име: Стеван
презиме: Милетић
име оца: Глиго
место: Чачак
општина: Чачак
година рођења: 1873.
година смрти: 1952.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Милетић Г. Стеван, официр – дивизијски генерал, (Чачак, 24. XII 1873 – Београд, 22. IХ.1952).
Отац Глиго, трговац, мајка Станислава, домаћица. Основну школу завршио је у родном граду а шест разреда гимназије у Крагујевцу. Након завршене НШ ВА 2. августа 1894. године произведен је за пешадијског потпоручника. Чин пуковника добио је 1. октобра 1915, а дивизијског генерала 5. јануара 1923. године.
Почео је радити као водник и командир чете у пешадији, а потом је радио као класни старешина у ПОШ и ВА. Потом је био ађутант ЊВ Краља (1909-1911. године.
У I балканском рату био је командант батаљона у пешадији, а тешко је повређен у борби на Говедарнику 9. јуна 1913. године. Током II балканског и на почетку Првог светског рата био је командант V пешадијског пука Дринске дивизије I позива. Под његовом командом овај пук је учествовао је у бици на Церу и био запажен. Слично је било и у још неким борбама око Дрине, на Колубару и Сувобору. Током Сувоборске и Рудничке операције командовао је главнином снага Дринске дивизије I позива. Пошто је 14. марта 1916. године V пешадијски пук препустио пуковнику Војиславу Чолаковићу, преузео је команду над Дунавском пешадијском бригадом. Од 14. фебруара 1917. године био је привремени судија Великог војног суда.
После рата бивао је: помоћник команданта Дунавске дивизијске области, командант Моравске дивизијске области и командант Дринске дивизијске области (17. септембра 1923 – 23. децембра 1924), председник Војно-дисциплинског суда, привремени судија Великог војног суда и привремени судија Суда за официре. Пензионисан је 11. априла 1929. године.
За свој рад у рату је одликован: Медаљом за војничке врлине, Медаљом краља Петра I, Сребрном медаљом за храброст, две Златне медаље за храброст, Орденима белог орла V, III и II степена; Орденом белог орла са мачевима III реда, Орденима Светог Саве II и I реда, Орденом Карађорђеве звезде IV реда и орденима Карађорђеве звезде са мачевима IV и III реда. Од страних одликовања имао је француски Орден Легије части IV реда.
У браку са Христином кћерком Марије и Јована Божића из Београда имао је сина Милутина и кћи Зорицу који су рано помрли. У Априлском рату 1941. године реактивиран и заробљен. Одведен у заробљеништво одакле је враћен у лето 1944. године. Стављен под истрагу Комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача