„Непријатељ је отварао јаку артилериску ватру против Грахова. Нарочито је ватра била јака према Вилусу, где је гађао и топовима великог калибра, тако да је више граната пало у само село код штаба команданта Херцеговачког одреда. На осталим фронтовима није било важнијих догађаја (Извештај црногорске Врховне команде Бр. 1579)“.
20. септембра. Војни изасланик у Софији – Министру војном и Врховној команди Бр. 115. Најхитније. „Јучерашњи извештај послат по куриру лично Министру војном проверен је и тачан у овом: Обустављено је издавање вагона за робу у унутрашњем саобраћају. Транзит још се продужава. Сазвани су на вежбу обвезници 35. набора у коњици. Македонско – једренско ополчење у Софији размештено је по школама; издано им само: блуза, чакшире и капа. Накнадни извештаји од повереника: Македонско – једренско ополчење скупља се још у Враци, Плевни, Старој Загори и Пловдиву. Рачуна се да ће их бити око 20.000 укупно. – На данашњем збору посланика владајуће странке, биће образована војна диктатура са Радославовом на челу. За ово решење наваљује сам Краљ. Решаваће се о објави опште мобилизације, за коју је јуче пуштен глас да ће бити објављена 21. или 22. овог месеца. Духови су јако узнемирени. Изгледа да ће бити неког преврата; да ће наступити неке авантуре. Очекивати је свако изненађење.
20. септембра. Војни изасланик у Софији – Министру војном и Врховној команди Бр. 117. Врло хитно. „Сутра 21. овог месеца у 6 часова полази 1. коњички пук: Софија – Цариброд; 2. коњички пук: Лом Паланка – Белоградчик; а 5. коњички пук: Брезник – Ћустендил. Сва остала коњица такође полази сутра, не зна се на чију границу. Састав пукова: 38. набор – стари војници и 35. набор – резервисти, око 300 коњаника у пуку. Рекрути – 39. набор, остају у касарни, где су позвати резервисти коњаници: 36. и 37. набора“.
21. септембра. Врховна команда – Министру војном, ОБр. 20430: „Данас је од пуковника Кушаковића из Софије добивен извештај, који је саопштен г. Министру војном, да је из Софије наређено да коњички пук из Лом Паланке одмаршује у Белоградчик, један из Софије у Цариброд и онај из Брезника у Ћустендил. Имајући поред овога у виду и ту околност, да у поменутим местима стално станује по један пешадиски пук, као и садање унутрашње прилике у Бугарској понова се намеће питање о безбедности нашега источног фронта, поглавито Пирота, који је сасвим отворен. Молим г. Министра војног за хитан извештај по овоме питању, како би се за времена могле предузети потребне мере“.
21. септембра. Војни изасланик у Софији – Министру војном и Врховној команди Бр. 118. Врло хитно. „Стање у 19 часова: Никакве мобилизације још нема, али се очекује са великом забринутошћу од стране Бугара. На железничкој станици у Софији стање је редовно. Јутрос 30 војника „за грађење пруге“ отидоше возом Софија – Лом. Јутрос видех на вежбању 16 чета Македонско – Одринског ополчења, по 90 људи јачине, раде без пушака; 20 % је у своме оделу. Чак су Германофили у Софији забринути, како ће се моћи кренути народ против Русије. Сем 1. коњичког пука који јутрос оде, како јуче јавих, у свима осталим касарнама у Софији, нема никаквих знакова за мобилизацију. Бугарска ће мобилисати војску, то је сигурно и чекаће акцију А-Угарске против нас, односно изазиваће нас, те да ми будемо нападач, на тај начин да избегну ступање Грчке. Говори се, да су од Румуније сигурни. Благовремено би требало регулисати овакав случај са Грчком и Румунијом“.
22. септембра. Врховна команда – команданту француске ескадриле, ОБр. 20466: „У циљу констатовања, да ли непријатељеве трупе придолазе и са простора северно од линије Паланка – Нови Сад – Вршац наредите аеропланска извиђања овим итинерерима: Бањица – Рума – Митровица – Шид – Паланка – Нови Сад – Тител – Сланкамен – Инђија – Земун; Пожаревац – Смедерево – Ковин – Делиблат – Вршац – Бела Црква – Белобрешка – Молдава – Пожаревац; Бањица – Панчево – Велики Бечкерек – Сланкамен – Инђија – Стара Пазова – Земун – Бањица, и Бањица – Панчево – Али Бунар – Вршац – Темишвар – Ковин – Бањица“. Овим аеропланским извиђањем утврђено је: „Да се у Срему налазе три а у Банату – поглавито око Беле Цркве и Ковина једна непријатељска дивизија. Код Оршаве ништа значајнијег“.
22. септембра. Министар војни – Врховној команди, Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6456: „Трупе одређене за обезбеђење Пирота, треба упутити у одговарајућа места, пошто прилике у Бугарској то захтевају. Да се становништво не би алармирало, добро би било да трупе стижу у Пирот ноћу“.
22. септембра. Врховна команда – команданту II. армије, ОБр. 20477: „Да се Тимочка дивизија I. позива одмах транспортује железницом за Пирот. По доласку у Пирот дивизија ће изаћи из састава ваше армије и стајаће непосредно под Врховном командом а команданту дивизије послаће се задатак. Спрема за покрет авизирана је раније непосредно“.
22. септембра. Врховна команда – команданту Тимочке дивизиске области, ОБр. 20476: „Ради ојачања трупа III. позива на граничном фронту према Бугарској у захвату ваше територије, начелник штаба наредио је, да се 2. прекобројни батаљон 14. пешадиског пука III. позива, који обезбеђује железничку пругу Параћин – Зајечар, смени и замени обвезницима последње одбране стараца са територије 15. пуковског округа. По извршеној смени 2. прекобројни батаљон прикупите код батаљона 14. пешад. пука III. позива, на фронту према Бугарској и употребите га према вашем нахођењу“.
22. септембра. Врховна команда – Министру војном, ОБр. 20472: „На случај нашега рата са Бугарима врло је важно и од утицаја на наш будући ратни план да се зна: шта је са држањем Румуније и Грчке; да ли ће остати неутралне или ће и оне с нама ступити у акцију против Бугара. Узев за претпоставку, да ће Грчка поћи заједно с нама као наш савезник, настаје питање шта ће бити с Румунијом, ако би она још остала неутрална, или ако би ушла у акцију против Аустро – Угарске. Да ли би она у овом случају одвојила извесан део своје снаге према Бугарима за обезбеђивање својих леђа, или не би. Сва су ова питања врло важна и од утицаја на груповања наше оперативне снаге у евентуалном рату с Бугарима, која треба решити што пре, како би се у повољном случају могао за времена направити споразум за заједничку кооперацију између нас и Румуна и Грка. Молим Г. Министра војног за што скорије обавештење по овоме питању“.
22. септембра. Врховна команда – војним изасланицима у Русији, Енглеској, Француској, Италији, Румунији и Бугарској, ОБр. 20487: „Данашњим извиђањем утврђено је: да се у Срему налазе три а у Банату – поглавито око Беле Цркве и Ковина једна непријатељска дивизија. Код Оршаве ништа значајнијег. Продужује се извиђање. У Бугарској биће делимичне мобилизације. Сутра се позива 10 класа резервиста. 1. коњички пук полази сутра за Сливницу“.
22. септембра. Министар војни – Врховној команди. Доставља распоред трупа команде Моравске дивизиске области, Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6438: „Командант места у Пироту осигурава фронт од Св. Николе до Црног врха (са њиме), са овим распоредом и трупама: 4. батаљон 2. пешад. пука III. позива са два топа Дебанжове батерије заузима гранични рејон од виса Ржане (са њиме) до реке Нишаве. 3. батаљон 3. пешад. пука III. позива, са 4 Дебанжова топа заузима гранични рејон од Нишаве до Обреновца до карауле Бела вода. Бабушнички одред, у састав одреда улази 3. чета 3. батаљона 3. пешад. пука III. позива и 3 чета 4. батаљона 3. пешад. пука III. позива са 4 Дебанжова топа. Овај одсек протеже се од карауле Беле воде (без ње) до Црног врха (са њиме). Општу резерву образују трупе 3. пешад. пука нишких резервних трупа, 4 Дебанжова топа. Резерва је у нишавској долини. Командант 1. пешад. пука III. позива осигурава простор од Црног врха до Патарице у јачини 2 батаљона и 2 Дебанжова топа, са оваквим распоредом: Командант 1. батаљона 2. пешад. пука III. позива са два Дебанжова топа осигурава простор од Гаџине пољане до карауле Патарице. Командант 2. батаљона 1. пешад. пука III. позива осигурава одсек од Гаџине пољане до Црног врха. Као општа резерва и за осигурање Грделичке клисуре налази се у Предејанима добровољачки одред у јачини 2 батаљона. Од овога одреда употребљене су две чете за појачање стража последње одбране стараца, који чувају железничке објекте у Грделичкој клисури. Последња одбрана стараца 2. пуковске окружне команде мобилисана је и образовала 2 батаљона за чување железничких објеката са оваквим распоредом: 1. батаљон последње одбране стараца на прузи Сталаћ – Ниш – Пирот – Обреновац са седиштем штаба у Нишу. 2. батаљон последње одбране стараца на прузи Ниш – Ристовац са седиштем штаба батаљона у Грделици. Поред свих горе поменутих трупа решењем Г. Министра војног стављени су у погледу тактичком и пукови Нишких резервних трупа из Пирота, Ниша и Алексинца“.
22. септембра. Начелник штаба црногорске војске – Врховној команди, Пов. Д. Бр. 1485: „У црногорској војсци почињу побуне и губи се и оно мало дисциплине што је било, а нарочито настала су бегства у маси. Ради примера: из Зетске дивизије, која броји 1.800 војника отишло је својим кућама 860 војника. Морал код војске и народа опада и неке старешине изгубиле су веру у своје јединице, а војници говоре, да ће напустити положаје, ако држава не осигура њихове фамилије од глади. Узрок овоме је што заиста влада глад и што је маса уверена да постоји тајни уговор са Аустроугарском, и веле: зашто узалудно седети на граници кад нас непријатељ неће напасти. Пошто од целе црногорске војске нас интересира Санџачка војска, то мислим да би било најбоље примити издржавање ове војске на себе под условом: да се она стави под директну команду српске Врховне команде. Остатак црногорске војске оставити црногорској Врховној команди на расположење за одбрану Црне Горе, коју да формирају црногорски офацири, а сви српски официри да се врате у Србију. Овај предлог наишао би на велики отпор код Краља и Владе, те га треба усвојити, само ако је у општем интересу“.
22. септембра. Министар бојни – Врховној команди, Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6481: „Председник владе данас одговори ово: „Радимо на томе, да се Румунија и Грчка солидаришу са Србијом, али до овога часа још немамо одговора, јер се јако колебају и чекају, шта ће силе четворног споразума предузети. Чим сазнамо, истога часа јавићемо Врховној команди. Изгледа, да би Грчка пошла, ако би ми могли одвојити 150.000 војске. „Свеза ОБр. 20472“.
22. септембра. Војни изасланик у Софији – Врховној команди, Бр. 119: „Указ за мобилизацију потписан. Објава указа очекује се данас у 18 часова. Ако не буде објављен ноћас, сутра сигурно. Споразум са Турском публикован је. Железничка пруга за Дедеагач заузеће се 6. октобра, а остали добивени терен 11. октобра. Генадијев пристаде помагати владу, јер је добио уверење, да је Бугарска сигурна од Румуније. Од 5 понтонирских чета у Софији одвојен је кадар за мобилизацију још 5 батаљона, који је данас отишао у одговарајуће дивизије. 2. коњички пук из Белоградчика отишао је у Кулу. Градски топови ноћас возом без послуге отишли су за Сливницу. 36. пешад. пук из Орехова кадровског стања отишао је за Чупрен. Пољске пекарнице 9. дивизије стигле су у с. Ружинце, источно од Белоградчика. Политика Бугарске је оружана неутралност, до згодног тренутка за акцију“.
23. септембра. Врховна команда под ОБр. 20488 саопштава горњи извештај војним изасланицима на страни, додајући још да је наређено да се сви обвезници до 50 година старости јаве својим командама до 1 час пре подне 27. септембра. Затим да је изјава Бугара, да хоће да остану у оружаној неутралности неистина првог реда, већ да с тим хоће само да стекну времена, да изврше мобилизацију и концентрацију, па да нас нападну.
23. септембра. Врховна команда под ОБр. 20506 доставља маршруте и редове вожње за концентрацију наше војске одређене за операције према Бугарској.
23. септембра. Војни изасланик у Софији – Министру војном и Врховној команди Бр. 120. Врло хитно. „У вези извештаја Бр. 119 од синоћ, извештавам: Ноћас у 12 часова мобилизација је објављена. Сви до 50 година закључно имају се јавити најдаље 25. септембра у 1 час јутра“.
23. септембра. Врховна команда – команданту Ужичке војске, ОБр. 20508: „У вези наређења ове команде ОБр. 19529 начелник штаба наредио је, да се одмах приступи извршењу истог. Прикупљену Шумадиску дивизију II. позива и остале армиске трупе код Ужица кренете одмах ка Крушевцу и сместите их на простору између Крушевца и Ђуниса, тако да продужење даљег покрета буде лако и брзо. Са овим трупама кренуће се и штаб Ужичке војске. Пешадиске трупе до Крушевца транспортоваће се железницом; артилерија и возови да маршују сувим. За транспортовање железницом послати бројно стање железничкој инспекцији. По доласку трупа на просторију: Крушевац – Ђунис, слагалиште за снабдевање биће у Крушевцу. Команду над свима трупама Ужичке војске које по наређењу ОБр. 19529 остају код Ужица примиће командант Ужичке бригаде. О извршењу наређења, молим известити“.
23. септембра. Врховна команда – команданту Тимочке дивизије I. позива, ОБр. 20509: „Ступите одмах у споразум са командантом Пиротских утврђења и ставите му на расположење потребну радну снагу за утврђивање положаја у позадини а и сами предузмите утврђивање по упутствима раније издатим команданту Пиротских утврђења“.
23. септембра. Врховна команда – команданту Ужичке војске, ОБр. 20525: „По указаној потреби наређујем: Да се од трупа досадањег састава Ужичке војске, које су по наређењу ОБр. 19529 остављене за заштиту граничног фронта образује Ужички одред. У састав овога одреда улазе ове трупе: Доњовасојевићска бригада са позициском Дебанжовом батеријом. 4. кадровски пешадиски пук, 2 Крупова пољска топа и 4 брдска Дебанжова топа из досадањег Лимског одреда. 4. пешад. пук III. позива; 2. прекобројни пешад. пук III. позива; 1 позициска батерија и 2 брдска Дебанжова топа из Ужичке бригаде. Командант Ужичког одреда биће командант досадање Ужичке бригаде пешадиски пуковник Иван Павловић. Ужичка бригада престаће дејствовати, а штаб ове ућиће у састав Ужичког одреда. Одред да буде орган III. степена. У погледу командном и административном стајаће непосредно под Врховном командом. Штаб Ужичког одреда биће у Ужицу. Наредите потребно за извршење овог наређења“.
23. септембра. Врховна команда – команданту Тимочке дивизиске области, ОБр. 20524: „Пошто је гранични фронт од Брзе Паланке до ушћа Тимока довољно обезбеђен руском артилеријом наредите: да се 4. позициска батерија Тимочке дивизиске области одмах прикупи код Неготина и да ту остане на вашем расположењу до даљег наређења“.
23. септембра. Врховна команда – команданту Тимочке дивизиске области, ОБр. 20534: „Наредите, да се 8. пешад. пук I. позива одмах прикупи и одмаршује у Неготин, где да остане до даљег наређења. У Прахову оставити од пука само толико људства, колико је најпотребније с обзиром на садашњу потребу у радној снази за утовар и истовар. Чета на обезбеђењу железничке пруге да остане и даље“.
23. септембра. Врховна команда – Њ. В. Краљу, Министру војном и свима потчињеним јединицама и војним изасланицима на страни. „Аеропланским извиђањима 23. септембра утврђује се:
Да непријатељ приводи ближе нашој граници и трупе из простора око Шида; да непријатељске снаге у Земуну износе око 4 дивизије; да су се мостовни тренови у Добановцима повећали од 30 на 70 кола; да непријатељске снаге у Банату не износе више од једне дивизије, али је примећено да непријатељ железницом довози нове трупе из просторије северно од Вршца; у долини Черне још једнако налазе се врло слаби делови – око једног пешадиског пука. Горње се доставља с молбом, на увиђај“.
23. септембра. Начелник инжињерског одељења Врховне команде – начелнику Оперативног одељења, Пов. И. Бр. 5938: „Част ми је известити да је наређено: да 1. армиски мостовни трен иде у Параћин; да 2. армиски мостовни трен иде у Ћуприју; с тим да Дунавски мостовни трен остане у с. Војсци, и да се руски мостовни материјал из Колубаре код Обреновца транспортује железницом у Ћуприју“.
23. септембра. Војни изасланик у Софији – Врховној команди, Бр. 121: „Први дан мобилизације прошао је слабим манифестацијама ђака, који су носили немачку заставу. Опште одушевљење никакво. Народ је забринут. На нашем фронту штите мобилизацију граничне чете и најближе трупе сталног кадра. Других покрета ка граници још нема. Посланик немачки јако се интересује за железничку пругу: Бојиновци – Берковац и љути се што та пруга још није готова. Престолонаследник Борис је Врховни Командант. Министар војни ђенерал Жеков требао је бити начелник штаба Врховне команде, али је изјавио Краљу да није способан за ту дужност. Краљ се наљутио и рекао: „Шта ти ваљда хоћеш, да ја абдицирам“. Жеков ће бити помоћник Врховног Команданта; ђенерал Жостов начелник штаба Врховне команде, а пуковник Луков његов помоћник. Говори се, да ће бити 3 армије, од којих 2 према нама“.
24. септембра. Врховна команда – команданту Тимочке дивизије I. позива – Пирот, ОБр. 20574: „У вези наређења ОБр. 20477, којим је наређено да се та дивизија упути у Пирот, начелник штаба наредио је, да Тимочка дивизија I. позива обезбеди гранични фронт према Бугарској од Високе Ржане до р. Мурговице, држећи све правце, који из Бугарске ка Пироту изводе. Поред овога обезбедити и Чипровачки прелаз. Трупе III. позива и последње одбране сад у обезбеђењу на том делу граничног фронта, стајаће под вашом командом, о чему је умољен г. Министар војни да изда потребно наређење. На додељеном граничном фронту предузмите одмах израду свију предвиђених фортификациских радова, помоћу трупа које вам стоје на расположењу, а у духу датих упутстава команданту Пиротских утврђења. У циљу прикупљања података о покретима бугарских трупа и њиховом раду уопште предузмите потребне мере за што боље обавештење“.
24. септембра. Делегат пуковник Пешић са Цетиња – Врховној команди, Пов. Д. Бр. 1489: „Свако одуговлачење у решењу питања са Бугарима иде на нашу штету, јер ће се они уредно мобилисати и напасти нас у најзгоднијем тренутку за њих. Наше питање има само ова решења: Ако су Грци са нама одмах Бугаре напасти и не дозволити им правилну концентрацију војске. У овом случају Грци да оставе највише 4 дивизије на граници бугарској, а најмање 10 да упуте одмах возовима у Велес и Скопље за фронт Крива Паланка – Царево село. Ако Грци нису са нама захтевати категорички од савезника да одмах објаве рат Бугарској, а да Руси искрцају два корпуса у Варну и Бургас, а остали савезници око 100.000 војника у Дедеагач и нападну са нама Бугаре. Никакво друго решење не може бити у томе питању и некога нарочитог модуса па пропустити тренутак и довести у питање егзистенцију Србије и наше нације. Савезнике а нарочито Русе треба довести у положај да се отворено изјасне: је су ли за нас или Бугаре. Ово је толико хитно, да га треба решити одмах данас. Саопштено и Министру војном“.
24. септембра. Врховна команда – Министру војном, ОБр. 20612: „Молим за обавештење, да ли би смо ми могли – да користимо аероплане француске ескадриле за извиђање бугарске пограничне територије“.
