име: Тихомир
презиме: Аранђеловић
име оца: Ј.
место: Алексинац
општина: Алексинац
година рођења: 1878.
година смрти: 1935.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Аранђеловић је рођен 15. августа 1878. године у Алексинцу и по свршеној гимназији ступио је 1898. године у Војну академију као питомац XXXI класе. Први официрски чин добио је 1900. године, а чин пешадијског пуковника после двадесетогодишње официрске службе на дан 12. јула 1921. године. Године 1929. преведен је у геодетску струку. Пуковник Аранђеловић је учествовао у свим ратовима које је Србија водила од 1912—1918. године. Био је херој и добар друг. Борио се на Рачи, код Шапца, у церској бици, код Иверка, на Костајнику, на Курјачици, онда на Бумбаревом и Новаковом брду, где је са својим батаљоном заробио 250 Аустријанаца и две хаубице. На Шушњарском вису и на другим местима храбро се борио пуковник Тихомир. Водио је кроз ове борбе свој храбри батаљон VI пешадијског пука Дринске дивизије другог позива.
Приликом повлачења 1915. године Аранђеловић са својим батаљоном је издржао најопасније ситуације, одупирући се троструко јачој непријатељској снази. Као заштитница код Козорепа задржао је три непријатељска батаљона, на Пландишту спасао је целу позадину од опкољавања које је непријатељ предузимао јаким снагама. На Чумићском брду код манастира Жиче и даље све до мора, није штедео себе нити је допустио да га непријатељ зароби, борећи се увек у одредима заштитнице.
После рата Аранђеловић је био упућен на картирање и премеравање бојишта, а потом именован за шефа одсека у Војном географском институту. Свуда и увек сталожен, миран, савестан до крајности и предан послу. Добар по природи, пун милосрђа, истрошио је у тешким годинама своју снагу и умро када је био својој породици тако потребан, 25. августа 1935. године.
За високе ратне заслуге Тихомир је одликован: Златном медаљом за храброст, Карађорђевом звездом са мачевима, Белим орлом са мачевима и француским Ратним крстом. За свој рад у Војно-географском институту одликован је Орденом „Светог Саве“ трећег реда, Карађорђевом звездом, Југословенском круном и „Белим орлом“.
Тако су нестајали један по један херој из легендарне храбре српске војске. Тако је тихо какав је био целог живота умро и ратник и јунак геодетски пуковник Тихомир Ј. Аранђеловић.
