекобројни пешад. пук III. позива, на простору: Дубци – Кадињача. Прва пољска болница Дринске дивизије II. позива у Дубу. 4. кадр. пешад. пук (од 3 батаљона) са 2 Крупова топа и 4 топа 1. брдске Дебанжове батерије обезбеђује гранични фронт од ушћа Рзава до с. Земљице. Друга пољска болница Дринске дивизије II. позива је у Вардишту. Доњовасојевићска бригада са своја 2 брдска Дебанжова топа, обезбеђује гранични фронт од ушћа Рзава до Лима. 1. Дринска Дебанжова позициска батерија је у Кремнима. У Ужицу је штаб Шумадиске дивизије II. позива, са 2 пољске брзометне батерије, профијантском колоном, санитетском колоном, једном пољском болницом и осталим деловима. У Ужицу је: 5. телеграфско одељење Главног интендантског воза, пекарска чета, покретна артилериска радионица и војна пошта. У Заовинама је: 7. брдска брзометна батерија и 2. пољска болница Шумадиске дивизије II. позива. У Биоски је: 1. пољска болница Шумадиске дивизије II. позива. У Мокрој Гори је: 3. пољска брзометна батерија и мостовни трен. У Кремнима је: 5. кадровски пешад. пук и 10. пешад. пук II. позива. У Стапарима је: хаубичка батерија. У Пилици је: 2. брдска Дебанжова батерија; на Зборишту северозападно од Ужица је: допунски пук Шумадиске дивизије II. позива. На Џенарику северно од Ужица је: 11. пешад. пук II. позива. У Пожези је: 5. и 8. брдска брзометна батерија, коњички дивизион и мунициска колона Шумадиске дивизије II. позива и 2. одељење резервне мунициске колоне. У Краљеву је: привремена марвена болница.
Све трупе у Ужицу и околини од Мокре Горе до Краљева у маршевској су приправности“.
11. септембра. Војни изасланик у Италији – Врховној команди, Бр. 7: „Тек данас свршио сам јављање. Свуда сам примљен од војних власти врло љубазно. Нашу офанзиву нико не очекује у Риму. Краљев намесник Дука од Ђенове вели, да зна да нам треба муниције, тако исто и осталога. Министар војни задржао ме је дуго, вели, стање је врло озбиљно; изненађени су аустроугарским отпором; недостаје им за средње калибре муниције; напрегнута је сва снага земље, па ипак будућност задаје бриге. Све ово говорио је, да оправда реквизицију наше поруке. Јапански војни изасланик вели: по сигурним извештајима из Лондона сазнао је, да су пре 10 дана послате 12 дивизија немачких на наш фронт. Француски мајор, помоћник изасланика вели: италијански агенти јављају, да је из Галиције повучено много трупа, вероватно за српски фронт. Румунски изасланик вели: Румунија ће безусловно убрзо ући у акцију. На Галипољу савезници напредују успешно; нису још искрцали тешку артилерију. Јапански и руски марински изасланици веле: италијанска војска сва је у Торенту и ништа не ради. 11. овог месеца полазим у Врховну команду. Посланство нема курира; поштом шаље само предмете без вредности, те молим за дејство да посланство шаље курира једанпут месечно или користити руског до Солуна и натраг, што би коштало 800 динара. Молим за телеграфски извештај о променама у непријатељском распореду“.
11. септембра. Делегат Министра спољних послова – Врховној команди, КБр. 9388: „Г. Председник министарског савета и Министар иностраних дела јавља, да опет долазе вести из Берлина, Беча и Букурешта у овоме: Да ће Немци напасти Србију око 15. септембра по новом и то у Крајини. Да ће трупе бити од 500.000 војника и то ⅔ немачке а ⅓ аустриске. Да је војска, сакупљена између Брашова и Карансебеша, намењена против Србије а не против Румуније. У Бечу и Берлину надају се, да ће брзо себи прокрчити пут кроз Бугарску и ову увући да уђе у акцију против Србије“.
11. септембра. Војни изасланик у Русији – Врховној команди, Бр. 174: „Синоћ после вечере Цар ми је приступио и почео разговор питањем, кад сам последњи пут био на фронту и рече, да ће нам давати могућности да чешће одлазимо на фронт. После овога, прешао је на војне прилике код нас и рече: „На вашем фронту је сад у главном спокојно“. Ја сам то потврдио, али одмах и споменуо последњи захтев Великога Кнеза и Министра иностраних дела Сазонова, да будемо на стражи и по сваку цену спречимо сваки покушај Немаца, да се пробије кроз Србију и Бугарску у Турску. Цар рече, да зна за то и да и сам сматра, да је то сад наш најважнији задатак. У исто време Цар мисли, да се такви гласови нарочито пуштају, а да је то само „Блеф“, јер Немци сад не могу одвојити 7 – 8 корпуса, а толико је најмање потребно. Споменуо сам мисију пуковника Милојевића и на то рече: „Да зна о томе“. Ја сам на то казао, да ћу начелника штаба Врховне команде упознати детаљно са стањем наше војске и Цару сам поновио поруку Њ. Кр. Височанства Престолонаследника, да је судба Србије везана за братску Русију и да су српска војска и српски народ вољни да отпочну понова акцију кад Цар буде нашао, да је то потребно. Рече: да је тиме веома тронут и замолио, да начелника штаба Врховне команде упознам са стањем наше војске. Цар је био бодар и уверен је у коначан успех“.