24. септембра. Врховна команда – команданту Ужичке војске, ОБр. 20616: „Наредите, да Шумадиска дивизија II. позива по доласку на просторију, по наређењу ове команде ОБр. 20508 продужи и даље покрет до означених места по маршрути Стр. Пов. ОБр. 20526 с тим, да од Ђуниса маршује по овој маршрути: За делове који маршују у Калну и Округлицу: 1. дан марша: Соко Бања; 2. дан марша: Скробничка механа; 3. дан марша: Књажевац и 4. дан марша: Кална односно Округлица. Делови који маршују у Дервен одмаршоваће по маршрути Стр. Пов. ОБр. 20526. За штаб Ужичке војске и остале делове следоваће накнадно наређење за даљи покрет од Крушевца“.
Стање на ратишту у току ноћи 23. – 24. септембра. На Дунавском фронту: Пушкарања је било према Оградини и средокраћи Белобрешке и Базјаша. Преко целе ноћи изгледа да је непријатељ нешто преносио на Вел. Острво. На Дринском фронту: Непријатељ је са три чамца покушао прелаз код Парашнице према спруду. Благовремено је примећен и ватром наших стражарских одељења одбивен је.
Стање на ратишту у току дана 24. септембра. Непријатељ је извршио 4 аеропланска летења изнад линије: Рам – Петка – Смедерево, бавећи се највише на делу Костолац – Кулич, а 2 летења над линијом Рам – Градиште и једно над линијом Коронини – Молдава – Пожежена. На Пожаревац су бачене 22 бомбе, од којих је рањено 2 а погинуо 1 војник. Затим је непријатељ извршио још 2 летења, над В. Мокрим Лугом, Винчом и Клупама, а ка Авали и натраг преко Миријева. Непријатељ се утврђивао код Базјаша и источно од Белобрешке. Код Црпаре према Остружници, види се пут скривених чамаца. Ноћу 23./24. септембра непријатељ је израдио на левој обали Саве 2 стрељачка заклона, без настрешница, у дужини 20 – 30 м. и то: један према ушћу Колубаре а други према Великом Дубоком. Непријатељ је јуче око 5.30 часова покушао прелаз са једним одељењем према селу Реснику, северно од Вишеграда, у чему је спречен дејством ватре наших стражарских одељења. Сава је опала код Шапца за 7 см.; а код Обреновца за 16 см.
24. септембра. Војни изасланик у Софији – Врховној команди, Бр. 126: „Други дан мобилизације: Обвезници долазе, али још слабо. И јуче и данас војници вуку кола са оделом и спремом а артилериски коњи поред штала дремају; командир коњичке батерије послао је коње у артилериски пук да поткива; одговорено му је: да се његови коњи не могу поткивати при артилериском пуку, већ да их поткива како зна. Између Краља и Радославова било је неспоразума око положаја помоћника Престолонаследнику, овај други предлагао је ђенерала Савова, којег Краљ намерава да пошље у немачку Врховну команду; Министар војни биће ђенерал Кутинчев; командант I. армије Бојаџијев; II. Тошев и III. Тодоров. Састав је I. армије: 1., 7. и 11. дивизија; последњу дивизију састављају Македонци. Састав је II. армије: 2., 8. и 10. дивизија против Грчке. О саставу III. армије, још се ништа не зна. Прва армија названа је окупациона“.
24. септембра. Командант трупа Нове Области – Врховној команди, ОБр. 8697: „Наредио сам: Да 4. брдска батерија; 4. позициска батерија Скопљанског градског одреда и 18. пешад. пук одмаршују на Страцин; да 16. пешад. пук одмаршује за Битољ; 1. француска брдска батерија за Прилеп, а 3. позициска батерија Моравске дивизиске области за Велес. Штаб 12. пешад. пука II. позива и 2 батаљона истог пука, који су били у Кратову, сад су дислоцирани на Дренку западно од Ретке Букве (кота 1075)“.
25. септембра. Врховна команда – Министру војном, ОБр. 20613: „Ако Грци пођу с нама против Бугара, онда је потребно што пре решити питање, да ли би и колику снагу они могли послати железницом на фронт: Царево село – Крива Паланка. Ово је преко потребно учинити како у нашем тако и у грчком интересу, јер би се акцијом са овога фронта олакшало њихово наступање Струмом, а Бугари би се на овај начин приморали на слабљење и цепање своје главне снаге управљене против нас. Ако Грци ово не учине и то што пре, онда ће се Бугари свом снагом бацити против нас, пошто ће Грци бити далеко од главне масе бугарске војске, па како им је тежак правац за наступање долином Струме и како их Бугари могу лако задржавати и са малом снагом, то ће у прво време Грци остати без довољног утицаја за Бугаре. Ако Грци из буди каквих разлога не би на ово пристали, а Румунија остане и даље превртљива и неодређена као и до сад, онда би требало да наша влада захтева од наших савезника, да ови одмах објаве рат Бугарској; да Русија потребним делом снаге нападне Бугаре од стране Варне и Бургаса, а остали савезници са снагом око 120 до 150.000 људи, да се што пре превуку железницом из Солуна на фронт: Царево село – Крива Паланка, за напад на Бугаре. Сем овога за нас је врло важно, ако су Грци с нама да чим будемо готови са концентрацијом, да одмах и нападнемо Бугаре, док они не изврше своју концентрацију. Ако не буде ово, него будемо радили као оно 1913. год., па пустимо Бугаре, да се они на миру мобилишу и концентришу, онда смо испустили један од најповољнијих момената за успех, а Бугарима, дали прилику да испливају из једне велике кризе. Крајње је време да се наши савезници једном отресу досадање заблуде о Бугарима и увиде, да је Бугарска наш заједнички непријатељ и да с њом треба кидати што пре. Чекати да нас Бугари нападну а ми дотле да седимо скрштених руку и да не смемо ништа да предузмемо против њих не да се ничим оправдати и неопростива је грешка, која нам се може љуто осветити. Молим Г. Министра војног, да се ова врло важна питања по нас изнесу на оцену влади и да се по њима што пре донесе одлука, јер је сваки пропуштени тренутак у овим садањим приликама судбоносан“.
25. септембра. Врховна команда – команданту I. армије, ОБр. 20644: „Начелник штаба наредио је, да се Дринска дивизија I. позива крене одмах сувим у Младеновац, а по маршрути коју одреди командант армије. По доласку у Младеновац дивизија улази привремено у састав III. армије, са размештајем на просторији између железничке пруге с једне и линије с. Влашка – Ковачевац с друге стране. Магацини за снабдевање су у Младеновцу. О овоме је извештен командант III. армије“.
