4.
Јутрос хладно. На земљи и баракама по један сантиметар новог снега. У бараци нам је топло. За доручак добисмо пасуљску чорбу. После доручка, на саглашење свију нас, Ђорђе казни Леку да иде пет дана за дрва и ћумур и пет дана да чисти кромпире. Јутрос Лека даде Сими 200 круна, зар претекло код њега, те Душку платише а остадоше му дужни још 100 круна од интереса. Лека је, по свему се види, узео новац од трговаца пећских, али је, по наговору Симином, крио да му не би тражили на зајам. А Сима има рачуна да живи на Лекин рачун. Синоћ је била читава руља трговаца у Србијански лагер за куповину векни леба и других ситница. Код попова вика и галама, а највише се чује глас Срете Станића. Сими пребацише што крије од мене да је примио новац од трговаца. Барака нам се почисти, а ми не изађосмо напоље. Ово је први пут да за време чишћења не излазимо. Почесмо да радимо.
За ручак добисмо купуса а из болнице пасуља и резанце које поједосмо помешане са млеком, добрим апетитом уз буерски лебац. После ручка опет радисмо а Раде оде у Србијански лагер. Леку окупише дужници те му узеше нешто пара, пошто беше добио око 200 круна, односно повратио оно што је код Турака јуче изгубио. Миље му учини један јашпењир, те му наплати лагерске круне 13 за 10 старих, док су, међутим, сада 20 лагерских за 10 старих. Сима поче да штити Леку те би повећа галама, а доказа се да му је Сима такође учинио јашпењир препоручивши му да узајми од Миља Шчекића 300 круна, да му врати 500. Сазнаде се и то да је Лека уистини узео новац од Турака. За вечеру добисмо пасуља па ипак вечерасмо добро. После вечере са Живком одосмо у Србијански лагер. Проведох га кроз све бараке где се продаје свашта, па одосмо у друштву Сима Шчекића код Мите, где нам један наредник предложи велику порцију буерског кромпира замашћеног салом, коју поједосмо уз буерски лебац, кога нам поднесе Мита. Одатле одосмо код Несторовића кога не затекосмо, али нас његов посилни угости печеном репом. Отуда се вратисмо те са Миром куписмо пола швајцарске векне за доручак. Таман у бараку нашу уђох, кад нешто пуче у фуруни, те сви око ње поскакаше и начини се галама, а то пукао ћумур. У фуруни наши стално пеку и кувају репу и кромпире. (Јуче Живко слављаше али без церемоније. Угостио нас је само по цигару дувана. А у Канцеларији Стошић славио по правилу, штавише и кољиво бејаше припремио).
Лека ноћас спава. А и остали већ полегаше, и већина поспаше. Сахат је 9 без четврт. Време напољу није баш хладно, али је у бараци доста топло.
Снег се јутрос не задржа ни два сахата, него чим сунце грану, одма га нестаде, мада је било и мраза и леда. И ветар престаде данас и сад не дува, те је тишина.
Јутрос хладно. Напољу слана. За доручак добисмо кафу. Ветар дува источни. Из бараке не излазимо. За ручак добисмо бакалара и купус, а из болнице супу, купус и ћуфту. После ручка поче снег са вејавицом. Живко и Гаље добише новац по 100 круна с поште а Асланбеговићи пакете са гурабијама и дуваном. За вечеру добисмо кромпип и уз њега испекосмо рибу саљотку. Драги данас оде у Србијански лагер да шије на машини минтан Аџибега, тамо га цуксфир ухватио и задржао му минтан. После вечере одох код Живка и Александру дадох једну од дебелих цигара које бејах купио, а он мени три парчета швајцарског сухара. Одатле одосмо код Турака на село, где видесмо како бегови донесоше шверцоване велике векне белога хлеба и још много другог леба. То су исто донели и Миџа Јоскић и Зара Радевић у нашој бараци. Напољу велика хладноћа, снег са вејавицом, те нам је пред бараком смет. Ноћ доста хладна, али пред зору ветар престао те јутро тихо и блажије.
6.
