име: Иван
презиме: Докић
име оца: Лазар
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1882.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Коњички бригадни ђенерал у пензији и резерви
Двоструки витез
Рођен је 18. марта 1882. год. у Београду, од оца Др Лазара и матере Катарине.
Основну школу и шест разреда гимназије свршио у Београду. По свршетку 6 разреда гимназије ступио у Војну академију.
По свршеној Војној академији унапређен у чин коњичког потпоручника и одређен за водника VI коњичкокг пука до 1903. године. Од 1903-1910. год. као поручник и капетан II класе водник и ађутант Краљеве Гарде. 1910. год. команд. ескадрона у II коњичком пуку до 1911. године, потом командир ескадрона у I коњичком пуку „Обилића“; 1911—1912. год. у школи гађања слушалац. 1912. као капетан I кл. помоћник наставника у јахању у Војној академији.
У рату Српско-турском 1912. год. командовао коњичким дивизионом Моравске дивизије II позива; учествовао у Битољској бици.
У Српско-бугарском рату 1913. командовао истим дивизионом.
У великом рату 1914-1918 године:
Као мајор командовао ескадром у IV коњичком пуку; учествовао у Церској бици, операцијама у Срему и Колубарској бици.
1915. год. командир у истом пуку као мајор и 1916 год. као потпуковник све до Крфа 1916 год. На Солунском фронту био је помоћник команданта I коњичког пука, потом помоћник команданта II коњич. пука; од 16 децембра 1916 год. до јула 1917. год. командант I коњич. пука; од јула 1917. до 12. октобра 1918. год. на служби у штабу II Армије.
По рату: као пуковник на служби у штабу II армијске области; од 12. октобра 1918 – 15. маја 1920. год. делегат Владе и Врховне команде у Софији; од 15 маја 1920 до 15 септембра 1920 год. шеф Војне мисије у Софији; од 15. септембра до 1. новембра 1920. год. војни изасланик у Софији; од 1. новембра 1920. год. до 10 октобра 1921 год. командовао VI коњичким пуком; од 10. октобра 1921. год. до 28. новембра 1923. год. претседник комисије за пријем коња у Немачкој; од 5 децембра 1923 год. до 3. априла 1925. год. на служби у штабу II Армијске области за ађутантске послове; од 4. априла 1925. год. до 6. марта 1927. год. командант Приштинског војног округа; од 16 марта 1927. год. до 6. априла 1935. год. као бригадни ђенерал помоћник команданта I коњичке и заступник команданта коњичке дивизије. Од 16. априла 1935. до 6. новембра 1935. год. командант I коњичке бригаде и по том на расположењу до 13. маја 1936. год. када је пензионисан по навршетку пуних година службе.
За свој дугогодишњи рад у миру и рату ђенерал Докић одликован је нашим и страним одликовањима.
Од наших има: Карађорђеву звезду III и IV реда са мачевима, Карађорђеву звезду IV реда без мачева, Белим орлом IV реда са мачевима, Св. Саве IV реда, Југословенску круну II, III и IV реда, Сребрну медаљу за храброст, Златну медаљу за храброст и све ратне споменице.
Од страних: Француски ратни крст са палмом, ратни Крст са звездом, Енглеско-британ. империја III реда, Грчки Св. Спаситеља.
Ожењен са Љубицом Рекалић са којом има децу: официра Боривоја, Иванку и Јелку.
(Споменица XXXII класе)