25. септембра. Врховна команда – команданту II. армије, ОБр. 20652: „У вези наређења ОБр. 20526 од 23. ов. м-ца начелник штаба наредио је: Да се штаб II. армије са припадајућим армиским деловима и Моравска дивизија I. позива са 19. кадровским пешадиским пуком припреми за покрет и чим ово, буде завршено да се одмах крену за Пирот. Транспортовање штаба армије, Моравске дивизије I. позива и осталих армиских делова извршиће се железницом, за шта ступити одмах у директну везу са шефом војно – железничке инспекције, како би превоз текао брзо и без застоја. По вашем доласку у Пирот примите под своју команду Тимочку дивизију I. позива, која се већ тамо налази са одређеним задатком и Коњичку дивизију, која маршује сувим. Шумадиска дивизија I. позива остаће где је до даљег наређења на расположењу Врховне команде. Командантима у чијем су саставу сада јединице, које ће доћи под вашу команду издаће се наређења за покрет непосредно из ове команде. О овоме је извештен командант Тимочке дивизије I. позива“.
25. септембра. Врховна команда – команданту Коњичке дивизије, ОБр. 20652: „Начелник штаба наредио је, да се Коњичка дивизија одмах припреми за покрет и кад то буде завршено, да се крене по маршрутама достављеним са ОБр. 20526. По доласку у Пирот дивизија ће ући у састав II. армије“.
25. септембра. Врховна команда – команданту Обреновачког одреда, ОБр. 20653: „У вези наређења ОБр. 20526 начелник штаба наредио је, да се 19. кадровски пешад. пук, 2 опсадне батерије и један рефлектор припреме за покрет и кад се то заврши одмах да се крену за Пирот и ставе на расположење команданту II. армије. Транспортовање извршиће се железницом, за шта ступити у везу директно са шефом војно – железничке инспекције у Јагодини, коме послати бројно стање. Молим за наређење“.
25. септембра. Врховна команда – команданту I. армије, ОБр. 20655: „У вези наређења Стр. Пов. ОБр. 20526 начелник штаба наређује, да се одмах транспортују железницом из Ваљева из састава I. армије ове јединице: 1. дивизион хаубичког пука, опсадна батерија 12 см. топова М. 97. год. и 3 брдске брзометне батерије место 5, како је раније предвиђено; да прво одељење главног интендантског воза одмах одмаршује у Младеновац, одакле ће се транспортовати железницом. По доласку у Пирот, сви означени делови имају ући у састав II. армије, о чему је извештен командант II. армије. Ради извршења превоза железницом ступити одмах у споразум са шефом војно – железничке инспекције у Јагодини“.
25. септембра. Врховна команда – команданту II. армије, ОБр. 20658: „У вези наређења ОБр. 20526 начелник штаба наређује: Да Шумадиска дивизија I. позива изврши одмах припрему за покрет а затим, да јединице дивизије по достављеној маршрути одмаршују на одређена места. Први дан превожења железницом одредиће шеф војно – железничке инспекције у Јагодини, са којим командант дивизије треба да ступи у везу. А превожење ће отпочети одмах, пошто се превезе штаб армије и Моравска дивизија I. позива. Делови дивизије који маршују сувим отпочеће покрет 27. ов. м-ца. По пристизању трупа на одређено место на новој концентрациској просторији, Шумадиска дивизија I. позива доћи ће под команду команданта II. армије“.
25. септембра. Министар војни – Врховној команди, Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6529: „Г. Министар спољних послова са Стр. Пов. Бр. 10032 од данас доставља: „У Министарској седници говорено је, да се треба чувати сукоба и изазивања на граници с Бугарском. Наши савезници скренули су нам пажњу, да се чувамо изазивања, јер њихово држање спрам Србије зависи од тога, да ли ће се Србија држати коректно или не. Како Бугарска жели, да се сукоби десе, али да она не буде крива, то се треба нарочито чувати и избегавати постављања војске на границу сувише близу и на таквом одстојању, да се могу свађати и препирати. Пошто се ти савети непрестано понављају и пошто им савезници дају толики значај, да ће од тога зависити њихово даље држање, то сам принуђен, да се вама као Министру војном обратим с молбом, да се ово достави и Врховној команди, да се издају најстрожија наређења деловима војске, која је упућена према бугарској граници, да ће сваки војник или командант бити смрћу кажњен, који се буде свађао, изазивао или нападао. Молим да се овакве наредбе саопште свима најбржим путем“.
25. септембра. Врховна команда – Војном изасланику у Русији, ОБр. 20662: „У вези вашег извештаја Бр. 190 јавља вам се ово: „Бугарска располаже са 500.000 обучених обвезника до 50 година старости. По предвиђеној ратној формацији бугарска се пешадија може развити у 280 батаљона. Из овога се види да ће њихова снага бити 300 до 320.000. Кооперација савезника неопходно је потребна, нарочито ако нам се придружи Румунија. Због тога развите најживљу активност у циљу придобијања Руса за акцију преко Варне и Бургаса против Бугарске. Саобраћај између нас и Бугара сасвим је прекинут. Бугари образују 3 армије: I. армија је названа окупациона (из 1., 7. и 11. дивизије – последња је од Македонаца); II. армија против Грчке из 2., 8. и 10. дивизије и III. армија, непознат јој је састав. Главни командант је Престолонаследник Борис, његов је помоћник ђенерал Жеков, начелник штаба ђенерал Жостов, Министар војни биће ђенерал Кутинчев, командант I. армије Бојаџијев, II. армије Тошев и III. Тодоров. Ми предузимамо потребне покрете са нашим трупама ка бугарској граници“. Исти податци послати су војним изасланицима у Париз, Лондон, Рим и Букурешт.
25. септембра. Министар војни – Врховној команди, Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6522: „Војни изасланик из Лондона депешом од 23. овог месеца, Бр. 40 јавља: „Био сам у Министарству војном, тамо мисле да је бугарска мобилизација блеф, трик немачки да би одвајањем извесног броја војске према бугарској граници ослободио наш фронт према Аустрији. Веле, у Мехадији има великих војних магацина“.
Стање на ратишту у току 25. септембра. У току дана 25. септембра непријатељ је извршио 7 аеропланских извиђања над простором Градиште – Пожаревац – Смедерево – Рам – Градиште, извиђајући највише део између Млаве и Смедерева. Затим једно аеропланско извиђање од Иванова ка Гроцкој, али је аероплан прогнан нашом ватром. Запажена је јача живост северно од линије Купиново – Бољевци. Иначе дан је прошао без значајнијих догађаја. На Пожаревац је непријатељ бацио 34 бомбе, од којих је погинуло и рањено: 1 војник и 7 грађанских лица.
Стање на ратишту у току ноћи 25./26. септембра. Пушкарања је било према Оградини. Нашом пешадиском ватром спречен је непријатељу рад у уклањању наших мина према Винчи. Непријатељски топ код Црпаре безуспешно је избацио 7 шрапнела на наш превоз на Малу Аду Циганлију. На осталим деловима фронта није било значајнијих догађаја.