За доручак добисмо чаја, који помешасмо са синоћним млеком. У то убацисмо три парченцета сухара, које ми Александар синоћ даде од оних што је из Швајцарске добио. А задробисмо и швајцарску векну мало, а и болничку векницу. После доручка раде оде у цркву. Напољу тихо. Снег се топи а ветра нема. За ручак добисмо купус с месом, а из болнице такође купус са супом и ћуфтом. После ручка Раде оде опет у читаоницу, а ја код Александра, где попих три кафе. Иако не радисмо, ипак ми дан добро прође у разговору. На Ристин и Јованов кревет седео сам дуго, грејао на фуруни леђа и разговарали се. Лека једнако игра барбут и понешто добија сад. Са Миљом избирасмо ћумур крупнији од прашине. За вечеру добисмо пасуља. После вечере Раде оде са осталима да купи леба, али га, као и многи други, није могао пренети, зато што је код жице било три до четири стражара. Некима су ти стражари одузели лебац. Ја сам до 9 седео код Живка и Александра, који ми причаше да су за вечеру правили пиљаф од ориза, путера и сланине што је добио из Швајцарске Аца. У њиховој бараци многи добијају пакете. Благо си га овде ономе који има кога на страни, или код куће, и који је имућнији те му било од куће долази, ако ништа друго, а оно новац и одело, а такође кајмак и гурабије као Живку и Турцима, или као Александар и други, којима са стране долази: одело, леба, сланина и друге јествне ствари као и дуван.
А Подгоричанима и Никшићанима стално шаљу из кућа јестива и дувана. Једноме Чеху, по прилици дошао из Чешке, јорган од перја који на њему изгледа као душек.
Говори се да се по новинама чита да ће рат још дуго трајати и да су парламенти свију сила дали потпуно поверење владама да се рат не прекида све до уништења једне странке, и да ће рат од прилике трајати све до 1920. године. Време тихо.
7.
За доручак добисмо чорбу од пасуља. Узесмо и Гаљину порцију коју нам затражи Јован Марковић наводећи да је са Гаљом променио своје млеко, али не верујући му, не дадох му је ипак. Зато се Јован потужи Гаљу те му обећасмо да му идућега реда дамо нашу порцију. Ја и Драги јутрос седимо без посла јер немамо шта да радимо. Пошто смо на казану први, кувар донесе кромпире да се гуле. Напољу магла али притопло и снег се копни. Труба затруби те зове ватрогасце на вежбу. То је први пут да се трубом позивају. Рада немамо те нам време пролази у беспосличењу. Пред ручак Раде оде у Србијански лагер те узе оно пола леба што синоћ није смео пренети. За ручак добисмо рибу саљотку коју испекосмо и кромпир, а из болнице пасуљ и резанце у које, такође, као и други пут, сипасмо синоћње млеко. После ручка грану сунце доста топло. Лека се коцка и губи те нема времена ни да добро руча, него с ногу поједе мало резанаца и оде. Ђорђе Инојчић доби карту, у којој му син јавља да му је брат умрео, што Ђорђа веома ожалости. Одох код Александра да му изјавим саучешће за зета. Ту дође Кариман бег и Александру донесе кутију пећског дувана. Гаље и Живко добише по повећу кутију пуну суцука домаћег. Код Турака се завадили Пећани и Ђаковци те се предвојили у две партије. За вечеру добисмо купуса. После вечере одох код Живка где затекох Шасивар-бега и Рагип-бега. Поседали на Александров кревет па разговарају, а Александар се спрема да им кува кафу. Седосмо дуго и писмо кафу са ћеифом. Ту поред нас причаше се и дођоше те нам казаше да је Андреја Радовић довео до краја питање о нашем потпомагању и да ћемо, према томе, а по писму које је неко добио, у скором времену почети добијати десетодневну помоћ у храни. Прича се још да се читало да су Битољ и Дебар, а такође Кавадарци и Неготин заузети. Лека нам се целога дана коцкао са Љубом шампионом, који му је дигао око 1.000 (хиљаду) круна те га истресао као црквеног миша. Но, пошто је Лека од једног узајмио 300 круна, а Радоја Дабетића преварио те му је ради размене узео 100 туђих круна које је неко дао Радоју да му замени, те морао новац одмах да врати, то уговорио са Ђ. Радојковићем да од њега узме 1500 круна, а да депешира кући да тамо издаду за Ђорђев рачун (4500) четири хиљаде и пет стотина круна. Али пошто му Ђорђе до пријема одговора