име: Божидар
презиме: Бошковић
име оца: Б.
место: Књажевац
општина: Књажевац
година рођења: 1888.
година смрти: 1969.
извор података: Оливера Лазаревић
Божидар Б. Бошковић(1888.-1969.) из Књажевца. Војник 14. пешадијског пука Књажевац.
Берберин, трговац, глумац, оснивач позоришта у Књажевцу, режисер.
Први председник општине после 2.св.рата у Књажевцу.
У песми Крива чука описао је страдање српског ратника на попришту рата.
Крива чука
На Кривој чуки, проклетој стени
орлујском гнезду зверских пештера.
Ту српски војник на мртвој стражи
погурен у рову о слободи снева.
Као каква дивљач у својој рупи
маћи се не сме никуда тада,
јер сваког часа по нешто лупи
час грозни мерзер, час вргачка пада.
Ко шубара пијанцу што на глави стоји
тако она душману пркоси и броји
колико они у свом бесу сруче
гранате, фргачке и бомбе ручне.
Увукли се ко клин међ непријатља
а Кочница њена пркоси до краја
кад се са Преслапа и Голе били
оспе ватра и паклена граја.
О грозна судбо, проклета чуко!
Страшно ли беше априлских дана
Никад те нећу заборавити муко
Кад осу паљба са свију страна.
Топовске цеви грме и хуче
канонада јака са свију страна,
а ми ко миши у своје рупе
клањамо се смерно као на корану.
Фијуку сваком комплимент дамо,
а страшном мерзеру највише клањамо
јер ко сиви соко кад с неба зине,
тако и он слети те међ нама рине.
Три дана се грчих испод једну стену
па затим одосмо извршити смену.
Још пет дана седесмо у рову,
у смраду, блату и разном корову.
И никуд се маћи не хтедосмо тада
јер свако ко мрдне одмах и настрада.
Од силнога треска и експлозије
мишљах да од чуке ништа не остаје.
Ал она и даље смеши се и стоји
и једно по једно пало зрно броји.
Пркоси и смеје се људскоме бесу
јер природи , људи, дорасли нијесу.
(28.април 1917.год)
Божидар Б. Бошковић