25. септембра. Министар војни – Врховној команди, под Стр. Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6542 доставља лично за начелника штаба Врховне команде војводу Радомира Путника писмо Г. Министра председника Пашића, које је послато нашим посланицима код четворних сила и нашим посланицима у Атини, Букурешту, Софији и Цетињу: „Овдашњи руски и француски посланик саветовали су нам, да не учинимо нешто што би изазвало Бугарску да нас нападне. Питао сам их: да ли мисле да не треба предузимати мере, да заштитимо нашу границу према Бугарској? Одговорили су, да то не мисле, али да их не бисмо напали и какав сукоб провоцирали. По тим саветима судимо, да нашим савезницима још није јасна ситуација на Балкану, па ни то, шта значи мобилизација бугарске војске; да још не виде, да се Бугарска придружила Немцима и Турцима. То нас камени. Настаните најживље да уверите наше савезнике, да им после мобилизације не остаје ништа друго него да брзим и енергичним мерама покушају отклонити опасност која прети свима нама, док још има изгледа да се може отклонити, и док јавно мишљење у Бугарској чека на то шта ће рећи и шта ће радити силе четворног споразума, кад је Бугарска стала на страну њихових непријатеља. Ако у Бугарској опозиционе групе виде, да се силе четворног споразума и сад после мобилизације колебају и мисле да Бугарску задрже обећањем концесија, онда ће опозиција подржавати владу, јер виде, да се још више нуди, и изгледала би непатриотична у очима народа, ако не помаже владу, онда ће они сматрати, да је Немачка однела победу и на Балкану и ућутаће и пустиће да бугарска војска изводи планове немачке команде. Сад није моменат колебања и преговарања и давања савета, него моменат рада брзог и одсудног, јер кад се није могло доћи до споразума путом преговарања за годину дана, ваљда се неће сад мислити, да се тим путом може што год постићи. Бугарска жели, да добије времена за концентрацију своје војске и зато ће се сад правити како је вољна да још преговара. На ту замку не треба ићи. Ми познајемо и Бугарску и Балкан, и зато предлажемо мере, које могу имати дејства. Ако силе четворног споразума и сад буду ишле спорим путом у односу Бугарске, онда је све изгубљено и Бугарска је све нас преварила и доспела до тренутка који је очекивала. Опет свраћамо пажњу наших савезника на предлоге које смо учинили и који су једино у садањем моменту целисходни:
1. Тражити од Бугарске да опозове наредбу о мобилизацији, и ако у року од 24 часа не опозове, онда прекинути односе и изјавити, да су ратни односи настали између Бугарске и сила четворног споразума и њихових савезника;
2. Одмах по истеку рока, окупирати Варну, Бургас, Дедеагач и искрцати трупе, да види бугарски народ да ће се рат отпочети, ако не спречи своју владу;
3. Одмах послати Србији преко Солуна војну помоћ, а Русија може послати Дунавом бар једну дивизију, што ће највише подејствовати на народ и бугарску војску;
4. Настати код Румуније да и она мобилише и да се солидарише са Србијом и Грчком. Ако то одмах не изврши, онда ће настати слом на Балкану и Немачка ће у најкраћем времену добити везу с Турском. Грчка, и ако мобилизира, остаће мирна, јер ће видети, да се не може ослонити на силе четворног споразума. То исто биће и с Румунијом. Српска војска, по мишљењу Врховне команде могла би имати успеха, бар у почетку док се не сконцентрише бугарска војска, и да би се добило времена и сачекао долазак војне помоћи, и што је најглавније, да се спречи прекид на железници у Маћедонији и у Тимочкој долини, јер Тимочка железница лежи на самој српско – бугарској граници. Ако Бугарској дамо времена, она ће сконцентрисати војску на Тимоку, што је већ почела, и прекинути везу Русије, Румуније и Србије, омешће саобраћај наше војске, пренос хране, муниције, управо позадину и базу српске војске узеће у своје руке. Наша Врховна команда скида са себе одговорност за катастрофу, која ће неминовно наступити ако се не поступи одсудно и брзо, и ако јој се буде спречавала благовремена офанзива. Тако исто сматра ситуацију и српска влада, и жели најживље, да се узме у оцену све оно што смо рекли. Чекамо одговор“.
Пашић с. р.
25. септембра. Војни изасланик у Софији – Врховној команди, Бр. 127: Трећи дан мобилизације – субота: Долазак обвезника јак, а коморе још слаб. И данас људи вуку кола са материјалом. Иначе, слабо расположење за рат, ослабило је још више мобилизацијом Грчке. Земљорадничка странка агитује у војсци против рата. Једно поверено лице саопшти: да ће III. армија прво бити управљена против Румуније и да се неће нападати на Србију, док се једновремено ултиматумом Аустрије, Немачке и Бугарске не принуди Румунија на њихову страну и на пропуштање муниције за Турску. У противном, напашће се Румунија. Треба ово искористити да се натера Румунија да мобилише. У случају рата са Бугарском по сваку цену треба пре Бугара бити господар прелаза: Кади Богаз, Св. Никола и Чипровци. Преко последњег прелаза припремају нам неко изненађење. Тражене карте не могу се послати због затварања границе“.
25. септембра. Војни изасланик у Русији – Врховној команди, Бр. 201: „Данас у подне поднео сам лично начелнику штаба Врховне команде детаљан извештај о свему што сам од вас и од Министра војног добио, о стању у Бугарској, као и на нашим фронтовима северном и источном. Изнео сам нашу тешку ситуацију и нарочито ударао на то, да се надамо, да ће савезници употребити сва средства да акцију Бугарске паралишу: јер ми можемо са успехом северни и западни фронт држати једино у том случају, ако смо потпуно осигурани од Бугарске и ако не будемо морали ослабити нашу војску на тим фронтовима. Даље сам казао, да би као прва противмера Бугарској мобилизацији било добро да нам Русија пошаље што пре у помоћ макар једну дивизију. Ово би дејствовало застрашавајуће на Бугарску; а наш народ и војска стварно би осетили да их Русија не напушта ни у тешким тренутцима, што би веома повољно дејствовало на дух народа и војске. Начелник штаба Врховне команде је уверен, да је Бугарска запливала у Немачке воде и да се њен оружани неутралитет не сме трпети. Такође и он увиђа, да би појава руске војске у Србији имала повољан резултат. Сутра ћу о свему овоме реферисати Цару. Рече, да још нема извештаја од дипломације која безусловно хитно и енергично ради на разјашњењу ситуације. Стање на фронтовима знатно се поправило“.