новац не даваше, то навили на њега да му бар да ради исплате поменутог дужника. А да би добио могућности да се још коцка, измолио Блажа Јовановића да каже да је и њему дужан 200 круна. Ђорђе му не хтеде дати али измоле Вучића Вујошевића, Беранца, коме дуговаше 300, да сад прими само 100 а осталих 200 кад Ђорђе добије одговор да му је новац издат у Пећи. Зато наш Лека, чим доби и других 200 одмах оде и даде их поново на коцку. Пошто је Лека удесио био са Јовом Магрином да овај за њега лаже, то пошто бејасмо полегали дошао Јова и рекао Симу и Гаљу да Лека плаче напољу зато што нема да плати Блажу, те да ће му због тога образ отићи. Ови се подизали и увели Леку а затим је почела исповест, тј. Лека правдајући себе износио да Јова лаже, а Јова није био лењ него је одмах изнео како је Лека наговарао Јову да за њега лаже. Због тога су се подизали те се смејали Леки и Миље и Ђорђе а и још други, док смо ми, међутим, спавали слатким сном. Пре нашег легања, пак, нашао Филип Царичић Леку те га наговорио да пођу код Цуксфира и да се жале на Љуба. Цуксфир у друштву Леке и Филипа пође код Никшићана те тамо направи галаму, али га Никшићани испрате без икаквог задовољења.
Филип долази и у нашу бараку да и Ђорђа заплаши што му је новац издао, али га и Ђорђе на вешт начин испрати. Док се Филип буњаше код Ђорђа, дотле овамо Миро Протић загалами са Илијом Шантићем, наводећи да му је Илија сакрио пет томпуса од оних што му је Мира оставио на чување док пође да некако спасе лебац од стражара што су га Илији одузели. Подиже се галама у коју се умеша и Сава Гашић, те претресоше и Мирин и Илијин кревет али ништа не нађоше. Да би се галама утишала, у споразуму са мном и Гаљом, Душко извади из котарице других пет Мириних томпуса, те му их потури на кревет, после чега позвасмо исте те их нађоше и ствар се ућута, али ипак Мирини се томпуси изгубише. Напољу киша која поче да пада још од пола 8 сати. Ноћ такође тиха. Киша је око поноћи престала. Од снега нема ни трага, само се погде виде гомилице које је смет био нагомилао. Зато је ноћ блага као летња.
8.
Јутрос мали поветарац а и време ни топло ни хладно него умерено. За доручак добисмо кафу у коју помешасмо синоћње млеко и задробисмо. А поједосмо затим и јутрошње млеко. Попови посекоше лебац уместо колача уз певање тропара и других песама које се уз колач певају, пошто неки од њих славе Св. Аранђела. Такође славе још и многи Васојевићи, који се од синоћ спремали да заједнички прославе и угосте госте. Ја одох код Живка те се подуже шетасмо, а затим са Чичом заједно пођосмо код поменутих, који нас угостише коњаком, дуваном и бомбонама. Одатле одосмо код Иве Шаровића који нас позва и угости по две чашице коњака. Код Александра стално долазе Турци те му здраве главе. Турци су излазили на рапорт и Обрст им уважио молбе да се одвоје од сељака са бараком и казаном. Официри, и поред тога што добијају бољу храну и много више од нас, ипак им јутрос повисише лебац, те и они почеше од јутрос добијати 1/4 од великог војничког леба. А то све чини њихово заузимање, јер су у кујни добили своје комесаре. Време је топло али дува помало југоисточни ветар. Чује се да је Битољ насигурно пао. Александар имађаше врло настране појмове о славама и женидби, да не треба помпом радити та весеља. За ручак добисмо купуса а уз то и по парче бакалара. А из болнице добисмо купус са доста меса, те бакалар остависмо за вечеру. И Живко и Гаље дадоше нам по парче домаћег суцука које остависмо на чување. После ручка оде Раде у читаоницу а затим одох и ја те проведосмо време до вечере. За вечеру добисмо кромпир а усто поједосмо по парче бакалара и испекосмо парче саљотке, али лебац једемо са резервом. После вечере као и обично одох код Живка и Александра где дуго седосмо у пријатном разговору и поједосмо варену репу. Ту се сакупише старешине интелегентних барака на збор да сутра пођу на рапорт код Обраста и моле да нам се повиши храна, и да се у кујни учини извесна промена да бар ту не пропада и оно мало порција хране коју нам кувари, комесари и казанџије разносе. Ноћ топла и пријатна као и летња ноћ.
