име: Владимир
презиме: Милошевић
име оца: Живан
место: Доња Ливадица
општина: Пожаревац
година рођења: 1879.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Пешадијски бригадни ћенерал у пензији и резерви
Рођен 22. маја 1879. године у Доњој Ливадици, ср. Моравски, окр. Пожаревачки. Отац му се звао Живан.
У Нижу школу Војне академије ступио је са свршених осам разреда гимназије са положеним испитом зрелости и једне године студије на правима Велике школе у Београду.
Свршио је и Пешадијску официрску школу, нижи и виши курс.
По изласку из Војне академије распоређен је за водника у III пешад. пуку. Као командир чете служио је у XIX пешад. пуку.
У рат 1912. год. ушао је као командир чете у XIV пешад. пуку II поз. нар. вој. па потом постао командир митраљеског оделења у истом пуку. Са истим је учествовао у кумановској бици.
У рату са Бугарима 1913. год. био је на истом положају и водио борбе на Брегалници. Између ових ратова и Светског рата био је командир чете у Ибарском пешад. пуку.
У рат 1914. год. ушао је као командант батаљона XX пешад. пука и водио све борбе овог пука. На Космају 25. новембра 1914. год. при заузимању положаја Маловањ, тешко је рањен у врху десног плућног крила и повређени му нерви десне руке. 1. августа 1915. год. одређен је за команданта тимочких железница, где је остао до повлачења 15. октобра 1915. г., а потом примио команду II пешад. пука Резервних трупа а потом батаљона истог пука са којим је био у Бизерти. Одатле је отишао у Русију и примио команду батаљона у V пешад. пуку II добровољачке дивизије. По повратку на Солунски фронт постаје командант 1 батаљ. XV пеш. пука и бива рањен 12-Х1918 на Белом Камену у борби са Бугарима.
Од 1. новембра 1918. год. одређен је на службу у Ађутантско оделење Министарства вој. и морн. где остаје до 1. априла 1924. год. Затим прима команду 24 пешадијског пука, па команду пешад. бригаде Моравске дивиз. области и пешад. бригаде Брегалничке дивиз. области. 1. јула 1929. постаје помоћник команданта Брегал. дивиз. области, помоћник команданта Савске дивиз. области и помоћник команданта Јадранске дивиз. области – после чега је стављен у пензију по својој молби 28-VIII-1935. год.
Одликован је: Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, Орденом Белог орла са мачевима IV реда, Орденом Белог орла IV и V реда, Сребрном медаљом за храброст, Медаљом за војничке врлине, Медаљом Краља Петра I и свим ратним споменицама. Од страних одликовања има: Енглески орден Д. С. О. и Чехословачки ратни крст.
Ожењен је Ксенијом Дугоњићевом. Имао једну кћерку.
(Споменица XXXII класе)