25. септембра. Врховна команда – Војном изасланику у Русији, ОБр. 20709: „Ваш извештај број 201 примљен. Наставите, да се руска Врховна команда убеди, да би руска акција на Бугарску била од великог значаја не само по нас но и за све савезнике, јер је бугарски народ сав у души русофил. Руска војна акција у Бугарској могла би да изазове револуцију у земљи. Да Русија пошаље једну дивизију у Србију, не само што не би имало великог значаја већ је то немогуће и извести с обзиром на данашње политичке прилике. Најподесније би и за Русе најлакша акција против Бугара била од стране Варне и Бургаса са најмање по једним корпусом. На овоме треба да инсистирате. Поред овога врло хитна ствар јесте, да Русија са осталим савезницима стави Бугарској ултиматум и то одмах, да би се видело са чиме имамо да рачунамо. На негативни одговор треба да следује објава рата од стране савезника“.
25. септембра. Војни изасланик у Русији – Врховној команди, Бр. 202: „По хитном захтеву Министра спољних послова Сазонова који у депеши вели, да није искључена могућност напада од Бугара, сад издано Висољкину наређење да привремено обустави транспортовање. У поверењу су ми казали, да је ово због тога, што ће сутра или прекосутра савезници ставити Бугарској ултиматум са кратким роком, да се потпуно изјасни или да обустави мобилизацију. Сутра овамо долази Министар спољних послова Сазонов“.
26. септембра. Енглески војни изасланик у Србији пуковник Филипс – Врховној команди, предао је телеграм, који је добио од лорда Киченера, ове садржине: „Ја сам непријатељски расположен против планова српске Врховне команде које она мисли да предузме према Бугарима. Убрзавајући непријатељства с Бугарском, Србија ће пасти Немачкој у руке и свака таква радња била би најнепаметнија за садашње време, у коме ми удешавамо да пошаљемо трупе у Солун, да успособе Грке да помогну Србији“.
26. септембра. Врховна команда – Војним изасланицима у Петрограду, Паризу, Лондону и Риму, ОБр. 20712: „Настаните код Врховне команде где се сад налазите, да је уверите, да је наше сигурно уверење, да ће нас Бугари сигурно напасти заједно са Аустро – Немцима у врло кратком року и тиме отворити пут за Турску. Врло је потребно да инсистирате на овоме: Да се Бугарској од стране наших савезника стави ултиматум с врло кратким роком. На негативан одговор одговорити објавом рата од стране савезника. Ово је врло потребно учинити да бисмо знали на шта имамо да рачунамо. Нарочито настаните на томе, да нам савезници пошаљу помоћ и то што пре. Ово је нарочито потребно због железничке пруге Солун – Дунав, која је као комуникациска пруга једина и од неоспорно велике важности не само по нас него много више за Русију“.
26. септембра. Врховна команда – команданту III. армије, ОБр. 20780: „Да би се Дринска дивизија I. позива на случај потребе могла лакше да пребаци на источни фронт, да се колонски делови те дивизије по доласку из Ваљева разместе око Међулужја а остали делови по наређењу ОБр. 20644 од 25. ов. м-ца.“.
26. септембра. Командант Крајинског одреда – Врховној команди, ОБр. 1151: „Антић јавља: Од сенатора Каменице добивен је 25. ов. м-ца. овај извештај: „Држање Бугарске задаје Румунији велике бриге, због тога је Браћано саветовао Краљу да позове Крунски савет, те да се види, шта ће да раде. Опозиција је овоме противна; ако Браћано не може да продре, мораће да поднесе оставку. Ако би дошло до тога, што би била права пропаст за Румунију, јер има изгледа да дође Маргиломан. Што би значило, да Румунија постане вазал Немачке. Врло лако може да буде побуна у земљи. Бугарска је врло дрска према Румунији. Кад је Румунија питала, шта значи то што се мобилише, одговорено је, да то значи за неко време неутралност под оружјем а доцније ће се видети, а ако Румунија неће да им да оно, што им је узела 1913. године, онда ће то Бугари силом узети. Румунски посланик у Бугарској Деруси питао је, да ли ће заиста напасти Србију? Одговорено му је „зацело“, али чекају прво да немачки топови објаве, па ће одмах да и они нападну. Од немачког посланика фон Буше: „Да Немци Србију морају напасти, јер морају апсолутно Дунав да ослободе, али за сад чекају, какво ће држање заузети Румунија“. Румунија је за сад одговорила Немачкој, да остаје неутрална за извесно време. Од благајника железничке станице у Турну: „Све железничке станице добиле су заповест, да се сви вагони натоварени бугарском робом испразне на станицама где су, а роба ту остави. У Топрецу, Мехадији и Оршави има много војске а највише немачке. Сад је отпочео транспорт, и шаље се између Панчева и Смедерева. Повереник, кога је Антић слао у Видин, јавља: Бугарска полициска и војна власт обуставиле су сваки саобраћај путника између Калафата и Видина. Код Видина на обали нема ни једне лађе, нити каквих припрема. У Видину има један пешадиски пук и један артилериски пук, као и још један извесан број топова. Резервисти, којима је збориште у Видину долазе сад у групама, где се одмах облаче. Војска која је у Видину, до данас још се није кренула на положаје. Једна руска лађа, која је ишла за Прахово свратила је у Видин, да особље купи животне намирнице, али им Бугари нису дозволили“. Начев јавља: „Дознао је преко пријатеља, да је агент немачке владе који је закупио у Румунији 40 милиона кгр. жита, уверавао, да ће кроз 14 дана Дунав бити слободан и да ће сва ова храна бити отправљена Дунавом у шлеповима право у Оршаву. У Турни, а такође и у другим румунским градовима већ 3 – 4 дана, како гомиле спаљују све новине, које се сматрају аустроугарске и германске. Ово врше сачекујући долазак возова и насилно одузимају и спаљују на самој станици – по доласку воза. По уверавању виђених лица, и ако је Румунија већ мобилисана, мобилизација се неће објављивати, сматрајући да је пробитачније бранити своју границу од напада других; бити у неутралности и чекати удобан моменат“.
26. септембра. Војни изасланик у Софији – Врховној команди, Бр. 128: „Четврти дан мобилизације – недеља: Данас је јачи долазак стоке и возова; једно и друго је у рђавом стању. Рачуна се свршавање мобилизације: пешадије уторник, а артилерије у четвртак вече. Расположење за рат не постоји; сви се обвезници надају да до рата неће доћи. Велико је негодовање између официра, што је Жеков помоћник Врховног Команданта. Он је непопуларан. Војна лига појављује се у претећим писмима против Жекова и неспособних команданата. У Софији се зуцка о неким бунама у јужној Бугарској. Никаквог кретања ка граници још нема; 1. коњички пук сталног кадра је у селу Доња Њевља западно од Драгомана; командант пука извештава, да пук гладује, јер је без коморе. На Сливници има сад 8 брзометних хаубица 12 см. и 4 градска топа 15 см.“.
26. септембра. Пуковник Петар Пешић са Цетиња – Врховној команди Крагујевац, Бр. 1502: Радиотелеграфска станица у Подгорици ухватила је вест да се ових дана често уређује саобраћај између радиотелеграфских станица у Бечу и Софији и између оних у Букурешту и Лијону.