9.
Јутрос време топло. Јутро пријатно као летње. Устао сам рано. За доручак добисмо пасуљску чорбу, а после доручка почесмо рад. Лека са Ђорђем разбућкао ствар још јуче те је покварио пазарлук од 4500 круна, а начинио признаницу на 900 круна за 300 узетих, пошто му је 300 био повратио. Јутрос Лека и то разрекао дајући му још 100 круна зараде, тј. за 300 даје му 400 круна, а не 900. Зато се Ђорђе разјари те нападе на Симу и хтеде да га бије, али се Сима извуче са виком и својом превртљивошћу, а Ђорђе га на бруталан начин насамара што Сима по своме карактеру не могаде да појми. Шта више, Ђорђе тражи од Симе да са Леком одсад не једе заједно, а камоли да се са њиме дружи и да га учи како да поступа.
Раде ме неће никако да слуша. Поред свега што му попуштам противуречи ми. Рекох му да почисти једно одело – не хтеде. Рекох му да иде код Максима за ресто новаца – не хтеде. Рекох му да кафу стави у фуруну да се добро укува – и то не хтеде. Те ме доведе у јарост да дохватим шољицу са кафом те је просух.
Јово Магрин ме синоћ почасти репом а јутрос ми донесе и цигару дувана. Ах, Боже мој! Уместо што би требало да ја Јови дајем, донесе Бог да он, са својим лажима дође до новаца и купује репе и цигаре и мене да чашћава. Позваше нас на купање. Раду саветовах да остави своје панталоне да му се у дезинфекцији не кваре али ме не послуша, што ме понова озлоједи те му ипак пребацих. Пођосмо на купање а у бањи ме послуша те панталоне уви у веш. У бањи нас ошишаше и окупасмо се добро. Вративши се отуда и ручак поче да се дели, али ми морасмо чекати још дуго ручак из болнице. За ручак добисмо кромпир са конзервом, а из болнице купус, пасуљ и бакалар. После ручка радисмо, а Раде сам узе да пегла неке крагне без да му ја кажем. То је, види се да ће Бог да га уразуми. Потврђују се вести о Битољу а говори се да су и дубље ушли. Вуков је долазио и наредио да се Турцима да одвојена барака и казан, за менажу да им се даје боља, а да за њу доплаћују. Чује се да је Фрањо умро. Време пријатно. За вечеру добисмо купуса уз који поједосмо парче бакалара јутрошњег. После вечере одох код Живка где дуго седосмо. Ту затекосмо Панту који нам причаше о добром живљењу и обратно, код буера. Баш пре вечере стиже Иван Чукић кога Александар мрзи а кога му је зет му Владо повео право код њега, те му Александар са Живком уредили вечеру, пошто их је био затекао на вечери.
10.
Јутрос такође време пријатно. За доручак добисмо кафу која бејаше као чорба од коштана. У њу усусмо јучерашње млеко, које се беше при грејању прогрушало, али га ипак поједосмо задробљено са једном векницом болничком. Ми- ра и Миље се завадише око тога да ли се Мира купао редов- но или не, те се један на другог набацише псовкама и по- грдним речима што их доведе до туче, али их брзо раздво- јише те им не дадоше да се добро изударају. Време захлад- ни, ветар дува северни. За ручак добисмо пасуљ са рибом а из болнице месо са‘ кромпирима, али зато што узесмо по- следњи беше као сплачина, а било је добро јело. После руч- ка прозваше ме за новац те одосмо и добих поштански ку- пон. Вуков долазио те Турцима одредио бараку и кујну им одвојио. Пописаше имена и црезимена, одакле смо и колико година имамо, где живимо, цео лагер. За вечеру добисмо купуса. Уз то поједосмо и парче суџука што нам га је Гаље дао. А лебац куписмо војнички за 18 гроша старих. Новости других нема, јучерашње се држе једнако. Подигоше се црне заставе на аустриском лагеру.
11.
