име: Драгољуб
презиме: Динић
име оца: Мијајло
место: Крагујевац
општина: Крагујевац
година рођења: 1881.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Пешадијски бригадни ђенерал – ратни инвалид
Двоструки витез
Рођен 31. августа 1881. године у Крагујевцу од оца Мијајла и матере Стеване.
Пре ступања у Војну академију свршио је 7 разреда гимназије у Крагујевцу.
По изласку из Војне академије одређен је за водника XI пешад. пука у месту рођења. У том пуку је до 1906. год. службовао, а затим је одређен на службу у барутану „Обилићево“ за спрему за артилериско техничког официра. Са спреме послат је у Ган (Белгија) на Технички факултет. Кад се после једну годину где је свршио два семестра, вратио отуда и после шест месеци службе у барутани „Обилићево“, 1908 год. враћен је за водника XII пешадиског пука „Цара Лазара“, затим 1909 год. примио је чету у XIX пешад. пуку и у томе пуку га је затекао рат.
Пре рата је свршио пешадијску школу гађања у Рипњу.
У рату 1912 год. као командир чеге XIX пука борио се на положајима око Подујева и Приштине. Од Призрена са четом ушао је у комбиновани Шумадијско-Албански одред, који се пробио кроз Албанију и борио се око Љеша. У Драчу заступао је начелника штаба одреда а потом команданта 2 батаљона XIX пука од Драча до Куманова.
У рату 1913. год. са истом четом у XIX пешад. пуку учествовао у борбама на Злетовској реци, Дренак, Рајчански Рид, био цитиран у релацији Врховне Команде и предложен за прекоредно унапређење у чин мајора, и код Криве Паланке на Киселице и Грамади.
У Албанској побуни 1913. год. као командир чете у XIX пуку и командант граничног отсека борио се око Охридског Језера и Струге. У тим борбама 13. септембра 1913. год рањен је код „Петрињске карауле„.
У рату 1914. и 1915. год. командовао је 2 батаљоном XII пешадијског пука (Шумадиске Дивизије I позива) а често пуком и одредом, и учествовао је у свим борбама и бојевима које је водила Шумадиска Дивизија I лпозива око Шапца у Срему, Лазаревца, Смедерева, Паланке, Београда и Блаце. У овом борбама рањен је лакше код карауле на Дрвнику (југозападно од Паланке) 11. X. 1915 год. превијен и остао у строју. Други пут у томе рату 1. XI 1915. год. код села Блаце тешко је рањен у леву ногу у очајној заштитничкој борби и ту на положају остао је и заробљен од Немаца, са самопреговарањем жртвовао се и спасао заробљења 9-ту Шумадијску брзометну батерију.
За време рата крајем 1916. год, као тешки инвалид размењен је и дошао у Рим, лечио се у Риму и Паризу; у Марсељу 1917. је формирао и био командант I Југословенског батаљона добровољаца из Америке, а после у Паризу 1917. и 1918. године је био шеф Српске Заробљеничке Секције. За време бављења у Паризу студирао је политичке науке и дипломирао је на Ecole liber des sciepces politiques.
После демобилизације командовао је Крагујевачким Војним Округом пет година. Кратко време 2 и по месеца био у пензији: кандидат за народног посланика Ратника и Ратних Инвалида, па се реактивирао и био старији ађутант од 1924. год. а потом од 1926. год. редовни професор у Војној академији за Науку о оружју где је и сада. Ради на Војној литератури. Написао око десет Војних дела, као Пешадијски Подсетник, Васпитање и дисциплина, Савремену Ратну Технику, Познавање Наоружања и др.
Оснивач је и директор Војног Весника и уредник Војничког Гласника.
Ожењен је Стојком Мијалковић учитељицом, има три ћерке: Љубицу, Стевку и Миланку и једног сина Војислава, официра.
Одликован: Свима ратним Споменицама и Споменицом Краља Петра I, Медаљом за војничке врлине, Златном медаљом за храброст, Карађорђевом звездом са мачевима III и IV степена, Орденом Св. Саве IV и III степена, Белим орлом V и IV степена, Југословенком Круном III степена, Чехословачком златном медаљом Лава са мачевима и Пољском медаљом за Уједињење.
(Споменица XXXII класе)
