име: Матија
презиме: Хођера
име оца: В.
место: Ниш
општина: Ниш
година рођења: 1894.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
РЕЗЕРВНИ ВАЗДУХОПЛОВНИ КАПЕТАН I КЛАСЕ, ПИЛОТ—ЛОВАЦ
Рођен је 1894. године у Нишу, где је пре рата свршио основну школу и гимназију. У ђачку чету ступио је са својом класом новембра 1914.
Кад је почетком европског рата расписан први конкурс за пријем у авијатику, он је још био на обуци у ђачкој чети у Скопљу, одакле се пријавио и био примљен у авијатику, у коју је ступио јануара 1915. године. Авијатичко крштење — прво летење — добио је од свог старијег друга сада потпуковника и познатог нашег авијатичког ветерана Миодрага Томића. Августа 1915, са првом групом питомаца за изучавање пилотаже упућен је у Француску. Пилотску школу свршио је са врло добрим успехом. 9. октобра исте године и добио диплому војног пилота под бр. 1814.
По доласку у Солун, а до образовања самосталних српских авијатичких јединица, био је стално у француским авијатичким јединицама, у којима је извршио многа летења и учествовао у свима ваздушним операцијама. За тај рад два пута је усмено похваљен. Доцније кад су образоване самосталне српске ескалриле, Хођера је прешао на ловачки авион, с којим је извршио многа крстарења на фронту, заштитујући наше тешке аероплане у вршењу својих задатака на фронту.
Једног лепог сунчаног дана, августа 1918. године, крстарећи на фронту друге армије са својим „Њепором“, сусрео се с једним непријатељским апаратом и после кратке борбе успео да га обори. За ово његово похвално и јуначко дело командант друге армије војвода Степа Степановић издао је 20. августа 1918. године похвалну наредбу ове садржине: „Шеф српске авијатике, предложио ми је, да се на основу чл. 4 тачке 6) одељка 2) уредбе о додељивању награда у војсци за време рата, одликује златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима пилот ескадриле 521 ђак-наредник Матија Хођера, за следећа јуначка дела: 12/25. августа тек. год. (нов стил) крстарећи изнад фронта друге армије око 11 часова срео је један непријатељски авион (биплас), који је покушао извиђање нашег фронта. Наредник Хођера напао је одмах непријатељски аероплан, испаливши на исти серију метака, којом је успео да обори непријатељски аероплан. Противнички аероплан пао је на Добро Поље у близини коте 1765, што је и од стране осматрача са фронта проверено. Ценећи вештину, присебност, храброст и одважност у извршењу овог дела, као и велики постигнути успех, усвајам поднети предлог и похваљујем пилота ескадриле 521, ђака-наредника Матију Хођера с тим, да ћу поднети предлог да се одмах одликује златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима, на основу тач. 4 и 5) одељка 3 уредбе о додељивању награда у војсци за време рата. Ова наредба да се саопшти целој армији“.
Затим је добио и француску армијску похвалу и био одликован Карађорђевом звездом са мачевима и француским Ратним Крстом са палмом.
За време рата Хођера је пилотирао готово све тада постојеће француске авионе. Међу својим друговима уживао је најлепши глас и свакоме је био приступачан. Старешине су га необично волеле а другови ценили. Тих и мирне нарави, необично лепо васпитан, али при свем том насмејан и весео у друштву.
Ценећи важност и улогу авијатике и схватајући неминовну потребу за што бољом и јачом домаћом авијатиком, а желећи сачувати своје ретко искуство у управљању апаратом, он је после рата сваке године издржавао вежбу и продужује на тај начин усавршавање у авијатици, тако да се данас у техничком погледу налази међу најспреминијим резервним ваздухопловним официрима.
После рата 21. октобра 1921. схватајући огромну важност авијатике заузео се и заједно са својим ратним друговима основао Аеро-клуб, коме је он био две године први председник, а Сава Микић први секретар, док је пок. Др Р. А. Рајс био први почасни председник.
После рата био је извесно време секретар Министарства Правде, али чим је основао Друштво за Ваздушни саобраћај напустио је државну службу и посветио се ваздухопловству и пословима цивилног ваздушног саобраћаја.