Јутрос слана и хладно. За доручак добисмо пасуљ. Максим ми даде 12 круна рачунајући српску банку за 10 круна. Доктор прегледа редом бараке. И нас прегледа те неке записа а неке отпусти као здраве. Неке старце и не преглеђиваше. За ручак добисмо купуса слатког а из болнице резанце и пасуљ. После ручка радисмо и завршисмо једно одело те узесмо по 4 круне старе. За вечеру добисмо кромпир уз који поједосмо и печену саљотку. После вечере Раде оде у лагер, али не купи ништа осим једног парченцета хлеба, које ипак поделише са Драгетом. Зато што му пребацих, наљути се те ни јутрос са мном не говори. А наљути се мислећи да му пребацујем-што су тамо јели, пошто Драги говораше да је јео свашта. Ноћ прохладна са ветром али ветар није силан.
12.
Јутрос јутро умерено и пријатно. За доручак добисмо кафу у коју помешасмо млеко јучерашње. А задробисмо синоћњи лебац што купио Раде и још парче од леба који се нама даје, а који узајмих од Гаља Рајевића. После доручка добисмо наређење да никуд из бараке не одлазимо. А затим бараку по бараку изводише нас код амбуланте и у њој неки виши доктор поново учини преглед оних пописатих, а нас разгледа те нас отпусти. Р. Тимотијевић је као убивен што и њега нису записали као болесног пошто се овај попис коментираше да ће пописати ићи кућама. После пописа дођосмо у бараку те радисмо. За ручак добисмо купуса, а из болнице купус са месом.
Јуче Вуков промени терзије и кондурције из официрског лагера, те Панта пређе у Србијански лагер а уместо њега дошли други. А уместо кондурција дође Ђорђе Недељковић -Бабарогић, на кога се надам да ће нам ципеле оправити јефтиније. За вечеру добисмо кромпир уз који поједосмо још и парче бакалара. После вечере одох у српски лагер те купих леба и репе. У 10 и по сахати дође Лека са коцке. Види се да је повише изгубио те моли Ђорђа, Миља, Миџу и Вучића да му даду пара. Они га одбише сви, али се ипак не маче, него једнако тражи, те му Мица даде једну стотинарку српску која му је била код њега. Зар није могао наћи играче у 31. бараци код Никшићана, где га је Максим ошамарао, те дође у нашу бараку и изазва Јову Магрића да се коцкају? Јово му за један сахат диже ту банку. Затим се Лека поче тражити код поменутих, па код Гаља, па и код мене, али од мене немаде шта узети пошто ни сам немадох. Играше поред нашег кревета па их одатле Раде отера, те одоше на Лекин кревет, где за кратко време свршише посао, очистивши му и последњу пару. Ноћ хладна. Силан источни ветар.
13.
Јутрос јак ветар и хладно време. За доручак добисмо чаја. Попис официра иде једнако. Лека тужи Шампиона код Вукова те их Вуков поведе обадвојицу на рапорт пред Оберстом. Чудо од детета! Сви га наши псују и грде а он се не стиди, нити што мари. Да би себе у правој боји показао оде те се код Вукова тужи да су му Љубо Шампион и Блажо Јокановић на непоштен начин одузели новац, преваривши га на коцки. Вуков их сву тројииу поведе у цвингер где их затвори, Васа Радуловић пусти се из затвора.
За ручак добисмо купус са месом а из болнице купус са ћуфтом. Попис једнако иде. Дозволише да се дају молбе ко за шта хоће, а нарочито ко жели да се пусти кући уз наведене разлоге, или да живи о своме трошку у вароши. Дадоше наши трговци заједно а после дадосмо и још многи од нас. У тврдо се говори да ће пописати поћи кући, а остали остати до после рата. Новине доносе добре гласове са бојишта. Нарочито у Македонији. За вечеру добисмо пасуља. После вечере поново писасмо молбу. Од молби добих неколико круна. Ноћ хладновата због ветра који дува. Ми наведосмо у молби да нас пусте кући или у варош, а на крају да нас упуте код калуђера, у место где су они интернирани.
14.