26. септембра. Војни изасланик у Русији – Врховној команди, Бр. 204: „Вечерас за време вечере имао сам место до Цара, и готово све време говорили смо о нашим садашњим приликама. Цар је сам о томе почео речима: „Код вас је сад узрујано“. Изложио сам Цару све, што сам знао о стању у Бугарској и на нашим границама. Даље све оно у смислу депеше Г. Министра председника Бр. 9892 и поводом тога представио сам стање код нас. Цар рече, да му је начелник штаба Врховне команде реферисао о мојој посети и представци, да би корисно утицало кад би могли послати у Србију ма и најмање руске војске, али сад док се не разјасни ситуација не би се могло по Дунаву ништа слати; али Србија може бити сигурна да ће њени савезници учинити све што је могућно. Француска је влада већ дала пристанак, да пошаље на Балканско полуострво 150.000 војника. Воде се преговори и с осталим савезницима; кроз који дан биће све јасно. За Грчку вели, да се нада да ће испунити своју обавезу према Србији. Саветује, да ипак будемо обазриви и да не испаднемо ми нападачи на Бугарску“.
26. септембра. Војни изасланик у Француској – Врховној команди, Бр. 307: „Од 22. септембра на овдашњем фронту отворена је јака артилериска ватра дан и ноћ. Јуче је француска и енглеска пешадија на више места извршила јуриш и заузела предње немачке ровове. Ја немислим, да је ово општа офанзива. Све рапорте које добијам одмах у преводу предајем француској Врховној команди за ђенерала Жофра, као и све рапорте које г. Пашић шаље г. Веснићу. Он се слаже са мишљењем г. Пашића односно мера против Бугарске, а шта је Француска наредила известио је нашу владу г. Веснић“.
27. септембра. Министар војни – Врховној команди, Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6595: „Војни изасланик у Русији са Бр. 203 од 25. ов. м-ца. јавља: „Питање о слању једне дивизије у Србију за сад остаје отворено, док се не расветли ситуација. Сад је сва акција управљена на то, да се између савезника утврди извесан план у погледу дејства против Бугарске, ако би одбила ултиматум, који ће јој се ових дана поднети. Француска влада је већ начелно дала пристанак, да пошаље своју војску на Балканско полуострво. Очекује се пристанак и осталих савезника. Русија и Француска енергично дејствују на остварењу овога плана, јер виде опасност ако се онемогући веза Солун – Ниш – Дунав – Русија. У новембру се северно море залеђује, а Дарданели су још сувише далеко од ослобођења. Пут преко Владивостока је далек и неугодан. Дакле најкраћи и најугоднији је пут преко Србије. Огромне руске поруџбине, од којих зависи успешно продужење рата јесу у Америци, Енглеској и Француској. Главна испорука почиње тек у децембру. Дакле питање везе Солуна и Србије с Русијом јесте питање свију савезника и треба сматрати да ће савезници све учинити, да се држање Бугарске чим пре рашчисти. Код румунске владе учињен је корак, да се њиховим лађама врши транспортовање материјала за Србију док се прилике не разјасне“.
27. септембра. Министар војни – Врховној команди, Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6608: „Војни изасланик у Русији са Бр. 208 од 26. ов. м-ца. јавља: „Телеграм Г. Министра председника Бр. 9699 примио сам данас. Вечерас сам све извршио. Начелник штаба Врховне команде, пошто ме је пажљиво саслушао, казао ми је ово: „Гледиште ваше владе и ваше Врховне команде потпуно је оправдано. Као војник потпуно увиђам, да су сад часи а не дани скупоцени, и да је захтев ваше Врховне команде, да треба што пре или задржати бугарску мобилизацију или је напасти пре него што буде исту извршила, потпуно на свом месту. Предстоји одсудан дипломатски корак, само се очекује одговор Енглеске у погледу војне помоћи коју може ставити на расположење“. Даље вели, да ће сутра овде доћи Председник Министарства Горемкин, да ће њему и Цару представити све ово са захтевом, да се одмах предузме одсудан корак против Бугарске мобилизације. Даље ме је питао: како ће поступити грчка влада ако Србија буде нападнута? Казао сам, да би то наша влада претходно повољно регулисала. Начелник штаба изражава бол, што је Русија сад у тешким околностима и не може предњачити, али енергично дејствује на остале савезнике, да ставе на расположење што више војске. Гледаће, ако је икако могуће, да откомандује и пошаље један одред у Србију. Наредио је Висољкину да прикупи у Ренију што више румунских транспортних средстава“.
27. септембра. Врховна команда – ђенералу Гојковићу – Крушевац, ОБр. 20804: „Начелник штаба наредио је: Штаб Ужичке војске са својим телеграфским одељењем и 2. брдском Дебанжовом батеријом, предузеће по маршрути ОБр. 20526 покрет за Параћин, где ће се 30. ов. м-ца. укрцати и транспортовати за Зајечар. О доласку ових делова у Параћин извештена је инспекција. Хаубичка батерија, пошто изврши покрет по маршрути ОБр. 20526 до Параћина, транспортоваће се такође од овог места за Зајечар. О дану доласка ове батерије у Параћин известити благовремено шефа железничке инспекције, ради припреме материјала за транспортовање. Одељење резервне мунициске колоне и главног интендантског воза кретаће се по маршрути ОБр. 20526 до означених места. По доласку у Зајечар, штаб Ужичке војске отпочеће да дејствује као штаб Тимочке војске. За даљи рад добићете директиву“.
27. септембра. Врховна команда – команданту Одбране Београда, ОБр. 20832: „Начелник штаба наредио је, да се 7. батерија 3. дивизиона хаубичког пука припреми за покрет и транспортује железницом до Пирота, где ће ући у састав свога дивизиона, код II. армије. За транспортовање ове батерије ступити одмах у споразум са шефом железничке инспекције, који ће одредити време и место укрцавања ове батерије“.
27. септембра. Командант Тимочке дивизије I. позива – Врховној команди, ОБр. 3153: „Данас су трупе ове дивизије заузеле додељене одсеке за обезбеђење граничног фронта и утврдиле своје положаје, што ће и сутра продужити. По извештају команданта одсека на левој обали Нишаве, данас су се виделе према томе одсеку бугарске патроле од ополченаца, који су се кретали подаље од границе и нарочито се чували, да не би дошли у додир са нашим финансиским стражама. По исказу једног бугарског резервисте, који се прошле ноћи предао нашим војницима код Суковског моста, у Цариброду се налазе 24. и 48. бугарски пешадиски пук. Данас им је 5. мобилизациски дан. Ту ће бити упућен још један пешадиски пук, али не зна који, артилерије и других родова војске у Цариброду сад нема; дуж граничног фронта су још само ополченци. Других података није се могло добити“.