13. септембра. Војни изасланик у Француској – Врховној команди, Бр. 273: „Морал и материјална спрема код Француза су врло добри. Офанзива се очекује. Ово зависи од доласка енглеске војске и од припреме довољно артилериске муниције. Кад ће се отпочети не зна се – тајна је; кад се буде сазнало известићу. Изгледа ми, да Французи мисле предузети офанзиву заједно са Русима. За сад на западном ратишту држе се одбране са јаком артилериском ватром. Овде сви очекују са нестрпљењем обнављање Балканског савеза“.
14. септембра. Командант II. армије – Врховној команди, доставља распоред своје армије у овоме: Шумадиска дивизија I. позива: Дивизиски штаб – Аранђеловац. Шумадиски дивизиски коњички пук – село Белосавци. 10. пешад. пук – село Црквине. 11. пешад. пук – село Јагњило. 12. пешад. пук – село Јеленац. 14. пешад. пук – јужно и југоисточно од села Пружатовца. Шумадиски пољски артилериски пук – село Белосавци. Мунициска колона – јужно од железничке станице „Бања“. Команда инжињерије – Аранђеловац. Пионирски полубатаљон и инжињерска алатна колона – југозападно од коте 147, раскршће путова Младеновац – Аранђеловац и Младеновац – Топола. Телеграфско одељење – Аранђеловац. Шумадиска болничарска чета и 4. пољска болница – Аранђеловац. 1. пољска болница и санитетска колона – поред друма Младеновац – Топола у висини с. Јеленца. Друга пољска болница код железничке станице „Грабовац“. Дивизиско ручно слагалиште поред пута Младеновац – Топола, а између Кленца и коте 170. Штаб профијантске колоне и 1., 2. и 3. одељење профијантске колоне код Милатовичке механе. Пекарска чета са пољским пекарницама и 4. одељење профијантске колоне – Аранђеловац. Месарска чета са марвеним депоом – Кленак. Покретна артилериска радионица – Аранђеловац. Пољска марвена болница – Аранђеловац. Војна пошта – Аранђеловац. Дивизиски војни суд – Аранђеловац.
Моравска дивизија I. позива: Дивизиски штаб варошица Младеновац. Дивизиски коњички пук код с. Влашка. 1. пешад. пук – с. Рајковац сем 2. батаљона, који је у селу Младеновцу. 2. пешад. пук у Новој Области. 3. пешад. пук – штаб у с. Ковачевцу, а трупе у с. Граници и једном делу с. Ковачевца. 16. пешад. пук – с. Влашка. Моравски пољски артилериски пук – у с. Ковачевцу, В. Крсни и Бадљевици са штабом у Ковачевцу. Телеграфско одељење – с. Влашка са централом у Младеновцу. Болничарска чета – механе у Влашком пољу 1. и 4. пољска болница – варошица Младеновац. 2. пољска болница са делом санитетске колоне – с. Влашка. 3. пољска болница са делом санитетске колоне – с. Младеновац. Пољска марвена болница – Влашко поље. Мунициска колона – с. Међулужје. Профијантска колона и инжињерска алатна колона код села Међулужја. Покретна артилериска радионица – варошица Младеновац. Пекарска чета – В. Плана. Месарска чета – с. Младеновац. Занатлиска чета – Ниш. Мостовни трен – код варошице Младеновац. Дивизиска војна пошта и дивизиски војни суд у варошици Младеновац. Допунске батерије у варошици Младеновцу на радовима на железничкој станици.
Тимочка дивизија I. позива: Дивизиски штаб – Ћуприја. Дивизиски коњички пук – код Ћуприје. 13., 14., 15. и 20. пешад. пук у Ћуприској шуми југозападно од Везировог брда. Тимочки пољски артилериски пук – код Ћуприје. Пионирски полубатаљон и део телеграфског одељења – код Ћуприје. Санитет (болничарска чета, 1., 2. и 3. пољска болница и санитетска колона) код Ћуприје. Колонска комора (мунициска, профијантска и инжињерска алатна колона) код Ћуприје. Месарска чета са марвеним депоом и пољска марвена болница код Ћуприје. Део телеграфског одељења, војна пошта и покретна артилериска радионица у северном делу Ћуприје. Пекарска чета са пољским пећима – В. Плана. Пошто су колонске коморе и пекарска чета са пећима размештене на просторији, која није одређена наређењем Врховне команде ОБр. 19550, то је наређено команданту дивизије да их размести на одређеној просторији; податци о томе размештају доставиће се накнадно.
15. септембра. Делегат са Цетиња – Врховној команди ОБр. 1457: „Последњи извештаји тврде ово: Да су у целој Босни, Херцеговини и Далмацији позвате и последње класе ландштурма од 40 – 50 година старости; да је настао велики замор и клонулост од рата и морал је код становника толико пао, да нико не верује у немачку победу. Нарочито су мухамеданци сасвим духовно клонули, јер верују у пад Цариграда у чему гледају пропаст Ислама. Од како је Румунија забранила извоз хране за Аустрију трпи се велика оскудица у храни и све су намирнице нагло скочиле. Војне власти реквирирале су храну, а становништву остављају само 10 кгр. од особе на месец дана. Сви верују у могућност опште савезничке офанзиве и у целој монархији завладао је велики страх. Аустриски губитци у борбама у Русији толико су велики, да се апсолутно не могу никад попунити. Српски живаљ добио је самопоуздање и верује у своје ослобођење. Уопште је стање у овим српским крајевима тешко, а у целој монархији очајно. Саопштено и Г. Министру војном“.