Јутро пријатно и облачно. За доручак добисмо пасуљ. После доручка почесмо рад а и написах две-три молбе, које предадоше неком мајору који је опуномоћен да прима исте и преда их комисији. Време облачно и нека ситна киша. Лека изгледа да је много тужио и потказао те Вуков, у пратњи једног војника са ножем на пушци, и у пратњи Љубе Шампиона прође по баракама, те на кога му Љубо показиваше, тога и к себи позиваше. Тако позваше и поведоше још 2-3 Никшићана и Мила Шчекића, за кога се доказа да је са Љубом и још једним другом био у ортаклуку да Леку одузму новац. У то дође у нашу бараку те позва и Јова Магрића, који, пошавши тамо, исповедио све како је Лека добијао новце и како су му на коцки добијали, те га одмах пустише. Тек што Јова изведе Вуков и пође ка изласку из лагера, а у нашу бараку уђе Филип Царичић. Ђорђе скочи на њега као рис те га из бараке изгура називајући га издајицом српства и шпионом. Вуков то опази те позва Ђорђа и ошамаривши и изгрдивши га, поведе га са собом те и њега, такође, затвори у цвингер. На рачун овога прављене су пошалице у Никшићску бараку са појединим трговцима који су се такође са Леком и без њега коцкали. За ручак добисмо купус са рибом а из болнице мало пасуља и доста резанаца у које усусмо јучерашње и јутрошње млеко. После ручка дођоше неким беговима пакети. Киша паде мало јача али брзо престаде. За вечеру добисмо кромпир. Ноћас немадосмо довољно леба, а и само моју порцију кромпира без икаквог додатка, те поједосмо и ноћашње млеко задробљено са пола векнице, док другу половину остависмо за доручак са кафом.
После вечере неки одоше у лагер а Раде издроби репу, те стави да се кува компот. Ја, пак, пођох код Живка. Не прође мало дође Раде са вешћу да су у нашој бараци прозвати Сава Гашић, Јова Марковић, Лука Ристић и Божа Радојковић, а из других барака такође, тек око 90 њих на броју и да су их повели изван Лагера. Ту нас Живко угости кафом а затим сви заједно дођосмо у нашу бараку да сазнамо у чему је ствар. Али више не могосмо ништа дознати те Живко оде. У нашој бараци почеше се веселити и певати а многи, па и ми, спремисмо за куће писма, не би ли измолили ове што иду да нам писма кући понесу. Али вративши се у 9 сати отуда, казаше нам да су их испитивали имају ли покретног и непокретног имања, и готовог новца, и колико чега, па их отпустили и повратили у Лагер. Неки од поменутих, задахнути радошћу и надајући се да одмах иду, понели са собом и своје ставри које су морали носити и држати их на ладноћи читава два сахата.
Наши се једнако договарају како ће и што наручити онима што иду кући. Ми скувасмо компот и позвасмо Ристу те га са њиме заједно поједосмо. Многи кувају кафе и пију. А неки су већ легли. Попови почеше пребацивати што им нашии својим разговором не дају спавати, те их Миље предусрете са грдњом и непристојним речима, а затим легосмо и заспасмо.
Јутрос хладно. За доручак добисмо неку воду налик на чај. После чаја радисмо. За ручак добисмо саљотку и купуса, а из болнице такође купуса са месом. Немасмо леба те куписмо лебчић за 12 старих гроша, од кога половину остависмо за вечеру. После ручка радисмо а Раде оде у читаоницу. Долази Чича-Илијин Влада и прича да је у Неџидеру потпуно благостање: да храну добијају много боље, да је у свему јевтиноћа и да је кило белога леба 15 гроша. Да имају биоскоп и читаоницу. Чује се да је Тиса убивен, да је Грчки краљ убивен и да је Грчка заратила, а да су Руси одржали неку победу у Добруци и заробили око 600 Немаца и Бугара. За вечеру добисмо кромпир али само чорбу те поједосмо и задробљено ноћашње млеко, пошто немадосмо више него само једну порцију кромпирске чорбе и пола лебчића.
После вечере идох код Аце и Живка, али Живко беше нешто забринут. Нарочито му би још непријатно што му казаше да се депеше не примају, а он баш предвече дао преко другога депешу за Пећ. Баш пре легања Матеја се зарече да у Црној Гори неће да живи никако. Ноћ притопла, са малим ветром.
16.
Јутрос опет благо. За доручак добисмо пасуља. Немајући леба узајмисмо код Матеје. А после добисмо и вратисмо му половину, а за нас куписмо пола великог војничког. Из депозита нам дадоше првих 40 круна с поште. Платисмо дуг Душку 20 круна, и другима још неколико. Остадоше нам још десетак круна. Радисмо целог дана. Филип Царичић тужио Јеврема Бакића, Дим. Беговића и Милутина Радевића да читају “Цетињске новине” и протурају лажне вестии о пропасти Аустрије. То је била пука лаж, али су они затворени. Узрок је први: једна векна коју је Филип био украо од Милутина Радевића, па га је Беговић ухватио где једе у проходу. А на Јеврема је био киван што га је на Андријевици затварао. Тужен је и Цуксфир Мартин тобож да протура пиће, те и њега Обрст затвори. Наређење да сутра иду сви старешини барака на рапорт.
За ручак добисмо бакалар и купус, а из болнице такође бакалар, купус и пасуљ. У јело стависмо помало масти што синоћ куписмо од Миље Радевића, за 4 лагерске круне. Васа Радевић, Нед. Симоновић и брат му добише пакете из Пећи, а Турци једнако добијају пакете и у њима: гурабије, мантије, кајмака и дувана. Црногорци, пак, сваког дана, по 150 њих, добијају дувана и других јестивних ствари од куће и из Швајцарске. Србијанцима се разделише векне из Швајцарске а нама нема. Лека писао из затвора Сими да каже Јову Магрићу да му врати добивену му стотинарку и да ју даде Миџи. А не каже резиљ, да поврати Луки Ћурни 200 круна што је имао на чување код себе, па му их на коцки узео.
За вечеру добисмо кромпир а уз то поједосмо још и печену саљотку. После вечере идох код Живка и Аце. Писмо кафу и седесмо дуго. Чича био код Шасивар-бега те прича да је исти прилично оболео. Чује се да је Грчка посигурно објавила рат, а за Тису се пориче.
Наши куповали леба у лагеру Србијанскоме те им их Ђаковеш Зенељ пренео преко жице. Пребацих Сими што за нас није купио, пошто ми је био обећао за писате му молбе, те виде – не виде, одсече векну и мању половину даде нам за то. Цуксфир чувао сгражу те на тог Зенеља, који је поново ишао у шверц са неким Црногорцима, пуцао, похватао их и одузео им бројеве.
17.
Јутрос време прохладно. За доручак добисмо нешто налик на чај у што промешасмо јучерашње млеко. Старешине све ишли на рапорт пред Обрстом и донесоше наређење да се чистоћа држи у правом смислу по креветима и у бараци, бројеви да су свакоме зашивени и на капи и на оделу, и да се барака изјутра од 8 до 10 луфтира. Све које је Цуксфир ухватио синоћ, јутрос поведоше у затвор. За ручак добисмо конзерве са пасуљем а из болнице купуса са супом и ћуфту. После ручка Раде купи шољицу и сапун и то шољицу 8 гроша а сапун 3 круне. Радисмо целога дана. Изградисмо једно одело и за рад добисмо по 8 круна, те куписмо један велики лебац за 6 старих круна. Јутрос је Цуксфир одузео сав лебац и све што су преносили они који иду да доносе лагерски лебац.
За вечеру добисмо купуса а из болнице на дну шољице некакву кашу палик на скроб, што помешасмо са купусом, пошто немаде смисла јести одвојено. После вечере идох код Живка и Аце те са њима идосмо код Турака који, црн им образ, не хтедоше нам дати по гурабију или мантију, мада им сваког дана долазе. Данас је некима од њих, тј. Кадри-беговој деци дошло гурабија и кајмака, а испод тога две оке дувана. И Илији Шантрићу дође кајмак у пошти. Вече пријатно са тихим поветарцем. Цуксфир опет чува стражу за шверц.
18.
Јутрос јутро топло и облачно. Умисмо се сапуном којим се одавно нисмо умивали. За доручак добисмо чорбу од пасуља, а после доручка прионусмо за рад. Из болнице добише јутрос уместо бакалара скроб, а у 9 сати млеко 2 деци. За ручак добисмо купус са рибом а из болнице пасуљ и резанце које са млеком помешасмо. После ручка радисмо. Турци и Јака Голубовић добише пакете из Пећи.
За вечеру добисмо кромпир а из болнице млеко помешано са чајем, које одмах и поједосмо. После вечере проведосмо без особитих догађаја. Време пријатно.
